logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Србија    Аутор: новинарство    912 пута прочитано    Датум: 3.07.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Митрополит Амфилохије члан ЕЕГ-аОтворено писмо избеглог Рашко-призренског монаштва митрополиту Амфилохију – одговор на клевете из његовог писма нашем старцу, епископу Артемију.

03.07.2010, монаштво Епархије рашко-призренске прогоњено за Цркву и из Цркве!

+++

Обраћамо Вам се, Ваше Високопреосвештенство са, нажалост, врло мало, или чак и нимало наде да ћете ове наше речи као и многе до сада Вама речене и написане схватити хришћански, а прихватити очински и пастирски. То отуда што смо о многоопеваном и многопоштованом пастиру наше Цркве, каквим Вас многи сматрају, чули много тога доброг, али видели и наишли у контакту са Вама на мало шта пастирског и очинског.

Бирократска хладноћа и предрасуде о нама на које смо, обраћајући Вам се, наишли, уверила нас је да кроз тај духовни зид који подижете око нас, монаштва Рашко-призренског, грађен на клеветама и дојавама из круга овог или оног братства (дечанског понајпре, а при том превасходно мислимо на управу поменутог манастира) обављајући, како велите у Вашем братски-небратском писму нашем старцу, Вашу „Епископску одговорност и канонску дужност“, не пролази ни једна људска нити еванђелска реч. Писмо које сте упутили нашем доскорашњем епископу и свагдашњем старцу и духовнику Артемију, то још једном потврђује. Надали смо се да ће одласком предходног администратора еп. Атанасија оваквим отровним писмима и речима доћи крај (не речунајући неуспеле плагијаторске покушаје Саве Јањића на званичном епахијском сајту ЕРПКИМ) али је и та наша нада очигледно остала јалова, јер ни Ваша „братска љубав“ која је нашег старца коштала одузимањa Епархије у којој је оставио деценије труда и страдања, у којој се од Вашег „љубвеобиља“ не нађе ни једна једина убога келија (иако их је он сам на стотине обновиo и од Вас тражио кад сте га „молили“ да нас „умири“) где би могао да проживи остатак свог страдалног живота, како би своју паству и тако понижен крепио својим присуством и штитио од Ваше „љубави“, „љубави“ Вашег брата Атанасија и Вама сличних.

Тим Вашим неделом показали сте, по ко зна који пут, неискреност и тиме обесмислили сва каснија позивања нашег монаштва да остане и да чува своје „монашке и косовскометохијске завете“. Зато, не мислите да та „љубав“, како пишете, „чудно изгледа“ само нашем старцу, чудна је она сваком човеку који види шта радите и чује шта говорите. А то исто и „знаде и види Господ Срцезналац“ како без имало страха велите, зато је и Он Сам рекао „Јер ћеш се својим речима оправдати, и својим ћеш се речима осудити“(Мт. 12,37.). Ваше писмо је клевета и осуда не само нашег старца већ и свеукупног монаштва Рашко-призренског, зато Вам и одговарамо ми међу којима је, како пишете, већина нас „јуче дошло са улице, а неки и из затвора“. Зар не схватате да нас, који смо отишли, оваквим вређањем утврђујете у нашој намери, оне који су остали тим истим увредама терате да поступе као и ми.

Можда су неки заиста дошли са улице, неки чак и из затвора, иако их Ваша селективна „очинска љубав“ дели на достојне и недостојне ње, Господ Својом истинском љубављу не презире ни једног од нас, као што ни оног разбојника не презре распет на Крсту. Ваша „очинска љубав“, нажалост, више нас подсећа на ону фарисејску из Јеванђеља, када слепом од рођења, након што просто и искрено исповеди своју веру у Христа, рекоше надмено: Ти си се родио сав у гресима, па зар ти нас да учиш? И истераше га напоље (Јн, 9, 34).

Ви нас презирете и то дубином презира потпуно страном Православном пастиру и духовнику каквим се представљате. Иако смо пред Вама и Вашом сабраћом елитистима, којима је у Цркви све дозвољено презрени и понижавани до те мере да нам претите и екскомуникацијом, пошто се рашчињења подразумевају у свакој Вашој „љубвесловној“ реченици и речи, ипак ти уличари и затвореници јасно препознају „лицемере и фарисеје“, јер је Господ рекао: „по плодовима (делима) ћете их познати“. И нема те браде, ма колико она била седа, која ће пред њиховом једноставном истинољубивошћу сакрити такво и толико лицемерје. Рекли сте нам у једном од Ваших мучних и неискрених обраћања, да сте „оседели у канонима“, у шта смо се и сами уверили, јер попут Вашег брата Атанасија, Вашом „канонском“ досетљивошћу упорно црно називате белим, и неистину – истином. Нисте Ви оседели само у канонима, већ и у самовољи, коју годинама протурате на име саборног одлучивања у Цркви.

Ту Вашу наметљивост и стручност за све и сва у Цркви не трпи већ деценијама само Ваш „брат“ Артемије, коме управо „братски“ одсецате главу, та самовоља је камен који је запео у зупчаник саборног финкционисања наше Српске Цркве, и не да јој већ годинама да проради како ваља. У ту Вашу самовласност уверили сте нас и у Вашем коментару на синодски акт о забрани духовног општења нашег старца са нама, кад је ваш коментар гласио: „Ја сам овде акт“. После такве Ваше изјаве додатно сте нас уверили да над Вама никакав Синод или Сабор немају власт. Иако нисмо били сигурни на крају ко заправо лаже, Ви или, не дао Бог, САСинод по питању акта о забрани духовништва нашем старцу, да ли је он дејствен или није?

Нисмо веровали да са једне стране на главу нашег духовника сваљујете непослушност САСиноду, а према одлукама истог се односите као да не постоје. Ето и та самовоља проказује и показује, опет и опет, Ваше дугогодишње скривање и злоупотребу ауторитета САСабора, САСинода, садашњег Патријарха као и Патријарха Павла, попут навођења ових, наводно његових, речи у Вашем писму. Зар мислите да је овај народ толико глуп да не схвата Вашу, сасвим подобну језуитској, подвалу. Сви знамо кад је започет Ваш и у чудним работама Ваше једноумне браће, дуго припремани обрачун са нашим старцем Артемијем. Иако сте то покушавали и док је Патријарх Павле био жив, његов ауторитет Вам ипак то није допуштао те сте овај обрачун започели тек кад се Патријарх Павле упокојио. Ова чињеница јасно изобличава Вашу новинарско-маркетиншку клевету, сличну проевропским снагама у нашој земљи са којима, као и са сваком другом влашћу до сада, камелеонски пребивате у сословију.

После разговора са Вама ми од Вас више не очекујемо да нас разумете по питању наше верности у Христу нашем старцу, јер смо схватили да је Вама до Вашег старца светитеља стало као до „лањског снега“ будућу да деценијама газите његово врло јасно предање, пре свега по питању екуменизма и богослужбених реформи. Није нас, као ни наш народ, Епископ Артемије учио да су, како велите: „скоро сви епископи екуменисти, глобалисти и новотарци“. Томе, ко је екумениста, глобалиста и новотарац у нашој Светој Цркви, научили су нас Свети Оци и Еванђеље кроз које Вас препознајемо, као и многе Ваше фотографије са папом кога сте, ви и још понеки „vescovi serbi“, више пута посетили него поједину Вашу браћу архијереје.

Авај, ви једном руком наводно градите Цркву, а другом је разграђујете. Говоримо о најстрашнијим и непојмљивим изјавама у којима призивате помоћ Божију у, ни мање ни више, разградњи плота светосавског тора наше Цркве, најављујући самосталност Митрополије Црногорско-приморске, чије сте име пре тога расрбили, не знамо само по одлуци ког и каквог Сабора? Зато нас не би изненадило да и Рашко-призренска Епархија сутра осване са неким несрпским називом попут „Православна Црква Косова“ по опробаном фанариотском рецепту који полако спроводите у нашој Цркви, по налогу само Вама и Богу познатих Ваших налогодаваца, а то сигурно није Сабор наших епископа који већ годинама живи у страху од Вас и Вашег „чувања Пећког трона“.

Како се то делима одричете Светога Саве, а речима позивате на чување Светосавске Цркве, нама није јасно, али Вама мора бити јасно да у таквој Вашој неусаглашености речи и дела (о Вашим мислима нека Бог расуди) није могуће пронаћи чврст ослонац за изградњу поверења у Вас. Зато се чудимо Вашем чуђењу зашто су Ваша обећања дата нама „остала без одјека“ код нас, у смислу нашег неповерења. Знајте, иако нас сматрате уличарима и затвореницима, не сматрајте нас будалама, јер то нисмо и одлично видимо како полако али сигурно од највећег Србина постајете највећи антисрбин, јер Вашим делима издајете и Српство и Србе, као и то да припремате неко чудо на Сабору у Нишу 2013. Погледајте још мало Свете Оце које у налету Ваше „братске“ зависти и заједљивости поменусте у Вашем писму па ћете видети да је права прелест за коју оптужујете нашег старца и нас управо тај несклад и шизофрени расцеп између речи и дела, чак и самих речи међусобно, а што се све код Вас и види и чује.

Уосталом, да сте толики стручњак за монаштво и прелест, Ви бисте прво уредили ситуацију у Вашем монаштву, јер би се, по Вашем принципу „чује се ово и оно“, и о том монаштву све и свашта могло чути, и чује се из, како велите, „круга неких братстава“. Само што нисмо ни ми нити је наш старац икада „братски“ залазио по Вашој митрополији и клеветао Вашу духовну децу, како Ви то сад „одговорно и пастирски“ чините.

На самом крају, молимо вас да схватите да, уколико је неко пре разговора са Вама имао помисао да остане у ЕРП, након разговора са Вама, а особито након овог Вашег несрећног писма, никоме од нас који смо избегли не пада на памет да своју душу и себе препустимо Вама који сте у овчијем руху дошли као вук и распудили наше ојађено и обезглављено стадо у ЕРП. Јер, ако нас сматрате „упрелешћеним секташима“, нашим повратком ми би себе осудили на само Вама и Богу познатим техникама „отпрелешћивања“, тј. испирања мозга, и душевног истјазавања, на које нико нормалан, па ни ми нећемо пристати. Ако смо толико „опасни“ за Цркву и народ и да се такво духовно семе „не умножи и не шири по другим епархијама у Цркви“ како џелатски пишете, направите нам бар логор који ће личити на манастир из којег нас не морате пуштати, али у који Ви и „пастири“ слични Вама неће долазити, јер би нам и тамо било лакше, него под Вашом „очинском“ руком која не милује, него бије, дави и гуши.

Док не нађете овакво или „боље“ решење за нас, проблематичне „уличаре и затворенике“, како сте нас окарактерисали, ми ћемо се молити нашем Подвигоположнику Христу да се не испуни Ваше злурадо ишчекување да неко од нас скине расу и прекрши свој монашки завет, како скоро изјависте у једном од наших манастира и тиме још једном показасте Вашу, нама већ добро познату „очинску бригу и старање“.

Њу и Вас Богу на Суд остављамо, као што и Вас сада молимо да нас већ једном поштедите Вашег „старања“ о нама и препустите нас Богу, схвативши коначно да не спасавате Ви Цркву Вашим самоувереним наметањем у њеном управљању, већ да се и ми и Ви спасавамо у њој, коју Бог води и руководи, а не Ваша или наша пала воља и самовоља. Лишили сте нас Светог Причешћа; лишићете нас, како нам без икаквог приговора Ваше савести саопштавате, и чина. Знајући Ваше „доброжеланије“, вероватно ћете нас и изопштити, исто као двојицу наше недужне, а осуђене сабраће, али знајте, Истина о коју сте се Ви и сви Ваши саучесници у овом неделу, које спроводите у нашој доскорашњој епархији, огрешили, проговориће и за овог века и за оног што долази. Ви сте нам поручили „нека нас све Бог сачува“ од Црквеног суда којим нам „очински“ претите, а ми Вама поручујемо нека Бог и нас и Вас сачува на Свом Страшном Суду на који ћемо сви бити изведени, а на коме ће се јасно видети ко је рушио, а ко градио Цркву Божију! У њој нека би се сви ми спасли!

Верно Христу и Цркви, монаштво Епархије рашко-призренске прогоњено за Цркву и из Цркве!

03.07.2010

Извор: пастирдобри.цом

http://www.pastirdobri.com/index.php?option=com_content&view=article&id=326:2010-07-03-14-57-56&catid=55:2010-05-30-13-09-23

POTPISNICI:

1. protosinđel Nikolaj Nikolić
2. protosinđel Varnava Dimitrijević
3. jeromonah Damaskin Vacić
4. jeromonah Dositej Vukosavljević
5. jeromonah Benedikt Preradović
6. jeromonah Naum Mirković
7. jeromonah Agapit Bičanin
8. jeromonah Irinej Ristić
9. jeromonah Ksenofont Tomašević
10. jeromonah Jovan Milojević
11. jeromonah Roman Papić
12. jeromonah Jevtimije Milentijević
13. jeromonah Pimen Dejanović
14. jeromonah Jovan Uzelac
15. jeromonah Maksim Novaković
16. jerođakon Prohor Acković
17. jerođakon Pavle Dreković
18. jerođakon Jakov Kuprešak
19. monah Antonije Marinković
20. monah Kliment Nedeljković
21. monah Rafailo Pejčić
22. monah Kiprijan Keljević
23. monah Joasaf Lojić
24. monah Hariton Vlaić
25. monah Melhisedek Miljković
26. monah Vladimir Milić
27. monah Leontije Kantar
28. monah Pajsije Marković
29. monah Platon Babić
30. monahinja Pelagija Stanić
31. monahinja Jovana Jelić
32. monahinja Jovana Jeremić
33. monahinja Varvara Stankić
34. monahinja Sara Mosur
35. monahinja Mitrodora Jovičić
36. monahinja Varvara Tišma
37. monahinja Isidora Rajković
38. monahinja Domna Zdravković
39. monahinja Marija Gegić
40. iskušenik Jovan Bankov
41. iskušenik Dejan Stojanović
42. iskušenik Dejan Matijašević
43. iskušenik Dragan Mladenović
44. iskušenik Aleksandar Stopa
45. iskušenik Jovan Erdeljan
46. iskušenik Aleksandar Konzulin
47. iskušenik Stanko Đorđević
48. iskušenik Boban Vesić
49. iskušenik Slavko Mirković
50. iskušenik Mile Vasilić
51. iskušenik Marko Trajković
52. iskušenica Mitra Andrejević
53. iskušenica Irena Simić
54. iskušenica Biljana Čanadi
55. iskušenica Radojka Janković
56. iskušenica Miroslava Savković
57. iskušenica Marijana Đurić
58. iskušenica Mirjana Martinović
59. iskušenica Zorica Ivanović




5 коментара у вези “Otvoreno pismo izbeglog monaštva mitropolitu Amfilohiji”
  1. Парало је, а и сада пара, Амфилохијево писмо са наводима којима вређа “своју” духовну браћу(уличари и затвореници) као и његове конструкције, рекла казала, што му никако не би смело бити примерено.Тим, рекла казала, он оцрњује и ове,који су се поверили њему!
    Сам се представља у правом светлу! На тај начин, ми који нисмо директно упућени, формирамо исправније мишљење.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo