Ovog vikenda konačno se održava dugo očekivano paralelno zasedanje Eparhijskog saveta Eparhije australijsko-novozelandske i Crkveno-narodnog sabora Eparhije za Australiju i Novi Zeland Mitropolije Novogračaničke
preuzeto sa spc.rs, 2. septembar 2010 – 12:11
+++
na kome bi trebalo da se usvoji nacrt novog zajedničkog Ustava, kojim bi se napokon ostvarilo potpuno crkveno-administrativ- no jedinstvo srpske Crkve u dijaspori.
O značaju ovog dokumenta i nadama koje se polažu u ovo sabranje svedoče i pisma koja su ovih dana pristigla u Eparhijsko sedište u Sidneju, a kojima se srpskom pravoslavnom narodu Australije i Novog Zelanda obraćaju Njegova Svetost Patrijarh srpski G. Irinej, članovi Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve i Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević.
Svjatješi Patrijarh Irinej u pismu od 1. septembra ove godine naglašava kako će novi Ustav omogućiti vernom narodu u Australiji i Novom Zelandu da “u ljubavi i vernosti Svetom Predanju Crkve čuva jedinstvo Duha svezom mira (Ef. 4,3) i da tako ide iz sile u silu, hraneći se i napajajući jedinom životvornom hranom, božanskim Telom i Krvlju Spasitelja i Iskupitelja našega, koja nam se daruje na svetoj Liturgiji“. Uz to on dodaje i kako je “od sada zajedničko svedočenje Hrista širom Petog kontinenta vaistinu velika radost za punoću naše mučeničke i Hristu vazda odane Crkve“, u tom smislu, uz bratske i očinske pozdrave u ime cele Crkve, on šalje i blagoslov Gospodnji svim učesnicima sabranja u Melburnu i vascelom narodu srpskom na Petom kontinentu.
Ispred Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve, pismo je poslao Visokopreosvećeni Mitropolit crnogorsko-primorski G.G. Amfilohije, koji je obavestio Preosvećenog Vladiku australijsko-novozelandskog G. Irineja da je Sinod na sednici održanoj 24. avgusta ove godine “načelno prihvatio nacrt novog ustava “Mitropolije australijsko-novozelandske“.
Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević pridružio se ovim pozdravima poručujući da “sa velikom pažnjom prati događanja na svim teritorijama i u svim eparhijama Srpske Pravoslavne Crkve“ i izrazio želju “da se svi problemi i nesporazumi koji još uvek dele ranjeni duh i telo našeg naroda konačno prevaziđu, da duh zajedništva, bratstva i hrišćanske ljubavi i trpeljivosti nadvladaju sva iskušenja, da sabornost i nadahnuće svetosavskom bratoljubivošću prožme naša osećanja, naše misli i naša dela“.
Srbski narod jedan je od retkih u svetu koji u svojoj nacionalnoj krilatici naglašava slogu, a ujedno je i jedan od onih koji, nažalost, kroz svoju istoriju vrlo retko tu slogu vidljivo svedoči. Tim pre ovaj događaj je zaista istorijski jer skoro pola veka nakon raskola u Srpskoj Crkvi van Otadžbine ne samo da se zaceljuje jedna bolna rana, nego se oko tog isceljenja okuplja vasceli srpski narod i punoća Crkve Hristove. O razmerama i značaju današnjih dana najbolje će svedočiti budući naraštaji pravoslavnih Srba u Australiji i Novom Zelandu koji će, ako Bog da, uživati sve plodove svetosavske sabornosti čiji se temelji udaraju ovih dana u hramu Svetog Save u Grinzborou u Melburnu. Kako bi smo se pokazali dostojnim naslednicima naših svetih predaka i odgovorni založnici sloge naših potomoka, molitvama Svetog Simeona Mirotočivoga, Svetog Save i svih Svetih Srba, Vaskrsli iz mrtvih Gospode Isuse Hriste spasi i pomiluj.
2. septembar 2010 – 12:11
Izvor: Eparhija australijsko-novozelandska
preuzeto sa spc.rs
Karadjordjevic sve prati sa velikom paznjom,pa eto sve zna najbolje o nazovi Plemicu Jezuiti Irineju,i daje mu podrsku za sve gadosti koje cini i podrzava ga u pljacki.Ovo pismo je naruceno i vise nema dvojbe da je SPC prihvatila lopovski ustav kakav ne postoji nigde u svetu.Bratiji iz pisma podrske „toplom“ bratu u AU,ce jedini plus u zivotu biti krst na grobu.Narode srpski na sve strane laznjaci,lazna SPC,lazna vlast,lazna vojska,lazni kralj,pljackasi na sve strane.Jedino odlicno saradjuju vlast i kriminalci,oni stvarni i policija koja ce da jurisa na narod ako se pobuni,a i vladikama dobro dodju da vas lemaju u ime Boga ako se slucajno zapitate kuda ide SPC danas.Iskljucivo krivicom SPC u AU ce se odvajati Crkve od matice,koja vise nema nista pravoslavnog i postenog u sebi.Cast izuzecima ako ih ima koji se nista ne pitaju,a da se i pitaju sakrili bi se u misje rupe,eto da ne budu oni krivci za raskol,kukavice ni tamo ni vamo,a kod Boga toga nema. Izbljuvace i njih iz usta.
STRASNO!
Samo Sloga Srbina Spasava, staro je geslo Srbskoga naroda ostavito njemu na cuvanje po nasem svetom srbskom predanju jos od prije Svetog Save,kao rodonacelnika savremenog Srbstva. Medjutim, jedinstvo na koje sada poziva SPC, ovakva kakva ona jeste,njezini clanovi Sinoda i clanovi Sabora koji sada u „ime Boga“ poput Jevreja u davno doba, koji pustise Varavu razbojnika a razapese Boga Hrista,i oni sada tako Boga se ne bojeci a naroda ne stideci, pustise papiste, ekumeniste i globaliste, novotarce i druge jeretike, da u ime „crkvene ljubavi i jedinstva“ i dalje zlocin cine i jeresi sire, a na Krst razapese Vladiku sa Kosova,naseg Mucenika Srbskog Artemija.
Sta hoce taj „Prestolonaslednik, koji se prije rata na prostorima Jugoslavije u Slovenackoj Mladini licemerno hvalio da on voli „jugoslavensku zastavu, a posebno na njoj zvjezdu petokraku“. Bio je to prvi interviju sadasnjeg „Prestonaslednika“ objavitok u nekim novinama u tadasnjoj jos uvijke komunistickoj Jugoslaviji. Zato je potrebno da narod srbski zaista zna koliko je zaista „Srbin“ sadasnji „Prestolonasledmik“ i ko stoji iza njega. Za vreme svoje sluzbe u Njemackoj kao engleski oficir, mnogima je tada Srbima on rekao da njega uopste neinteresuje Jugoslavija niti kruna njegovog oca. Kada je Kralj Petar Drugi,iznuren bolescu umro u Americi, sin njegov – sadasnji „Prestonaslednik“ svom rodjenom ocu nije nasao za shodno tada na sahranu da dodje, jer su Kralja Petra po zelji njegovoj sahranjivali Srbi „Raskolnici“, a ne Srbi „federalci“. Nije „Prestonaslednik“ na sahranu dosao ni G. Stepanovicu iz Ist Cikaga. On je o Aleksandru, kao najrodjenijem djetetu svome vodio brigu, i skolovao ga zajedno sa djecom svojom.
Medjutim, kao sto se ni Kralj Aleksandar, nije hteo i znao zahvaliti rodjenom bratu svome, Princu Djordjetu koji je ustpio presto Aleksandru, koji umjesto Velike Srbije stvori Jugoslaviju, i koji kroz jugoslavenstvo rasrbi Srbe. Kralj Aleksandar sada mrtav lezi u svojoj grobnici na Oplencu kod Topole, u crkvi Sv. Djordjeta, zaduzbini njegovog oca, Kralja Petra Prvog. Ali Kralj Aleksandar lezi sada jedini na Oplencu, bez krsnog obiljezja na grobu svome. A znate li zasto braci i sestre? Zato sto je mason bio, i sve sto je on radio u zemlji svojoj, radio je po zahtjevu masona, pa cak i rodjenog brata svoga od kojeg je presto nasledio -Princa Djordja, Kralj Aleksandar je njega drzao potpuno zdravog i pametnog – zatvorenog u ludnici. U svojoj knjizi ISTINA O MOME ZIVOTU, Djorddje prica po mome secanju pise,da su njega u Crnoj Gori zarobili Nemci zajedno sa njegovom pratnjom koja je bila zaduzena da cuva Princa Djordja ne od Nemaca, nego da on nebi nedaj Boze iz ludnice nekuda pobjegao. Posle zarobljavanja Nemci su Princa Djordja doveli u Beograd, u njemacku vojnu komandu. Doveli su ga kod njemacki general, kao okupator njegove zemlje. General je citajuci podatke o njemu i zalosno ga gledajuci smireno samo rekao: „Vase Visocanstvo, Vi ste sada slobodni, izaberite gde cete zivjeti“. Princ Djordje dalje pise kako nije mogao odmah da shvati, da je on sada zaista slobodan covjek, i to posle toliko mnogo godina provedenih potpuno zdrav i pametan u ludnici po naredjenju svog rodjenog brata, Kralja Aleksandara – Ujedinitelja Jugoslavije. Princ Dordje dalje pise u svojoj knjizi, tako su „Nemci kao okupatori moje Otadzbine, darivali meni slobodu“.
Interesantno je da ni sam Tito i njegov rezim, zbog svoje politike prema Zapadu, nisu javno dirali i progonili Princa Djordja, koji je cijelo vreme svoga zivota zivio skromno i neprimjetno u samom Beogradu. Jednog dana tako Prin Djordje je dosao u francusku biblioteku da uzme neku knjigu na citanje, a jedna stara komunjarka koja je tamo radila po zadatku UDBE zeljela je da mu pridje, i sa njime da se sprijatelji da bi UDBA mogla tako bolje da prati Princevo kretanje. Zato se bibliotekarka Princu Djordju obratila umiljatim glasom ponizno laskajuci: “ Vase Visocanstvo, pa Vi danas tako lepo izgledate“. Princ Djordje znajuci ko je ona i za koga radi, samo je nju sa prezirom pogledao i mirno odgovorio: „Drugarice znate, mene je pravio srbski kur.. a ne ovaj danasnji jugokomunisticki“.
Ono sto je bio Kralj Aleksandar – mason, to je sada nazalost njegov unik, sadasnji „Prestolonaslednik“ Aleksandar Karadordjrevic, takodje – mason. O tome postoje mnogobrojna svedocanstva od slika do izjava, zato Srbi pravi trebaju dobro da otvore oci i da vide za kime ce da idu. Sa „Prestolonaslednikom“ i njegovim masonskim Vladikama u propast ili sa Svetim Savom u Carstvo Hristovo. Srbi moji dragi, kako izaberet, tako ce Vam i biti! Ili cete uzivati u Carstvu Nebeskom u drustvu Svetih Bogootaca i Materi nasih, ili cete biti u paklu ognjenom gde je plac i skrgut zuba. Izbor je Vas – Srbadijo draga!
Ох како ове горње речи звуче слатко и умилно, као да из самих светитељских уста излазе.
Ох, како смо после комунистичког краха свим срцем стварно желели да се и административно ујединимо, те узрочно тим жељама добисмо „Предлог о Помирењу“, који беше частан докуменат и као такав прихватљив за Слободну страну. „Нема победника“!; „нема побеђених“!. „Сви смо победници“!! Само „хоћу вас “ мила браћо „нећу ваше“ мила браћо, и тако даље и тако слично.
А кад великани потписаше „Предлог…“, Мајка Црква окрену ћурак наопако. Слободној страни се потури „устав“ који је сушта супротност „Предлогу о Помирењу“. Мајка,прво растури Епископски Савет и обавеза све слободно свештенство, које прими у своје крило на тоталну покорност, а затим скова вешт план да уништи, тек створену Новограчаничку Митрополију.
Онима који видеше превару Патријарх Павле (светац који ходаше по земљи)скреса: „коме се не свиђа нека упрти своју циглу и нека је носи“.
Да би разочарење било још веће свима нама националним Србима, који сво време следисмо стопама Светог Саве, док је јерархија СПЦ на челу са патријатхом Германом кокетирала са безбожницима, Мајка Црква смишљено одабра кадар свештеника и понамешта их по храмовима Слободне Цркве, а у епархије доведе своје епископе. Кад је реч о карактеру поменутог свештенства довољно је рећи да су неки од њих били осведочени шпијуни злогласне Удбе, док је један епископ „клиснуо“ хеликоптером, оставивши свој народ да бежи шумским беспућима за време хрватске олује. За овог Иринеја Добријевића, који се овако помпезно оглашава како приводи „уједињење“ крају у Аустралији, што год кажем, већ је сто пута речено. О њему позитивна мишљења долазе само од оних који су га послали да за њих (и за себе) одради посао. Сви остали су му дали до знања да је он ништа друго до кукавичје јаје убачено у гнездо Српске Цркве од стране Језуита, ЦИЈЕ и поборника „новог светског поретка“, да је разара изнутра. Иринеја Добријевића васпитање на католичком Лојола колеџу, његов про-папизам, новотарство и завера против владике Артемија су необорива легитимација ко је, шта је и за кога ради. Он је добро свесан да један део његовог свештенсва негодује, али их он вешто искључује помоћу датог му владичанског ауторитета и помоћу својих интернационалиста истомишљеника. (Интернационалисти су сви они који се увлаче Американцима, католицима, протестантима, за које кажу да су „сви људи браћа, које нас је све Бог створио“. Њима само нисмо браћа ми Светосавци који их опомињемо да држе чистоту вере Православне, да не мешетаре са јеретицима, да не мењају литургију, да не руше иконостасе, да не приме папски календар,да поштују жртве Геноцида, те да не избацују 700.000 Јасеновачких новомученика из календара. Једном речју, њима смета утабани пут Светог Саве и наук Светог Николаја Жичког и Охридског и светог Јустина Ћелијског. За њих није грех Содомија, али је за њих грех постао „Зилотизам“ – [превелика ревност]).
Кад се узму у обзир сви избачени чланови Епархиског Савета и делегати легитимно изабрани за Црквенонародни сабор који Иринеј није хтео да одржи у Каленићу 2007.,као што су делегати од њега тражили (њих 71), већ у Сиднеју, а које је он ради те потражње, све од реда избацио и ставио под разне забране – лако је онда предвидети исход данашњег, назови „сабора “ у Гринзбору, Викторија, где се неће гласати по савести, већ онако како владика Иринеј климне главом. Другим речима, стамени људи и прави неимари, који мисле својом главом су поизбацивани и на њихова места је И. Добријевић поставио своје климоглавце, које он може да музе као озимачну краву, без бојазни да ће се који ритнути.
Зато, осим наслова да смо У Аустралији желели да дође до јединства, у горњем Иринејевом чланку нема ни трунке искрености а најмање истине. Све је лицемерство и фарисејство. Народу се сервирају глатке лепе рече а у стварности Иринеј иза себе свуда оставља горки чемер и јад; како еванђеље кажа – „окречени гробови, споља лепо, изнутра смрад“.
Узимајући у обзир Иринејеву безочност, безсрупулозност његовог рада, па чак и потпору од Синода, Патријарха и принца Александра, нема сумње да ће он на данашњем „сабору“ прогурати свој „устав“. А какав ће резултат то дати, и то није тешко погодити. Манастир Каленић и три цш општине су већ одвојени. Флемингтон код Сиднеја у побуни, Кизборо код Мелбурна противан „уставу“, док у све и једној парохији, обе епархије, чланство и
парохијани обесправљени негодују, али Иринеј и свештеници не чују и хају, већ како је прота Миодраг Перић одавно рекао (у вези устава) „ИДЕМО ДО КРАЈА!“.
Сада су дошли до краја, и за то ће сносити одговорност пред Богом и српским народом.
Ви верски вођи и даље одгонетајте ко ремети слогу у СПЦ; зилоти или ви лажови и јеретичка поштапала.
Забринути Мирјанин
… [Trackback]
[…] Here you can find 30821 additional Info on that Topic: novinar.de/2010/09/04/jedinstvo-crkve-u-australiji-i-novom-zelandu-zelja-vaskolikog-srpstva.html […]
… [Trackback]
[…] Read More Info here to that Topic: novinar.de/2010/09/04/jedinstvo-crkve-u-australiji-i-novom-zelandu-zelja-vaskolikog-srpstva.html […]