Вести

Službena beleška ep Teodosija upućena Sv Sinodu, nakon događaja u Dečanima, Avgusta 2008.godine. Nacrt za službenu belešku.

Autor beleške Protosinđel Sava Janjić,

+++

otvoren citat

Vaša Svetosti,
Vaše Visokopreosveštenstvo,
Vaša Preosveštenstva

Dužnost nam je izvestiti Sveti Arhijerejski Sinod o zbivanjima u manastiru Visoki Dečani 21. i 22. avgusta 2008. godine. Tom prilikom došlo je do nemilih događaja koji su uneli veliku smutnju i nezadovoljstvo u bratstvo manastira Visoki Dečani. U nastavku sledi Službena beleška sa Zaključkom.

SLUŽBENA BELEŠKA

21. avgust 2008. god (četvrtak)

Oko dva sata popodne u manastir Visoki Dečani iznenada i bez ikakve najave došli su protosinđel Simeon Vilovski, lični sekretar episkopa Artemija, jeromonah Pimen Draganović (sabrat manastira Banjska) i blagajnik EUO ERP g. Milivoje Marković. Iako smo u jutarnjim časovima tog dana razgovarali telefonom sa Nj.P. Episkopom G. Artemijem i zatražili od njega prijem u Gračanici za naredni dan, kako bismo razgovarali o tekućim pitanjima, vladika Artemije nam ničim nije dao do znanja da će samo nekoliko časova kasnije u manastir doći njegova delegacija sa namerom (kako se kasnije saznalo) da izvrši smenu uprave manastira i nametne prinudnu upravu. Dakle, oko 16 časova (posle popodnevnog odmora) sišli smo da razgovaramo sa protosinđelom Simeonom, koji se sa nama po običaju pozdravio hladno, ne uzevši blagoslov (već dve poslednje godine ps. Simeon ne uzima od nas blagoslov već se samo rukuje prilikom retkih susreta). Ps. Simeon je odmah rekao da je po blagoslovu Episkopa Artemija došao sa svojim pratiocima kako bi održao zajednički sastanak sa bratstvom manastira i upozanao ih sa izvesnim odlukama Ep. Artemija. Kao iguman manastira i vikarni Episkop Eparhije raško-prizrenske zatražili smo od o. Simeona da nam kaže o kakvim je odlukama reč, ali on je odbio da nam to saopšti, već je insistirao da smo u obavezi da poslušamo Episkopa i sazovemo bratstvo.

Podozrevajući da nije reč o čestitim namerama, kazali smo o. Simeonu da smo tog jutra razgovarali sa vladikom Artemijem i da nam ništa nije nagovestio povodom bilo kakvih odluka. Zato smo o. Simeonu, koji se po svom običaju ponašao veoma arogantno, poručili da ćemo od episkopa Artemija zatražiti da lično dođe u manastir i kao uvek do sada razgovara sa svojom bratijom, te da nam nije potrebno poseredništvo zvanične delegacije u kontaktu sa našim duhovnikom. Pošto o. Simeon nije hteo da napusti manastir, on je pozvao episkopa Artemija telefonom da bi nam Vladika Artemije potvrdio da je Simeon njegov izaslanik koji mora da se obrati bratiji. Sa svim dužnim poštovanjem rekli smo Vladiki da o. Simeon nije dobrodošao među bratstvom zbog svih njegovih dosadašnjih aktivnosti i pisanija protiv Dečana, ali i poretka u SPC (na zvaničnim i nezvaničnim sajtovima po internetu) i da monasi ne žele da se susreću sa njim i slušaju njegove besede, već da je najbolje da Vladika lično dođe sutradan, ali bez oca Simeona, kako bi se izbegle moguće neprijatnosti. Protosinđel Simeon je na kraju, nakon našeg ponovljenog zahteva, sa svojim pratiocima napustio manastir Visoki Dečani.

Uveče tog dana, podozrevajući moguće neprijatnosti, a saznavši od izvesnih dobronamernih ljudi, da vladika Artemije namerava da sa o. Simeonom smeni upravu manastira, sazvali smo bratski sastanak i upoznali bratiju sa razvojem događaja. Bratija je jednoglasno i otvoreno izrazila stav da je vladika Artemije uvek dobrodošao da se kao otac obrati monasima, ali da o. Simeon, koji je tog dana došao da uspostavi prinudnu upravu u manastiru, nije dobrodošao i da ga nećemo pustiti da razgrađuje ono što smo sa mukom godinama gradili. Pojedina bratija su otvoreno izjavila da ako Simeon opet dođe u manastir da mu fizički neće dozvoliti pristup, jer je njegov destruktivan rad u Eparhiji već dobro poznat našoj bratiji ali i mnogim drugim u SPC.

22. avgust 2008. (petak)

Nj.P. Episkop Artemije je došao u manastir oko 9 časova ujutro u pratnji UNMIK policije. Sa njim je u glavnom vozilu bio protosinđel Simeon, dok su njegova dva saradnika iz Eparhije, jeromonah Varnava i jeromonah Pimen, zadržani desetak minuta po redovnoj proceduri na italijanskom punktu KFOR-a. Vladiku smo dočekali svečano, po običaju, uz zvona i pevanje tropara, ušavši sa njim u crkvu kako bismo se poklonili moštima Sv. Kralja Stefana Dečanskog. Međutim, dok je ps. Simeon izlazio iz kola sa izvesnim zakašnjenjem, trojica naših monaha su, imajući u vidu zajednički stav bratije, prišla o. Simeonu i izneli ga na rukama iz manastira. Uvereni smo da se to nikada ne bi dogodilo da je vladika Artemije poslušao naš stav da o. Simeona ne dovodi opet u manstir nakon pokušaja zavođenja prinudne uprave prethodnog dana i dobro poznajući naš stav prema njemu. Ps. Simeon je iznešen van manastirske porte i monasi su zatvorili kapiju kako bi onemogućili eventualno nasilno preuzimanje uprave manastira i moguća veća iskušenja. Pritom o. Simeon nije zlostavljan, kako je to kasnije tvrđeno, niti mu je slomljena noga (kao što je za B92 izjavio episkop Artemije) pošto imamo svedoke (radnike i italijanske vojnike) koji su i pismeno spremni da potvrde da je o. Simeon normalno ustao i otišao do parkinga bez hramanja. Od hirurga bolnice u Gračanici koji je bio prisutan prilikom prijema o. Simeona na pregled (i to jedan dan nakon navodne povrede, kako jasno stoji u nalazu lekara br. 8215) saznali smo da je reč o lakšim povredama stopala, bez ikakvih drugih tragova navodnog „zlostavljanja“ (podliva, modrica ili povreda unutrašnjih organa). Protosinđel Simeon je nakon ambulantne intervencije odmah napustio bolnicu. Sa žaljenjem moramo da pomenemo da je posle tvrđeno u izjavama iz Gračanice, ali i u izjavama koje su dolazile sa sektaških foruma IHTUS i Novinar.de koji objavljuju redovno tekstove iz Gračanice, da je o. Simeon fizički napadnut i čak zlostavljan, što su grube i neosnovane laži (uostalom, otkuda jednom sektaškom forumu saznanja o povredama o. Simeona, ako nisu došla iz same Eparhije?)

U međuvremenu, dok je o. Simeon iznešen van manastira, Vladika Artemije je izišavši iz crkve odbio da uđe u konak i razgovara sa bratijom jer sa njim, kako je rekao bratiji, nije o. Simeon. Posle naših nastojanja da objasnimo da je Vladika kao duhovnik uvek dobrodošao i ako ima nešto da nam saopšti da to uvek može da uradi na miru i ljubavi, on je uporno insistirao da se dovede o. Simeon i pročitaju njegove pismene odluke, rekavši da „nema šta da razgovara sa bratijom“. Na naše pitanje da li je o. Simeon važniji od 30 monaha manastira Dečani, Vladika je rekao da insistira da o. Simeon mora da bude prisutan. Na kraju, videvši da bratija nije spremna da dopusti ulazak protosinđelu Simeonu, vladika Artemije je nama, protosinđelu Savi i jeromonahu Dimitriju uručio tri akta. Iako je odmah želeo da napusti manastir bez čitanja odluka, mi smo samoinicijativno pročitali sadržaj akata (prilog br. 1) pred svom bratijom. Po tim odlukama vladike Artemija mi se kao iguman manastira i Vikarni Episkop „oslobađamo svih obaveza u Eparhiji raško-prizrenskoj i stavljamo na raspolaganje Sv. Arh. Saboru i Sinodu“ kojima smo, kako se ističe u aktu, „tako verno i svesrdno odani, kako bismo ih i dalje mogli slušati i njihove odluke izvršavati ali van granica Eparhije“. Takođe nam se naređuje da smo istoga dana dužni napustiti Eparhiju raško-prizrensku zajedno sa o. Savom Janjićem (kome je dodeljen uslovni otpust zbog navodnog „destruktivnog“ ponašanja) te zajedno potražiti kanonski prijem u nekoj od Eparhija SPC. Za v.d. nastojatelja manastira Vladika Artemije je bez ikakve konsultacije sa bratijom izabrao jeromonaha Dimitrija Šćekića, koji je bio iskreno zbunjen ovom odlukom. Duboko sablažnjeni odnosom vladike Artemija prema nama i bratiji i ovom nepromišljenom odlukom koja je donešena protiv nas i o. Save bez navođenja ikakvih konkretnih kanonskih prekršaja, redovne crkvene procedure i u skladu sa Ustavom SPC, sasvim smo spontano izrazili svoje neslaganje. Presuđeno nam je pod borom u dvorištu manastira zbog ničeg drugog do poštovanja odluka Sv. Arhijerejskog Sabora kome smo se Episkopskom zakletvom obavezali na poslušnost. Ovakve odluke su poslednje što se moglo očekivati od episkopa sa kojim živimo i radimo više od 20 godina. Ali, vladika Artemije nije hteo da sa nama razgovara, niti da obrazloži našu krivicu, pa je odmah je napustio manastir u pratnji međunarodne policije. Te večeri smo otputovali u Beograd na sednicu Sv. Arh. Sinoda koja je bila zakazana za sledeći dan, subotu 23. avgust.

23. avgust 2008. (subota)

U popodnevnim časovima u manastir je došao protojerej Radoslav, sekretar EUO ERP, koji je doneo još četiri akta episkopa Artemija kojim se trojici monaha koja su na rukama iznela o. Simeona iz manastira prethodnog dana izriču disciplinske kazne:

jeromonahu Danilu – zabrana sveštenodejstva na 30 dana,

monahu Isaiji – zabrana pričešća dok se ne pokaje i

monahu Jezekilju – premeštaj u manstir Draganac, na pokajanje.

U četvrtom aktu protosinđelu Savi izrečena je dodatna kazna – zabrana sveštenodejstva dok ne napusti teritoriju Eparhije raško-prizrenske. Ogorčenost bratstva ovim najnovijim odlukama zaista nije potrebno ni objašnjavati.

Na bratskom sastanku monaha manastira Visoki Dečani koji je sazvan te večeri na spontano insistiranje bratije zajednički je usvojena Izjava monaškog bratstva (prilog br. 2) kojom se izražava puna podrška nama kao igumanu manastira i o. Savi kao našem zameniku i naglašava solidarnost sa bratijom koja je kažnjena disciplinskim merama. Bratija je posebno izrazila duboku sablažnjenost krajnje brutalnim odlukama nadležnog arhijereja i zaključila da je njihov cilj razbijanje bratstva manastira Visoki Dečani. Monasi su posebno bili povređeni odnosom duhovnika koji nije želeo ni da porazgovara sa svojom bratijom, a kamoli da obrazloži svoje krajnje surove i ničim drugim do ličnim razlozima izazvane odluke.

Izjavu je potpisao i jeromonah Dimitrije Šćekić, koji se solidarisao sa bratijom i izrazio svoju odanost nama kao igumanu i bratiji manastira. Insinuacije u štampi koje su se pojavile 25. avgusta 2008. godine i u kojima je episkop Artemije izrazio sumnju da je jeromonah Dimitrije navodno pod pritiskom i da mu se ne dozvoljava preuzimanje uprave, o. Dimitrije je morao nakon čitave medijske pometnje koja je usledila da demantuje pismenom izjavom sa svojeručnim potpisom, potvrdivši svoj stav i jedinstvo sa ostalom bratijom (prilog br. 3).

ZAKLjUČAK:

Ovu belešku prosleđujemo Sv. Arhijerejskom Sinodu radi objektivnog informisanja jer ovih dana i pored sistematske medijske kampanje protiv nas i našeg manastira ni mi ni o. Sava nismo izašli nijednom u javnost sa izjavama o ovim događajima. Jedino što se pojavilo u javnosti jeste pomenuta zajednička izjava monaha manastira koja je na insistiranje celog bratstva prosleđena informativnoj službi SPC. U javnost nismo izlazili, niti smo se branili od napada jer smatramo da ne priliči da se koristimo medijima u rešavanju crkvenih problema, niti da odgovaramo na krajnje uvredljive i duhovno neodmerene epitete koji su nam upućivani iz Gračanice i, nažalost, našeg nadležnog Arhijereja.

Dužni smo da prenesemo stav celokupnog našeg bratstva da smo duboko ožalošćeni i šokirani izjavama našeg duhovnika i Episkopa Nj.P. G. Artemija koji nas i naše bratstvo u medijma i svojoj Službenoj belešci naziva „odmetnicima“, „buntovnicima“ i „razbojnicima“. Takve reči žestoko vređaju i narušavaju duhovno poverenje i sablažavaju bratstvo sa kojima naš duhovnik nije želeo ni da razgovara, jer kako je rekao „sa nama nema šta da razgovara“. Smireno smatramo da uvredama, pretnjama i nepromišljenim kaznama monasima koji su došli da svoj život posvete Bogu služeći na mestu teškom kakvi su Dečani ne može graditi duh ljubavi i poverenja. Uporno dovođenje u manastir protosinđela Simeona sa namerom da izvrši svojevrsnu egzekuciju nas kao igumana i našeg zamenika protosinđela Save, te pogazi dostojanstvo našeg bratstva, i to sve „po blagoslovu“ episkopa Artemija, doživljavamo kao duboku provokaciju koja je i izazvala nemilu, ali sasvim razumljivu reakciju monaha, koji su došli u manastir da bi izgrađivali sebe kao slobodne ličnosti u zajednici Hrista Gospoda i koji ne mogu da prihvate da budu tretirani kao nekakvo duhovno roblje od kojih se očekuje da „iz poslušanja duhovniku“ proteraju svog igumana i to u toku jednog dana. Bratija su nam prilazila sa suzama govoreći da dolazak vladike Artemija nisu doživeli kao dolazak pastira među ovce, već kao vuka u ovčiji tor da raspudi stado koje smo ovde u najtežim vremenima sabirali molitvama Svetog Kralja. Takvu vrstu poslušanja pojedina bratija nazvali su duhovnim terorom koji ne priliči episkopu, a kamoli duhovniku. Nepromišnjene odluke koje su u kontradikciji sa svim kanonima Crkve su bez presedana u našoj Crkvi i sa najdubljim smirenjem moramo da kažemo da se ni mi ni naše bratstvo sa njima ne možemo složiti i postupiti sa njima, pa čak i po cenu da svi moramo da napustimo manastir Dečani i napustimo ovu svetinju kojoj smo posvetili život. Bratija nas je zamolila da prenesemo njihov jedinstven stav po ovom pitanju i to činimo koristeći njihove reči.

Duboko smo uvereni da je nepromišljeni stav i nerazumljivo surovo ponašanje episkopa Artemija prema nama i našoj bratiji direktna posledica destruktivnog ponašanja protosinđela Simeona koji već godinama razgrađuje Epiarhiju Raško-prizrensku (ali i celu SPC) i koji nije dobrodošao među većinom sveštenstva i monaštva na Kosovu, a da ne govorimo o narodu koji za njega nema nijednu lepu reč. Iskreno smo očekivali da će vladika Artemije u saradnji sa braćom Arhijerejima i sa svima nama koji ga iskreno vole i poštuju uspeti da se oslobodi uticaja protosinđela Simeona, da bi sada, posle ovih nemilih događaja samo sa iskrenom tugom u srcu mogli da konstatujemo da je o. Simeon poput onog nepravednog dužnika u Jevanđelju (Mt. 18, 23-35), kome je do sada mnogo toga oprošteno umislio da može da raspudi najbrojniji srpski muški manastir i lično smeni nas kao Vikarnog Episkopa postavljenog od Sv. Arh. Sabora SPC i to „po blagoslovu“ episkopa Artemija.

Čitajući brojne oštre izjave episkopa Artemija protiv nas i Sv. Arh. Sinoda u štampi, pozivanja na paragrafe i kanone, prava episkopa itd. ne možemo a da ne ispovedimo duboku začuđenost da čovek koji nas je od iskušeničkih dana učio blagoj reči i ljubavi na kraju dođe među svoje najbrojnije monaško bratstvo i izazove takvo iskušenje i sablazan. Zato i nije čudno što je bratija bez ikakve prinude i straha, jer ko ih zadržava da kažu šta misle pred svojim eparhijskim arhijerejem, prepoznali da sve ono što se desilo 22. i 23. avgusta ove godine nije plod ljubavi i pastirske brige, a ponajmanje kanonske i crkvene svesti, već proizvod jednog ličnog stava koji je direktno uzrokovan negativnim uticajem protosinđela Simeona i još nekih civila koji su sada „najbliži saradnici“ episkopa Artemija.

U iskrenoj nadi da će Sv. Arhijerejski Sinod razumeti naš bol i iskreno žaljenje i pokajanje zbog ovih nemilih događaja, ali i čvrst stav da se jedno tridesetočlano monaško bratstvo ne može rasturati u ime lično protumačenih crkvenih kanona i pravila, verujemo da će se naći najbolji način kako da se vaspostavi ljubav i poverenje i omogući dalji život i razvoj manastira Visoki Dečani sa svom svojom bratijom na broju jer ovaj manastir je jedan od najvažnijih stubova naše Crkve i srpskog naroda na mnogostradalnom Kosovu i Metohiji.

Nastojatelj manastira Visoki Dečani
Vikarni Episkop Lipljanski TEODOSIJE

Autor beleške Protosinđel Sava Janjić
zatvoren citat

izvor: Elektronskom poštom, „dečanski monah“. 20.02.2010

Format teksta i ilustracija novinar.de

+++

+++

+++

KAKO JE KIM RADIO 24.02.20008 IZVESTIO O POBUNI DEČANACA

Bratstvo Visokih Dečana čvrsto uz vladiku Teodosija: Nećemo dopustiti razbijanje manastira
24.08.2008 11:07

Celokupno bratstvo manastira Visoki Dečani ne prihvata odluku episkopa Raško-prizrenskog Artemija kojom se od igumana Teodosija i protosinđela Save zahteva da napuste manastir i teritoriju Eparhije Raško-prizrenske, saznaje KiM radio. Svih dvadeset sedam clanova manastirskog bratstva, isključujući episkopa Teodosija Šibalića i oca Savu Janjića, svojim potpisima daje podršku i izražava puno poverenje igumanu manastira, vikarnom episkopu Teodosiju i upravi manastira. „Mi, dolepotpisana bratija manastira Visoki Dečani, složno izjavljujemo da dajemo podršku i izražavamo puno poverenje igumanu našeg manastira Vikarnom Episkopu Teodosiju i upravi manastira. Duboko smo sablažnjeni činjenicom da se od našeg igumana i protosinđela Save bez ikakvih konkretnih dokaza zahteva da napuste naš manastir i teritoriju Eparhije raškoprizrenske, i da se još neka naša bratija kažnjavaju nepravednim disciplinskim merama i premeštanjima. Takve odluke ne možemo da podržimo“, pise u izjavi do koje je došao KIM radio. Bratstvo manastira Visoki Dečani iskazuje i svoju odlučnost da spreči razbijanje najvećeg muškog manastira Srpske pravoslavne crkve, zajedno i sa dečanskim jeromonahom Dimitrijem koga je vladika Artemije odredio za v.d. nastojatelja manastira.

„Svaki pokušaj razbijanja našeg bratstva nećemo prihvatiti i ostaćemo solidarni do kraja u ljubavi Hristovoj i našeg zaštitnika Sv. Kralja Stefana Dečanskog koji nas je ovde sabrao. Ako je potrebno možemo svi da primimo akte sa kaznama, ali se ljubav i poverenje ne izgrađuju silom i pretnjama, već smirenjem i ljubavlju, kako ste nas uvek učili“. Kao glavni podstrekač sukoba u Eparhiji rasko-prizrenskoj naveden je lični sekretar vladike Artemija protosindjel Simeon Vilovski koji je, kako se navodi, došao sa namerom da smeni igumana Teodosija. „Posebno smo ogorčeni činjenicom da je glavni pokretač razbijanja našeg bratstva protosinđel Simeon Vilovski, koji je mimo svih crkvenih pravila sa gordošću došao u manastir 21. avgusta da prisilno smeni našeg igumana i Vikarnog episkopa bez saglasnosti bratstva. Žao nam je što smo prilikom Vašeg dolaska u manastir protosindjela Simeona morali fizički da udaljimo, ali na vreme smo Vas obavestili da on nije dobrodošao u našem manastiru i zato stojimo složno iza naše bratije koja su zbog tog čina kažnjena“.

U izavi piše da će monasi episkopa Artemija kao i do sada uvek dočekivati sa ljubavlju, a i izražava se i nada da će se uspostviti narušeno poverenje.

Pogledajete sve vesti dana: 24.08.2008

http://www.radiokim.net/Bratstvo-Visokih-Decana-cvrsto-uz-vladiku-Teodosija-Necemo-dopustiti-razbijanje-manastira-3388-vest.htm

KIM RADIO

+++

+++

+++

REDAKCIJSKI KOMENTAR

O ponašanju dečanskih monaha i prebijanja o.Simeona smo dosta pisali i izveštavali. Koliko ima istine u belešci Save Janjića možemo da proverimo i iz pisanja magazina STANDARD (Broj 119, 29. avgust 2008) pod naslovom

„RAT U PATRIJARŠIJI: Sinod sprečava raskol u Srpskoj crkvi“

U ovom magazinu radi i kolega Đorđe Šibalić koji je zadužen za marketing (Ne! Nije za dečanske sveće). Za magazin STANDARD se govori da je EVROPSKI i da nije naklonjen crkvi i utoliko čudi da je jedan takav magazin od nekoga dobio originalnu odluku ep. Artemija o premeštenju dečanaca i da je imao original PETICIJE (pobune) dečanskog bratstva koju je objavio KIM Radio.

Pisao je STANDARD 29.08.2008 godine. Da li to sada Patrijaršija želi raskol. Da li novi Patrijarh stvano  želi da dopusti da Teodosije povede kosovksu pravoslavnu crkvu. Mnogo pitanja a odgovor jedan, progonitelj bivši vladika Atanasije Jevtić.

S.M.