logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Србија    Аутор: новинарство    874 пута прочитано    Датум: 29.08.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Одговор АмфилохијуU narednom prilogu donosimo odgovor izbeglog monaštva Eparhije raško-prizrenske na javno pismo Mitropolita Amfilohija, objavljenog 24. avgusta tekuće godine na

izvor: mancr.org; petak, 27 avgust 2010 09:34

+++

zvaničnom sajtu Eparhije raško-prizrenske pod nazivom: „Mitropolit Amfilohije o izbeglim monasima i monahinjama: Čega se pametan stidi, time se nerazuman ponosi”. Pismo-odgovor je najpre bilo upućeno uredništvu zvaničnog sajta Eparhije raško-prizrenske, sa molbom da se objavi na sajtu Eparhije. S obzirom da molba nije uvažena pismo se objavljuje na sajtu „Crnorečko bratstvo u egzilu” i sa mejling liste istog prosleđuje medijima.

+++

ODGOVOR IZBEGLOG MONAŠTVA EPARHIJE RAŠKO-PRIZRENSKE I KOSOVSKO-METOHIJSKE NjEGOVOM VISOKOPREOSVEŠTENSTVU, MITROPOLITU AMFILOHIJU

Na internet prezentaciji Eparhije raško-prizrenske i kosovsko-metohijske pojavila se, u večernjim satima 24. avgusta o. g. izjava mitropolita Amfilohija o ”odbeglom”, tj. izbeglom monaštvu raško-prizrenske eparhije, o još ponečemu i svačemu. Iako je iz stila ove izjave, kao i usiljene, popravljane i na mestima neispravne (i)jekavice, kao i mestimičnog pominjana ličnosti samog mitropolita Amfilohija u trećem licu jednine prilično je jasno da izjavu nije pisao sam mitropolit Amfilohije, već je, očigledno, delo drugog autora, pretpostavljamo ”svemoćnog” dečanskog protosinđela Save, svedržitelja Eparhijske informativne službe, ipak potpis Visokopreosvećenog mitropolita Amfilohija stoji na kraju ovog teksta. Stoga, osećamo potrebu da potpisniku teksta, budući prozvani, i odgovorimo.

Kada svoje tako osijećaš, a da što bi s tuđijem činio?
(P. P. Njegoš, Gorski Vijenac)

Vaše Visokopreosveštenstvo,

Iako ne možemo da kažemo da su nas iznenadili i začudili stavovi koje ste izneli u svom poslednjem tekstu objavljenom na zvaničnom sajtu eparhije kojom trenutno administrirate, ipak smo se nadali da ćemo bez uznemiravanja i napada dočekati barem kraj ovog svetog Bogorodičinog posta i otpraznovati (makar i pod zabranama sveštenosluženja i epitimijama koje nam naložiste, a koje prihvatismo i izdržavamo) u koliko-tolikom miru. No, kako već i Sveta Četrdesetnica i Petropavlovski post behu narušeni i ometeni, već poznatim nam svima dosadašnjim događanjima (kao da neko tempira da za svaki post ostavi po jednu ”poslasticu”), ni ovo ”vaše” pisanije ne treba previše da nas iznenađuje.

Vaš i naš duhovni otac, Sveti Justin Ćelijski, kritikujući brzopleto administrativno „rešavanje“ (raščinjavanjem) Američkog raskola od strane tadašnjih arhijereja SPC napisao je: „U svim tim, i mnogobrojnim drugim ranijim i kasnijim slučajevima, koje nećemo sada navoditi, Sveti Oci su bogomudro i čovekoljubivo postupali miroljubivo, sa jednim jedinim ciljem: čuvati jedinstvo Crkve u veri, miru i ljubavi, radi spasenja poverenih im ljudi i naroda.“

Nas ne čudi što se, po ko zna koji put, oglušavate o predanje ovog Svetog Starca, te umesto miroljubivosti bijete po nama Vašim lovćenskim besedničkim topuzom, te smo na inkvizitorsku i despotsku retoriku, u ime Vaše „ljubavi“, već svikli. Često umete da kažete, dok unaokolo pojašnjavate pozadinu našeg odlaska, da „od Svetog Save do danas“ nije bilo ovakvih monaha poput nas, koji „rušimo“ crkveni poredak. Hvala Bogu što ovaj narod, osobito onaj crkveniji deo, nije zatupljen i zaglupljen onoliko koliko ga vi Vašom retorikom i načinom obraćanja i odnošenja smatrate, tako da on jasno vidi da naša pobuna, ako postoji, postoji samo protiv crkvenog besporetka, koji Vi sa još šačicom jednodušnih episkopa „spasitelja“ SPC od nas monaha, uporno zahtevate godinama, a osobito od 13. februara tekuće godine.

Vi ste, takođe, uprkos zavetnom predanju i duhu svetojustinovskom, jedan od prvih naših arhijereja koji je posetio „njegovu svetost“ rimskog papu, kako ga često nazivate Vi i ostali nebivali episkopi u našoj Crkvi, primajući od njega biskupske križeve i prstenje, kao pravi i ”istiniti” vescovi serbi, (no, čini se, više kao oni marčanski i barski, nego svetosavski i svetolazarevski) otvorivši na taj način novu eru u istoriji naše pomesne Crkve.

U toj novoj eri, novoj realnosti , naši viđeni arhijereji, među kojima Vi prednjačite, iz godine u godinu (uprkos predanju svakog Svetog Oca ponaosob i svih njih zajedno, sve do uvekpominjanog oca Justina, koji nedvosmisleno ekumenizam osuđuju ne samo kao jeres, nego kao svejeres) upravo svojim ekumenisanjem i njegovim iščadijem, liturgijskim reformatorstvom, skrnavite i razdirete svetosavski hiton naše pomesne Crkve. Zalud silogizmi Vaše sofističke retorike, koja vazda crno naziva belim, ali ga belim ipak ne čini, kao i bogoslovsko-frazeološka logistika umirovljenog, a nikad umirenog ep. Atanasija. Svima je jasno da je, posle ovakvog krstaškog pohoda na ERP, vladiku Artemija i njegovo monaštvo, Vama najmanje stalo do jedinstva SPC.

Rasrbljivanje mitropolije kojom upravljate, koketiranje dečanskog obrasca na Kosovu, sa svim i svakim (te otuda Fejtove priče o tranziciji i umekšavanju stava SPC na Kosovu i o Kosovu), i Vaša zdušna podrška dečanskim razbijačima ERP (koje ste godinama podučavali i podržavali kako se otkazuje poslušnost nadležnom episkopu, koju sada od nas tako vatreno zahtevate), pokazuje da je program, koji Vi sprovodite u našoj Crkvi, potpuno stran Njenom evanđelskom i bogočovečanskom, svetosavskom i mučeničkom etosu. Taj program nema nikakve veze ni sa mirom u Crkvi, ni sa Crkvom, kako je to već očigledno gde god se pojavite.

U cilju ostvarenja tog Vašeg ličnog viđenja i zapadnjačko-nadahnutog programa u našoj Crkvi, Vi ste sa nekolicinom episkopa, članovima te Vaše stranke i partije u Crkvi (otuda zavere i partijašenja, a ne u nama gde ih Vi tako slavodobitno iznađoste), stvorili svojevrstan monopol nad Crkvom i svim njenim institucijama, narušavajući time samu prirodu Crkve i sabornosti u njoj. Opšte je poznato da ste Vi lično predsednik svih sadašnjih, a verovatno i budućih sinodskih i saborskih komisija, za sva pitanja i probleme. Zato se u našoj Crkvi ništa suštinski i ne rešava već godinama, poput liturgijsko-novotarskog raskola, koji ste napravili i kojim ste Crkvu sami podelili.

Ovo što sada radite jeste čistka onih koji se u taj Vaš politički i despotski program ne uklapaju. Naravno, na prvom mestu je episkop Artemije i njegovo monaštvo, nepomirljivo prema jeresi ekumenizma, koju Vi „opravoslavljujete“, kao i prema reformatorskom igranju Svetom Liturgijom i arheološko-vivisekcijskom glumatanju Crkve prvih vekova, iako su Vam dobro poznati stavovi oca Justina i svih Svetih do i posle njega, koji jednoglasno svedoče da je upravo ova Crkva u kojoj smo, ista ona blagodatno-bogočovečanska zajednica, vozglavljena Hristom i svetoduhovski utvrđena Njegovom bogootkrivenom, apostolsko-svetootačkom istinom i naukom, od Svete Pedestetnice do danas, gde nema potrebe za Vašom doradom, ispravkom i prepravkom i retuširanjem svega u njoj, osobito Svete Liturgije.

Sva ova današnja unutarcrkvena dešavanja samo su isplivavanje na površinu upravo tog i takvog raskola, stvorenog Vašim rukama, koje neštedimice ispisuju redove otrova i jarosti prema svim Vašim nejednomišljenicima, a prema nama osobito. Zato ste se Vi tako dugo i pozabavili u ERP u kojoj ste od nas prostih monaha, uličara, razbojnika i zatvorenika, kavim nas neštedimice karakterišete, čuli tu gorku istinu, koju niko, među onima koji su Vam se, od Moskve do Cetinja, klanjali „na vsjakoje vremja i na vsjakij čas“, nije smeo da Vam saopšti.

Ne varajte ni nas, ni sebe, Vaše Visokopreosveštenstvo, nije ovo Vaše pismo nikakav poziv monaštvu da se vrati. Vi ste, uvereni smo, jezivo svesni da ste svim Vašim i sinodskim potezima, od 13. februara ove godine pa do sada, učinili sve da mi odemo iz ERP, a Vi time dobijete povod, da za raskol koji Vi stvarate narušavanjem liturgijskog i kanonskog crkvenog poretka okrivite nas i vladiku Artemija; tako da je ovo Vaše pismo samo najava novog linča, verovatno i raščinjenja, koje mu spremate na sledećem Saboru. I dok nas optužujete da mu se kao vodenički kamen vešamo o vrat, pogoršavajući njegovu situaciju (to ste govorili svima i svakome ko se usudio da bilo kakvom rečju i delom pokuša da zaštiti i odbrani istinu o Episkopu Artemiju), Vi pak, sa još ponekim bratom i ”bratom” njegovim ne posustajete objašnjavajući dubine Vaše neizmerne i neizrecive ljubavi prema njemu. Ne znamo više kako još da manifestujete tu ljubav, uza sve što ste mu do danas bratski uradili, osim, možda, da ga odvedete na beogradske Terazije i tamo javno zapalite, ne biste li nas i celokupnu srpsku javnost uverili kolikim ga bratskim žarom ljubite!!!

Nažalost, takvim „pastirskim“ duhom odiše Vaše pisanije, Vaša navodna briga za jedinstvo Crkve je suviše neiskrena, isto kao i sva skorašnja saopštenja na zvaničnom sajtu ERP, u kojima se svi zajedno u ERP „zgražavate“ nad nerazumevanjem međunarodne zajednice po pitanju zaštite manastira od strane KPS-a, kojima iz sada već Vašeg, dečanskog duhovnog rukosada, a od vas već godinama instruisani Episkop Teodosije predaje naše svetinje na ”čuvanje” šiptarskoj policiji.

Nije nam, pak, nepoznato, koliko ste, javno i tajno bili u tim istim Visokim Dečanima kritikovani, i zbog Vatikana i zbog Miloševića, da je to isto bratstvo svojevremeno odbijalo od Vas da uzme blagoslov, dok ste sada zajedno sa njima u jedinstvu zarad nekih „viših ciljeva“, koji se, na žalost preostalog naroda na KIM, strahotno ostvaruju. Ti viši ciljevi nama nisu nepoznati, a narodu našem biće još očigledniji uskoro, kada sa ERP skinete sve prefikse Srpska, kao što ste to učinili Vi i Vaši u Crnoj Gori. Tako ćete, idući na volju svakoj vlasti do sada, pa i fiktivnoj Kosovskoj republici, vrlo brzo umesto Srpske promovisati neku novu Kosovsku Crkvu.

Sa tog razloga Vam otvoreno saopštavamo, pre ćemo hraniti i Milojeve i čije god svinje, kako velite u još jednom Vašem „dobroželateljnom“ pismu, nego Vaše samouvereno vlastoljublje i apsolutistički despotizam, ostajući u ERP koju vodite daleko od svetosavskog puta SPC, zavodeći je i za Goleš i za Durmitor planinu. Smatramo, zato, da su na početku takvog bespuća zajedno sa Vama, sva čada vladike Artemija preostala u ERP. Ko su ovde guske, i na koju je stranu magla, koju pominjete u Vašem nadahnutom pisaniju, jasno je iz ovoga.

Kako bilo, ne ponižavajte nas Vašom novom teorijom kako na desetine monaha i monahinja zavode četvorica naše sabraće. Jasno je da tražite krivicu za prve žrtve Vaše duhovne egzekucije nad nama, koju ste već, u obe eparhije u kojima stolujete, poluglasno najavljivali. Nanišanili ste njih za početak, a kasnije i nas ostale na Vašem spisku za raščinjavanje, koje ćete verovatno predstaviti javnosti kao izraz Vaše dobrote i snishođenja nama.

Svaka pobožna duša naše vazda monaholjubive svetosavske pastve, ako imalo podrobnije analizira Vaše pismo, shvatiće da sebe neopravdano predstavljate kao neoborivi duhovni i monaški autoritet i stručnjaka za dijagnozu prelesti, a da pritom sami niste odmakli od plićaka u osveštanom moru asketskog pravoslavnog predanja. Pre svega nije nam jasno Vaše pozivanje na Starečnik, s obzirom da ste jedan od vodećih propagatora evharistijske reformatorske teologije, koja u svojoj monahofobnosti sa prezirom gleda na svo monaško nasleđe naše Crkve, osobito literarno. Ako bi prenebregli ovu Vašu nedoslednost, Vama svojstvenu u svemu, naišli bi na istu u svim sledećim redovima Vašeg pisma.

Budući da bi ovo pismo bilo predugačko, kada bismo navodili sve Vaše kontradiktornosti i nedoslednosti, navešćemo Vam samo najbitnije momente, koji oslikavaju činjenicu da u monaškoj duhovnosti Vaše iskustvo nije odmaklo od površine. U načalnim redovima Vašeg pisma ističete „stamenost mjesta“, samo nam nije jasno u kom ste Vi to manastiru boravili duže od godinu dana, kako biste stekli to iskustvo? Nažalost, za ”stamenost mjesta” kao izraz niti se zna, niti postoji u monaškim tipicima vizantijskog i istočnopravoslavnog monaštva. Taj Vaš izraz je, ustvari, samo prevod latinskog stabilitas loci, četvrtog zaveta koji polažu rimokatolički redovnici. Nije čudna ta Vaša omaška, budući da ste se na jeretičkim teološkim ustanovama školovali isto koliko i na pravoslavnim.

Prenebregavate i zaboravljate, nažalost, jedno mnogo dublje i značajnije predanje na Svetoj Gori: naći starca i ostati mu u poslušanju do njegove smrti, kako bi nasledio blagoslov. Bez tog blagoslova nema ni monaštva, a ta drevna svetogorska praksa odslikava čvrsto prenošenje živog monaškog predanja još od prvih vekova, do danas. Obnovitelj savremenog atonskog monaštva, blažene uspomene starac Josif Spileot je u očuvanju ovog predanja išao tako daleko, da je samo odlazak po pouku kod drugog duhovnika smatrao izdajom i duhovnom preljubom u odnosu na svog duhovnika i starca.

Naravno, dobrom delu našeg savremenog monaštva, ambicioznog i karijerističkog, ovakvo predanje je potpuno strano jer obuzdava samovolju i karijerizam, uz pomoć kojih danas mnogi od njih, monaški nepismeni i nezreli prigrabljuju episkopske činove i svojom osionošću pustoše naše manastire. Zato je naš odlazak iz ERP zbog vernosti Hristu i starcu koji nas Njemu privodi, za mnoge od njih neshvatljiva ludost. Iz tog razloga nam i nije toliko nerazumljiv paradoks Vašeg „dušebrižnišva“ kada se Vi, pored stotina praznih manastira po SPC, vapijućih za monasima, birokratski sitničavo i osvetoljubivo, preganjate oko kanonskog otpusta, preteći raščinjenjem šezdesetak monaha i monahinja.

Naravno da je ovde stvar mnogo dublja, od vernosti kivotima i manastirima, na koju se teatralno pozivate. Znamo, i znate, da time samo bacate prašinu u oči ovoga naroda, kako bi prikrili Vaše stvarne namere. Vaše teoretisanje o čuvanju mesta (a ne duše) na kome je neko zamonašen potkrepljujete i poukama iz Starečnika, pritom i tu previđate mnogo suštinskije predanje koje su ti prosti monasi, gonjeni po pustinjama samo demonima, a ne i episkopima kao mi danas, uporno čuvali. Setite se priče o avvi Agatonu koga je neki brat osuđivao za razne grehe, na šta je starac, iako nedužan, odgovarao prihvatanjem krivice, sve dok mu taj brat u svojoj nesmotrenosti nije rekao da je on jeretik, tu je sarac skočio i gromko uzviknuo „Nisam!“. Bratiji je objasnio da svi ostali gresi mogu da se okaju, a greh jeresi odvaja od Hrista. Ovo ne pominjemo u kontekstu savremene jeresi ekumenizma na koju blagonaklono gledate, već Vas podsećamo da ste nam kao glavni razlog nedavanja kanonskog otpusta naveli to što mi „bolujemo“ od sektaškog duha.

Poučeni primerom iz Starečnika na koji se pozivate, mi Vam prenosimo svetootačko predanje po kome je ćutanje pred optužbom za sektašenje greh protiv kog treba najoštrije reagovati. Svaki izgovor zbog koga bi Vam neko to prećutao bio bi samo plod lažnog smirenja i istinske prelesti. Zato razumite da bi naš ostanak pod žezlom episkopa koji nas smatra sektašima bio izdaja ne samo našeg starca, koga ste Vi osvedočeni gonitelj, već i Samog Hrista. Na kraju Vašeg pisma Vi se znalački pozivate na Svetog Zlatousta, a prenebregavate da je on bio gonjen zbog protivljenja u oduzimanju jedne njive udovičine i nepravde koju je carica Evdoksija tim oduzimanjem toj uvovici nanela, logikom Vas i Vaših duhovnih poklonika reklo bi se da je njegovo suprotstavljanje i stradanje zbog toga bilo besmisleno. Zato protiveći se takvoj Vašoj nehristovoj logici mi Vas pitamo, ako je Sveti Zlatoust nedvosmisleno stao u zaštitu udovice kojoj je nepravedno oduzeta njiva, koliko smo pre mi monasi bili dužni da, makar svojim odlaskom, stanemo u zaštitu našeg starca i episkopa Artemija, kome je nepravedno oduzeta cela eparhija?

Oni monasi, koji su dole ostali, jadikuju Vama zbog svoje opečaljene savesti, jer pored svih napora ne može niko od njih da nađe jedan suvisli razlog i povod kojim je Vladika Artemije zaslužio njihovo ćutanje, dok ga Vi i Vaši i dalje raspinjete i pljujete. Zbog njihove doslednosti, kad već precizno poštuju sve sinodske odluke dužni su da se povinuju i odluci po kojoj Vladika Artemije ne može da ih ispoveda, jer bi kršenjem te odluke u odnosu na njih Vladika pristajao na Vašu nepastirsku i nekorektnu igru o njemu datoj zabrani ispovedanja, koju igrate po principu „sad je ima – sad je nema“, a potvrđujete i nama izrečenim rečima: „Ja sam ovdje Akt! “

Za istim Svetim Zlatoustom krenula su i njegova duhovna čada, jedino episkopima nije dopuštao da otkazuju poslušanje crkvenoj upravi, znajući da to vodi u raskol. Njegova čada, pratila su ga po svim bespućima po kojima je gonjen. Isti slučaj, Vaše Visokopreosveštenstvo, nalazimo i kod Svetog Vasilija Velikog, koji je pobegao u pustinju nakon sukoba sa svojim episkopom, još kao jeromonah, a za njim su krenuli i njegovi monasi. Imamo i primer Svetog Vladike Nikolaja, koga je nakon premeštanja iz Ohrida u Žiču pratilo njegovo monaštvo, celo sestrinstvo iz Kališta, o. Kalist i čuveni o. Jakov Arsović, tada još uvek iskušenik. Kao primer imamo i Vas, za kojim je iz Banatske eparhije krenulo više od pola mesićkog sestrinstva, njih petnaestak, to još i danas pamte sestre u manastiru Mesić, iako Vi to prenebregavate. Niko od njih nije naišao na ovo našta mi nailazimo pri Vašem upravljanju Eparhijom, pa ni mnoge sestre iz Ćelija, koje su kao razlog napuštanja manasira i eparhije navele samo jedan razlog u zahtevu za kanonski otpust, a to je: „nedostatak duhovnosti u manastiru“. I sami ste primili jednu grupu, a ako smo ljudi priznaćete da su naši razlozi koje smo gore pomenuli mnogo dublji od njihovih.

Pitamo Vas, ko je od njih zbog odlaska uopšte izvođen na sud, a kamoli raščinjen? Da li je moguće da je tada poredak u Crkvi bio toliko neutvrđen pa niko od njih nije tretiran kao mi danas od strane Vas? Ova pitanja žeravično traže i čeznu za odgovorima. Sva bogočežnjiva srca naše svetosavske Crkve zagledana u udes koji je snašao ERP, vladiku Artemija i nas njegovo monaštvo bojažljivo i molitveno-plačno čekaju odgovore na ova pitanja. Najbolnije je što smo duboko uvereni da te odgovore znate i Vi i svi koji podržavaju ovu kampanju protiv Vladike Artemije i njegovog monaštva. No kada biste izustili taj odgovor, pred Bogom i pred ljudima, pred nebom i zemljom bili biste dužni da Vladiku Artemija, obespravljenog i poniženog vratite na tron njegove sada udove Eparhije i time vratite mir našoj Crkvi. Sve što budete govorili i delali mimo ovog i ovakvog rešenja, biće samo nastavak ove agonije i drame sa tragičnim ishodom u našoj Crkvi, u kojoj ćete Vi biti najneslavniji protagonist.

Mi, hrišćani, dužni smo da sadašnjicu i istoriju u kojoj smo utkamo u večnost Bogočovekovog Carstva, naša srpska istorija koja neće biti deo te hristonosne večnosti nosiće Vaše ime, ako ne ispravite sve dosadašnje greške i brzoplete poteze odnosno ERP, vladike Artemija i nas njegovog monaštva. Tada i jedino tada ćemo čuti Vaš glas koji nas zove nazad u ERP, do tada on će za nas ostati nepoznati glas koji priziva ne u manastire već u lavirinte nečijih ambicija.

http://www.mancr.org/2009-03-17-15-07-24/novosti-razne/149-2010-08-27-09-47-44.html




1 коментар у вези “Izbegli monasi Mitropolitu Amfilohiju: ” Kada svoje tako osijećaš, a da što bi s tuđijem činio?””
  1. “Vodit borbu nama je sudjeno,
    S’vojim isto kao i s’tudjinom”
    Zato, Braco Srbi i Sestre Srbkinje, “nazidjujte se svojom svetom verom, i molite se Bogu Duhom Svetim”. Juda 1:20. “Milost i istina sresce se, pravda i mir poljubice se. Istina ce priniktuti iz zemlje, i pravda ce s neba priniknuti”. PS. 85:10-11. ISTINA i PRAVDA sa vjerom u Boga UVIJEK ce POBJEDITI!

    Istina moze biti sakrivana, istina moze biti proganjana kao sto je to slucaj sada povodom Vladike Artemija, ali prije ili posle istina i pravda izlaze iz tame na svjetlost dana u svoj svojoj ljepoti i slavi. Ko izdrzi do kraja taj ce to da vidi i tako da uziva u slavi Bozijoj i Njegovoj PRAVDI I ISTINI! AMIN!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo