logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Србија, Друштво, Европа    Аутор: Владислав Б.Сотировић    1.192 пута прочитано    Датум: 4.09.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

tito-stoka.jpgО лику и (не)делу Јосипа Броз(овића) тзв. „Тита“ (7. свибња1892. г., Кумровец – 4. маја 1980. г., Љубљана) писано је до сада много

Владислав Б. Сотировић, 03.09.2010
+++

и нашироко али углавном без осврта на релевантне, тј. поуздане, архивалије. У свим овим писанијама остало је ипак до краја неразјашњено као прво, његово стварно порекло и као надовезујуће на ово прво и друго а то је његов особени карактер до освајања власти оружаним путем. У намери да конструктивно допринесемо расветљавању ове непознанице прилажемо један од круцијалних архивских докумената који баца доста светла на решавању оба горе споменута проблема. Ради се наиме о строго поверљивом документу београдске специјалне полиције о „Титу“ од 13. децембра 1943. г. а који се налази у Архиву Југославије под сигнатуром 838, ЛФ ЈБТ III-11/15.

У овом документу откуцаном на писаћој машини ћириличним графемама  се као пошиљалац наводи Управа Града Београда, Одељење специјалне полиције а као адресант Претседништво Владе у Београду. Документ је следеће садржине и преносимо га онако како је аутохтоно и издат са три лексичко-фактографске допунске исправке у великим заградама:

“Овом Оделењу је част известити Претседништво, да је примљено обавештење, које садржи извесне појединости о акцији партизанске војске, о личности њиховог “команданта” Тита, његовом начину живота, као и о односу између њега, његових најближих сарадника и његове војске. Ова обавештења примљена су од лица која су пре извесног времена дошла из Црне Горе.

Тако је примљено обавештење да је Тито са својим штабом прошлога лета боравио на планинама близу Никшића и то на месту званом “Горанско”. Ту на “Горанско”, партизански штаб је организовао и санитетску службу користећи тамошњу болницу, где су се лечили и рањени партизани. У овој болници лечили су се и мештани, од којих је једним делом и примљено ово обавештење. У односу на саму личност Тита подаци с којима се располаже су апсолутно идентични с подацима који су примљени од ових лица. Поред познатих података примљени су још и ти, да је Тито узраста средњег, спољашњости углађене и да носи грађанско одело које је махом новије. Говори једним поквареним српским језиком, који личи на кајкавски.

Однос између Тита, његовог штаба и чланова је ауторитативан и то било у службеном опхођењу или приватном животу. Ова разлика нарочито се огледа у опхођењу Тита према својим сарадницима, чак и оним најужим. И сам начин живота знатно се разликује од живота осталих, јер докле Тито има изобиљну храну, разне слаткише и живи неморалним животом и има крај себе једну младу девојку јеврејског порекла са којом је и раније живео, дотле његова “војска” добија врло слабу храну. Овакву слабу храну добијају чак и болесници – рањени партизани.

Његову најужу околину поред осталих сачињавају и јеврејин Моша Пијаде као и бив[ши] југословенски официри генерал Оровић Саво и капетан Јовановић [Арсо], мада се за ову двојицу тврди да су случајно пришли њима. Поред осталог тврди се да у штабу Титовом има само млађих људи, уколико се то не односи на њихове важне функционере.

Штаб Титов је врло покретљив и редак је случај да се негде дуже времена задржи. Покрет се јавља увек онда када је примљено обавештење од стране обавештајаца о претстојећој опасности. Такав случај догодио се је и с овим последњим местом биваковања, одакле су и потекли ови податци. Приликом покрета с планине и места зв[аног] “Горањско” партизани су спалили сву архиву, као и саму зграду у којој су били, па чак и 40 својих најтежих рањеника, што они то често и раде.

Обавештајна служба развијена им је у врло јакој мери и махом су за ову службу употребљаване тамошње мештанке, ређе мештани, чији спољашњи изглед није скретао пажњу тамошњих власти. Из истих извора сазнаје се да се данас Тито и његов штаб налазе у планинама измедју Плеваља, Павиног Поља и Никшића.

Предње обавештење уступа се наслову, с молбом ради знања и употребе истог”.

Документ је потписан овако:

По наредби, Управник Града Београда, Шеф Оделења специјалне полиције, Инспектор.

Узели бисмо себи слободу да у доњим редовима укратко проанализирамо овај извештај који очито потиче са „лица места“ и од људи који су били у непосредној Титовој околини па се стога може сматрати у великој мери веродостојним.

1.   У извештају се истиче да су подаци добијени са „терена“ потпуно идентични са другим подацима које ова полицијска служба поседује о Титу. Дакле, овај извештај који извештава о Титовој личности са „лица места“ је, како се и наводи, апсолутно компатибилан са многим другим извештајима о истој особи па се стога са великим степеном вероватноће може закључити да су подаци изнети у њему једноставно тачни. Другим речима, са повесно-знанствене тачке гледишта, овај извештај се по својој документацијско-изворној битности има сматрати као документ „из прве руке“ првостепене важности.

2.   Изричито се спомиње да је Тито чак и на фронту, тј. у овом случају у планини, носио „грађанско“ одело које као прво уопште не приличи његовој пролетерско-пропагандној анти-буржоаској идеологији са којом су партизански политички комесари испирали мозгове обичном народу који је из ових или оних разлога приступио Титовој „војсци“ а о чему имамо одлично сведочанство код Бранка Ћопића у његовом „Николетини Бурсаћу“. Да је Тито био „буржоаских“ манира потврђују и извештаји Недићеве владе из 1941. г. у којима јасно стоји да се Тито у Западној Србији у јулу 1941. г. појавио у белом мерцедесу и у гланц новом оделу (са аушвајсом уредно издатом од стране усташких власти у Загребу). Ово само потврђује већ добро познату истину да је Броз потицао из добростојеће кулачке обитељи што се да визуелно и доказати приликом посете његовој родној кући у Кумровцу. „Кицошку“ нарав Титову од свог најранијег детињства па до смрти одлично документује један од његових биографа – Џаспер Ридли (Jasper Ridley) у биографској монографији „Тито – Биографија“, Прометеј, Загреб, 2000. г. (иначе велики Титофил). Без обзира где се кретао, по европским престоницама пре рата, балканским гудурама за време рата или по сафари ловачким турама након рата увек и у свим приликама је „друг“ Тито био одевен по последњим модним трендовима западног капиталистичког света. Поједини сведоци тврде да на врхунцу своје политичке моћи није никада два пута улазио у исто одело и ципеле а са Фиделом Кастром је вероватно имао уговор о рекламирању кубанских томпуса које му је вођа кубанске револуције редовно слао. На крају је и умро од претераног дувањења и свакодневног испијања шкотских вискија. Да ли се овде радило о аустроугарском васпитању или о скоројевићској менталној природи сина једног загорског кулака остаје да се накнадно утврди.

picture-046.jpgЗа разлику од Јосипа Броза, његовог главног али и јединог војно-политичког противника, Дражу Михаиловића, уколико не бисте знали о коме је реч, не бисте сигурно сматрали за неког (врховног) команданта па чак ни вишег официра јер је по својој ратној гардероби више личио на локалног сељака или планинског пастира него на врховног команданта војске једне међународно признате државе и то у чину генерала (легално добијеног и заслуженог).

3.   Тито очито никада није успео да се „декајкавизује“ иако је скоро четири деценије владао Југославијом из штокавско-екавског Београда који је сам из тактичких разлога изабрао за престоницу иако су му најближи сарадници с разлогом предлагали да то буде Сарајево. Интересантно је да су немачки извори из 1941. г. управо на основу његовог језика напомињали да се вероватно радило о увезеном „Русу“ док је Дража Михаиловић у то био чврсто убеђен након његовог првог састанка са Брозом у Струганику. На жалост, наша историографија до данас није утврдила да ли се у Брозовом случају радило о два или о једном Титу. Што се тиче Брозовог (оног из Кумровца) кубуровања са језиком, и то са својим матерњим – кајкавским, оно се документовано може пратити све до Јосиповог првог разреда основне школе који је морао да похађа два пута обзиром да је први пут у његовом похађању завршио школску годину са једном недовољном оценом и то баш оном из „читања“ тј. матерњег језика [Архив Југославије, 516, Мемоарска грађа, 2958, стр. 5−7].

4.   Да је Тито одувек када је могао уживао у обиљу хране, слаткишима али и да је од почетка до краја свог животног века живео неморалним животом потврђено је до сада многим сведочанствима и писаним изворима тако да нам овај документ по том питању не открива ништа ново, тј. непознато. До сада нико није са поузданом тачношћу утврдио колико је Тито имао брачних и ванбрачних супруга што се односи и на закониту и незакониту децу као и љубавнице. Међутим, овде треба обратити позорност на једну црту из његовог начина живљења било у рату или у миру: увек је настојао да се дистанцира тј. издвоји од масе коју је вешто злоупотребљавао за своје приватне и политичке интересе. Из овог документа се јасно види да није обедовао са својим војницима нити је јео исту храну као и они. Да је тзв. Врховни штаб НОВ и ПОЈ уживао у обиљу квалитетне хране можда најбоље сведочи британска мисија на острву Вису лета 1944. г. Британске војне мисије при Главном штабу Дражине ЈВуО своје претпостављене не извештавају о добро нам „познатим“ „четничким крканцијама“ које спомињу само послератна комунистичка историографија и филмологија. Овако високоуглађене кулинарске манире Тито је даље развијао и унапређивао након рата што се између осталог може прочитати и у књизи његовог личног дворског кувара г. Карапанџића.

Дакле, сушта супротност Дражи Михаиловићу како по питању моралности приватног живота тако и социјализације са својим саборцима и следбеницима. Оваквом Титу какав је био није се у сваком случају могло омаћи да приликом преласка неке Албаније сјаше са коња или се скине са воловске запреге и уступи место неком изнемоглом ратнику или цивилу у збегу као што је то 1915. г. у сред зиме у албанским гудурама учинио краљ Петар Први Карађорђевић.

5. За нас је најбитнија вредност овог документа управо оно што се доноси на самом његовом крају а то је да су Титови партизани приликом одласка у бежанију побили свих својих 40 тешких рањеника, тј. оне који нису могли да се крећу па их је стога требало носити. И то није први пут већ честа појава у редовима Брозових бојовника. О томе дакле сведоче мештани информатори који су и основа писања овог полицијског извештаја. Дакле, ништа од добро нам „познате“ партизанске неизмерне хуманости за рањене другове због којих се руше мостови на Неретви али очигледно само у Булајићевим филмовима.

На којим су све лажима комунисти након рата писали своје сопствене повеснице, снимали филмове и серијале и креирали култ личности једног обичног малограђанина и хохштаплера за чији рођендан је читава земља неколико месеци морала да носи штафету покорности и организује слет оданости (што себи нису дозвољавали ни један Хитлер, Мусолини, Стаљин или Мао) вероватно никада неће ни бити откривено јер је највећи део партизанске грађе уништен од њих самих као што то доказује и овај документ.

________________________________________________

Владислав Б. Сотировић

promoteit-890996208_1.jpg

http://srbskipatriotskifront.webs.com




4 коментара у вези “Jedan ratni dokument o Josipu Broz(oviću) Titu”
  1. Sta je bilo,bilo je,ne povratilo se.Sta cemo da radimo danas kada srbijom vladaju komunisticki potomci,jos zesce unistavajuci sve sto je srpsko,ali sada u zajednici sa SPC.

  2. Crna Gora imala je Laznog Cara Scepan Malog, za kojeg narod srbski iz Crne Gore nije znao ni odakle je dosao, ni ko je on zaista bio. Taj lazni car Scepan Mali, bio je tada Gospodar jedine slobodne srbske drzave iz tri djela: Crne Gore, Brda i Primorja kojeg je Srbski Cara Scepan Mali mogao da gleda do mile volje sa lijepog Lovcena. On je ostao zapamcen kod sadasnjih crnogorskih plemena po svome za tadasnje uslove velikom obrazovanju i postignutom napretku. Pravio je puteve po crnogorskim gudurama. Po tim putevima Srbskog Cara Scepana Malog, poslije su mogli bezbrizno i sigurno bez spoticanja i potkovica na svojim nogama, slobodno da hodaju mazge i magarci. Mirio je svoja zavadjena crnogorska plemena i tako jacao Srbstvo u svojoj drzavi, za razliku od novog laznog “Cara” cele Jugoslavije, za koga zaista jos uvijek od nas niko nezna, sigurno da kaze, ni ko je Tito bio, niti odakle je on dosao. Znamo samo da mu je prvo hajducko delo po zadatku partije bila prvola u Srbsku Pravoslavnu Crkvu u Zagrebu. Uhvacen je i sudski osudjen za takvo svoje junacko partijsko djelo. Poznat je u svijetu jos i po tome, sto je sa ustasama savez pravio u borbi protiv Srba, i sto je od rimskog Pape za takvo svoje djelo isao licno kod njega na noge, blagoslov njegov da trazi za sebe. Posle toga sve sto se o njemu zna, samo su neproverene price i nagadjanja. Zato bi prva duznost srbskih istoricara danas trebala da bude, da zaista utvrde njegovu proslost, jer mi smo Srbi jedni narod ako ne na svijetu ali onda sigurno u Evropi, koji ne samo sto nije znao ko mu je predsjednik Jugoslavije bio, nego nazalost Srbi to neznaju ni danas, kao sto nisu nikada ni znali da Fadilj Hodz kao presjednik Presednistva sedmoglave Azaje sto se Jugoslavijom zvala, nikada njezin drzavljanin nije bio. Jedino sto sada sigurno znamo, jeste da je Tito Srbomrzac bio. Zbog toga je poznati srbski pjesnik i pisac u emigraciji Petar Munjas, napisao svoj poznati roman, stampan nazalost zbog nedostatka para u svega mozda desetak primjeraka i objavit u novinama “Glas Srba” pod imenom “USTASKI LIK JOSIPA BROZA – TITA”.

    Titovi psi pusteni tada sa lanca u emigraciji, spominjali su Petru zato i majku i oca, isto kao sto to i sada rade njihova psici, njhova stenad po cijelome svijetu, spominjuci Srbima pravim sto pisu o Srbstvu, sve sto imaju od psovki, na svome komunistickom spisku.Medjutim sa psovkama se nista postici nece, nego mi Srbi trebamo vec jednom da otvorimo Titov grob,u sada cuvenoj kuci smeca, i magareci glavu masona Tita, blagoslovenu od rimskog Pape, sto sada u grobu tome umjesto njega tamo sahranjena lezi, da posaljemo nazad njegovoj kuci, nek kod njih, kod Hrvata smrdi u njihovoj magarecoj kuci, njihovo hrvatsko komunisticko masonsko i katolicko austrougarsko cvijece!

  3. КОЛИКО ГОД ОВАЈ ПРИЛОГ ГОВОРИО И ДОКУМЕНТОВАО (НЕ)ДЕЛА
    ЈОСИПА БРОЗА, ЈОШ И ВИШЕ ДОКУМЕНТУЈЕ (НЕ)ДЕЛА НАШИХ
    ”САЕЗНИКА” (НАРОЧИТО ЕНГЛЕЗА!), КОЈИ СУ ГА ПОМАГАЛИ
    И ПОДРЖАВАЛИ.
    У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ РАТА ЗВАНИЧНО ЈЕ ПОДРЖАВАН ЂЕНЕРАЛ
    ДРАЖА, А ПОТАЈНО ДРУГ ТИТО.
    КАСНИЈЕ, КАДА ЈЕ ЂЕНЕРАЛ ДРАЖА СА СВОЈИМ ПОКРЕТОМ БИО
    ИДКОРИШЋЕН МОРАЛНО, ПОЛИТИЧКИ И ВОЈНИЧКИ, ЈЕДНОСТАВНО ЈЕ
    ПУШТЕН НИЗ ВОДУ ОД СТРАНЕ САВЕЗНИКА, А ЊЕГОВИ УСПЕСИ
    ПРИПИСАНИ ДРУГУ ТИТУ.
    ТАКО И ТАДА ЈЕ ЗАДАТ ТЕЖАК УДАРАЦ СРБСТВУ И ПРАВОСЛАВ-
    ЉУ ОД СТРАНЕ ТАДАШЊИХ И, НА ЖАЛОСТ, САДАШЊИХ САВЕЗНИКА(НАРОЧИТО ЕНГЛЕЗА, ТЈ, ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ!).
    О ОВОМЕ НАЈРЕЧИТИЈЕ ГОВОРИ И САМО ПРИЗНАЊЕ ТОНИЈА БЛЕРА
    (У ЊЕГОВИМ СКОРО ОБЈАВЉЕНИМ МЕМОАРИМА), ДА ЈЕ ОН БИО
    НАЈГРЛАТИЈИ ЗАГОВОРНИК И КОЛОВОЂА БОМБАРДОВАЊА СРЈ
    1999-ТЕ.
    И ДОК СУ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ ”НАШИ САВЕЗНИЦИ” (ЕН-
    ГЛЕЗИ) КОРИСТИЛИ МОДЕЛ ПЕРСОНАЛНЕ (ЛИЧНЕ) ЛИКВИДАЦИЈЕ
    ЂЕНЕРАЛА ДРАЖЕ, КАО НАЧИН РАЗРАЧУНАВАЊА СА СРБСТВОМ И
    ПРАВОСЛАВЉЕМ, САДА КОРИСТЕ МОДЕЛ ТЕРИТОРИЈАЛНЕ ЛИКВИДА-
    ЦИЈЕ ДЕЛА ДРЖАВЕ СРБИЈЕ – ПОСТОЈБИНЕ ЂЕНЕРАЛА ДРАЖЕ -,
    ДА УБИЈУ И САМУ УСПОМЕНУ НА ЊЕГА, СРБСТВО И ПРАВОСЛАВЉЕ.
    УБИСТВОМ ЂЕНЕРАЛА ДРАЖЕ МИСЛИЛИ СУ ДА УБИЈУ СРБСКИ НАЦИ-
    ОНАЛИЗАМ И (ПРАВОСЛАВНО) СВЕТОСАВЉЕ, А ДА УКОРЕНЕ И
    ЗАБАШТИНЕ МАСОНСКИ ИНТЕРНАЦИОНАЛИЗАМ И НЕВЕРЈЕ, ЗАОДЕ-
    НУТО ПЛАШТОМ КОМУНИЗМА (МАРКСИСТИЧКЕ ИДЕОЛОГИЈЕ) – НИ-
    ЧЕОВСКИМ ”НАДЧОВЕШТВОМ”!
    ДО ГАЂЕЊА ИДЕ И САЗНАЊЕ ДА ОНИ (ЕНГЛЕЗИ!) ИМАЈУ У СВОЈИМ
    ВОЈНО-ОБАВЕШТАЈНИМ АРХИВИМА СВЕ ДЕТАЉЕ ЛИКВИДАЦИЈЕ ЂЕ-
    НЕРАЛА ДРАЖЕ (ДАТУМ, МЕСТО, НАЧИН ИЗВРШЕЊА, ИЗВРШИОЦЕ И
    МЕСТО УКОПА ПОСМРТНИХ ОСТАТАКА), А ДА О СВЕМУ ЋУТЕ!
    ЈОШ ГАДНИЈЕ ЈЕ И САЗНАЊЕ ДА СВЕ ТО ЗНА И САДАШЊА ВЛАДА-
    ЈУЋА КОАЛИЦИЈА (ЗА ЕВ-РОПСКУ СРБИЈУ), А НАРОЧИТО СПО
    КОЈИ ЈЕ (ГОТОВО ДО ВУЛГАРНОСТИ) ИСКОРИСТИО ЛИК И ДЕЛО
    ЂЕНЕРАЛА ДРАЖЕ У ПОЛИТИЧКЕ СВРХЕ, А И ДАЉЕ ЕНГЛЕЗЕ, САУ-
    ЧЕСНИКЕ У ЛИКВИДАЦИЈИ ЂЕНЕРАЛА ДРАЖЕ, СМАТРА ЗА САВЕЗНИКЕ.
    АЛИ ШТА ОЧЕКИВАТИ ОД ЕНГЛЕСКЕ, ОБОЛЕЛЕ ОД НЕИЗЛЕЧИВОГ, ИСТОРИЈСКОГ, ИМПЕРИЈАЛНОГ КОМПЛЕКСА НИЖЕ ВРЕДНОСТИ?!
    Драган Славнић

  4. Dragi moj brate Srbine, davno je receno “proklet bio covjek koji se uzda u covjeka”. Tako su i mnogi Srbi zaboravljajuci na Boga, utjehu, nadu i oslonaca u borbi svojoj trazili u covjeku, umjesto u Gospodu Bogu svome. Kako smo radili tako smo i prosli, jer sadasnje zlo u srbskom narodu nije doslo preko noci, nego je ono plod, vise decenijskog, a mozda i vijekovnog posrnuca i pada srbskog naroda. Zato je nase spasenje jedino u sveopstem srbskom narodonom pokajanju, u postu i molitvi koju treba narodu svome da objavi SRBSKI Patrijarh, a zatim u PRICESTI Istinitim Tjelom i Krvlju Hristovom, koja bi dala snage srbskome narodu da se vrati na pravi put Svetoga Save i Starog Srbskog Rodjaka Gospoda naseg Isusa Hrista. To je put Srbske obnove i srbskog preporoda,i SVEOPSTEG SRBSKOG VASKRSENJA, a sve drugo je presipanje iz praznog u suplje, ili po onoj narodnoj izreci: “Trla baba lan da je prodje dan”!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo