Вести

Trojica monaha hilandarskog bratstva napravili štetu Hilandaru. Monasi Serafim, Petar i Metodije, mimo znanja Sabora staraca i bratstva, na metohu Kakovo bespravno gradili privatna zdanja.

Sreda, 27. februar; 2002 GLAS-JAVNOSTI

+++

Trojica hilandarskih monaha – Serafim, Petar i Metodije zloupotrebom trenutnog položaja i nesavesnim vođenjem manastirskih poslova, mimo znanja Sabora staraca i bratstva, naneli su štetu manastiru od oko 400 hiljada maraka. Toliko, naime, grčke finansijske vlasti potražuju od manastira za bespravnu gradnju objekata na metohu Arsenica izvan Svete gore (poznatijem kao Kakovo) – preneo je sabrat Hilandara, uz molbu da ne pominjemo njegovo ime i o ovome obavestimo javnost.

Dug je nastao u vreme dok je prvi igumanov pomoćnik bio jeromonah Metodije (posle redovnog godišnjeg sabora u januaru drugi epitrop), a ekonom na metohu Kakovo jerođakon Serafim sa pomoćnikom ocem Petrom (zamonašeni pre godinu i po dana), u civilstvu ekonomistom u jednoj sarajevskoj firmi. U sve to je umešan i drugi Serafimov pomoćnik, Grko-Italijan Pavle Tome, bivši direktor propalog rudnika Stratoni u neposrednoj blizini, a sada opštinski službenik u Jerisosu.

Šta kaže tipik

Sveti Sava u tipiku (gl. 25) „pobožnost, ljubav i jedinstvo“ u bratstvu pretpostavlja broju, jer je bolje „jedan koji čini volju Gospodnju, nego množina bezakonika“.

„Situacija je mnogo gora“

„Situacija je mnogo gora nego što piše u tekstu „, tvrdi za „Glas“ sveštenik iz vrha Srpske pravoslavne crkve, koji je želeo da ostane anoniman, a kojem smo, iz opreznosti da ne pogrešimo u ovom delikatnoj situaciji pročitali naš tekst .

– O monahu Serafimu i njegovim privatnim računima na koje je uplaćivao manastirski novac, svojevremeno je pisao i grčki „Katimerini“ – kaže naš izvor.

Kao što smo saznali, Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle i članovi Svetog arhijerejskog Sinoda SPC o ovom slučaju obavešteni su u petak 22. februara (2002 године)
Na prostoru gde je raniji ekonom, počivši starac Mitrofan, za vreme kampanje „arhitektonske obnove“ Hilandara, zamislio da podigne „srpsko selo“, odnosno neku vrstu duhovnog središta hilandaraca van Hilandara, za kratko vreme niklo je više objekata za koje je tek sada ustanovljeno da su bespravno podignuti. Pre svega, novi konak (ekskluzivno obitavalište monaha Serafima), magacin, prodavnica knjiga i dve sušare (za ribu i drva), u izgradnji su i velika trpezarija i radionica nameštaja. Kao što naš izvor u manastiru tvrdi, otac Serafim je na Kakovu manastirskim novcem sazidao i dve kuće – jednu porodičnom kumu a drugu arhitekti, koji u ime naše službe zaštite kulturnih spomenika nadgleda obnovu manastirskih konaka i druge građevinske radove.

Na drugoj strani, otac Metodije je suprotno svim propisima života u manastirskoj zajednici i tipiku koji je hilandarskoj bratiji kao osnivač ostavio Sveti Sava, u pčelinjaku iznad manastira sagradio kuću svome ocu i zaposlio ga kao pčelara. Ali, jeromonah Metodije nije samo zbrinuo oca, već i desetak svojih zemljaka, Čačana, koji kao „eksperti“ sa službenim pasošima Ministarstva spoljnih poslova SRJ borave u manastiru ili na metohu Kakovo.

Trojica Metodijevih prijatelja izradila su zahvalnicu ministru inostranih poslova SRJ Goranu Svilanoviću i aranžirali su prvu službenu posetu igumana Mojsija sedištu jugoslovenske diplomatije, mimo znanja bratstva i odluke sabora, da bi marketinški dobro prikrili mrljavu rabotu. Umesto da se pokaju za zlo naneto zadužbini najsvetijih među Nemanjićima, svetog Simeona i Svetog Save, Serafim i Metodije kao izmirenje duga, hoće da metoh Arsenicu ustupe Grčkoj pravoslavnoj crkvi, ali navodno, samo formalno, da bi se izbeglo plaćanje građevinskih dozvola i drugih taksi. Otac Serafim je za svoj lukavi plan pridobio podršku monaha Metodija i ne želi da čitava stvar ide na Sabor bratstva već samo na Sabor staraca, u kojem je samo petina bratstva, a koji je pod kontrolom pomenute dvojice, očekujući da njegov plan može proći.

Šta stvarno znači formalno ustupiti i poslednji veliki hilandarski metoh van Svete Gore grčkoj državi, u ovom slučaju Grčkoj crkvi, ne treba posebna pamet da bi se shvatilo. To znači samo jedno, otuđiti zauvek deo preostalih hilandarskih poseda – kaže zabrinuti hilandarski monah. Većina u bratstvu pomenute monahe doživljava kao „trojku zla“, strašno iskušenje i prepreku duhovnoj obnovi. Oni manastirskom imovinom i novcem raspolažu kao vlastitim prihodima.

Časni hilandarski otac zato naglašava da vanredni sabor sazvan zbog ovog teškog problema odlučuje ne samo o prestupnicima, već i o budućnosti bogatog metoha.

M. Rajković
P. Pašić

http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2002/02/27/srpski/R02022601.shtml

Sreda, 27. februar 2002.

+++

+++

+++

Posle napisa o zloupotrebama monaha

Zatražen Sabor bratstva Hilandara

BEOGRAD – Zbog interesovanja javnosti za slučaj oko manastira Hilandara, odnosno bespravne gradnje objekata na manastirskom metohu Kakovo, manastirska bratija zatražila je hitno sazivanje Sabora bratstva na kome bi učestvovali svi monasi, saznaje „Glas“ od sabrata Hilandara.

Međutim, tvrdi naš izvor, monasi Serafim i Petar, koji su, podsetimo, zloupotrebom položaja i nesavesnim vođenjem manastirskih poslova, naneli ogromnu štetu Hilandaru, poveli su starog igumana Mojsija u Kakovo da ne bi mogao da sazove Sabor bratstva. Očekuje se da će iguman Mojsije u Kakovu, koji se nalazi izvan Svete Gore, ostati nekoliko dana.

Posle toga, kako tvrdi hilandarski monah, iguman Mojsije i monah Petar doputovaće u Beograd na redovnu sednicu novoosnovane državne komisije za Hilandar. Pretpostavlja se da će patrijarh Pavle iskoristi priliku da iguman i monah obaveste SPC i Sveti arhijerejski Sinod o ovom događaju.

Četvrtak, 28. februar 2002.

http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2002/02/28/srpski/D02022711.shtml

+++

+++

+++

Reagovanje: Iguman manastira Hilandar o pisanju „Glasa“

Merila revolucionarne pravde

Gospodine uredniče,

Dana 27. februara u Vašem listu je izašao tekst pod naslovom „porodične kuće na posedu manastira“. U njemu smo pročitali teške optužbe upućene poimenice na račun trojice monaha Svete obitelji Hilandarske, ali i samog manastira. Budući da Vaše glasilo čita mnoštvo dobronamernih ljudi koji bi se, usled neobaveštenosti, mogli povesti za dezinformacijama sadržanim u tekstu, dužni smo da izjavimo da sve što je napisano pod gore navedenim naslovom nema nikakve veze sa monasima čije se ime pominje, i u stvari predstavlja, iz nama nepoznatih razloga, tendenciozno sročena neistina.

Vaše novine su bez prethodne provere kod uprave manastira ili u razgovoru sa ljudima kojima pripisuju zlo bile slobodne da iznesu optužbe i po merilima revolucionarne pravde ponude krivce. Uvereni smo da se vrednosti na kojima je zasnovano ovakvo pisanje ne mogu smatrati za vrednosti slobodnog i objektivnog novinarstva. Ljudima koji ljube zlata vrednu slobodu i klanjaju se Časnom Krstu Gospodnjem tragična je i strašna ironija da ste autori teksta i Vi, kao urednik koji je prihvatio njihovo merilo objektivnosti i istinitosti, zaklonjeni iza uzvišenih asocijacija koje priziva naziv vašeg lista „Glas javnosti“.

Javnost je, verujemo, pojam koji podrazumeva prostor za odgovorne i svesne ličnosti sposobne da objektivno ispituju i razmotre stvarnost, njene vidljive i nevidljive fenomene i tek potom prosuđuju i svedoče o njoj. Odgovornost u javnosti zahteva osnovnu pristojnost i osećanje stida. Bez ovih najljudskijih osobina, čovek se brzo izgubi i poražava svoje bogoliko dostojanstvo. Zbog toga naročito, sa najvećom tugom posmatramo kako je Vama bilo jednostavno i lako učiniti ono što ste učinili: staviti nekoliko ljudi i sam manastir Hilandar na stub srama. Kao da nije svakom danu dosta zla svojega nego je potrebno maštati o zlu.

Ukoliko možete da primite iskustvo i savet starca, poslušajte da laž nikad ne izgrađuje dobro. Ne služi Vam na čast, a posebno ne za spasenje, da neosnovano i bez provere i činjenice, pred celim svetom, pa ni pred sobom samim, dovodite u pitanje najveću srpsku svetinju manastir Hilandar. Ne služi na čast nikad i nikoga izložiti ovakvim klevetama. Molimo se da Vas i Vaše novinare Gospod ukrepi u svakom časnom i istinoljubivom delu, a da se neistine i mržnje prema Crkvi i spasenju čuvate kao najljućih otrova koji najveću štetu i predukus večnog očaja donose dušama onih koji ih čine.

Iguman manastira arhimandrit Mojsij

+++

+++

+++

Odgovor redakcije
Ko i šta gradi na Kakovu?

„Glas“ je, da podsetimo, 27. februara objavio tekst pod naslovom „Porodične kuće na posedu manastira“, gde smo naveli da se na hilandarskom posedu Kakovo, koje se nalazi izvan Svete Gore, grade neobične građevine, da su u te poslove upleteni privatni prsti ljudi izvan svetog hilandarskog bratstva, te da je jedan od monaha od pčelinjaka podigao kuću za svog oca…

U demantiju, koji objavljujemo, a koji je potpisao iguman manastira arhimandrit Mojsije, između ostalog, navodi se da smo „sam manastir Hilandar stavili na stub srama“, kao i to da smo bez odgovarajućih profesionalnih provera objavili pomenuti tekst.

U demantiju Igumana Mojsija se ne govori o tome šta se na Kakovu gradi, ko gradi i u kakvom angažmanu. O tome u razgovoru sa novinarima i urednicima „Glasa“ kaluđer Petar i drugi hilandarski velikodostojnici nisu želeli da razgovaraju, nego su samo insistirali da objavimo njihov demanti, što i činimo.

Moramo napomenuti da je redakcija „Glasa“ na nekoliko nadležnih mesta proveravala navode iz spornog teksta i dobila potvrdu da se na Kakovu grade izvesne građevine, koje su iz određenih razloga izazvale nezadovoljstvo dela manastirskog bratstva. Takođe smo dobili uveravanja da je naše pisanje na ovu temu potrebno da se deo manastirskog bratstva vrati osnovnim hilandarskim postulatima.

Dakle, naša namera nije bila da nanesemo bilo kakvu štetu manastiru na Svetoj gori, posebno ne „da ga stavimo na stub srama“, nego da objasnimo kako, ko i u kakvim angažmanima gradi kuće na manastirskom posedu Kakovo. Na ova pitanja ni iz demantija Igumana Mojsija nismo dobili odgovor. Odgovor na ova pitanja pokušaćemo dobiti narednih dana u našim daljim istraživanjima.

Redakcija „Glasa javnosti

14. mart 2002
http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2002/03/14/srpski/R02031302.shtml

+++

+++

+++

Monasi manastira Hilandar potvrđuju pisanje „Glasa“ o „svetogorskoj aferi“

Kumovi i „hilandarci“ uništavaju svetinju

Zašto mitropolit Amfilohije spava kod Grka prilikom poseta Atosu, kako se manastirski med može naći u Čačku, ko je dodelio zlatnik Miloševiću, gde se nalaze inkriminisane kuće koje neki ne žele da vide.

Cenjeni gospodine uredniče, iskreno Vam čestitamo na smelosti da objavite istinu pod naslovima „Porodične kuće na posedu manastira“, kao i „Zatražen Sabor bratstva Hilandara“. Nije nas, naravno, iznenadilo reagovanje „igumana“ (jasno je da tekst nije on sastavio, iguman) koje se nikako ne može nazvati demanti, jer ništa nije opovrgnuto kao što ne može ni biti. Ono što nas je iznenadilo, a ne smemo prećutati, jeste pisanje izvesnog g. Adžića, nama poznatog, koji sebi dodeljuje neku paradoksalnu titulu (koja se sve češće pojavljuje) „Hilandarac van Hilandara“.

Kako može čovek iz Ivanjice, koji tamo i obitava sa svojom porodicom, da se naziva hilandarcem. Hilandarac je samo onaj monah koji je zamonašen u Hilandaru i živi u njemu. Ili bi g. Adžić želeo da se izmeni ustav Svete gore te da se mi potpisujemo hilandarci u Hilandaru. Takođe i druga titula kojom se kiti „ja tebe serdare, ti mene vojvodo“, g. Adžić, navodni predstavnik našeg manastira, nikom među nama nije poznato. Kako saborni članovi tako i „obični“ monasi prvi put saznaju da ih negde predstavlja i g. Adžić, koga se skoro svi sećaju, jer ponekad kao i hiljade drugih dođe u naš manastir. Za tu njegovu funkciju, koju vidimo da obavlja savesno, možda zna samo opet ona trojka.

U prvom delu svog reagovanja „hilandarac“ Adžić skreće pažnju da je monah anoniman. Nije reč o monahu, već o monasima koji iz bojazni žele da ostanu anonimni, jer znaju metode čuvene trojke. Zahvaljujući njima, postoje desetine hilandaraca van Hilandara, onih istinitih, koji su isterani iz obitelji, ili je sami napustili, ne mogavši da trpe bezakonja učitelja ove sadašnje grupe. G. Adžić bi to trebalo bolje da zna, jer im je isti bio duhovni vođa, monah Mitrofan. Preko Mitrofana koji je započeo gradnju na Kakovu, dodelio zlatnik bivšem predsedniku Miloševiću, pripremio svoje naslednike Serafima i Metodija, preko njega, ljotićevskog ideologa, gospodin Adžić počinje da sarađuje sa „Iskrom“, biltenom ljotićevskih sledbenika, i da sve češće posećuje Kakovo, pa i Hilandar.

Dakle, tu je rekao istinu, govoreći da je gradnja započeta u vreme umrlog monaha Mitrofana. Ono što „hilandarac van Hilandara“ ne iznosi u tekstu jeste činjenica da Kakovo ne čini samo ono što je u vidokrugu gostiju, pa i njega – već i malo dalje. Kuća ratnog druga monaha Mitrofana, venčanog kuma roditelja Serafima i Metodija, izvesnog ljotićevskog emigranta, g. Žive Valjanova je malo iza, te je poklonici koji ne šetaju dublje po imanju i ne vide. Kuća je podignuta 2001. godine, tokom jeseni, kada g. Adžić nije ni dolazio pa i ne zna za nju. Komforna kuća sa visokom kestenovom ogradom se nalazi dvadesetak koraka od kuće u kojoj uživa manastirski arhitekta, čiji je otac opet bio ljotićevac. Ova kuća, zaista dosta skromnija od „kumove“ (kum nije dugme) izgrađena je ranije. Dalje, g. Adžić govori o prenoćištima na Kakovu. Ko je taj ko je prenoćio u vili iliti konaku, kako ga gospodin naziva, monaha Serafima. Svega nekoliko monaha je ušlo u tu hacijendu. Čak ni svi članovi Sabora staraca nisu se udostojili. Sušara navodno za ribu nikad nije nju osušila, bar u manastir nije donesena, ne uzimajući u obzir to da je za pet godina postojanja iz ribnjaka na metohu u manastir riba stigla svega dva puta, a da je 2000. godine zbog nemarnosti iste trojke uginulo nekoliko tona ribe.

Sledeća neistina g. Adžića je to da je spor sa građevinama rešen, ili on opet zna nešto što niko ne zna, kao i da se predlogu oko poklanjanja metoha Grčkoj crkvi usprotivio prvi epitrop jeromonah Metodije. Usprotivio se zaista prvi epitrop, ali to nije Metodije, već arhimandrit Stefan. Očigledno da „hilandarac“ odavno nije bio u Hilandaru, te ne zna da je prvi epitrop sada otac Stefan, najozbiljniji kandidat za sledećeg igumana manastira.

Adžić se dotiče i tatine kućice u manastirskom pčelinjaku. On naime govori hilandarcima u Hilandaru da je pčelarska kućica starija od pola bratstva. Kada bi i on kojim slučajem bio hilandarac u Hilandaru, znao bi istinu. Kućicu je zaista podigao blaženopočivši starac Nikanor za vrcanje meda, razmera 2 metra sa 3. Na istim temeljima je 2000. podignuta nova, veća, koja se i pominje u tekstu. Na istim temeljima sada se nalazi nešto veća soba nego ranije, u čiji je inventar pridodat krevet i frižider. Raniji pčelari su bili monasi te su spavali u manastiru, a ne u pčelinjaku, kako kaže g. Adžić. Sobi je pridodata i terasa koja je potom i zastakljena, inače opremljena sudoperom, bojlerom, šporetom, stolom za ručavanje i čašćenje gibanicom i ljutom za „hilandarce van Hilandara“ i sina Metodija koji uči mlađe da van skromne manastirske trpeze ne treba ništa jesti. Da je „hilandarac“ u Hilandaru, znao bi i da je dozidano kupatilo i nužnik, takođe bi znao da među bratijom ima nekoliko iskusnih pčelara, te da nije nužda da se plaća radnik za ovaj posao. Znao bi i to da niko od monaha nema blagoslov da uzme iz magacina teglu meda da pošalje svojima, ali kao hilandarac van Hilandara verovatno zna gde može u Čačku da se kupi (podsetimo da je tata iz Čačka).

Nama je takođe zanimljivo to da niko ne može pomenuti monaha Serafima, a da se ne oglasi ili mitropolit Amfilohije ili neko drugi iz Crnogorsko-primorske mitropolije. Podsećajući se na reči Svetog pisma da nema ničeg tajnog što neće biti javno, da greh prvo kažemo bratu, pa ako li se ne popravi kažemo pred svedokom, a ako se ne ispravi ni tada, recite ga crkvi (narodu, a ne zidovima) kako nam je zapovedio Gospod, zaista obećavamo mitropolitu da niti jesmo, niti ćemo iznositi grehe svoje braće. Ovo nisu njihovi gresi već uništavanje svetinje za koju ćemo odgovarati mi u njoj. Ili smo možda prevazišli i Sveto pismo kao što su nam pojedine vladike govorile da smo prevazišli Tipik, te da nam on nije potreban. Onaj isti tipik koji nam isti nama Voljeni Vladika kaže „trudite se da ga držite“. Taman posla da iznesemo sve što znamo ili imamo dokumentovano. Možda mitropolit smatra za obavezu da brani kakovsku družinu, jer je ista bez znanja Sabora izradila nameštaj u manastirskoj radionici za nekoliko manastira mitropolije. Takođe greškom, mitropolit govori da je Sabor dao poslušanje Serafimu i Petru da budu na Kakovu. U zapisniku, na žalost, tako piše, mada još se sećamo da je na Saboru to poslušanje dobio otac Stefan.

Koliko je mitropolit vezan za Hilandar govori nam i sam kaže da je boravio duže na Svetoj gori, ali zašto kod Grka, a ne u Hilandaru, nameće se pitanje, kad u Hilandaru „ruže cvetaju“?

HILANDARCI U HILANDARU,
MONASI SV. SAVE

Subota, 23. mart 2002.

http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2002/03/23/srpski/R02032202.shtml

+++

+++

+++

Припремила екипа новинар.де 25.07.2010