Вести

Жељко Жугић Которанин је својевремено објавио текст под називом „У лажи су кратке ноге а дуга брада“. Тицало се јавних лажи које је изрекао вл. Иринеј бачки.

пише Калуђер, 04.07.2010

+++

Џомба од 3. јула 2010

Невероватно је да је Владика Артемије за кратко време од свега неколико месеци од креатора обнове порушених цркава према моделу Видовданског Меморандума постао највећи противник такве обнове без иједног ваљаног разлога. Разумео бих да је Владика Артемије објавио Видовдански Меморандум те да се јавно покајао за пропусте, признао грешку, указао на евентуалне лоше намере и завапио пред својом Црквом да се од тога, на основу лоших искустава, одустане. И да је, зашто не рећи, поднео одговорност што је први Меморандум потписао на Видовдан 2004.г. са Заном Крејзију.

Б(р)лог пречасног Џомића се слободно може назвати „У лажи су кратке ноге а буцмасти образи“. У неким срединама за овакве образе говоре да су пенџетирани, попут ђона, што значи да човек са таквим образом као да нема ни трунке савести јер лаже без пардона! Пречасни Џомић чак лаже врло глупо, јер се његове клевете лако могу проверити.

Да ли је вл. Артемије постао „противник такве обнове без иједног ваљаног разлога“?

Цитат:
Pravoslavna Eparhija Rasko-prizrenska i Kosovsko-metohijska

Prizren-Gracanica, 15. septembar 2004. god.

SAOPSTENJE ZA JAVNOST
Povodom rada medjunarodne Komisije za obnovu hramova na Kosovu i Metohiji

1) Eparhija rasko-prizrenska obavestila je UNMIK da je Memorandum o razumevanju o dogovorenim opstim principima obnove crkava, sklopljen 28. juna ove godine u Gracanici, u okviru inicijative Saveta Evrope za obnovu porusenih i ostecenih hramova u pogromu 17. marta ove godine, prestao da vazi iz sledecih razloga:

Nakon martovskog pogroma Savet Evrope pokrenuo je inicijativu, u okviru svog Regionalnog programa za kulturnu i prirodnu bastinu jugoistocne Evrope 2003-2005, za obnovu svega porusenog i ostecenog. Nakon toga tri Misije Saveta Evrope, u cijem radu su ucestvovali i albanski i srpski strucnjaci, posetile su Kosovo i Metohiju, sa ciljem da izvrse procenu stete i daju preporuke za obnovu. Rezultati njihovog rada objavljeni su u izvestajima, koji su sledili nakon svake posete.

Obzirom da inicijativa Saveta Evrope olicena u medjunarodnoj Komisiji, ciji je zadatak hitna obnova svega porusenog i ostecenog u martovskom pogromu, do sada nije dala konkretne rezultate na terenu, da rokovi koji su postavljeni, sasvim je izvesno, nece biti ispostovani, kao i da je Komisija svojim radom odstupila od preporuka tri Misije Saveta Evrope, u odnosu na vrstu i kolicinu predvidjenih radova, prestao je svaki razlog i smisao postojanja i rada navedene Komisije.

Stoga je Episkop rasko-prizrenski i kosovsko-metohijski g. Artemije u svom obracanju UNMIK-u, povodom rada Komisije, napisao „da je doslo do znacajnih promena u elementima koji cine bitne odrednice potpisanog Memoranduma, iznesenim u tackama 3. i 4.“, te da su takvim radom Komisije „suspendovani svi nasi dogovori, kao i potpisani Memorandum, ukljucujuci i sva pravna dejstva koja bi mogao da proizvede“.

Na kraju svog obracanja UNMIK-u Episkop Artemije navodi da smatra „neprihvatljivim ovakav stav i nacin rada Komisije, koja postupa direktno u suprotnosti sa prethodno navedenim odredbama Memoranduma, cime je onemoguceno ostvarivanje cilja i svrhe zbog koje je Memorandum i potpisan, a iz cega proizilazi da su odredbe Memoranduma od strane Komisije pogazene i stavljene van snage“, te konstatuje „da svako dalje postupanje u skladu sa Memorandumom, kao i obaveze koje iz njega proizilaze, nemaju vise pravnu snagu“.

U svom dosadasnjem radu medjunarodna Komisija nije zapocela radove ni na jednom objektu, niti je u obnovu hramova na Kosovu i Metohiji od strane Komisije ulozen ijedan evro.

2) Eparhija rasko-prizrenska i ovaj put izrazava svoju zabrinutost zbog cinjenice da su predstavnici Saveta Evrope, Evropske Komisije i UNMIK-a, u petak 10. septembra u Parizu, formirali Nezavisni medjunarodni Komitet za zastitu kulturnog nasledja na Kosovu.
U formiranju nezavisnog Komiteta nisu ucestvovali srpski predstavnici, niti je drzava Srbija na bilo koji nacin konsultovana, a predvidjeno je da tokom svog rada Komitet samo konsultuje i obavestava predstavnike kosovskih Srba i SPC, cime je drzava Srbija potpuno dezavuisana.

Ovo je opasan i neprihvatljiv trend zaobilazenja i minimiziranja uloge drzave Srbije i SPC u zastiti svoje kulturne bastine na Kosovu i Metohiji. Srpska kulturna bastina se ne moze utapati ni u kakvu „kosovsku“, „versku“ ili „vizantijsku“ kulturnu bastinu. Ona jeste i ostaje srpska i pravoslavna.

3) Eparhija rasko-prizrenska takodje saopstava da obnova jos jednog razrusenog manastira na Kosovu i Metohiji zapocinje u sredu 15. septembra, u saradnji Eparhije i KFOR-a za jugozapad. Radi se o manastiru Zociste kod Orahovca, koji je razoren juna 1999. godine. Monasi ce biti najpre smesteni u kontejnerima, do zavrsetka prvih objekata u novembru mesecu, cime ce biti omoguceno prezimljavanje monastva u pristojnim uslovima.

To ce, nakon manastira Devica i svetih Arhangela, cija je obnova takodje zapocela na inicijativu Eparhije rasko-prizrenske, biti treci manastir koji se, nakon petogodisnjeg razaranja, vraca u prvobitno stanje.

Radove na obnovi manastira Zociste izvodi Eparhija rasko-prizrenska preko eparhijskog centra „Rade Neimar“, uz saglasnost Republickog Zavoda za zastitu spomenika kulture iz Beograda.
http://www.kosovo.net/news/archive/2004/September_15/1.html (Сајт који уређује вл. Теодосије Шибалић)

Већ у самом саопштењу о отказивању сарадње са Комисијом СЕ, вл. Артемије је навео паметном-довољно разлога за обуставу потписаног Меморандума.

Нарочито треба уочити оснивање Независног међународног комитета за заштиту културног наслеђа на Косову, 10. септембра, само 5 дана пре него што је ЕРП издала своје саопштење. Очигледна је тенденција искључења српске државе и српске цркве из процеса обнове, односно маргинализација учешћа законитог власника светиња у том процесу.

Према томе, вл. Артемије је управо већ у септембру набројао неколико веома ваљаних разлога за противљење таквој обнови. Као што видимо, владики Артемију је било довољно свега пар месеци да схвати шта је крајња намера овакве „обнове“, укаже на те евентуалне лоше намере, и сасвим одговорно раскине неповољан аранжман са Саветом Европе. Иако постоји изрека да су после битке сви генерали паметни, ми видимо да у случају пречасног Џомића та девиза не важи ни после 5 година. Баш као ни за његове менторе Амфилохија, Иринеја, Атанасија, Григорија који и дан данас похвално говоре и пишу о Меморандуму, и дан данас га држе на насловној страни званичног сајта СПЦ као неку велику тековину српске Цркве у односима са трулим западом! Али, чега се паметан стиди…

Дакле, упркос јасно наведеним разлозима и очигледној тенденцији СЕ да маргинализује присуство државе Србије и Српске Цркве, упркос сасвим легитимним правима канонског епископа да обнавља српске светиње без уплитања нечасних тенденција, тројица узурпатора црквеног поретка су били истрајни да се ипак препусти обнова међународној заједници.

Волео бих да чујем који су то ваљани разлози којима се руководила ова екипа цр(к)вених моћника, када је по сваку цену наметнула Меморандум 2005. године?

Не само септембарско јавно саопштење ЕРП, већ и низ других изјава, интервјуа и коментара владике Артемија говори у прилог чињеници да он управо ЈЕСТЕ указао на евентуалне лоше намере и завапио пред својом Црквом да се од тога, на основу лоших искустава, одустане. Али Џомић, наравно, тврди сасвим супротно у својим блог памфлетима:

Џомба – Јурисдикција Вука Караџића

Он то није урадио. Видовдански Меморандум је сакривен од Цркве и од јавности како се не би уочиле лоше стране тог текста, али и како би се створио простор за оптуживање Светог Синода од стране Владике Артемија. Јавност је тако стицала погрешан утисак да само Епископ Артемије не дозвољава да „рушитељи обновљају наше Светиње“. А при томе је Косово и Метохију, заветну земљу Срба – свих и свуда – како је говорио Вук Караџић, одредио као „свој канонски и јурисдикцијски простор у који су му се грубо умешали поједини моћници у крилу СПЦ“!?! Нисам чуо да је Владика Артемије осудио Митрополита Амфилохија и Владике Атанасија када су 1999.г. скупљали мртве Србе по Косову и Метохији!

Видимо ли са каквим лажљивим карактером овде Црква има посла? Тешко је пронаћи и један истинити исказ у овој канонади клевета и подметања блоголажитеља!

Нарочито је занимљиво помињање Вука Караџића, које пречасни Џомић истиче као некакво превасходно „предање“ над јасном канонски одређеном јурисдикцијом коју канонски епископ добија од Сабора епископа своје Цркве.

Правни „експерт“ супротставља некакво „заветно предање“ Вука Караџића јасном и недвосмисленом црквеном канонском поретку, по којем је надлежни епископ НЕПРИКОСНОВЕН ауторитет власти на својој епархији, а нарочито по питању изградње храмова и верских објеката. Без благослова надлежног епископа НЕ МОЖЕ се градити никакав верски објекат, тако је по црквеним прописима. Да ли их је пречасни Џомић икада прочитао у целости?

Устав СПЦ
Члан 13
…
На челу сваке епархије стоји епархиски Архијереј, као њен непосредни поглавар. Он је, по црквеноканонским прописима, главни претставник и руководилац свега црквенодуховног живота и црквеног поретка у епархији, и управља епархијом уз помоћ свога свештенства и народа.

Члан 24

Епархиски Архијереј у споразуму са Епархиским црквеним судом и Епархиским управним одбором доноси одлуке о образовању нових и укидању и регулацији старих парохија. О овоме се извештава Свети архијерејски синод и Патријаршиски управни одбор.

Члан 30

Оснивање нових манастира, као и спајање постојећих врши епархиски Архијереј и извештава Свети архијерејски синод који даје коначно одобрење. За оснивање нових манастира морају се претходно осигурати материјална средства за опстанак и правилан живот обитељи.

Члан 102

Епархиски Архијереј, по своме архипастирском позиву, сагласно православном учењу и правилима црквеним, има пуну јерархиску власт у пословима вере и морала, свештенодејствовања и архипастирског старања y својој епархији.

Члан 103

Епархиски Архијереј, као непосредни поглавар и претставник своје епархије, уз сарадњу свештенства и народа, управља и свестрано руководи целокупним, унутрашњим и спољашњим, верским и црквеним животом у епархији.

Члан 108

7) даје благослов да се подижу, где је потребно, цркве, капеле, гробља и настојава да се држе у добром стању;
8 ) стара се да се цркве, манастири и капеле граде у стилу који је усвојен у Српској православној цркви и да се цркве, манастири и домови верних снабдевају иконама у православном духу;
9) води бригу о чувању црквених старина;
10) освећује крамове;

Кристално је јасно да никакво предање Вука Караџића нема никакву власт над канонским епископом Епархије рашкопризренске. Такође је сасвим јасно да је вл. Артемије поступио врло одговорно и у складу са обавезама епархијског Архијереја да води бригу и настојава да се цркве држе у добром стању. Чим му је то право саботирала Комисија СЕ, он се одрекао њихове „помоћи“ и у кратком року писмено образложио своју одлуку. А потом и много пута објаснио у разним приликама.

Вл.Артемије на једном од братских састанака

Naime, svi znamo šta se desilo pre pet godina, 17. marta 2004. godine, kakvo je postradanje bilo, kakav je pogrom izvršen nad našim narodom i nasilje nad našim svetinjama na Kosovu i Metohiji, da je tada, u toku dva dana porušeno, spaljeno, uništeno, oskrnavljeno 34 pravoslavna objekta – crkava i manastira. To je jedan zločin jedinstven u istoriji našeg naroda, a verujem i Crkve uopšte, da u tako kratkom roku bude toliko svetinja uništeno, ne gubeći iz vida da je od 1999. do 2004. uništeno bilo 115 crkava i manastira naše Eparhije, a ovde je samo za dva dana dodato još 34, tako da je preko 150 crkava i manastira uništeno.

To je jedan udar na našu Eparhiju, na naše sveštenstvo i monaštvo, a drugi dolazi neposredno posle toga i u vezi sa ovim – pod pritiskom se nameće način obnove porušenih svetinja. Ne svih! Ne onih 115 do tada porušenih – njih niko ne pominje, nego obnova onih svetinja koje su porušene, postradale marta 2004. godine. Ko gura i ko nastoji da nam te crkve obnavlja? Oni koji su ih rušili! Oni pod čijom zaštitom su rušene! Naime, Savet Evrope i kosovske privremene institucije. Vi znate, sigurno ste čuli, da sam se ja protivio takvom vidu i takvom načinu obnove, ne prihvatajući da o našim svetinjama odlučuje neko sem Crkve, odnosno sem Eparhije raško-prizrenske. A oni sprovode tu obnovu na takav način kao da je to ne znam čija prćija – uopšte se, dakle, ne sluša reč nadležnog Episkopa, ne traži se njegova saglasnost, ne poštuju njegovi prioriteti, nego se radi mimo njega, a protiv svih principa Pravoslavne Crkve i protiv kanona koji propisuju i koji jasno ograničavaju šta se ne može raditi u nečijoj eparhiji bez znanja i blagoslova nadležnog episkopa

Заиста треба имати дебело пенџетиране образе – ђонове, па јавно пласирати гомиле клевета против часног и одговорног вл. Артемија, на приватном интернет блогу који нема ни благослов надлежног епископа.

Ихтус Правславни фору, 04.07.2010

+++

+++

+++

ЏОМИЋЕВЕ ЏОМБЕ

Пречасни Велибор Џомић је покренуо блог са циљем покушаја јавне дискредитације владике Артемија за неке одлуке и потезе у блиској прошлости. Не мислим да је добро оставити Џомићеве џомбе без реплике, и поред тога што је Џомић већ неколико пута показао и доказао своје лукавство и склоност ка фалсификовању и спиновању истине.

За оне који не знају шта је џомба:

Викиречник ::
Значења:
[1]: избочина на земљи, путу и сл.

Џомбе саме по себи вапију да их неко сравни са земљом, једном за свагда, да се не би пролазници саплитали. Џомићеве џомбе су такође у служби саплитања неупућених и површних читалаца, или оних мрзовољних који не воле да сами размишљају или истражују. Као и његови духовни очуси Амфилохије и Атанасије, и Џомић испаљује гомиле ракета и фрљока у својим опадањима у нади да нико никад неће ништа посумњати или проверити. Међутим временом ће и његове џомбе бити сравњене са земљом, а онда и асфалтиране.

Џомбе о Меморандуму 2004 ::
Више пута су, након потоњих противљења Владике Артемија и његових јавних критика Патријарха Павла због потписа Меморандума од 2005.г., чланови Светог Синода указивали на постојање Видовданског Меморандума. Нисам приметио да су се национални бранитељи, јавни брижници и опадачи највиших црквених тела потрудили да дођу до овог документа и изанализирају га у црквеном, националном и геополитичком погледу.

„Видовдански“ Меморандум из 2004. године је постојао свега 2 ипо месеца. Од 28.јуна када је потписан од стране вл. Артемија, до 15. септембра 2004. године, када је престао да важи:

Цитат:

Pravoslavna Eparhija Rasko-prizrenska
i Kosovsko-metohijska

Prizren-Gracanica,
15. septembar 2004. god.

SAOPSTENJE ZA JAVNOST
Povodom rada medjunarodne Komisije za obnovu hramova na Kosovu i Metohiji

1) Eparhija rasko-prizrenska obavestila je UNMIK da je Memorandum o razumevanju o dogovorenim opstim principima obnove crkava, sklopljen 28. juna ove godine u Gracanici, u okviru inicijative Saveta Evrope za obnovu porusenih i ostecenih hramova u pogromu 17. marta ove godine, prestao da vazi iz sledecih razloga:

http://www.kosovo.net/news/archive/2004/September_15/1.html

Као што се лепо и јасно види из званичног саопштења ЕРП, тај Меморандум је престао да важи за владику Артемија и Епархију Рашко Призренску још у септембру 2004. године. Никада није заживео ни по једној тачки договора, па је остао мртво слово на папиру. И као мртвог, владика Артемије га је сахранио својом одлуком у септембру 2004. године.

Али неки духовни некрофили воле да откопавају мртваце и мере им пулс, препипавају трулеж, мере температуру, броје им зубе, и све то представљају као значајан допринос црквеном, националном и геополитичком погледу. И све би то остало у домену личних прљавих страсти некрофиличара и псевдо форензичара, да се у причу није умешао Синод чији су чланови

васкрсавање мртваца

Више пута су, након потоњих противљења Владике Артемија и његових јавних критика Патријарха Павла због потписа Меморандума од 2005.г., чланови Светог Синода указивали на постојање Видовданског Меморандума.

НАКОН потписивања Меморандума из 2005 (27. март), што се догодило већ пола године НАКОН поменуте сахране „Видовданског Меморандума“ од стране ЕРП, оци синодалци и даље тврде да је жив ВМ, и на то више пута указују :!: Чекај море, јели то владика Артемије можда сахранио неко живахно синодално чедо, или поништио важност мртвог документа који је он лично потписао, а не Синод?

Погледајте факсимил Меморандума овде

Извод из Меморандума 2004. ::

Када комисија буде извршила свој одабир компаније која ће радити на одређеној локацији, одлука комисије бива прослеђена Владики. … Уколико таква одлука не буде прихваћена од стране Владике, финансирање радова на тој локацији неће се вршити из средстава ИПС.

Када комисија донесе одлуку одобрену од стране Владике, званични представник ИПС за поверавање и додељивање новца, осигураће да новац буде правовремено додељен.

…За надгледање радова на другим локацијама, комисија ће одредити контролоре уз консултације са Владиком.

(у потпису:)
Владика Артемије
ЕРП

Измењаше реч „Владика“ скоро по свим падежима у овом Меморандуму и нигде се не помену Синод. Владика, који је одобрио у јуну 2004.године обнову цркава из буџета Савета Европе, истом том Савету је отказао сарадњу већ у септембру исте године и раскинуо Меморандум. Намеће се сасвим оправдано и логично питање: због чега су синодалци навалили да васкрсавају мртваца, који је још и био гоља без пребијеног евра, јер док је био жив није ни евра дао на обнову храмова? Због чега су синодалци стали на страну међународних еурослинаваца још тада, уз индиректну опструкцију свих потоњих радова на обнови које је ЕРП спроводила БЕЗ БУЏЕТА Савета Европе? Коме је у Синоду био потребан мртви еурослинавац, насупрот живом Владици који је обнављао храмове?

Info-bilten ERP KiM 12-09-04 ::

Saopstenje za stampu povodom pocetka obnove manastira Devic i Sveti Arhangeli

Nakon martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji, kada je za samo dva dana zapaljeno ili unisteno 35 crkava i manastira, nedavno je zapocela obnova porusenih svetinja. Krajem oktobra meseca ove godine ocekuje se dovrsetak prvih objekata u manastirima Devic i Sveti Arhangeli, na kojima su radovi zapoceti polovinom avgusta meseca, cime ce se stvoriti uslovi da monasi iz kontejnera, gde sada zive, pre pocetka zime predju u cvrste objekte. Radovi se uspesno izvode i dobro napreduju i pored svih objektivnih teskoca i nedostatka bezbednosti na terenu.

http://www.kosovo.net/news/archive/2004/September_12/1.html

И БЕЗ НОВЦА Савета Европе, који је био само шаргарепа на штапу којом се хтело показати да су шиптарске ИПС на путу демократских реформи, бла бла, Владика Артемије је успевао да обнавља порушене светиње. Радови су се успешно изводили и добро су напредовали, упркос тешкоћама и недостатку безбедности на терену!

Али на сцену ступају оци синодалци, или боље рећи плаћеници међународне олигархије, који за рачун својих газда морају некако осујетити ову обнову СРПСКИХ светиња, коју врши СРПСКИ надлежни канонски епископ, у својој СРПСКОЈ епархији! Зато узимају септембарски леш Видовданског Меморандума и дају му вештачко дисање уста на уста, љуљкају га у својим крилима и тепају му, правећи се као да није умро. Јер ако се не укључе еурослинавци у ову обнову, са свим својим еурослинавским опструкцијама и шаргарепама, може се десити да СРПСКЕ светиње обнови СРПСКА епархија и оне остану и даље само и једино СРПСКЕ! Зато је покренуто ново кињење и малтретирање вл. Артемија од стране синодалаца, омаловажавање, да би коначно у марту 2005. године кулминирало срамним потписивањем новог Меморандума са еурослинавцима, силовањем потписа Патријарха Павла, по којем сада више владика Артемије није смео да обнавља ништа у својој СРПСКОЈ епархији, док за то не дају сагласност еурослинавци и шиптари! И наравно, одмах су шиптари забранили све даље радове на обнови Св Архангела у Призрену, док су истовремено сравнили са земљом остатке цркве у Ђаковици претворивши црквену порту у градски парк.

Нисам приметио да се пречасни Џомић уопште узбудио због овог затрпавања цркве у Ђаковици, или се потрудио да дође до овог случаја и изанализира га у црквеном, националном и геополитичком погледу.

Али су се зато оци синодалци потрудили да затрпају сваки труд владике Артемија на обнови светиња, истовремено лажно рекламирајући лажну обнову као успешну, што је сасвим јавно лагао викар Теодосије у свом првом извештају.

Владика Артемије јесте потписао Видовдански Меморандум 2004, али је убрзо увидео да је то само још једна од шарених лажа ееурослинавско-шиптарске коалиције усмерена на коначно отимање српских светиња и приписивање власништва неком будућем независном Косову, или у најбољем случају као некакво заједничко наслеђе Срба, Шиптара и Европљана. Такву шарену лажу је владика и сахранио још у септембру 2004. и покренуо обнову светиња. Али је српски синод такву његову обнову осујетио и активирао нови уговор са еурослинавцима и шиптарима, а владику непрестано прогањаo зашто не игра онако како свира светска масонерија.

А Џомић и даље чапрка по лешу и сецира га. Пријатно!

Ихтус Правславни фору, 03.07.2010