Вести

Ne mogu da se otrgnem utisku da su novi vetrovi u kompaniji POLITIKA počeli da pirkaju. Valjda je ovo priprema za „buru“ ili nešto gore. Videćemo.

S.M.

 +++

Onog trenutka kada je vlada Srbije odlučila da pre vremena promeni upravne odbore, Politike i Tanjuga, najavili smo ove „nove“vetrove. Evo ih, počeli su da ćarlijaju. Još uvek nije jasno zašto je tada DS i G17 tako „na brzinu“ postavio svoje ljude u upravnim odborima. Čemu žurba?!! Kao da su nekome nešto obećali, pa sada žure da pripreme teren za „TO NEŠTO“ što sledi.

Malo smo istraživali, „googlali“ i, pronašli zanimljive informacije o novom politikinom kolumnisti. Što se tiče hvalospeva o monahu Savi Janjiću -smešno, tragikomično i žalosno. Hrvat piše hvalospev drugom (polu)hrvatu praveći poređenje jednog monaha sa Visokim Dečanima, i sve to u najstarijim srpskim novinama?! Za naivne i „neznavene“ srpske naraštaje -odlično. Za one druge -čemerno i podasve jadno. Ostale zakjlučke prepuštamo vama.

 S.Marjanović, 14.07.2008

+++ 

Izvor: Yotube TV show „Kuhinja“

[youtube:http://www.youtube.com/watch?v=v9vFTjZGjmc]

+++ 

Miljenko Jergović
Izvor: (Hrvatska) Wikipedija

Miljenko Jergović (Sarajevo, 28. svibnja 1966.), nagrađivani bosansko-hercegovački književnik i publicist, najpoznatiji kao autor pripovijetki tematski vezanih uz Bosnu i Hercegovinu. Njegova djela, prevedena na dvadesetak jezika, među najpopularnijim su naslovima suvremenog hrvatskog izdavaštva. Član je hrvatskog i bosansko-hercegovačkog centra PEN.

Biografija

Rođen je i odrastao u Sarajevu, gdje je diplomirao filozofiju i sociologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu. Njegov književnički talent prepoznat je prvom pjesničkom zbirkom „Opservatorija Varšava“ objavljenom 1988. godine, za koju je dobio Goranovu nagradu i Nagradu Mak Dizdar. Kasnije objavljuje još dvije zbirke poezije. Godine 1992. počinje suradnju s tjednikom Nedjeljna Dalmacija, kao novinar i urednik. 1993. godine seli u Zagreb.

Njegova prva, najpoznatija i najuspješnija zbirka pripovijetki o kaotičnoj svakodnevici života u zaraćenoj Bosni i Hercegovini „Sarajevski Marlboro“, objavljena 1994. godine, osigurava mu međunarodno priznanje. Djelo je nagrađeno Nagradom za mir Ericha-Marije Remarquea i Nagradom Ksaver Šandor Gjalski.

Od tada objavljuje pripovijetke, eseje i romane različite tematike, kao i kolumne i članke u brojnim izdanjima sa područja bivše Jugoslavije.

Djela

* Opservatorija Varšava (1988),
* Uči li noćas neko u ovom gradu japanski? (1992),
* Himmel Comando (1992),
* Sarajevski Marlboro (1994),
* Karivani (1995),
* Preko zaleđenog mosta (1996),
* Naci bonton (1998),
* Mama Leone (1999),
* Historijska čitanka 2 (2000),
* Kažeš anđeo (2000),
* Hauzmajstor Šulc (2001),
* Buick Riviera (2002),
* Dvori od oraha (2003), roman
* Rabija i sedam meleka (2004),
* Inšallah Madona, inšallah (2004),
* Glorija in excelsis (2005),
* Ruta Tannenbaum (2006), roman
* Historijska čitanka 1 (2006),
* Žrtve sanjaju veliku ratnu pobjedu (2006),
* Drugi poljubac Gite Danon (2007).

————————-

+++

Miljenko Jergović
Otac Sava u strašnim vremenima

Avgusta 1984. moralo se u vojsku. Mene je najpre slalo na Lastovo, a nakon sedam dana na obuku u Knin, u Severnu kasarnu, u kojoj se, kako mi se činilo, naguralo pola Jugoslavije, i to one divljije, bučnije, fizički jače i izdržljivije. A ja kao da sam se nekom greškom zatekao među tim terminatorima i supermenima. Na jutarnjem trčanju oko poligona uvek sam bio zadnji, lipsao bih već nakon petsto metara, pa bi me trebalo čekati. A na isprobavanju gas-maski, kada nas je vodnik Kovačević poslao u neku vrtaču i bacio za nama dimnu bombu, mene je uhvatila panika, skinuo sam masku i krenuo bežati glavom bez obzira, da su me trojica morala loviti. Onda, kako imam poveliku glavu, šlem mi je na prvoj smotri stajao navrh glave, i kad je kapetan Vukićević, misleći da nisam skinuo kapu pre nego što sam stavio šlem, dreknuo: „Vojniče, šta ti je to ispod šlema!”, ja sam skrušeno odgovorio: „Glava, druže kapetane!”. Elem, ispalo je kako ću baš ja biti onaj na čiji će račun pričati najsmešnije šale.

Gadno je u toj vojsci bilo gradskoj deci, nenaviknutoj na sve što se u muškome životu smatra normalnim: eto, recimo, buđenje u pet, pa marš od kojih tridesetak kilometara, uglavnom uzbrdo, gađanje bojevom municijom, a zatim povratak u kasarnu i igranje košarke u slobodnom vremenu. Još bi se to nekako i izdržalo da i desetarima i vodnicima, a i strašnome kapetanu Vukićeviću, nije savršeno jasno da je u tvojoj glavi jedan žilavi unutrašnji neprijatelj, koji im se ruga i kada je tebi najteže, i koji ti ne da da veruješ u ono u što veruju oni.

Srećom, u vojsci nikada nisi sam, pa je tako u jedinici bio i jedan Trebinjac, povisok dečko, još smotaniji od mene, a pri tom i socijalno sasvim neadekvatan. Pristojan i fin, poput džentlmena u britanskim komedijama, on niti je psovao, niti je učestvovao u onim muškim ceremonijalima inicijacije, koji meni nisu loše išli, jer sam barem na jeziku bio dovoljno brz, a sarajevsko me je odrastanje ispunilo onim otrovom od kojega se, po potrebi, stvara i bezazleni humor i način da se od sebe ili od drugih napravi budala. Draganu Janjiću, tako se Trebinjac zvao, do takvih stvari nije bilo stalo. U slobodno je vreme čitao svoje knjige, ili bismo, uz sendviče sa ajvarom i presovanom šunkom, nas dvojica pričali o životu i o literaturi, dok je ostatak vojske igrao basket ili odlazio u grad. Napričali smo se u tih šest meseci, pre nego što je mene vratilo na Lastovo, a njega na Vis, toliko da i ne znam s kime sam se više narazgovorio o onome čime ću se, na kraju krajeva, u životu i baviti. U duhovnom smislu Dragan Janjić bio je moj bliski srodnik, jedan od onih ljudi koji razumeju što ti svaka reč znači i pre nego što je izgovoriš.

Nakon vojske čuli smo se još dva-tri puta, ali kako ne znam razgovarati telefonom, nisam se baš nešto ni trudio. Kada je počeo rat, i kada bi na radiju spomenuli Trebinje, uvijek bih se Dragana setio, da mu ljudi nisu učinili neko zlo. Znao sam, a to nije lako znati, da se on nije prozlio. Prošao je rat, a o njemu i dalje ni glasa. Onda se, krajem 1998, po srpskim i zapadnim medijima pročulo za neobičnog kaluđera iz Visokih Dečana, oca Savu, koji je, usprkos strašnome vremenu i usijanim glavama, pokušavao što licem u lice, a što uz pomoć Interneta, ljude dozvati pameti, da ne čine zlo jedni drugima. A još kasnije, kada su se sva zla podogađala, zagrebački je „Vjesnik” objavio intervju sa njim. Nije bilo fotografije, ali sam već dobro znao šta je i ko je meni otac Sava. Obično se smatra kako se neki veliki prevrat i lom u čoveku desi pre nego što se zamonaši ili zaredi. Zaista, ništa monaško nije bilo u Draganu Janjiću, dok smo u Kninu raspravljali o životu i o poeziji. Osim te sasvim izuzetne dobrote. U proleće 1999. otac Sava je spasavao jedne ljude, da bi već nakon nekoliko meseci spasavao druge ljude. Ne zna se, zapravo, koliko ih je spasao. Kao što se ne zna ni koliko ih je, vlastitim primerom, spasao da ne postanu zločinci. Mogli su ubijati i paliti, a zbog njega, eto, nisu. U strašna vremena sačuvao je Dečane, svojom ih dobrotom čineći Visokima. Ili je dobrota, i onda u Kninu, već bila njegovo monaštvo.

Miljenko Jergović; POLITIKA
[objavljeno: 11/07/2008]  

+++

KOMENTARI: „Otac Sava u strašnim vremenima“

olga wolf, 10/07/2008, 22:43
Toplo pozdravljam Miljenka Jergovica, talentovanog, promisljenog momka, koji ume sebe cistiti od smeca i kloniti ga se. Hvala na dobrom, jasnom i bogatom tekstu o nama. Ovde smo u nijansama, i mi i zivot, a ne crno – beli. Nijanse nam trebaju i covecniji smo u njima.

Balkandzijka , 10/07/2008, 22:59
Upravo citam Miljenkovu knjigu Mama Leone. Hvala Vam na ovom lepom i iskrenom textu. Veliki pozdrav za Miljenka.

ljubica , 10/07/2008, 23:15
Prica za : antologiju, prica za laku noc, za antologiju, za decju citanku, za pusto ostrvo, za dzunglu na asfaltu, za biblioterapiju, prica podjednako dobra i za zrtve i za nasilnike, za licemere i za pravednike, za svakog ljudskog stvora.

sirano , 10/07/2008, 23:37
Setiti se tako nekog i napisati o nekom nesto je veliko.Ako to bude hvale dostojno pisanije koje navodi na covekolikost i hvali jednog coeka onda to govori i o ljubavi, prijateljstvu, odrastanju, trazenju smisla i svega toga u jednom , zivota …mozda je najkraca hvala ovog teksta IMA JOS LJUDI

luka , 10/07/2008, 23:39
divna prica profesore

Rođeni , 10/07/2008, 23:47
Fenomenalna priča. Ne znam ništa o autoru ali ima nešto ovde od samobitnosti tipa izvorske vode. Borba da se izvor ne zamuti. Pozdravljam mernu jedinicu, majstore!!!

Predrag Pajic, 11/07/2008, 01:11
Problem je sa nama divljijim, bučnijim, fizički jačim i izdržljivijim da imamo i dobro pamćenje, pa tako moj bivši sugrađanine, pamtimo i neka tvoja druga pisanja. Na zdravlje i na čast.

Nikola Petrovic, 11/07/2008, 02:12
.. Isao sam u skolu s tim Draganom Janjicem. Uvijek je bio pametan momak, a sad ga izgleda pripremaju da bude novi patrijarh mozda za jedno 10-20 godina. Dragan je poluhrvat polusrbin, a Miljenko je Hrvat. I sta je tu lose? Nista naravno. Pod predpostavkom da Dragan (otac Sava) ne pretenduje ni na jedan veci polozaj u okviru SPC.

Ikebana , 11/07/2008, 06:10
„Hmmm… Drukčiji Miljenko od onog sarajevskog iz hiljadu (Ops! Pardon – tisuću) devetstodevedeset i druge!“, rekao bi čovjek sa pamćenjem prisjećajući se svih onih …. kojima se Miljenko razbacivao po narodu oca Save. Ali ljudi smo, red je prašatati, pogotovu to moraju Srbi kojima je, vjerujem, u Sarajevu 1992. bilo mnogo lakše nego Miljenku. Ipak, priznajem, bio bi mi Miljenko ubijedljiviji da se kojim slučajem prihvatio nekog fra Ante, recimo sa Kaptola; da nam opiše kako se dotični bacao pred noge zengama e ne bi li spasio kojeg Srbina u Zagrebu. Ovako, potvrdio nam je Miljenko samo da svi Srbi i nisu tako loši, agresori. Eto recimo otac Sava… Ili možda ja griješim, možda Srbe u Zagrebu nije ni trebalo spašavati? Also…

Filip , 11/07/2008, 08:16
Hercegovina je kolevka srpstva i loze Nemanjića.Ti ljudi kao da su od rođenja bliže nebu.Grof Sava Vladislavić je povukao granicu između dva najveća carstva na Zemlji- Rusije i Kine.Jedini Srbin,diplomata, sahranjen u ruskoj carskoj lavri.Njegov rođeni brat Vukašin,kao general ruske armade do nogu je potukao Turke u čuvenoj bitci kod Ozine,i ona predstavlja početak kraja Otomanse imperije.U ustaničkom Nevesinju je pukla prva puška protiv Austo-Ugarskog carstva i nasilnog pokatoličavanja Srba,iz ruke Pera Tunguza.“Pusto li ćeš ostat Nevesinje ravno, kolijevko srpstva,rasadniče lava…“,poručuje Aleksa Šantić.Jovan Dučić ceo život traga za strašnom međom koja deli pokret od mira i nalazi je u stihovima „Kad moj prah Tvorče,pređe u grumen gline užežene,tad više neće biti međe,između Tebe i mene.Sv.Vasilije Osroški,čudotvorac i svetitelj je takođe Hercegovac.Šta je danas ostalo od svetosavske Hercegovine?Jesu li to moderne monahinje koje igraju fudbal u manastiru Tvrdošu?

Rajko , 11/07/2008, 08:43
Odlican potez Politike. Miljenko je brilijantan. Ova prica je odlican uvod u buduce druzenje sa jednim od najvecih pisaca na ex-yu prostorima. O velicini Save Janjica da i ne govorim.

propo referendum , 11/07/2008, 09:14
Kaze Tosa ja sam sluzio vojsku u isto vreme kad i ova dvojica pa sta nato Joca kako pa sta tako sto je Bileca malo gora kasarna od Knina Tosa gorkim glasom nisam imo oca Savu nego deset takvih ko ti.

Obelix , 11/07/2008, 09:35
Najbolji potez „Politike“ odavno. Nadam se da će ovaj veliki pisac, i sa srcem i sa mozgom, nastaviti da piše na ovim stranicama i da svima nama vraća nadu u život. Samo jedno pitanje: Treba li njemu prevod? Potpitanje: Da li je Srbima dozvoljeno govoriti i pisati ijekavicom?

ljubica krstic, 11/07/2008, 10:10
Odavno nisam procitala lepsu pricu iz zivota. Volela bih kad bi g.Jergovic i dalje pisao na Vasim stranicama!Kako procitah ovu pricu, pade mi jedna smesna, ali iskrena parola napamet: Ne daj se, generacijo!* Za „Obelixa“ i g.N.Petrovica: Otprilike negde iste te 1984-e sam spremala ispit iz srpskog, pa uzeh da chitam i neke „redje“(koji se nisu radili u shkoli) spise od Vuka Karadzica i naidjoh vishe puta na pojam „Srbi sva tri zakona“.Ma, sta mu je to, pitala sam se par minuta. Pa se setih i prica M.Miljanova iz „Primjeri cojstva i junastva“ o promeni vere i ponasanju tih porodica (u to vreme), a i „ostalih“ prema njima. A onda se „setih“ i da mi je rodjena baba-Licanka, Srpkinja, do smrti govorila jekavski!Da ne bi svega toga, mozda bih se i ja sad pitala moze li Srbin da ne bude pravoslavac ili moze li Srbin da govori jekavski! A zivot bi mi bio mnogo siromasniji i sivlji! Drugarski pozdrav svima!

Petrija , 11/07/2008, 10:40
Cestitke redakciji Politike na novom kolumnisti! Sve ste bolji i bolji i tabloidi mogu samo da vam pozavide na izboru autora!!

zlatan M, 11/07/2008, 10:50
Hvala redakciji Politike na davanju prostora ovom izvrsnom književniku iz Hrvatske. Oduševljavaju me i komentari vaših čitatelja. Mene osobno članak je dirnuo jer sam osobno proživljavao slične vojničke dane 1977 u Nišu. Ništa, ali ama baš ništa nije davalo naslutiti kakva će nesreća i međusobno bratsko klanje zahvatiti narode SFRJ-a. Bio sam u toj niškoj kasarni okružen mladićima svih nacionalnosti, Srbima ponajviše. Iskreno drugarstvo, bez ostatka, nije dalo naslutiti šta če se dogoditi samo 14 godina poslije. No, eto dogodilo se, pokazujući da se može dogoditi ako nema dovoljno ljudi poput oca Save, a mnogo više onih poput Slobe i Ratka.

Cvrcak Zvezdara, 11/07/2008, 11:04
Otac Sava zasluzuje izraze naseg najdubljeg postovanja (da ne kazemo divljenja jer mislim da on to ne bi voleo). Gospodinu Jergovicu srdacana dobrodoslica na stranice Politike!!

Ilarion Ruvarac , 11/07/2008, 11:41
Ovaj tekst je pre svega posten,jer ga je „pisala“ jedna postena dusa,a Vi Srbi moji,okanite se manupulacija,sto je neko Miljenko a nije Lazar.I Isus nije Ilija,pa nam je svima olicenje postenja,istine i pravde i u njega se zaklinjenjemo. Sad vec su neki iznasli,da ce taj otac Savo biti patrijarh,pa se pribojavaju necega.Neka on bude bozji ugodnik,ljubitelj istine i pravde pa ce mo ga zvati Istina,ako vam ne bude po volji da bude kako jeste vec. Srbi,bez obzira kako da jelo pripremite i od kakog kvalitetnog materijala ,za sebe ili druge,vi cesce presolite te time i sebi i drugima omrazite rucak. Svaki posten covek je moj brat.Ja ljude delim naljude i neljude, pa bilo okle oni poticali:iz Hrvatske.C.Gore,Srbije…. Mogao si napisati,literarno bolji tekst,alki posteniji i iskeniji nisi mogao. Ilarion nepotkupljivi

Pozdrav iz BL , 11/07/2008, 11:56
Prosto ne mogu da povjerujem da sam vidio ovo lice na stranicama „Politike“!!! One koji su na granici da „proplaču od milina“,a priznaju da o piscu ništa neznaju,upućujem da pronađu neki tekst iz sarajevske štampe devedesetih,pa da vide elokventnost dotičnog.Inače se bavi Srbima iz strasti(kao i u ovome tekstu)i istomišnjenik je ovoga „zlatana“ što nam objavi da su Srbi dobri samo kao monasi i kad su sekularni od svih državnih i državotvornih pitanja.Izgleda da je novi upravni odbor proradio. Još ćete vi čuti za Miljenka!Onaj grešni Arsenijević mu nije ni za šegrta.

Seljak iz zaseoka pored Surduka , 11/07/2008, 12:24
Bravo za Jergovica. Svaka cast za pisanj u Jutarnjrm. Bravo za Politiku.

Deki , 11/07/2008, 13:00
Pustite čoveka, ima pravo da nakratko pobegne od zvaničnih ideologija i politika.

Danilo , 11/07/2008, 14:08
Obelix , 11/07/2008, 09:35 Najbolji potez „Politike“ odavno. Nadam se da će ovaj veliki pisac, i sa srcem i sa mozgom, nastaviti da piše na ovim stranicama i da svima nama vraća nadu u život. Samo jedno pitanje: Treba li njemu prevod? Potpitanje: Da li je Srbima dozvoljeno govoriti i pisati ijekavicom? Pa evo ja sam Srbin koji piše ijekavicom, ali Srpski jezik. Nema Hrvata koji bi postavio slično pitanje, niti hrvatskih novina koje ne bi prevele srpski tekst. Zbilja bih i ja volio kada bi neko našao bar jedan tekst dotičnog Jergovića pisan prije i za vrijeme rata, pa da vidite dragi beogradski mondijalisti o kojoj „mekoći duše“ se tu radi. Mada vama to ništa ne bi značilo. U svakom slučaju bih ga radije čitao nego li Arsenijevića npr. Inače za Jergovićev stil pisanja, kapa dole.

Umiveni Miljenko , 11/07/2008, 14:09
Jergovic je sire poznat postao tekstovima pisanim pocetkom 90-ih, kao sto dobro pamti komentator iz Banjaluke. Kakvi su ti tekstovi bili – to bi i Jergovic sigurno zeleo zaboraviti! Drugim recima – preko Srba, i preko srpskih ledja je Jergovic postao poznato i „cenjeno“ ime, medju militantnijim Muslimanima i Hrvatima! Srbima je svoj „spisateljski“ kolac prebijao preko ledja! Kasnije se malo k’o „promenio“. Ili su se promenile okolnosti, ko ce ga znati! Kao sto neko lepo predlozi – neka sad Jergovic i medju Hrvatima i Muslimanima pronadje neku ovakvu cestitu dusu kakva je dusa oca Save! Sa kojim, uzgred, Jergovic nema ama bas nikakve slicnosti! A Srba sto se tice – pa oni su toliko naivni da biraju i vlastite politicare koji im o glavi rade, sta je njima da se dive Jergovicu, koji misli da ih jednim ovakvim tekstom moze potkupiti! Samo nastavi, Jergovicu, slab i potkupljiv narod smo mi, zna to tvoja latinska dusa. Takva je, naime, tvoja dusa, za razliku od duse oca Save, koja ni tebe nije ostavila ravnodusnim. Ili ti zatrebalo da se toga setis? A u Sarajevu nastavi da slavis „bosanski duh“, olicen u Halidu Beslicu, Safetu Isovicu, Muhamedu Filipovicu, a sve vise, bogami – i u Miljenku Jergovicu! A tek u Zagrebu – o, ima Jergovic svugde poseban „jelovnik“, mnogostrano je to stvorenje.

vis 2 , 11/07/2008, 14:31
Nisam na strani onih,ciji komentari podgrevaju ionako usejane srpskohrvatske odnose iz jednostavnog razloga,sto svadje nikome nista nisu dobro donijele i sasvim sigurno i ovdje nece biti od nikakove koristi.Najmanje je to pozeljno od onih,koji tamo ne zive,jer je istorija pokazla da racun na naplatu dolazi upravo autohtonim Srbima.Oni imaju toliko problema oko njihovog povratka,te vracanja i obnove svoje imovine,da im je svaki nepomirljiv stav izvana nepotreban,a narocito ne onda kad srpke vlasti ne pokazuju skoro nikakav interes,da po tom pitanju ista znacajnije ucine.Ova Jergoviceva“prica o ocu Savi“i dobra volja Politike,da je objavi,je za svaku pohvalu i kao takovu je treba sagledati u celini,pa onda donostiti valjanije zakljucke.Premda je opste poznato,da svaki izljev mrznje s jedne strane podgrejava istu kod druge(kao Njutnov zakon akcije i reakcije),ostaje i nadalje nejasno,zasto se to uporno cini.Treba ipak,da ohrabruje to,sto je daleko veci broj“afirmativnih“ komentara na ovaj Jergovicev tekst.

Bojan Todorović , 11/07/2008, 14:44
Retko lepo osveženje za ove stranice. Pravo pitanje je kakve šanse ima čista iskrena dobrota i poštenje u ovom i ovakvom okruženju. Na kratke staze – nikakve. To se jasno vidi kad sučelimo plemenitog Savu sa njegovim protivnicima. U sukobu sa sejačima mržnje Miloševićem, njegovom mašinerijom, drugim dnevnikom , Šešeljem i njemu sličnima – mržnja i zlo su odneli glatku i ubedljivu pobedu. Nesreća i užas su zavladali a veliki broj naizgled normalnog sveta se prozlio. Neko manje ( nacionalizmom, ksenofobijom i mržnjom zatrovani komentatori ovde ) neko više ( naši „heroji“ proslavljeni u pljačkama, progonu, ubijanju i na vrhuncu genocidu ). Ali samo jedan spaseni život, samo jedan pomireni komšija je dovoljan da se plemenitost i dobrota nikada ne zaborave. Oni koji se tome nesebično posvete i učine toliko za ljudski rod – jedini su koji zaista mogu da zasluže epitet sveca. Znam za nekoliko primera a Otac Sava svakako spada među najistaknutije. Naravno, ovo ne bi bila Srbija da se ne nađe neko da i Vama i Ocu Savi prebrojava krvna zrnca te tako pokaže da su sledbenici onih sa tamne strane i te kako živi i aktivni. Ipak, dok je ovakvih ljudi njihove bedne i sitne zatrovane dušice imaju šansu za izbavljenje.

Ilarion Ruvarac , 11/07/2008, 15:04
Bilo bi posteno,da se Jergovic oglasi i objasni koliko su opravdani napadi na njegovo pisanje iz spornog perioda,koji su nama ostalima nepoznati. Dajte da jednom se sluzimo istinom i sve nazovemo zasluznim imenom. Nadam se,da pisac nece precutati nesto sto mu se stavlja na teret a da on to nije uradio. Unapred zahvalan, Ilarion

artemida tri, 11/07/2008, 16:07
napadaju čovjeka i „jedni i drugi“. A to je jedan od pouzdanijih znakova da je čovjek u pravu

Bojan Sarajlija, 11/07/2008, 16:20
Ne znam sta da kazem. Dva puta sam citao tekst i sjajan je nema sta, ali…. Slucajno znam, odnosno sam poznavao Miljenka Jergovica i nekoliko puta smo pili po nekim sarajevskim kafanama krajem osamdesetih. Tada je bio OK lik, garantujem. Kada je pobedio HDZ i kada su na vlast u Sarajevu dosle nacionalne stranke (SDA, HDZ, SDS), covjek se totalno preokrenuo. Postao je VELIKI HRVAT i napadao sve sto je SRPSKO. Za one koji ne vjeruju neka odu u arhivu sarajevskog Oslobodjenja pa neka procitaju neke njegove kolumne od kojih se pravim SARAJLIJAMA dizala kosa na glavi od tolike kolicine mrznje, gneva, besa, prema svemu sto dolazi iz Beograda. Od njegovih tekstova su se grozili ne samo Srbi vec i muslimani i Hrvati, svi oni koji nisu zeljeli rat, a njegovi svi, ali svi tekstovi su bili ratnohuskacki. Nevjerovatno. Svi ovi koji hvale ovaj tekst ne poznaju Miljenka Jergovica i zato im ne treba zamjeriti, ali onima koji ga poznaju, ustvari bolje receno koji su ga poznavali kao ja ne mogu, a da se ne zapitaju, koliko lica ima Miljenko Jergovic. Da li je to ono sa kraja osamdesetih kada smo pili po nekim sarajevskim kafanmama, da li je to ono sa pocetka devedesetih kada je pljuvao na sve sto je srpsko i sto dolazi iz Beograda, ili je to ovo kako sada sa nostalgijom pise o svom sjajnom drugaru iz Trebinja. Zivo me zanima da li bi imao obraza da se se javi Savi za kojeg sada zna gdje je. Ako ima imalo obraza sigurno mu se ne sme javiti jer se sarajevsko Oslobodjenje citalo i u Trebinju i uvjeren sam da se i Sava „jezio” kada je citao MILJENKOVE „umotvorevine” i sigurno se cudio od kuda u tom covjeku tolika kolicina mrznje prema Srbima. Bogu hvala pa ima i nas Srba koji pamtimo malo vise i malo duze nego sto se to iz ovog teksta moze zakljuciti. MILJENKO, MILJENKO, daj jednom izjasni se sta si Hrvat, jugonostalgicar, srbomrzac, sta li si…

vuk, onaj pravi , 11/07/2008, 16:35
Možemo oprostiti, ali ne možemo zaboraviti. Devedesetih je i Miljenko bio jedan od ratnih huškača. Lepo je da se promenio. Na bolje. Bez obzira na prošlost, lepo piše i Politici treba čestitati na ovom malom ali hrabrom uredničkom potezu. Kao što se iz komentara vidi, mnogi i ne znaju ko je autor, a neke to jednostavno i ne zanima, nego ih interesuje tekst i još više tema, topla, ljudska i iz života, kakvih ima posvuda oko nas. Ja sam, čitajući komentare, primetio i jednu drugu dimenziju ove lepe pričice, koja me je prijatno iznenadila. Zapravo, moram reći, oduševila me je ta, od mene neprimećena, dimenzija priče i više nego sam njen kvalitet, koji je nesporan i odgovara Jergovićevom renomeu. Naime, jedan od čitalaca koji nam je svima poznat kao vatreni protivnik SPC i Pravoslavlja se, čitajući ovu priču, prosto preobratio i kao u nekom čudesnom procesu katarze, od revolucionarnog vernika gotovo postao sledbenik Oca Save i onoga što znamo da on propoveda. Hvala ti, Miljenko! Oduvek sam verovao u moć pisane reči, a od danas verujem da ona može, bukvalno, i čuda ostvariti. Pitam se, pod kojim će se imenom „preobraćeni“ sada javljati?

Nebojsa Bobic, 11/07/2008, 17:09
Na svu srecu mi koji smo zivili sa ostrastenim Miljenkom u Sarajevu 90’h godina se sjecamo dobro a vi u Beogradu se ne sjecate ni vlastitiog bombardovanja. Jedan od mnogih koji su unovcili svoje pero a doprinjeli da ja zavrsim u Kanadi pored vlastite zemlje i rastavjenih porodica…ali vi to necete nikad razumjeti niti ste razumjli ikada……

Milorad , 11/07/2008, 17:44
Genijalno…je neko smislio „u laži su kratke noge“. Kada sam pročitao tekst pomislio sam na prvu reč iz mog komentara, ali kad sam seo danas pročitao par istina odmah sam se setio Jovana Dučića, koga sam više puta pomenuo. Pa dječače stvarno nema smisla…Ipak najviše me je oduševio kratki komentar koji kaže da se mi Srbi iz Srbije ne sećamo čak ni bombardovanja. Prijatelju u pravu si skroz of skroz…

Filip , 11/07/2008, 17:57
Neprikladno je jeromonaha Savu Janjića zvati ocem.U pravoslavlju to ne postoji.Otac je samo Jedan,Bog,Tvorac i Svedržitelj.To oče Miljo,oče Pero,oče Franjo… je strano našem duhu i prestanite hvaliti monaha,da ga ne ureknete.On je grešan kao i svaki čovek pod ovom kapom nebeskom,naravno, sa izuzetkom pape koji je titulu nepogrešivog dao sam sebi.Visoki Dečani su visoki i bez njega.

The Tao of Groove, 11/07/2008, 18:03
Menjam 150 tekstova Arsenijevica za pola teksta Jergovica.

Iz Dijaspore , 11/07/2008, 18:37
Samo jedno pitanje : Zasto je Miljenko Jegovic cekao do dana danasnjeg da se seti Oca Save i da napise ovakav tekst? Bilo bi mnogo bolje da je to napisao devedesetih godina, ili kada su Albanci granatirali VISOKE DECANE, Visoki Decani, nisu visoki po Ocu Savi.Oni su Visoki od postojanja.

natasa adamovic, 11/07/2008, 19:19
Po drugi put za tri dana na txt objavljen u „Pogledima sa strane“, ne uspevam da ostanem ravnodusna. Reagovala sam nedavno, na nepodnosljivu lakocu (ne)postojanja mere, koja mi se, neka mi bude oprosteno, ucinila prisutnom u tekstu gospodje Bobic Mojsilovic, imajuci u vidu njen siri opus. Sada, pak, citam, pomalo zatecena temom, Jergovica, i sama se secajuci godina u kojima smo slusali o ocu Savi. Dugo ne znam nista o njemu. Nedavno me jedan poznanik, pitao znam li nekog svestenika kome bi mogao da se obrati, i pomislila sam samo i odmah na oca Savu Janjica, jer mom poznaniku treba lekovita supstanca da zaleci neke rane, a ta supstanca je DOBROTA. Kao i svima nama, uostalom. Neshvatljivo je kako smo dobrotu izgubili, kud je proterali, iz tekstova, iz govora, iz cinjenja, iz Drzave. Hiljadu puta hvala Jergovicu, zaista, na ovom tekstu, nadam se da ga nije neka velika tuga podsetila koliko nam fali dobrota. Miljenko, vi svedocite zapitani: „Zaista, ništa monaško nije bilo u Draganu Janjiću, dok smo u Kninu raspravljali o životu i o poeziji. Osim te sasvim izuzetne dobrote“. I sami, istinito zakljucujete: „Ili je dobrota, i onda u Kninu, već bila njegovo monaštvo.“ Svako vam dobro Miljenko. A ako ikada igde sretnete Oca Savu, prenesite ga da ga nismo zaboravili.

Danilo , 11/07/2008, 19:35
Lijepo, mi koji ukazujemo na Jergovićev šovinistički period djelovanja raspirujemo nacionalne strasti i kidamo i onako krhke srpsko-hrvatske odnoce. Da je Momo Kapor (prvi mi on od srpskih nacionalno svjesnih pisaca pade na pamet)tema, pljuvačina bi bila poželjna.

Zeljko Andjelkovic, 11/07/2008, 19:41
Divna prica gospodine Jergovicu… Uvek su Vase price sjajne bez obzira gde su napisane… Skidam kapu!

Pozdrav iz BL , 11/07/2008, 22:57
@Bojanu Todorovicu,nije mi nikad prijatno da se obraćam bilo kome direktno na ovome sajtu,posebno vama jer smatram da naši komentari treba da se odnose na štivo i autora a ne na komentatore.Međutim,vaš nadobudan i svađalački stav,a posebno riječnik koji je vama(ne znam zašto) dozvoljen,ne ostavljaju mi mnogo izbora.“Bedne dušice“ ocjenjuje Sudija lično,kad za to dođe vrijeme a ne vi niti neko od nas smrtnih i grešnih.Cilj kojem bismo mi (stvoreni po Njegovom liku i volji) trebalo da stremimo jeste istina i samo istina,a onda bismo MOŽDA stigli do onih blaženih floskula koje vi tako rado nižete:pomirenje,oproštaj,dobrota itd.koje zvuče biblijski univerzalno i ispravno.Jedino što vam one dolaze poslije obaveznih salvi uvreda na svoje sunarodnike koji nisu imali vašu sreću i živjeli svo ovo vrijeme u Beogradu,tom modernom srpskom Vavilonu odmaknutom i ušuškanom od varvarskih granica.Da, vi nikad niste doživjeli Sarajevo ili Bosnu(o Krajini u Hrvatskoj da i ne govorimo),ali u svom bezmjernom samoljublju ne nalazite za potrebu da provjerite navode nekolicine i steknete uvid u lik i djelo dotičnog nekad

Mirni lala , 11/07/2008, 23:00
Sve fino i lepo,ali Jergoviću baci pero u trnje.Plivanje po površini bez kapaciteta poniranja u dubinu.Pročitan si.Neka ti za utehu bude što je i među Srbima sve manje vitezova pera koji se mogu vinuti u gornje svere.Sve je prizemljeno i prosečno.Ovi beogradski mundijalisti koji te kite lovorikama kitiće i Havijera Solanu kada ovaj počne pisati memoare.

Dragan Cvijan, 12/07/2008, 01:31
Radi cega sprecavati bilo ciju i iza bilo cega, o coveku lepu rec? Nikad nikome nije kasno prosetati do velike prazne rupe u kojoj je nestalo smisla za zivot posle molbe devojcice Kanadjanina pukovnika Leslia (ispred ostale dece), da im sa roditeljima dozvoli napustanje rodne im grude. Nije to jedino Knin.

Citalac , 12/07/2008, 18:18
Hvala autoru za ovaj fini tekst!

Good Old Rebel , 12/07/2008, 18:34
Možemo li očekivati da se u rubrici Pogledi sa strane, a na stranicama cijenjene (reformisane) „Politike“ uskoro pojave i tekstovi drugih, uvaženih, književnih, novinarskih, umjetničkih i inih veličina, koje su se svojim radom u proteklih dvadesetak godina nesebično, hrabro i požrtvovano isticali svojim beskompromisnim zalaganjem za ljubav, mir i dobro među ljudima; poput recimo: Tanje Torbarine, Antuna Vrdoljaka, Hrvoja Hitreca, Abdulaha Sidrana, Senada Hadžifejzovića, Marka Vešovića, Emira Hadžihafisbegovića, Jevrema Brkovića, Andreja Nikolaidisa, ili (zašto ne) Kristijane Amanpur, Zbignjeva Bžežinskog… kako bi i oni dobili priliku da „niskoleteće“ srpske čitaoce oplemene svojim nadahnutim štivom, a suštinskom dobrotom, koja zrači iz njihovog rada i djela, uzdignu i iznad visina Visokih Dečana….“Fool me once, shame on you; fool me twice shame on me.“

marija tatarkin, 12/07/2008, 23:50
mi, koji za miljenka jergovica znamo samo po negovim izvrsnim knjigama i drugim tekstovima, veoma smo se obradovali njegovim pojavljivanjem i u politici.jer je svaki njegov tekst pravo uzivanje za citaoca. a posto gotovo nista ne znamo o njegovom navodno ratnohusackom periodu tokom devedesetih, onda ipak- samo najbolje o njemu. no, mora se priznati da je i imao mnogo razloga za takva ili slicna osecanja, jer tesko je osecati ljubav ili makar razumevanje prema onome ko ti baca granate na glavu.zato mu ponesto treba i oprostiti i zahvaliti se na cinjenici da je „okrenuo list“. sama cinjenica da smo citali lepe napise posle miljenkovog boravka u beogradu u poslednje vreme ne ide bas u prilog tvrdnji da je on srbomrzac.

Milorad , 13/07/2008, 01:02
@Pozdrav iz BL. Poštovani prijatelju. Vidim da ste razočarani u neku gospodu, jer gospoda je reč kada nekome nećete da kažete niti druže, niti prijatelju, ali nažalost morate da im se nekako obratite, jer ako im se ne obratite smatrate da niste nešto odradili…Ja sam na ovom sajtu jedno određeno vreme. Nešto ne čitam odavno jednog, čini mi se Valjevca, iz Hamburga i fale mi još po neki dobri likovi. Međutim, tipovi, tipa, tip mi se pomalo gade, ali ipak i bez njih se ne može. Oni ne mogu da shvate da ih oni preko ne vole i da ih nikada neće voleti, ali poltronstvo je čudo. Oni si uvek oni koji se boje. Boje se zbog, ovog ili onog. Oni su uvek loši, a nisu Miloši. Oni su uvek oni koji plivaju leđno. Plivaju leđno, a ne shvataju da je slobodni (kraul) stil brži, lepši i da manje vode ulazi u nos. Pozdravite BL, grad u kojem oni koji misle da lepo pevaju, bar malo moraju da se zamisle da li to trebaju da rade ili da prvo oslušnu…Bio sam…

Čika Gliša, 13/07/2008, 04:08
Ma kaj briješ. Zanima me jedna stvar, jesi li ti pisao konačnu verziju teksta ili su ti ga dali na prevod?

alen borovina, 13/07/2008, 10:44
moj jergoviću nekako si mi previše sjetan i ovdi ka i u jutarnjem. ka da što ide vrime ti si sve usporeniji i manje doslidan sebi. možda ti e vrime da se ostaviš libri i pisanja

sokolovic , 13/07/2008, 19:14
Nemam nista protiv objavljivanja hrvatskih pisaca u Politici. Samo mi nije jasno zasto nije navedeno i ime prevodioca, jer kao sto ceo svet zna hrvatski nije sto i srpski. Ako pak prevodilac nije potreban za razumevanje hrvatskog, ne znaci li to da se radi od jednom a ne o dva razlicita jezika.

————————————–

+++

Tračak nade ili prizvasmo li se u pamet

http://www.novinar.de/2007/05/04/tracak-nade-ili-prizvasmo-li-se-u-pamet.html

Završava se, evo, i prva polovina 2007. godine, a razrešenje upletenog kosmetskog čvora još nije na pomolu. Iako su mnogobrojni ‘’srpski prijatelji’’ nezavisnost Kosova najavljivali još polovinom 2006. pa krajem iste godine, izgleda da još uvek nije na pomolu brzo rešenje ovog problema.

Misija Saveta Bezbednosti Ujedinjenih Nacija posetila Beograd, obišla Kosovo i Metohiju i vratila se za Nju Jork, da bi sredila utiske i napisala izveštaj o onom što je čula i videla.

A imalo je šta da se i vidi. A ko je imao oči i uši, video je i čuo. Nekima su, nažalost, i oči i uši zaslepljene slepom poslušnošću zvanične politike svojih država pa od njih i ne očekujemo da vide mnogo. I sa samog terena stizale su tužne informacije o licemernoj i podloj ulozi UNMIK-a, ne samo u friziranju i lažiranju izveštaja sa Kosova, nego i u direktnoj manipulaciji pri poseti misije, kao i epsko-lirskom spektaklu, predivno organizovanog masosvnog padanja u nesvest šiptarskih žena i majki u Velikoj Kruši, koje, eto, i posle osam godina ne mogu da se pomire sa onim šta im je zločinački srpski režim činio, pa, još jednom, eto, svaku zgodnu TV priliku iskoriste da još po malo padnu u nesvest, a sve da bi što bolje prikazali kako se samo i jedino u ‘’nezavnisnoj Kosovi’’ može živeti.

Iznenađenje je, naravno, predstavljalo da je zvanični sagovornik misije u ime Srpske pravoslavne crkve bio episkop Artemije u Gračanici, kao i to da je misija ovaj put potpuno zaobišla manastir Visoke Dečane, iako je UNMIK pri organizovanju ovog, što je za njih izgleda bila jedna velika i šarena ekskurzija, svim silama nastojao da misija ode u Dečane da čuje šta ima da kaže ‘’kooperativni vladika Teodosije i njegov ađutant, a u stvari mozak operacije (ili kako ga u poslednje vreme nazivaju, Zmijski Car) monah Sava Janjić.

Sve do poslednje posete misije SB, dečanski dvojac je bio glavni sagovornik svim belosvetskim mangupima i moćnicima kojima je iz Dečana serviran jedan politički pogled o kome javnost nije mogla mnogo da sazna. Ipak, i do šire javnosti su stizale neke čudne izjave, poput one kada je episkop Teodosije nazvao Danijela Frida ‘’srpskim prijateljem’‘. Svako ko je poznavao i poznaje Fridov stav o Kosovu i njegova jav na istupanja, pomenuti komentar može protumačiti jedino kao izraz duboke tuposti i idiotluka čoveka koji samo čita s papira ono što mu je napisano i servirano. Njina je cilj isti – zadobijanje nezavisnog Kosova.

Naravno, takav stav dečanskog dvojca do sada je lako dolazio do ušiju izmanipulisanog sabora Arhijereja SPC, gde je širen pragmatični politički stav jeromonaha Save, koji se svojim diplomatskim sposobnostima, plitkim i jeftinim političkim floskulama zaodenutim u poetsko-misaone fraze arhijerejima, većinom suštinski nezainteresovanim, ali i neupućenim, kako u kosovsko-metohijsku, tako i u političku stvarnost na međunarodnom nivou, činio veoma učen i smislen.

Međutim, kako kažu, možeš neke ljude varati sve vreme, i sve ljude neko vreme, ali ne možeš sve ljude varati sve vreme. Tako se vrlo brzo savest pravoslavnog Srbina počela buditi i buniti protiv ove zločinačke politike.

Jer stav dečanske diplomatije bio je da američkoj ekspanzionističkoj politici niko ne može ‘’stati nogom za vrat’’, na sve strane se širila defetistička propaganda kako nas je Rusija vazda izdavala i kako se od nje nikakvoj pomoći ne možemo nadati, i kao to je najbolje Amerikancima se smešiti i Šiptare voleti pa će tako u tom novom, globalističkom, melting-pot bratstvu i jedinstvu i nama zasijati neki bolji dani, i sve tako dok nas, maltene, k‘o drug Tito ne ubediše da će Amerikanci i Šiptari u nezavnisnom Kosovu da nas hrane zlatnim kašikama. Čak se i vladika Teodosije bunio u intervjuu datom radio Svetigora, kako to da niko Srbe ne priprema na nezavisno Kosovo, jer, jel’te, treba to ljudima objasniti da znaju, pošto druga opcija ne postoji (jer, tako je, vidite, otac Sava napisao, a ja samo čitam, jer i Vuk kaže: Čitaj k’o što je napisano! I ne razmišljaj!

Međutim, stvari kreću potpuno drugim političkim tokom. Ne samo što episkopa Artemija nisu uspeli da smene svojim zlogubim spletkama, no on još i više povećava svoje pastirsko-diplomatsko svedočenje, kako na Raspetom Kosovu, tako i širom zemaljskog šara. Rusija ne odstupa i ne napušta svoju malu i ranjenu sestru Srbiju, a i do ušiju same Rusije stižu vesti kako u Srpskoj Crkvi postoji struja koja radi protiv svega onog iza čega stoji Rusija i potkopava sve ruske diplomatske napore.

Naravno, i Rusima je poznato da iza te struje stoje Teodosije i Sava. Stvari kulminiraju kada početkom aprila direktno mitropolit Kiril mora da doputuje iz Moskve da bi ‘’očitao bukvicu‘’ srpskim arhijerejima, otkud to da i neki od njih rade na odvajanju Kosova iz Srbije. Ubrzo nakon toga, episkop Vasilije Kačavenda 15. aprila poziva Teodosija Dečanskog u Bijeljinu da mu natrlja nos i da ga dobro izgrdi šta to on i Sava rade u Dečanima i da to mora već jednom da prestane.

I šta još da kažemo, kad se već sve i samo kazuje. Istina izlazi na videlo i više se ne može kriti. Vidi se da iza politike koju Sava i Teodosije guraju, stoje svi ‘’veliki srpski prijatelji‘’: srbomrsci Ahtisari i Frid, Čanak, Čeda i samozvani ‘’sociolog religije’’ Mirko Đorđević kojima su puna usta hvale umerenog Teodosija i hule na ‘’tvrdog’’ Artemija, kao i javno deklarisani srpski peder, Jova Ćirilov. Mudrome i više nego dosta.

Nadamo se samo da će SPC, njeni arhijereji i verni narod da već jednom otvoreno i javno kažu: Dosta! a ovi srbogubni izrodi našeg roda budu pravično kažnjeni. Što bi naš narod rekao: Amin! Bože daj!
Piše: Jovan Savić, maran-ata.info

izvor: novinar.de; 04 maj. 2007
 

Podebljanja, format teksta, hiperlinkovi i ilustracija -novinar.de