Вести

Невероватно је данас читати два фељтона, објављена у Србији дан за даном – један посве закулисна творевина епископа Иринеја Добријевића,

за новинар.де Часлав М. Дамјановић, 01.10.2010

+++

“Јединство Цркве у Аустралији и Новом Зеланду – жеља весколиког Српства“(1), други од Добрице Ћосића, “Истина и помирење на ex-YU просторима, Признање антифашизму у Србији“(2) – невероватно је јер оба фељтона спадају у врло популаран жанр, који је, узгред речено – већ предуго једини “службено дозвољен“:

Корачница:  “Ломљење кичме“ Србији и Српству!

Иако је један фељтон управо пропагандни памфлет “тековина“, какве је “мајсторисао“ Добрица Ћосић, и иако је други фељтон закулисна творевина такозваног православног епископа Добријевића, који би по логици требало да је надојен потпуно различитим пропагаторским набојем од Добрициног, и иако је Добрицин фељтон наводно историјски а други наводно верски, ипак… заједнички именитељ им један те исти – оба фељтона су камуфлирана истоветним лажним “антифашизмом“! Зато, пошто им је истоветно и разбојништво методолошког паролашког манипулисања – и разбојништво униформног “жанровског обмањивања“ лажним “антифашизмом“ – узгред речено, оба разбојништва су строго прописана “Корачницом“ – може се сматрати да је бит оба фељтона управо “фашистичка“!

У интервјуу Бојана Димитријевића о “рехабилитацији“ Драже Михаиловића, којим обилују исувише размекшана гледишта o Равној Гори и суштини савезничкe издајe, ипак је задовољство открити констатацију о партизанском “антифашизму“ – “и даље постоји, од интелектуалаца па до грађанства, неразумевање да је нужно припадност антикомунизму била супротна антифашизму.“(3)

Ова мисао оличава фундаменталну подмуклост пропагандне лажи којом нам се већ задуго намеће – да је “антикомунизам“ наводно “супротaн антифашизму“ – те да је сходно томе – антикомунизам наводно фашизам!
Потсећајући на тачну дефиницију да је “фашизам проглашен за антифашизам – а антифашизам за фашизам“ – јасно је да ова лаж – да је антикомунизам наводно фашизам – управо прикрива фашизам комунизма – јер сваки вид политичког разбојништва преузимања власти – државне, социјално-друштвене, економске, образовне, културошке, националне – и наравно црквене – јесу у бити – фашизам! Зато заиста и јесте невероватно да већ склеротично и већ изанђало од прекомерне упорабе – овакво “у бити фашистичко“ паролашко манипулисање и данас наставља своју негдању злочиначку функцију безочног “службеног озваничавања“ Лажи као Истине! Али је још невероватније да се то не догађа као некад – само у скривању и искривљавању Историјске и Политичке Истине – већ данас и у скривању и искривљавању – и Верске Истине!

Склероза овог изанђалог камуфлираног кривоклетства јасно се очитује у подударности Добрициног политичког пропагандистичког памфлета под видом “историјског“ – у којем су “истина“ и “помирење“ изједначени са “признањем антифашизма у Србији“ – и памфлета који, иако под видом религиозног па чак и верског – заиста подједнако политички као и Добрицин – у којем је наводно “jединство Цркве“ изједначено са наводном “жељом весколиког Српства“ – а обе пароле су наравно – лажне!

Бесмислицу њиховог камуфлираног кривоклетства најупечатљивије илуструје данашња акутна потреба да се као егземпларни синоним униформисаности фалсификата – изанђалих сомнабулних измишљотина као на пример “Слобода народу“ – “Смрт фашизму“ – “Тековине“ – “Народне масе“ – и слично… – данас морају заменити најновијим фалсификатом униформног измишљања лажних “народних непријатеља“ – измишљотином најновијег “народног непријатеља“ – проистеклог из истодобне “фашизоидне“ методологије лагања о некаквим такозваним “непријатељима антифашизма“ – и то црквеном лажју – о “настајању“ некакве “Шишатовачке епархије“ – која је наводно “непријатељ“ некаквом наводном “јединству Цркве“!

Зашто?
Зато што такозвани “непријатељи народа“ нису били никакви “непријатељи народа“!
Зато што се Српски Народ борио против фашизма и нацизма!
Зато што Српски Народ јесте био заиста стварни антифашиста!
Зато што Српски народ наставља ту своју стварну “антифашистичку“ борбу против “фашистичке бити“ укорењене у комунистима и у свим осталим сарадницима окупатора и лармаџијама који се лажно кинђуре кочоперењем лажним “антифашизмом“ – а уствари настављају своје “у бити фашистичко“ разбојништво, које је данас напокон разобличило само себе – обновивши директан напад на Веру!

Према томе, иако употреба термина “у бити фашистички“ за поменуте фељтоне јесте преслободна – ипак, пошто суштина историјског “фашизоидног фалсификата“ на који су Срби осуђени од завршетка Другог светског рата – није семантика – већ напротив фашистичко манипулисање здравом памећу – којим “службени лармаџије“ громогласном демагогијом, фразерством, и паролаштвом против фашизма доиста прикривају сопствени фашизам – назив “фашистички“ – заиста јесте функционалан и оправдан.

Лармаџијско “мајсторство“ у свом заиста “фашистичком“ разбојништву – прикривајући себе као некакве “антифашисте“ – развили су наравно комунистички агитатори, али… значајно је истаћи да су и усташе и остали сарадници окупатора такође довели до “мајсторства“ њихове сопствене истоветно лажне “антифашзме“ – а да је врхунац “мајсторства“ наводно “антифашистичка“ “ревизија историје“ коју натура господин Стипе Месић.
Међутим, иако су Корачницом “непрописане“ изјаве “службено“ забрањене као “шовинистичке“ – пошто су заиста забрањене само зато да би прикриле лажни “антифашизам“ стварних фашиста – мора се истаћи да су Ћосић и Добријевић надмашили чак и Месићево “титуларно мајсторство“ фашистичког манипулисања кочоперним кинђурењем као “антифашистичког“!

Према томе, “фашистичка бит“ ни једног од два поменута фељтона – није невероватна – јер… иако се режими наизглед мењају – смењују се уствари само диктатуре – а Корачница НОБ-а, наравно истоветна корачници ОВК-а – остаје непромењена – зато “фашистичка бит“ није невероватна – јер разбојништво које се овде назива фашизмом – и прикривање громопуцатељним наводним “антифашизмом“ – у наметнутој и диктираној нестварности у којој живимо – јесте не само “вероватно“ – већ је једини “прописан метод“ под који су Срби натерани да живе од завршетка Другог светског рата. Зато је данашње политичко фашистичко разбојништво у поступцима наводно црквеног поретка – заиста једино што заиста јесте невероватно!

Фашистички фалсификат

Дакле… епископ Добријевић је организовао “паралелно заседање Епархијског савета Епархије аустралијско-новозеландксе и Црквено-народног сабора Епархије за Аустралију и Нови Зеланд Митрополије Новограчаничке – на коме би требало да се усвоји нацрт новог заједничког Устава“, којим би се напокон “остварило потпуно црквено-административно јединство српске Цркве у дијаспори…“(4)

Ова наводно религозно круцијална пригода такозваног православног епископа обзнањена је као “жеља весколиког Српства“!

А “жеља весколиког Српства“ – обзнањена је као “жеља“ – “за јединством Цркве“!

Међутим, Чистота Вере због које је настала Слободна Српска Црква – и због које данас постоји Новограчаничка Митрополија – није настала због тога што су Србски Православци и Православно свештенство који су је основали били против “јединствa Цркве“ – већ је настала зато што је Чистота Вере била и остала стварна “жеља“ стварног “весколиког Српства“!

Према томе, “фашистичку бит“ у свем овом данашњем разбојничком пренемагању такозваног православног епископа – доказује чињеница да су тада против “јединствa Цркве“ – заправо против “јединства Вере“ – које јесте било и јесте остало “жеља весколиког Српства“ – били Тито, диктатура његовог комунистичко-усташког режима, режимска Верска комисија, свештенство које је прионуло уз фалсификате режимске диктатуре, и наравно Озна, Удба, Ватиканова свејерес и међународни антисрпски жреци и агентуре!

Сви ти набројани заиста су ти који су заиста довели до раскола!
А довели су до раскола заслепљени мржењем “весколиког Српства“!

Зато су – лажно клеветајући сваку “жељу весколиког Српства“ као “фашизам“, као “фашистички шовинизам“, као “непријатеље народа“ – и изнад свега – као “непријатеље антифашизма“ – смишљено, подло и лажно оклеветали “весколико Српство“ – као да је оно довело до раскола!

Исти набројани су после тог фалсификата инфилтрирањем својих агената у свештенство Слободне Цркве, анти-верским образовањем, грубим кажњавањем и застрашивањем – прво начели Чистоту Вере Слободне Цркве – а онда, у дослуху са западним федералним агенцијама и судовима, приступили разбојничком конфисковању цркава од Слободне Српске Цркве! А доцније, после фатаморгане привидног пада комунизма – када су наметнули некакво манипулативно провизорно административно сједињење – исти су обећали заједнички Устав, који ће наводно бити усаглашен и одобрен од слободних Сабора слободно одређених представника Новограчаничке Митрополије – којим ће будућност Новограчаничке Митрополије бити наводно и уставно заштићена.

Али… пошто су обећања била лажна – то се – није догодило!
То што се није догодило – то је оно што се зна.

Међутим, иако “службени поредак“ који се и данас још камуфлира као “црква“ – не признаје да је то оно што се догодило – догодило се и нешто друго – оно што “службени поредак“ толико прикрива – да оно што се данас догађа – приказује – као да се то уопште не догађа:

Да је “службени поредак“ који се и даље камуфлира као “црква“ – узурпирао Синод и Патријаршију, узурпирао и унаказио црквено и богословско васпитање, натопио свештенство својим пропагаторима, застрашио преостало свештенство – и свим тим – а такође и променама литургије, канона па чак и самог Устава Цркве – завео је у Цркви не само поредак – већ практикује јерес која је директно против Чистоте Вере – и то практикује јерес директно политички и директно идеолошки, и… може се слободно рећи – пошто се целокупна обмана узурпатора заснива на инсистирању – лажном наравно – да је у име некаквог јединства Цркве – и пошто је целокупна обмана узурпатора проистекла из комунистичко-усташко-фашистичког политичко-идеолошког набоја спасавања лажних “тековина“ лажног “антифашизма“ – и лажи да је то “спасавање“ некакво спасавање “слободе“ “народних маса“ – а пошто спасавање спроводе баш они који су злочиначки одузели слободу народним масама – и то првенствено Српском Народу и Србији – неминован је и безпоговоран закључак да је обмана данашњих узурпатора – и директно разбојничка! Стога је такође неминован и безпоговоран и закључак – да је у својој “бити“ – овај данашњи наводно “црквени“ наставак комунистичког разбојништва – заиста “фашизоидан“!

Е, а сад… како је речено, такозвани православни епископ Добријевић је организовао “паралелно заседање Епархијског савета и сабора Митрополије Новограчаничке на коме би требало да се усвоји нацрт новог заједничког Устава“, којим би се напокон “остварило потпуно црквено-административно јединство српске Цркве у дијаспори…“

Не – јединство Чистоте Вере!
Не – него црквено-административно јединство!
Не – јединство целокупне Цркве!
Не – него црквено-административно јединство – само српске Цркве у дијаспори… како то кад је аустралијско-новозеландска епархија само један део српске Цркве у дијаспори – а аустралијска Новограчаничка Митрополија само један део Новограчаничке Митрополије?

Да ли такозвани православни епископ сматра да је разбојништво његових трабаната већ ликвидирало – што наравно нису успели упркос свесрдним разбојништвима – остале делове Новограчаничке Митрополије?

Можда… Међутим… пошто је наводни нацрт Устава такозваног православног епископа Добријевића очитосупротан Православљу – јер попут папске јеретичке непогрешивости – апсолутно искључује паству из одлучивања и ставља је под апсолутну покорност папски свемогућег свештенства – зар из тога не произилази закључак не само да је такозвани православни епископ Добријевић покушао да подвали православним верницима – већ да је такође покушао и стварање потпуно нове цркве – и то папске – која ће се – иако заиста папска – лажно кинђурити као православна?

Зар није стварање те нове приватне анти-православне цркве – претња – од које би Митрополит Амфилохије требало да заштити “јединство Цркве“?

Наравно да јесте… али само у случају уколико је Црква коју узурпатори покушавају да подреде својим мрачним циљевима – још увек Црква – а не некакав злобни “поредак“!

А да заиста јесте већином некакав злобни “поредак“ доказује чињеница да уместо да Цркву заштити од стварне претње – Митрополит Амфилохије измишља претњу “јединству Цркве“ лансирањем лажи о настајању некакве фатаморгане коју он обзнањује као некакву “Шишатовачку епархију“! Та сулуда измишљотина – истоветна фашизму “антифашизма“ – у потпуности раскринкава процес против владике Артемија – и у потпуности разоткрива узурпацију Српске Цркве – и доводи наравно до праведног захтева владике Артемија да му се врати “отето“ епископско чинодјество! Међутим… заслепљени да је сваки “антикомунизам наводно фашизам“ – управо да је сваки захтев праведности од узурпаторског поретка наводно раскол – заслепљеност којом као и комунисти заиста прикривају сопствени фашизам – узурпатори забрањују владики Артемију чинодејствовање! Осим тога, да Црква јесте већином некакав злобни “поредак“ и јерес – безпоговорно доказује и Митрополитов “благослов“ приватне цркве такозваног православног епископа Добријевића – која је само привидно православна!

Према томе, Митрополитов “благослов“ стварне претње Цркви – не само да је у “бити фашистичко“ разбојничко обмањивачко и злобно интригарење – јер разбојништво прикрива паролом као да су лажно оклветани “разбојници“ – већ је “благослов“ разбојништво јер благосиља разбојништо такозваног православног епископа Добријевића – које је такође у “бити фашистичко“:

“Коначно решење“

Зато што се понадао да се борба стварног “весколиког Српства“ за Чистоту Вере може анулирати доношењем обмањивачког устава – зато је мржња такозваног православног епископа Добријевића забраздила у шарлатански покушај ломљења кичме стварном “весколиком Српству“!

Узурпатори Синода и Патријаршије – на супрот обећаном Уставу којим ће се поштовати Новограчаничка Митрополија – који никад није донесен – фалсификовали су почетни нацрт Устава који никад није признат од слободног Сабора Новограчаничке Митрополије – и на основу тог фалсификата разбојнички покушали ликвидцацију Новограчаничке Митрополије! А сада – такозвани православни епископ Добријевић доноси одлуку да се наводни “нацрт Устава“ – и то нацрт његовог Устава – који нема никакве везе са давним почетним нацртом Устава – на који су већ давно уследиле многобројне примедбе и који је коначно одбијен од представника Новограчаничке Митрополије – па су зато тај предлог узурпатори и замрзли – он приказује свој наметнути устав као нацрт – покушавајући тако да превари вернике да је то онај почетни прерађен нацрт који су они већ одбили да прихвате – и приказује да ће тај наводни нацрт бити наводно понуђен не само службеном савету Епархије – који је под његовом директном контролом – већ чак и Сабору Новограчаничке Митрополије!

Зато такозвани православни епископ Добријевић приказује своју управо разбојничку обману – јер је његов циљ покушај анулирања Новограчаничке Митрополије – као некакво превасходно решење “црквено-административног јединства“ “српске Цркве у дијаспори“ – пакујући своју обману лажном паролом као да је то по некаквој наводној “жељи весколиког Српства“!

Чињеница да је такозвани православни епископ Добријевић својим бесомучним прогањањем аустралијских православних верника и свештенства оданих Чистоти Православља Новограчаничке Митрополије – избацивањем верника из Цркве, забраном верницима верских обреда и долажења у Цркву, прогоном и рашчињавањем свештенства оданог Православљу, конфискацијом цркава, присвајањем црквених добара, јавним лажним политичким клеветама верника некадашње Српске Слободне Цркве – и то у име лажног “антифашизма“ – покварењачким легалним ујдурмама… и осим тога – активизмом ала агентуре за лажно уклањање владике Артемија са Косова, и активизмом ала агентуре за подређивање Православља и Светосавља под папски жезло… и још много ненаведеног а и још много незнаног – све у свему све то:

Безпоговорно доказује да такозвани православни епископ Добријевић заиста јесте агентура папске свејереси!
Безпоговорно доказује да он разбојнички спроводи бесомучну ватиканску инквизицију папског покушаја “коначног решења“–ликвидације не само стварног “весколиког Српства“ – већ да он разбојнички покушава да спроведе “коначно решење“–ликвидацију – Српске Православне Вере!

Безпоговрно доказује да је такозвани православни епископ Добријевић забранама, избацивањем, клеветама… и поготово инфилтрирањем – натопио својим жбирима Епархијски Савет, натопио одборе црквено-школских општина, натопио одборе финансијских установа – и то жбирама оданих – не Вери – него његовој агентури свејереси и АнтиСрпства!

И то се и догодило – на његовом програмираном заседању такозваног Савета Епархије, и на његовом програмираном такозваном Сабору – већина су били жбири његове агентуре! Присутна мањина стварних православних верника, чак и када су донели супротне одлуке – те одлуке је агентура поништила и одржавала намештену скупштину за скупштином све док већина жбира није преовладала!

Жбири његове агентуре изгласали су оно што им је наређено да изгласају – а то изнуђено – лажно је обзнањено као да је изгласано од стране – “весколиког Српства“ – а то изнуђено управо је покушај “коначног решења“ – управо “ломљење кичме“ “весколиком Српству“!

Зла намера ове разбојничке обмане јесте покушај:
Прво – ликвидација Новограчаничке Митрополије!
Друго – ликвидација Чистоте Вере!
Треће – ликвидација Српског Православља!
Четврто – ликвидација Православља!
Пето – ликвидација Веровања у Бога!

Фашистичко разбојништво!

Фарисеји су извршили истоветно разбојничку обману над Исусом Христом – истоветну разбојништву такозваног православног епископа Добријевића! Оба та истоветна фашистичка разбојништва истоветна су Хитлеровом аншлусу – истоветна су усташком покољу Српског Народа – и истоветна су комунистичко-усташком и данашњем фашистичком разбојништву над Српским народом! А узурппатори “поретка“ који “руководи“ СПЦ-ом – нису мрднули ни малим прстом да спрече претњу разарања Цркве од стране такозваног православног епископа Добријевића! Напротив – уместо да спрече јерес – представљајући се као највиши великодостојници Цркве – узурпатори су активно саучествали у злочиначкој обмани:

“Испред Светог Архијерејског Синода СПЦ, писмо је послао Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски Г.Г. Амфилохије, који је обавестио Преосвећеног Владику аустралијско-новозеландског Г. Иринеја да је Синод на седници одржаној 24. августа ове године“:

“Начелно прихватио нацрт новог устава “Митрополије аустралијско-новозеландске“.(5)

Ово Митрополитово такозвано “начелно прихватање“ разоткрива не само наказност преваре такозваног православног епископа Добријевића – и не разоткрива само наказно и разбојничко саучесништво узурпатора Синода и наметача “поретка“ који је против макар чега заиста црквеног – већ разоткрива да поступак безпоговорно јесте наставак лажног “антифашизма“ који је разбојнички напао Чистоту Вере још у доба патријарха Германа:
Прво – зато што је Слободна Црква у Аустралији прихватила – само – „Предлог о Помирењу“ – али није прихватила – и „Прелазне уредбе“ – које су врло лукаво срочене и које су подметнуте касније – и које се потпуно разликују од „Предлога о Помирењу“!

Друго – зато што сходно “Прелазним уредбама“ Устав мора да прихвате оба сабора – и то сваки сабор одвојено – па тек онда Епархијски Савет стиче право да ратификује тако прихваћени устав!

А такозвани православни епископ Добријевић се послужио лукавством сазвавши – заједно – и једну и другу страну да се наводно изјасне о Уставу – и то истовремено са Саветом Епархије – који стиче право да ратификује Устав – тек након одвојено добијене сагласности од оба сабора!

То значи да је Митрополит унапред аминовао – превару!
А превара је још наказнија и још разбојничкија зато што су се такозвани православни епископ Добријевић и његова агентура и жбири – претварали као да не диригују целокупним политичким и издајничким покушајем “коначног решења“ – јер је чак и сам Добријевић послао јавно “поздравно писмо“, “жеље“ и “благослов“! Тим својим претварањем – управо тим прикривањем своје мржње “весколиког српства“, као и прикривањем своје мржња Православне Вере – које је безпоговорно доказао својим зверским разбојништвом – он је покушао да превари да није починилац аншлуса – и то истоветно како се претварао не само узурпирани Синод – већ и сам Патријарх:
“И у том смислу, уз братске и очинске поздраве у име целе Цркве“ Патријарх “шаље и благослов Господњи свим учесницима сабрања у Мелбурну и васцелом српском народу на Петом континенту.“(6)

“Победа чиста као суза!“(7)

Којим то “учесницима сабрања у Мелбурну“ и којем то “васцелом српском народу на Петом континенту“ Патријарх “шаље благослов Господњи“ – кад “васцелом српском народу“ Добријевићева агентура није дозволила ни реч да прозбори? А обману разбојништва своје агентуре “улизица-каплара“ обзнанио је као “победу чисту као суза“!(8)
Добријевићево фарисејство исказано је политичким програмским упозорењем папе Бенедикта XVI већ првог дана посете Британији на “опасност од агресивног секуларизма“(9) – накунђуреног лажном паролом “останите верни хришћанским коренима“ – папе, који је пре изабрања руководио Ватикановим Политкомитетом за исправност религије!

Кинђурење узурпатора нашег Синода истоветно је фарисејству папиног политичког програмерства – не само настављањем идеологије Ј. Броза – већ делањем и по директној директиви Ватиканове свејереси:
Претварају се као да “бране“ баш оно – што заиста руше!

Да то фарисејско претварање и кинђурење јесте “одрођено“ од Православља и Вере – и да у својој “бити“ јесте “фашистичко“ – доказује један од коментара на напис “Ехо Патријарховог одушевљења“, у којем се констатује да је Патријарх СПЦ обзнанио да се треба ујединити са католицима:

“На Дан Јасеновачких мученика“!(10)

Издаја Српства – није никакав “феномен“!

У закључку написа “Порекло феномена “Артемијевци“ и “Артемијевштина“, написаног на Преображење Господње, после веома обимне и веома стручне и веома објективне религиозне анализе, Проф. др Миодраг М. Петровић каже да се из злодела Цркве “не могу потиснути мржња и жеља за осветом“ – исказани “привиђањем некакве “артемијевштине“ – и зато пита поштено:

“Није ли са таквом измишљотином бачено семе да се основано говори и пише о “иринејевштини“, “атанасијевштини“, “амфилохијевштини“?“

И зато и закључује такође поштено:

Прво – “али томе нас верни слуга Христов и оснивач Српске православне цркве (Свети Сава) – није учио.“
Друго: “Препознају правоверни оне који иду путем Светога Саве и спонтано се свијају око њих управо зато што се држе преданог им у Цркви, а одступнике избегавају највише зато што мењају и намећу нешто различито од онога како су и сами наследили.“(11)

У односу на суштинско схватање Српства, Духа Небеске Србије, Духа Светосавља, и наравно стварног Духа Равне Горе, иако ми није познато да ли је писац наведеног цитата иамо и ту намеру, мој утисак је да резоновање наведеног цитата представља врло профињен доказ против кукумавчења такозваном “српском лудошћу“ – јер, пре свега доказ да Српство није ни “кукавно“ нити “угашено“ доказује чињеница да “правоверни иду путем Светога Саве и спонтано се свијају око њих (следбеника Светог Саве)… а одступнике избегавају… зато што одступници намећу нешто различито од онога како су и сами наследили“ – Православци се суштински “свијају“ око Чистоте Вере – што свакако не би били у стању да чине да је Српство “лудост“, да је “кукавно“, да је “угашено“!
Међутим, чињенични закључак да су наметањем измишљотина “артемијевштине“ узурпатори управо бацили “семе да се основано говори и пише о “иринејевштини“, “атанасијевштини“, “амфилохијевштини“ – не само да доказује разбојништво чија је бит у овом слису окрактерисана “фашистичком“ – већ доказује и да је данашњи покушај религиозне обмане доиста настао баш из пропагандног корпуса лажног “антифашизма“ – баш из лажног претварања уљеза да су они као некакви “антифашисти“ – а уствари, нападањем измишљених наводних “Артемијеваца“ и измишљањем наводне “Артемијевштине“ – прикривају сопствену “иринејевштину“, сопствену “атанасијевштину“, сопствену “амфилохијевштину“! То доказује да се не ради ни о каквој “лудости“ Српства – већ да се захтева исправно схватање:

Није у питању никаква “лудост Српства“ – већ Издаји Српства!

А то исправно схватање заснива се на стварном схватању суштинског и принципијелног и Небеске Србије, и Светосавља, и Равне Горе!

Фалсификат “антифашизма“

Аустралијски политичко-идеолошки покушај Верског аншлуса јесте саставни део Србима наметнуте лажне стварности – управо саставни део злочина “ломљења кичме“ – а пошто је Верски аншлус у својој бити заснован на фалсификату “антифашизма“ – данашњи Верски аншлус доиста јесте разбојништво које у својој “бити“ јесте “фашизaм“! Зато у једном од следећих написа о “ломљења кичме“ фалсификатом “антифашизма“ – биће реч о другом поменутом фељтону, од господина Добрице Ћосића, из којег ће се схватити да коренови данашњег Верског аншлуса, аминовани од стране Патријарха Иринеја и Митрополита Амфилохија – заиста потичу од разбојничке антисрпске завере, зачете у Другом светском рату, деловањем, међу осталима и Фицроја Меклина (Sir Fitzroy Meclean), којег Стипе Месић титулише “херојем рата“.

Черчилов изасланик код Тита, Фицрој Меклин устоличио је Тита за “Маршала“, наводно зато што је Тито “вођа 200.000 партизана“!

И то – наводно “антифашистичких“ партизана!

Устоличење ових фатаморгана прво у западним медијима – а онда и у западној послератној историји и политици:
Бројка – Фалсификат!
“Маршал“ – Фалсификат!

“Антифашизам“ партизанског вођства – Фалсификат!

Иако су ови факлсификати били Меклинова једина “ратна херојства“ – ти фалсификати једина су заснованост на основу које је мржење Српства ставило Сpпску Нацију под јавни холокауст “ломљења кичме“ који траје и дан-данас.

Непроцењиву “улогу Србске Православне Цркве у народној историји знали (и знају) сви србски непријатељи“:

“Хрватски геополитичар, др Иво Пилар, који је 1917. у Бечу објавио хабзбургофилну студију о јужнословенском питању тврди да су Срби као народ непоражени док год имају Цркву и култ Светог Саве. Могу да изгубе све друге установе, па и војску и државу, али Црква ће их очувати.“

Та хабзбургофилнуа студија “прештампана је у усташком Загребу 1942. године“!(12)

Зато данас узурпатори Цркве настављају перверзни садизам усташког Загреба фашистичким покушајем “коначног решења“.

Часлав М. Дамјановић
www.ravnogorskivenac.com

__________________
(1) “Јединство Цркве у Аустралији и Новом Зеланду жеља весколиког Српства“, Новинар.де, 04/10/10, Извор: Епархија аустралијско-новозеландска 02/09/10, 12:11, Преузето са спц.рс
(2) “Истина и помирење на ex-YU просторима, Признање антифашизму у Србији“, Добрица Ћосић, НСПМ, 01/09/10
(3) “Бојан Димитријевић: Михаиловића рехабилитовати и вратити му заслужено место у српској историји“, Жељка Добрић, “Глас Српске“, 25/09/10. 09:00
(4) “Јединство Цркве у Аустралији и Новом Зеланду жеља весколиког Српства“, Новинар.де, 04/10/10, Извор: Епархија аустралијско-новозеландска 02/09/10, 12:11, Преузето са спц.рс
(5) Исто
(6) Исто
(7) “Светлана“, Коментар на “Нови “Устав“ у Аустралији седам дана касније“, Новинар.де, 25/09/10, 15:13
(8) Исто
(9) Новинар.де, NewsFlash, 09/17/10
(10) Коментар за “Ехо Патријархопвог одушевљења“, Жикица, Новинар.де, 17/09/10, 09:16
(11) “Порекло феномена “Артемијевци“ и “Артемијевштина“, Проф. др Миодраг М. Петровић, 11/09/10, “Борба за Веру“
(12) “Васељенски антинационални сабор“, Владимир Димитријевић, “Печат“, 09/09/10, 02:13