Вести

Na 65. zasedanju Generalne skupštine UN predsednik Tadić je naglasio „da je Srbija spremna da se uključi u proces za koji se nada da će dovesti do

Драган Видаковић, 26.09.2010

+++

obostrano prihvatljivog kompromisnog rešenja problema Kosova, u okviru globalno prihvaćenog prava – prava UN”.

Takođe je upozorio da “sila prekida razgovor”, odnosno da bi “svaki pokušaj da se realnost (na Kosovu) izmeni putem primene sile doveo do momentalnog prekida dijaloga.”

Savršeno je jasno da obostrano prihvatljivo rešenja problema starijeg od stotinu godina ne može biti nađeno u kratkom roku, a sve dok se proces ne okonča Srbi na Kosovu će živeti u getima i džepovima minimalne ili nikakve slobode, u Evropi 21. veka, te stoga početak dijaloga mora biti uslovljen momenatlnom i bezuslovnom slobodom kretanja i potpunom zaštitom srpskog stanovništva, jer o tome ne sme da bude razgovora.

Ako je Kosovo država, po svim evropskim standardima, kako tvrde EU i Amerika, jer oni valjda drugačiji državu ne bi ni stvarali, postavlja se opravdano pitanje zašto Srbe i dalje drže u ropstvu. Kao taoce? Za pritisak? Naravno, i to bez stida i srama, te stoga Srbija ne sme da dozvoli da naši sunarodnici u brojnim „zatvorima” i potpunoj neslobodi, u Velikoij Hoči, u Prizrenu, u Prištini, ili bilo gde, u strahu i nesigurnosti, lišeni osnovnih ljudskih prava, čekaju ishod razgovora.

Dakle, ako se primeni sila pregovore treba momentalno prekinuti, ali bez slobode za srpski narod oni ne bi trebalo ni da počnu, i to je minimum ispod koga čak ni mi ne bi trebali da idemo. Zar ne smemo Evropi da postavimo taj uslov koji bi teško, u svom stilu, mogla da zabašuri, ili okrene priču na drugu temu, premda joj je obraz tvrđi od đona. Ako ni to ne smemo, smemo li bar da je zamolimo da, kao simbol dobre volje-ako je uopšte ima prema nama, pusti te nesrećnike na slobodu, i konačno dozvoli i srpskoj deci sa Kosova i Metohije da se nasmeju?

Dragan Vidaković