Ajde što se Hejg i Vestervele ponašaju kao kolonijalni gospodari, imaju „štofa“ što se kaže, ali seća li se ko ikoga iz bezlične gomile belosvetskih činovnika
Dragan Vidaković, 02.09.2010
+++
koji su osiono dolazili u Beograd i pretili, uslovljavali i obećavali da će biti ovo ili ono ako ispunimo ili neispunimo nešto što im je tog momenta, onako umišeljenima, palo na pamet.
A lepo je inače, i psihički vrlo blagotvorno biti EU ili američki činovnik u Beogradu. Oseća se važnim i velikim kao nigde u svetu. Mudrim nadasve. Sve šene, čekaju šta će da prozbori, a dežurni tumači nam prevode njihove nerazumljive tikove i nemušte migove. Kada odu, ostaje je nam potom da živimo u groznici i iščekivanju, od 30. oktobtra do do 30. juna kada obično, smrtno ozbiljna lica izriču presudu da li smo načinili napredak u ovome ili onome, da li ćemo kroz pet ili deset godina postati kandidati, za kandidata za nešto, i tako godinama, evo već skoro deceniju, izgubljenu, i uludo proćerdanu.
Sav taj besmisao je postao moguć jer je pitanje prijema u EU predstavljeno kao nešto bez čega ovaj narod ne može, a kad je to već tako, kad smo sami sebe autohipnozom ubedili da nam je ono preče i od vazduha, bez koga izgleda i možemo ali bez EU ne, postalo je prilično lako da nas tom šarenom lažom ucenjuju kad god im padne na pamet, jer smo postali zavisni, a zna se da od toga goreg jada nema.
I onda, ko god šta od nas da zatraži, zahteva da to ispunimo po svaku cenu i bez ostatka, inače ništa od EU. A kad nam to kažu teže se doživi i od rata i od bombardovanja. Sve se može reći samo to ne, kao konopac u kući obešenog. Uslova je inače bezboroj. Taman pomislimo da je kraj, kad se već sutra javi neki novi, i tako dalje i tako redom.
Evo, najnoviji je postavio engleski ministar Hejg koji je rekao našim vlastima da će dalji put Srbije ka EU biti potpuno blokiran ukoliko ne povučemo predlog rezolucije u UN (1). A koji je po redu ovaj uslov niko ne može da da precizan odgovor. A i da postoji kompjuter koji bi to znao, to bi već koliko sutra moglo postati nebitno, jer će nam neki novi nabeđeni lik, kome srpska terapija bolje prija od bilo kakvog psihoterapeutskog postupka, odmah postaviti neki novi uslov, i tako bez kraja, a to ovaj narod više ne može da podnese.
Po Hejgu bi najbolje bilo da Srbija povuče svoj predlog rezolucije o Kosovu u UN i kaže da bi to bio „najlakši kompromis sa EU“. Mi međutim tvrdimo da je moguća zajednička rezolucija sa Briselom i Vašigtonom. Ne primećujemo da nam oni lepo kažu da to nije moguće, i nije jer su nam ciljevi dijametralno suprotni, ako je iskrena naša politika očuvanja ustavnog poretka i teritorijalnog integriteta.
Na kraju krajeva mi smo rezoluciju već poslali u UN, lobiramo po svetu i ubeđujemo države da je podrže, a sada pričamo da ćemo da je menjamo i usaglašavamo sa onima sa kojima je to nemoguće uraditi. Izvadili smo mač iz korica i sad bi da ga vratimo, a zna se da se to ne radi. Vašingoton i Brisel ne možemo nikada i ničim pridobiti niti umilostiviti, a one koji su obećali podršku rezoluciji, svakom promenom njenog teksta i stajanjem na antisrpsku stranu Amerike, Nemačke i Britanije bi napravili smešnim. O nama da ne pričamo: Srbi na antisrpskoj poziciji! Jasno je da nas potom više niko ne bi računao za ozbiljnu državu i ozbiljan narod, da bi služili za opštu sprdnju,i da bi takvim potezom izgubili i ono malo prijatelja što imamo.
A ovi što u ime Zapadnog sveta dolaze i prete ovdašnjim vlastima zapravo prete narodu, koji je zbog pitanja Kosova bestijalno bombardovan. Jeste se narod potom pokolebao i polakomio pošto je bio suviše „umoran od sopstvene hrabrosti“, kako je to lepo rekao Limonov, i kobno je poklekao jer je poverovao Zapadnim lažima. Ali to ne znači da mogu biti važeće bilo kakve odluke suprotne njegovim interesima, a najmanje one donete pod pritiskom, pretnjom i ucenama. Nikakva priznanja pod batinama nikada nisu bila validna, pa to neće izmeniti ni ovaj produženi besramni i besprimerni teror jačeg dela Evrope nad srpskim narodom.
Nije Srbija kriva što „EU ima i previše ozbiljnih ekonomskih problema da bi gubila vreme i energiju na Srbiju i Kosovo“ i to ne može biti osnov za njeno komadanje, a što se tiče gubljenja vremena, za bombardovanje su ga imali napretek Vodili su katastrofalnu politiku i sada samo žele da sakriju svoju ogromnu odgovornost i namire svoje tragične promašaje na račun Srba i Srbije. Engleskoj bi bilo bolje da konačno upokoji pogubni Dizraelijev antisrpski (antiruski), turkofilski duh, da Balkan ostavi balkanskim narodima, kako je zagovarao jedan od retko razumni engleskih državnika Gledston. Od njega bi mogli daleko više da nauče, u svoju korist, i našu svakako.
Dragan Vidaković
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/131555/Zaboravite+na+rezoluciju+u+UN.html
Ulazak u Evropu, postala je ne samo nocna vec i dnevna mora sadasnjeg rezima Borisa Tadica, koji kao vjerni psici na lancu gospodara svoga, sve cine sto mogu i znaju da naivne Srbe opoje drogom sto se sada Evropom zove. I uspjeli su oni donekle u tome, da Evropom opoje sve one Srbe, kojima imena nisu zapisana u Knjizi vecnog zivota, koji neumeju svojom glavom da misle, i koji gledajuci nevide istinu pravu, da je Evropa odavno duhovno mrtva, i da u njoj spasa za nikoga nema. Evropa je umire zbog greha svojih, u strasnim mukama novoga doba, u kome za Boga i pravdu Njegovu, u Evrpi vise mjesta nema. Ali i pored toga sto Evropa sada, poslednje predsmrtne trzaje cini, sto je njezin lazni sjaj, sila i moc poput kule od pjeska na obali mora, koju sa sobom u duboke morske dubine nose, i najmanji talisi plavog mora. Srbi mnogi ostadose sada, i pored velike istine ove, zavisni od smrtne droge ove, sto se sada Evropom zove. Zato, uzalud naivni Srbi ocekujuci sada, da Evropa Srbima ispuni sarene lazi svoje. U Evropi bez Boga i pravde Njegove, nema srece i napretka ni za mnoge gradjane njene, koji sada poput Zambia lutaju ulicama Evrope takve, uzalud cekajuci milost njenu, da ona njima sada podeli: posla, hleba, srece i napretka, ali Evropa sve vise toni u tamne dubine plavoga mora. Evropa nikome vise nemoze dati, onoga sto i ona sama nema, jer radost i mir su od Duha Svetoga, a Evropa ova bez Boga u sebi, postala je predvorje pakla i carstvo Antihrista.
Zato Srbi pravi nemogu samo bez svoje svete vjere u Boga, bez vjere u Boga i Svetoga Savu, a ne bez trule Evrope ove, od koje ni sama Evropa vise, sama od sebe koristi nema. Sadasnja Evropa bez Boga i pravde Njegove, odavno je tako duhovno mrtva. Bez Boga Hrista, i vecnog tako zivota u sebi, Evrpa ova ova postala je sada mrlina prava, koja zaudara i smrdi nadaleko smrtnim smradom samog Antihrista.
Zato Srbine brate i sestro Srbkinjo, ne tajite od Srbcadi svoje istnu pravu, da spasenje narodu srbskom nikada nije ni bilo, i da ono nikada nece ni biti u takoj Evropi, u carstva samog Antihrista. Spasenje nase zemlje Srbije, i cijelog naseg naroda srbskog, nije zato u takvoj Satanskoj Evropi, vec u nasem iskrenom srbskom pokajanju i povratku Bogu, Svetom Savi i srbskim korenima.
Samo je tako sa vjerom u Boga, moguce izbavljenje i spasenje naroda srbskog, a druge price o Evropi novoj, samo je opijum za naivne Srbe, ovoga naseg prolaznog svijeta. Sa tim lazima i lepim pricama o sreci bez Boga i pravde njegove, slusali su Srbi price takve od Marksa, Lenjina, Tita i Kardelja, i na svoj grbaci iskusili sta znaci rezim i vlada, ljudi bez vere u Gospoda Boga. Zato narode srbski, cuvajte se takvih slatkih prica „novih“ sa kojim naivne Srbe nase, zavode samo za Goles planinu, lukave sluge Antihrista!