Jeromonah Benedikt – KPS Dečanski čuvari 2. deo

Рубрика: Актуелно, Религија, Србија, Европа Аутор: новинарство пута прочитано Датум: 12.08.2010 Одштампај

U saopštenju pod nazivom „Saopštenje ERP povodom odluke KFOR-a da najznačajnije svetinje SPC preda na zaštitu Kosovskoj policiji“,

utorak, 10 avgust 2010 19:14

+++

u kojem je o. Sava Janjić potpisao svog igumana sa „Episkop lipljanski Teodosije“, zaboravivši da stavi VIKARNI, stoji sledeće:

„I pored višekratnih upozorenja da Kosovska policija ne uživa poverenje ni Srpske Pravoslavne Crkve ni srpskog naroda na Kosovu i Metohiji zbog svog dosadašnjeg odnosa prema rušenju i uništavanju srpskih svetinja, naročito u martovskom pogromu 2004. godine, doneta je ova odluka najviših struktura NATO-saveza, očigledno politički motivisana kako bi se iz Pokrajine svetu poslala poruka o navodnom poboljšanju bezbednosne situacije i prikrila gorka istina o ozbiljnim kršenjima ljudskih prava i verskih sloboda.“

Kako to da KPS ne uživa poverenje Teodosija i o. Save, kada su do juče pripadnici kosovske policije dolazili u Dečanski manastir sa Bajdenom, Fatmirom Sejdiuom, Danijelom Fridom, Iljberom Hisom, Ahtisarijem i raznim svetskim i „kosovskim“ zvaničnicima. Pa čitamo u jučerašnjoj vesti i da je ministar za KiM Goran Bogdanović koristio pratnju tzv. KPS tokom svoje posete Pokrajini.

Prvi koji su slali poruke lažne ljubavi i razumevanja, bila su gorepomenuta dvojica: Teodosije i o. Sava. NATO savez je samo prosledio poruku svetu o navodno poboljšanoj bezbednosnoj situciji na KiM, a njima su je poslali između ostalih i dečanski monasi koji su šetali bez pratnje po mega-marketima u Prizrenu. Za avanture dečanaca po Prizrenu znali su i nemački generali Fuger i Cimer (2009.g) koji su u razgovoru sa mnom više puta to iznosili kao značajnu promenu bezbednosne situacije, na bolje, i logično je bilo da su o tome obavestili svoje pretpostavljene u Briselu.

Dalje u saopštenju stoji:

„Stav Svetog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve i Eparhije raško-prizrenske jeste da će ukidanjem stalnog prisustva KFOR-a ispred preostalih osam manastira na Kosovu i Metohiji koji su se do sada nalazili pod njegovom zaštitom biti ugrožena i njihova bezbednost i bezbednost monaštva u njima, što se od strane KFOR-a i dalje ignoriše“.

Za divno čudo ne piše: „Stav Svetog Sinoda SPC i PATRIJARHA…“ što je inače u poslednje vreme česta pojava u eparhijskim saopštenjima, naročito kada se komentariše neka odluka Sv. Arh. Sinoda koja se odnosi na Ep. Artemija; tada uz „Sveti Arhijerejski Sinod“ obavezno ide „i Patrijarha“, verovatno da bi sve to izgledalo ozbiljnije. A to je jedna novotarija (predsedavajući Sv. Arh. Sinoda je patrijarh, i nema Sinoda SPC bez patrijarha) izmišljena od strane pojedinih vladika, kojom žele da stvore kult ličnosti novog Patrijarha, verovatno želeći da Patrijarh Irinej (dok im se ne protivi u bezakonju koje vrše) ima isti autoritet u narodu kao što je imao Patrijarh Pavle. Inače, jedan je bio Patrijarh Pavle i narod ga je voleo, takvog više nemamo.

Dalje, Sv. Arh. Sinod i ERP su tražili da KFOR ostane i čuva manastire, a KFOR je „drzak“ i zahtev ERP konstantno ignoriše. Sram ih bilo! Generalima u Briselu više ništa nije jasno. Teodosije i o. Sava, čas žele da Šiptari zidaju srpske manastire i porušene crkve, čas im ne odgovara da Šiptari čuvaju srpske manastire. Možda će generali iz Brisela uskoro poslati vojnog psihijatra specijalistu na KiM da utvrdi dijagnozu i pomogne im da razumeju postupke pojedinih predstavnika ERP. Jer nije im jasno: kako su to Šiptari podobni da zidaju crkve, a nisu podobni da ih čuvaju?

Dalje „piše“ Teodosije: „Jasna poruka Srpske Pravoslavne Crkve najvišim predstavnicima NATO-a da bi takva odluka bila preuranjena i rizična preneta je, u više susreta sa najvišim zvaničnicima Alijanse, generalnom sekretaru NATO-a Rasmusenu, ambasadorima Severno-atlantskog saveta i vrhovnim komandantima NATO-snaga u Evropi, američkim admiralima Stavridisu i Ficdžeraldu.“

Kada im je preneta ta poruka? Da li od 2003. do 2009. godine ili kasnije? Preneta je početkom 2010. godine, kada je NATO već započeo smanjenje svojih trupa na KiM. Plan o smanjenju vojnika KFOR-a datira od 2005. godine. Plan o predavanju KPS-u staranje o bezbednosti pravoslavnih manastira na KiM datira od 2004. godine. Dakle, sve vreme u proteklih 6-7 godina, trenutna uprava ERP se slika sa Šiptarima, koketira sa srpskim neprijateljima, pompezno prima „predsednika Kosova“ na Liturgiju (iako mu je pre toga nadležni Episkop Artemije zabranio da dođe na Liturgiju u Gračanicu), prima jednog od stubova nezavisnog Kosova, g. Bajdena, koji dolazi u posetu „nezavisnoj državi Kosovo“, i tako dalje, a onda počne da se „otima“ i pravda kako je NATO ignoriše! Žale se Teodosije i o. Sava kako je odluka preuranjena, a sve vreme su znali da se radi na tome da KPS preuzme zaštitu srpskih svetinja. Naprotiv, NATO baš dobro čita sve njihove poteze i ono što su posejali to će sada, na žalost, da požanju.

Kada je svojevremeno Ep. Artemije podneo tužbu u Strazburu protiv četiri zemlje članice NATO-a, zbog tolerisanja etničkog čišćenja i odgovornosti za neuspelu odbranu srpskih svetinja 17.marta, tada su Teodosije i o. Sava na svaki način urgirali i kod državnih organa i u Sv. Arh. Sinodu da se tužba povuče, u čemu su i uspeli. (Čak su tada uspeli da izdejstvuju preko sadašnjeg Administratora ERP, da se pojedini vojnici NATO-a nagrade ordenom Svetog Save). Da je tužba ostala na snazi i započeo proces danas bi KFOR i dalje čuvao srpske svetinje.

Dalje: „Zato, gledano u ovom kontekstu, gromoglasno objavljivanje „predavanja manastira Gračanice Kosovskoj policiji“ predstavlja propagandni potez komande KFOR-a jer Kosovska policija ne može da obezbeđuje srpske manastire bez saglasnosti Crkve niti će ta „zaštita“ imati ikakvog efekta“

Kada je SPC mimo saglasnosti Episkopa Artemija obnavljala objekte u njegovoj Eparhiji sa Šiptarima, čime je ugrozila kanonsko pravo jednog episkopa, možemo samo da zamislimo koliko se NATO brine što nema saglasnost SPC za predavanje istih tih svetinja u ruke njihovim graditeljima da ih čuvaju, i što se time ugrožava bezbednost srpskih manastira. Kada su ih zidali – utoliko pre mogu da ih čuvaju. Znači, NATO ne radi ništa što SPC već nije uradila. Ko ima silu, taj ne pita za dozvolu, već svoje zamisli sprovodi u delo. Da je Zapadu sa naše strane pokazan čvrst stav i jedinstvo po pitanju učešća Šiptara u životu Srba i SPC na KiM, ovo se ne bi danas događalo. Sada ostaje da sejači razdora (Teodosije i o. Sava) okuse silu na svojoj koži.

Dalje: „NATO-zvaničnicima je prenet čvrst stav Crkve da će biti primorana da svetinje koje više ne obezbeđuje KFOR sama dodatno obezbedi strožim režimom prema onim posetiocima koji ne dolaze predvođeni sveštenicima i sa blagoslovom Crkve, postavljanjem bodljikave žice i gradnjom novih zidova kojima bi se objekti bolje zaštitili.“

Kada su teroristi i rušitelji 17. marta 2004. godine palili crkve i manastire, oni nisu bili predvođeni sveštenicima i KFOR je tada čuvao svetinje. Šta će onda debeli zidovi i bodljikava žica, pa čak i privatno obezbeđenje uspeti da spreče, ako vojna sila nije uspela da zaustavi rušenje svetinja? Da li se to Teodosije i o. Sava vraćaju unazad, pa su se prvo „uklapali“ u kosovsko društvo sa „predsednikom Kosova“ Bljerimom Šaljom, Iljberom Hisom i ostalima, a sada hoće da se zatvore u zidine i bodljikave žice kako bi pokazali da su Srbi i da su ugroženi? Ne ide li to obrnuto??? Koliko će se samo smejati g. Bajden kada čuje u Beloj Kući da se o. Sava ozidao u bodljikavu žicu, i unajmio privatno obezbeđenje da ga čuva od Šiptara. A Šiptari istim tim alatom kojim su zidali crkve, kada stigne naređenje, ima da ih ruše. Krivicu za to snosiće oni koji su im prethodno dali legitimitet i dozvolili im da zidaju.

Dalje: „Ova odluka komande KFOR-a donesena je bez saglasnosti Srpske Pravoslavne Crkve. Ona destabilizuje bezbednosnu situaciju u Pokrajini, remeti odnose između SPC i KFOR-a, unosi dodatno nepoverenje srpskog naroda u spremnost međunarodnih mirovnih snaga da nepristrasno i objektivno obavljaju svoje dužnosti i, dugoročno, ugrožava opstanak naših manastira na Kosovu i Metohiji, kao i život, slobodu i misiju naše Crkve na ovom prostoru.“

Da li postoji neka odluka KFOR-a koja ima saglasnost Srpske Pravoslavne Crkve? Svaka odluka KFOR-a, donesena na višem nivou, do sada, bila je usmerena protiv srpskog naroda i SPC. Kada je KFOR ukinuo obezbeđivanje episkopskog dvora i Bogoslovije u Prizrenu – da nije tada imao saglasnost SPC? Kada je KFOR ukinuo obezbeđivanje manastira Draganac kod Gnjilana – da nije tada imao saglasnost SPC? Kada je KFOR ukinuo pratnje Srbima na KiM – da nije i tada imao saglasnost SPC? Kada je KFOR pomogo osnivanje KBS (Kosovskih bezbenosnih snaga – vojske Kosova) – da nije i tada imao saglasnost SPC?

Zbog čega se onda narodu mažu oči i saglasnost SPC predstavlja kao nešto neophodno da bi se preuzimanje svetinja od strane KPS-a sprovelo u delo, kada znamo da se saglasnost neće tražiti, niti će saglasnost biti potrebna. Naređenje će se jednostavno izvršiti, svidelo se to nama ili ne. Ako bi sutra neko iz privremene uprave ERP rekao Rasmusenu:

„Ugrožavate nam opstanak, život i misju, kako smete to da radite?“ Rasmusen bi odgovorio

„To smo videli od Vas. Vi ste ugrozili Vaše manastire, život i misiju Crkve kada ste proterali Ep. Artemija, jer ste znali da će monasi poći za njim, i Vi ste ti koji ste krivi, a ne mi, jer prazni su manastiri i nema naroda u njima, zato nemojte da mi pričate o slobodi i ugrožavnju života i misije Crkve, jer mi Vam nismo učinili veće zlo od zla koje činite sami sebi“.

Dalje: „Ovom odlukom se šalje i vrlo negativna poruka preostalom srpskom narodu na Kosovu i Metohiji, obeshrabruje se povratak prognanih i de fakto se stavlja tačka na proces etničkog čišćenja srpskog naroda, intenzivno sprovođen u proteklih dvanaest godina „međunarodnog mira“ kada su, u prisustvu više desetina hiljada vojnika KFOR-a, proterane dve trećine predratnog srpskog stanovništva, već prethodno veoma proređenog pritiscima i progonom, i uništeno ili teško oštećeno sto pedeset srpskih pravoslavnih svetinja na Kosovu i Metohiji.“

Koketiranjem sa šiptarskim liderima i zapadnim srbomrscima Teodosije i o. Sava su poslali već odavno najnegativniju moguću poruku srpskom narodu na KiM, čime su znatno doprineli svemu ovome što se događa danas. Ako za njih dvojicu „međunarodni mir“ nije bio stvarno mir, kako su onda u nemirno vreme smeli da se sastaju sa Šiptarima i da ih ohrabruju i daju im legitimitet? U vreme dok se lome koplja u Beču na pregovorima oko statusa Kosova, o. Sava izjavljuje članu šiptarskog pregovaračkog tima, da mu je sve jedno kako će da se zove država u kojoj će da živi. Jedino mu je bitno da se organizuje specijalna zaštitna zona oko dečanskog manastira kako njega neko slučajno ne bi povredio.

Sada kada je sve to palo u vodu, Teodosije i o. Sava odjednom u svima vide krivce, jer su uvideli da su samo „zloupotrebljeni i odbačeni“, pa se sada „posipaju patriotizmom“ i posle mnogo godina pominju „etničko čišćenje u proteklih dvanaest godina „međunarodnog mira“ koje su oni proćerdali radeći na uklanjanju Ep. Artemija.

Prizren,
27. jul / 9. avgust 2010.g
Jeromonah Benedikt

izvor: http://www.mancr.org/2009-03-17-15-07-24/novosti-razne/146–2.html

+++

+++

+++

Jeromonah Benedikt: KPS – Dečanski čuvari 1. deo
utorak, 10 avgust 2010 19:13

Munjevitom brzinom protutnjala je vest da će o bezbednosti pravoslavnih manastira na Kosovu i Metohiji ubrzo početi da se staraju pripadnici Kosovske policijske službe, koji će tu novu dužnost preuzeti od KFOR-a, koji je do sada brinuo o bezbednosti pravoslavnih Svetinja na KiM. Odmah zatim oglasila se Informativna služba ERP svojim saopštenjem, kojim pokušava da zamaže oči narodu na KiM, i da se opere od svake krivice pred srpskim narodom, pošto će monahe uskoro početi da čuvaju pripadnici KPS, a trenutna eparhijska uprava to navodno ne želi.

Ne tako davno u zgradi opštine u Dečanima o. Sava Janjić je izjavio žaljenje zbog šiptarskih žrtava u poslednjim sukobima na KiM, ni jednom rečju ne pomenuvši srpske žrtve, proterane i otete.

Ne tako davno, kućepazitelji sabornog hrama Sv. Đorđa i Eparhijskog dvora u Prizrenu bili su dečanski monasi, koji su bez pratnje, a (kako su sami izjavili) sa blagoslovom svog igumana Teodosija, šetali po gradu i kupovali namirnice po mega-marketima „Ben-af“ i „Abi“, „da bi se Šiptari navikli na njih“. Zanimljivo je ovde pomenuti šaroliko viđenje dečanske bratije po pitanju utapanja dečanaca u prizrensko društvo. Naime, kada su u čredi kućepazitelja bili o. Ilarion i o. Teodor, po povratku u Dečanski manastir, bratiji su pričali o ljubaznosti Šiptara i pažnji koju im ukazuju. A kada se jednom o. Avakum sa još jednim sabratom vratio iz prizrenske avanture, svedočio je bratiji da su ih Šiptari gledali kao da će svaki čas da skoče na njih da ih ubiju.

Ako Teodosije hoće da se uklopi u kosovsko društvo, to treba svojim primerom da pokaže bratiji, a ne da njih šalje da se bez pratnje šetaju po Prizrenu, dok on oko sebe ima obezbeđenje.

Ne tako davno, o. Sava Janjić, sa blagoslovom svog igumana Teodosija, primio je u dečanskom manastiru Bljerima Šalju, člana „pregovaračkog tima Kosova“, koji je u manastir došao sa gradonačelnikom Dečana, kojeg je o. Sava više puta oslovio sa „predsedniče“. Ako je za njega šiptarski predsednik opštine-PREDSEDNIK, onda je i KPS legalna služba koja mora da brine za bezbednost o. Save i njegovih istomišljenika, odnosno „građana Kosova“, u koje je u jednom časopisu još 2005. godine srvstao sebe Savin iguman Teodosije.

Ne tako davno, baš u tom istom razgovoru sa Bljerimom Šaljom, o. Sava Janjić, sa blagoslovom svog igumana Teodosija, izjavljuje da za njega lično konačni status Kosova nije bitan! Ali je ipak bitno da njega i njegovog igumana obezbeđuje KFOR, da bi oni neometano mogli da vršljaju protiv svog Episkopa i duhovnog oca (detaljnije o ovom razgovoru videti ovde ).

Ne tako davno, mnogi su zapazili da o. Sava Janjić ne dolazi u Gračanicu na krsnu slavu svog duhovnog oca i Episkopa (što je ranije inače činio), ali zato u prvom redu sedi sa svojim igumanom Teodosijem na sahrani prizrenskog biskupa Marka Sopija u Đakovici.

Ne tako davno, iguman Teodosije i o. Sava Janjić primili su u dečanskom manastiru „predsednika Kosova“ Fatmira Sejdiua, koji im je obećao da će učiniti sve kako bi pomogao u zaštiti pravoslavnih manastira na KiM.

Ne tako davno, iguman Teodosije i o. Sava Janjić, po svedočanstvu jednog odbornika u jednoj srpskoj enklavi, podržali su i ohrabrili kosovske Srbe, koji su dolazili u Dečane, da izađu na šiptarske izbore 2009., poučavajući ih da treba „da se suoče sa realnošću“!

Gde bi bio kraj kada bih pomenuo još i pogubnost Memoranduma o obnovi porušenih svetinja na KiM, Međureligijske konferencije u Pećkoj Patrijaršiji maja 2005., kao i mnoge ispade o. Save Janjića i igumana Teodosija, koji su svojim stavovima i političkim angažovanjem na KiM smutili mnoge Srbe i stvorili podelu među kosovskim Srbima.

Više je nego očigledno da su dečanski iguman Teodosije i njegova desna ruka o. Sava Janjić najzaslužniji za trenutno ugroženu bezbednost srpskih Svetinja na KiM. U proteklih nekoliko godina su napravili toliko pogrešnih poteza u „odbrani i očuvanju KiM“, da bi im u tome pozavideli i najagilniji akteri stvaranja „nezavisnog Kosova“.

Prizren,
24. jul / 6. avgust 2010.g
Jeromonah Benedikt

izvor: http://www.mancr.org/2009-03-17-15-07-24/novosti-razne/147–1.html

Ilustracija, podebljanja i format teksta – novinar.de