Вести

Добро је да је и Свети Синод препоручио да посветимо пажњу блоговању нечасног пречасног Џомића, јер смо у

Калуђер, 25.07.2010; Форум православних хришћана антиекумениста

+++

послушању тој институцији Цркве и открили све подметачине, лажи, фалсификате и тенденциозне интерпретације са кривљењем истине.

Нисмо се нарочито освртали на џомбине критике дипломатске активности владике Артемија, јер после битке су сви генерали паметни, па сад и Џомба може да паметује шта би било да је било.

У сваком случају, очигледно је да је владика Артемије дао све од себе да учини све шта се може у борби за српско Косово и Метохију. Који се епископ може похвалити да се толико залагао за очување наших светиња? Чак и фамозни Косовски Одбор је личио пре на Косовски Одмор по својем учинку за добробит српског Косова. Састали се пар пута да спроведу политику Међународне заједнице, утерају обнову према Меморандуму еурослинаваца и шипаца, чиме су утрли пут политичкој манипулацији нашим српским светињама на штету ЕРП и саме СПЦ. Тако је свети Синод у свом мање више истом саставу заокружио своје антисрпско а про-мондијалистичко деловање, почев од прокламовања Десет начела о (независном) Косову, преко наметнутог Меморандума о „обнови“ светиња, па све до безаконог уклањања епископа Артемија.

Не треба никако заборавити са коликим је цинизмом садашњи патријарх Иринеј примио „обновљене“ светиње од Савета Европе и указивао на „до перфекције“ обновљену епископску резиденцију у Призрену! Толика је та перфекција да ниједан администратор није ни помислио да се тамо настани, већ се и даље држе Грачанице. Али то је била само једна од лажи коју пласирају са званичних сајтова СПЦ већ дуже времена. Ништа нас онда и не чуди када неки тамо поп Џомић лаже и на свом приватном блогу. Неке лажи су разобличене, а када је реч о Џомићевом паметовању по питању дипломатије владике Артемија, ево шта је недавно владика изјавио Новостима:

Интервју вл. Артемија Новостима
* Nadate li se da će, ipak, jednom biti uslišena?
– Nada nikada ne umire. Ali mora da ima i neku realnu osnovu. U ovom slučaju je ne vidim .

Епископ рашко-призренски Артемије је овако исто гледао и на питање опстанка и очувања српског Косова. Нада никад не умире, а за сваку своју дипломатску активност је процењивао да ли има или нема неку реалну основу. И док је процењивао да постоји и минимална реална основа да се нешто измени у политици или приступу великих сила међународне заједнице, он је неуморно обилазио многе светске моћнике у покушају да им представи истиниту слику о Косову и Метохији. Др. Срђа Трифковић је ту владикину пожртвованост назвао усамљеном борбом једног епископа, јер у већини случајева владика није имао скоро никакву логистику ни своје Цркве, ни своје државе.

Др. Срђа Трифковић: Усамљена борба једног епископа

Kada Episkop rasko-prizrenski g. Artemije, duhovni otac kosovskih ugrozenih Srba dolazi u Vasington, on dolazi “o svome ruhu i kruhu”, odseda kod prijatelja, u malom gradu drzave Merilend, koji ga voze stotinama milja svojim kolima na sastanke u Cikagu, Pitsburgu i Klivlendu. Ali ga i u Vasingtonu primaju mnogi, koji ga slusaju učtivo stalno ponavljajuci prazne fraze, od kojih bi vec trebalo da ih je sramota (“mi zelimo demokratsko, multi-etničko Kosovo gde bi sve nacionalnosti mogle da zive u miru i bezbednosti”, und so weiter, und so weiter).

Razlog ovoj razlici u prijemu je prost. Vladika Artemije nema para, jer se ne bavi prodajom droga, on nema oruzanih bandi pod svojom komandom, on govori istinu. Upozorava da “Pripremanjem nezavisnosti za Kosovo i nesvesno se stvara baza ratobornog dzihada i terora u srcu Evrope, koji ce ugroziti demokratske vrednosti Evrope, pa i same Amerike”. To nije nesto sto americka vlada i njeni saveznici zele da cuju.

Vladika Artemije se ne predaje, cak i kad sve izgleda beznadezno. Za njegovim majušnim rastom krije se borac koji nije navikao na poraz. Poslednjih godina Milosevicevog rezima, Artemije je bio optuzen za “izdaju” i nije imao pristupa medijima koji su bili pod rezimskom kontrolom, zbog otpora koji je pruzao nasilju i zbog osude svakog zlocina ma koje nacionalnosti bio krivac. Medjutim, ovim nije napravio sebi prijatelje ni na jednoj ni na drugoj strani rascepa koji postoji po kosovskom pitanju. Kada je UCK zavladao pokrajinom pod okupacijom NATO-a juna 1999. i poceo da masovno minira srpske crkve i manastire, i njegov je zivot postao ugrozen. Od tog casa on postaje politicka licnost, mada politika za njega “nikad nije bila ambicija vec samo nuzda”, u borbi da spase sta se moze spasti od srpskog naroda i srpskih zemalja.

На Цео Косовски Одбор се не може применити ова једна једина задебљана реченица: То није нешто што америчка влада и њени савезници желе да чују.
Напротив!

Свети Синод се већ годинама упиње да америчкој влади и њеним савезницима говори само оно што они воле да чују, а нарочито се труде да спроводе у дело оно што америчка влада жели да види. Уклањање владике Артемија са ЕРП је највећи поклон српског синода америчкој влади и њеним савезницима. Питер Фејт је то недвосмислено потврдио последњом изјавом.

Нико није бранио фантомском Одбору за Косово и Метохију да се срчано бори за очување нашег српског Косова. Имали су потпуно одрешене руке, формирано саборско тело од неколицине најмоћнијих српских епископа. Имали су и новац, за разлику од владике Артемија они су спавали у скупим хотелима и нису се гурали код владикиног пријатеља у породичном стану.

Епископ Добријевић се још одавно хвалио како је са Колином Пауелом пријатељ са којим се чује телефоном. Амфилохије Радовић је био члан Европске Експертске Групе. Атанасија Јевтића је епископ Максим водао широм Америке, доделили му почасне докторате, упознавали са масонима и моћницима. Иринеј Буловић и Амфилохије Радовић су папини омиљени весцови Срби, радо примани и прстеновани. Сви они су много више омиљени у међународним клубовима од владике Артемија, па опет нису НИШТА корисно и значајно ни покушали да учине за очување српског Косова, а већ после пар сусрета су дигли руке и званично од било какве даље борбе за наше српско Косово!

Чиме се бавио фантомски Косовски Одмор последњих година? За њих је очигледно питање Косова постала задња рупа на свирали још одавно. Јуче су му и одзвонили вечнају памјат.

Завидни и пакосни на владику Артемија, синодалци су написали у синодској оптужници (коју је саставио лично Велибор Џомић) да је владика сам себе наметао као јединог и неприкосновеног борца за Косово и Метохију, и самовољно преизимао лидерску улогу у тој борби! Уместо да су помагали свесрдно косовског епископа у часној борби, они су га У СВЕМУ саботирали, да би га коначно и уклонили.

Остало је још само да владикину главу на тањиру однесу римском папи, америчкој администрацијии њеним еурослинавским савезницима. Пре неки дан су зликовци одузели владики аутомобил, а одмах потом и све принадлежности епископске.

Многаја љета православном српском епископу Артемију!

ИХТУС- Форум православних хришћана антиекумениста