logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Србија    Аутор: Часлав М.Дамјановић    505 пута прочитано    Датум: 3.07.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Ватикански блаженици”…да заједно са вама носим свети крст цркве Божје”!(2)

за новинар.де пише Часлав М. Дамјановић, 30.06.2010

+++

На првој служби одржаној након што је крунисан на трон Администратора, Митрополит Амфилохије је обзнанио да је Он у српској Грачаници зато:

”Да заједно са вама носим свети крст цркве Божје”!

И да због тога ”свако ко се у овом тренутку одрекне распетог Косова” показује да ”његово служење и послушање није истинско”, и да због тога, Он, Администратор, ”очекује од свих, а посебно од свештенства и монаштва” да ”испоштују начин постојања поретка Цркве Божије”!(3)

Шта значи ”испоштовање” ”начина постојања поретка Цркве Божије”?
Значи дословце:

Безпоговорна послушност ”поретку”!
Каквом ”поретку”?

”Поретку” онаквом какав је!

Безпоговорна ”послушност” ”поретку” онаквом какав јесте:
Jесте хулење!

Jер… када се изузме Администраторов уобичајен мајсторски маркетинг фразеолошким паковањем – онда оно што рече – јесте окрутно наређење:
Безпоговорна ”послушност”!

А наређење јесте окрутно – јер се заснива на хулењу – зато што Он ”носи свети крст цркве Божје”! А хулење је зато што је Он – сам себи ”преузео” – ”ношење светог крста”! А такво горопадно гордо хулење врви скрнављењем које је суштина Ватиканове свејереси – а та суштина скрнављења Ватиканове свејереси је – безпоговорна послушност ”поретку” онакав какав јесте – доследно помахниталости мантре скрнављења: Црква је ”поредак” – а према томе – и Вера и Веровање у Бога је ”поредак”! ”Преузимањем Крста” приуштио сам сам себи ”звање” да захтевам безусловну ”послушност” – јер… ”преузимањем Крста” – ”поредак” сам Ја! Према томе… иако нисам изабран за Патријарха – од Патријарха сам височији – јер сам Ја ”носилац Крста” – стога мора свима да вам буде јасно – да нисте ви – него да сам Ја – не само ”Чувар Трона” – него – ”Трон” сам Ја!

Бласфемија скарадности којом врви Администраторова горопадна помахниталост заснована на хулењу ватиканске свејереси ”Ја преузимам Крст” – није само интимна лудaчка помахниталост ”Ја па Ја”, ”Ја сам Црква”, ”Ја сам Трон” – на супрот досадашњој смушености службених ”објашњења” свргавања, изгона, прогона – његова помахниталост разјашњава подмуклу трагичност скарадности:

Нема ничег смушеног у свему томе:

Aдминистраторова акција усмерена је на скрнављење најсуштинскије благодати Вере:
Aдминистраторова акција усмерена је на понижење Српске духовне вредноте Вере!

Циљ Администраторове акције јесте:

  • Понижење Српског Косова!
  • Понижење Српског Православља Косова!
  • Понижење суштине Српске Православне духовности!
  • Понижење Српске Цркве!
  • Понижење Српске Православне Историје!

Не само ликвидација…
Не само брисање из историје…
Него:
Понижење.

”Јел, во се веже за рогове а чо’ек за реч”(4)

[youtube:http://www.youtube.com/watch?v=o0vR3WGXL_Q]

Зато је одмах пошто је објавио да је Он ”преузео Крст” – и да је он ”Чувар трона” – Администратор обзнанио могућност аутокефалности црногорско-приморске епархије. А пошто Своју епархију, иако је саставни део СПЦ, Администратор већ дуго нити назива српском, нити сматра српском – обзнањену могућност аутокефалности Администратор наговештава као црногорску аутокефалност. А пошто је већ давно Администратор јавно обзнанио да је Косово Црна Гора – без икаквог мудровања је јасно да – по њему – Косово треба да потпадне под црногорску аутокефалну цркву.

”Нема проблема” – јер Он је ”Чувар Tрона”!
”Нема проблема” – јер није ”Чувар Трона” нити Српство, нити Српска косовска духовност, нити Српска Црква – него Он!

Дакле… пошто је Он ”преузео” сам себи да ”носи Крст” – готово је са Српском косовском духовношћу која је за њега… понижавајућа!

Администраторова помахнилатолост насрће на Видовдан!

Ускоро после овог безумног наговештаја настављања раскола, Администраторова помахниталост окомила се на духовност Српског Видовдана:

Званични жири од три члана – Драгиша Бојовић, Драгомир Костић и Милан Михајловић – који је ”одлучивао о свим наградама које се додељују на ”Видовданском песничком причешћу” – ”легитимно и једногласно је донео одлуку да се специјални ”Видовдански Крст” додели владики Артемију за његов велики допринос афирмацији манифестације ”Видовданско песничко причешће” због његовог ”достојног обележавање Видовдана, безмало две деценије колико траје манифестација” – изјавио је за ”Вести” Драгиша Бојовић, председник жирија и члан Програмског савета манифестације.

[youtube:http://www.youtube.com/watch?v=Z21NdQLVG5w]
Званично саопштење жирија пренели су ”још 24. јуна водећи медији, попут новинске агенције Танјуг и радија ”Глас Србије”, који се, поред српског, емитује и на страним језицима у свету.”

”Међутим, 26. јуна, Бранимир Стојановић, директор Дома Културе у Грачаници, рекао је локалном српском КИМ радију из Чаглавице” да:

”Није тачна информација која је објављена у појединим медијима да ће ове године специјална награда ”Видовдански крст”, бити додељена владики Артемију.”

Истовремено, ”признање владици Артемију укинуо је Програмски савет манифестације који је” – за разлику од жирија који је ”заседао у пуном саставу” – ”заседао у нелигитимном крњем саставу – само 7 од укупно 15 чланова – и прегласавањем оспорио одлуку жирија заузевши став да се специјални ”Видовдански крст” не додели владики Артемију”.(5)

”О овом али и многим другим скандалима који се дешавају у, и око Српске православне Цркве, јавност у Србији мало зна јер слободних медија на територији Србије и Космета нема” – а ”с обзиром да је ”КиМ Радио” медиј америчке и осталих страних амбасада у Приштини онда је јасно зашто је и скандалозна информација” – противзаконита забрана легално додељене награде владици Артемију – ”пуштена” баш преко овог медија”!(6)
Драгиша Бојовић ”предпоставља да је до ”скандалозног обрта” дошло због ”страховитог притиска на Програмски савет”, и да због тога ”вечерас, у порти манастира Грачаница, неће бити владике Артемија када се на ”Видовданском песничком причешћу” буду уручивале остале награде.”(7)

На супрот ”скандалозног обрта” због ”страховитог притиска помахнитале мржње Администраторове да би понизио све српско и све Божије, прогнани владика Артемије је пред огромном масом православних верника истовремено изјавио – ”радостан сам данас што сам овде са вама, а тужан што сам прогнан са Косова и Метохије… али, захвалан сам Богу и доброти вашег владике… што се налазим овде у Шишатовцу”.(8)

Администраторов ”Трон”: ”Фирма на празном дућану”(9)

Све у свему, настављајући са ”расколима” – Администратор наставља разбијање Српске Православне Цркве – не само понижењем српског православног идентитета Косова – већ и понижењем Водовдана и православног идентитета Срба!

Постављањем себе на ”Трон Чувара” и ”Носиоца Крста” – уствари на трон Зла свемогуће Инквизиције – Администратор доказује бласфемије нагомилане у сопственој потсвести – али и самозаблуделости нагомилане у његовој свести и разуму – и свим тим доказује Пораз Вере у сопственој души – па чак и нешто још срамније – доказује своју Издају Вере – јер је очито да је његова Издаја Вере прерасла у мржњу и садистичко ниподаштавање српског историјског верског и националног корпуса… и да се баш због тог презира Он перверзно иживљава наношењем нељудских рана Српској Духовности…

…несвестан да је његово перверзно иживљавање управо ирелевантни садизам најмљеног потрчка који одрађује покушај Ватикановог рушење Српског Правог Славља које је Света Столица зацртала усташким и Секулиним расистичким камама… јер, Администраторова самозаблуделост ”преузимања Крста” типично је хулење Ватиканове свејереси – јер тај термин, појам заправо – ”Ја преузимам Крст” – настао је у доба Ватиканових Крсташких похода – када је сваки владар Римског Империјума, који је за папство водио поход – проглашавао себе – ”Ја преузимам Крст!”

Иако рекламирани као заштита хришћанских ходочасника и спасавање Христовог гроба од неверника – заправо места са којег је Син Господњи васкрсао – Крсташки походи били су масакри и пљачка по папским директивама који су коначно најзверскије уништили цивилизацијски центар Правог Славља – ради тоталне Ватиканове превласти над будућношћу хришћанства – лудачка, фанатичка, и крвава самозаблуделост ”Ја преузимам Крст” довела је Ватикан у супериоран положај да на глобалној основи рекламира своју свејерес као искључиво хришћанство – а да никакво друго хришаћанство – што се наравно односило и односи се директно на Право Славље Веровања у Бога – на стварно хришћанство – да уколико и постоји – да је само прирепак Ватикановог такозваног јединог хришћанства.
А горопоадно гордо Администраторово хулење ”Ја преузимам Крст” засновано је баш на тој суштинској лажи Ватиканове свејереси:


”By this you shall conquer!” (”Поробићеш под овим знаком…”)

Тај ”знак” под којим ћеш ”поробити” – наводно je Крст:

Чувено приказање знака и речи Константину Великом у сну 312. године – непосредно пред Битку код Миливинаског моста, у којој је наводно због тог приказања победио, речи су које је од тада узео за свој мото – а знак је био разлог због којег је хришћанство прогласио службеном државном вером Светог Римског царства! Те речи се обично са античког грчког преводе на латински In hoc signo vinces! – а на енглески By this you shall conquer! – ”Са овим ћеш покорити”! Међутим, иако је на латинском ”победити” – conquer на енглеском значи ”освајање” – и слободно се може устврдити да се ради управо о ”поробљавању” – што значи и на енглеском – јер у крајњој инстанци, то значење непобитно потврђује претходна и потоња историја непромењених расистичких, глобалистичких, и поробљивачких начела Римског царства – да се ради о ”службеном” начелу ”поробљавања” од стране ”поретка” – ”службено озваниченог” од стране ”акта више силе”!

Иако јесте фрапантна истоветност овог ”службеног озваничења” од стране ”више силе” са ”службеним озваничењем” политичко-ратничког ”друговања” са наводно ”изабранима” које је убачено у Стари Завет – такође је фрапантно да нити ”поробљавање”, па чак нити ”освајање” – нису нити Завет Сина Господњег, нити Његовог Господа Оца, нити Светог Духа – нити су суштина стварног изворног хришћанства зачетог и развијеног на Светом Тројству – ”поробљавање” није – није Чистота Веровања у Бога каквим од самог почетка траје Право Спавље стварног хришћанства које ће доцније бити схваћено као Православље.

На супрот вековима јаловог расправљања, ова чињеница непобитно доказује разлог деформације хришћанства коју је спровео Римски Империјум зато да би прилагодио своју службену државну веру – хришћанство – свом основном начелу – расизму и поробљавању!

А то прилагођавање хришћанства у свејерес је за Римски Империјум спроводио, а и дан-данас спроводи – Ватикан – непрестано покушавајући глобално расистичко поробљавање човеког духа – и зато Ватикан данас покушава да под маском лажног хришћанства ликвидира Право Славље стварног хришћанства и Право Славље стварног Веровања у Бога.

Имајући све ово у памети, важно је осврнути се на писање једне од врло малобројних заиста искрених и заиста интелектуално храбрих верница Правог Славља, која баш из ове перспективе истиче два недвосмислено најзначајнија ”поклекнућа” која је хулење данашњих узурпатора наметнуло нашој Цркви:

Прво…

”Они као ”сила” хоће да терају мак на конац и да покажу да су сила. То је више мржња и нека освета него притисци споља, мада има и тога. Кад пса напујдаш он иде далеко.”

И друго…

”И видим “опасност” у том поклекнућу. Онда више немамо Цркву већ политичку странку. Раније су се изговарали на притисак комуниста, што не може да се негира. Сад је назови демократија. Због чега сада повијају кичму?”

Суштина сажета у ова два закључка толико је субмлиминална да се слободно може сматрати мудрошћу:
”Сила” која хоће да себе ”прикаже силом” – таква ”Сила” заснована је на ”освети” – и уистину доказује Одмазду засновану на мржњи! Злоамерно и умишљено ”поклекнуће” Цркве не само у ”политичку странку” – већ заправо у политичку диктатуру свемоћног ”поретка” – који је наводно ”црквени поредак”, а уствари је истоветан некадашњим ”поретцима” комунистичког партијаштва и нацистичког орднунга… јер је уствари заиста прирепак ”поретка” Ватиканове свејереси – заправо неумитно доказује да се наши узурпатори нису уопште ”изговарали” у прошлости ”притиском комуниста” – што свакако ”не може да се негира” – јер се све то ”изговарање” данас доказује управо илузорним – јер данашње њихово хулење доказује да и данас, када је ”назови демократија” – они настављају да ”повијају кичму” пред страним утицајима!

А уствари… настављају да заиста ”повијају кичму” стварне Цркве – потпуно исто као што су то чинили и раније.
Сублиминална мудрост поменуте православке, осим мржње узурпатора у прошлости и садашњости – непобитно доказује и невероватан опсег те мржње:

За разлику од усташке мржње, која је, сопственим разулареним садизмом, истоветно ”превазилазила мржњу страних утицаја” и наредбодаваца – али ипак, иако мотивације јесу били уврежена мржње ”шизматика”, и њихова уврежена надојеност клерикалном и националном расистичком супериорношћу – коликогод заиста лажна и мотивисана заиста инфериорношћу – усташка ”препотенцираност мржње” заснивала се на ”хрватству” – док је истоветна ”препотенцираност мржње” данашњих узурпатора чак и ”изнад потенцијала диктираних од страних господара” – иако наизглед наставак комунистичког ”ломљења кичме” – много је продубљенија јер је лудило данашњих узурпатора саткано од невероватно извитоперених схватања Вере, Веровања, и Божије Цркве:
Срж њихове мржње, и срж њиховог хулења, и срж њихове Одмазде – своди се на освету Србима и Србији због Српске Чистоте Вере – своди се на Одмазду због тога што узурпатори презиру Српску Чистоту Вере – зато они спроводе своју Одмазду са таквом несхватљивом јарошћу и бесом, и са таквим несхватљивим садизмом.
А пошто се њихова мржња и презир Српске Чистоте Вере – свакако надовезују – заправо проистичу из мржње и презира Православља – то доводи до непобитног закључка да опседнутост узурпатора није проузрокована никаквом јереси – јер у крајњој линији јерес је погрешно веровање, погрешна вера – већ произилази из њихове опседнутости сатанизмом – који није јерес јер није није никакво веровање – већ је опседнутост некаквим другим богом од Господа – што значи из њихове опседнутости – управо преданости Сатанизму.

Овај закључак доказује не само пречесто питање – зашто се узурпатори данас понашају овако нељудски – зашто са оваквом мржњом – зашто са оваквим садизмом – већ и чињеницом коју њихова Одмазда непобитно доказује:
Данашњи узурпатори опседнути су фанатизмом да су ”они ”сила” – и зато и ”терају мак на конац да покажу да су сила” – и зато то и јесте ”више мржња” и ”више освета” него што од њих захтевају ”притисци споља” – јер иако најмљени шегрти, опседнути илузијом да су открили не само некаквог ”правог бога” већ некаквог ”бољег бога” од Бога… а пошто је очигледно да тај њихов ”бољи бог” није дарвинистичка Амеба, иако је апсолутно ирелевантно којом су саблазни залуђени и да ли одговор јесте Сатана – јесте релевантно да их то њихово ”откриће саблазни” – шта год да то јесте и колико год да је скарадно – у њиховој самозалуђености причињава им се да су постали некаква виша класа!

И зато се иживаљавају садистичком одмаздом над нижом класом – над Србима – који, сходно њиховој самозалуђености, још увек табанају и тоциљају се веровањем у ”превазиђено”. И тако им се, несвесним да су само најмљени шегрти – чак причињава у фанатизму њихове самозалуђености да су постали ”већи папе и од римског папе”.

”Трон” за раскол по поруџбини…

Зато што такозвани ”Чувар Трона” не само да хули… него кидише, крвљу се напаја из рана српских најболнијих… зато… Срби морају да схвате којег је то ”Трона” Он ”Чувар”? И који је то Крст Он ”преузео”?

Мора се пре свега схватити да је некадашња ”чувена” комунистичка оптужба за ”раскол”:

Прво, заиста лажна оптужба; друго, да је та лажна оптужба – заиста оптужба Чистоте стварног Православља; и треће, да је том лажном оптужбом прикривен – и прикрива се и данас – стваран и систематски раскол којим се спроводи ликвидација Српске Цркве, Српског Православља, Српског Идентитета, и Српске православне историје.
Јер… иако је очигледно да је данашња саблазан уствари политичка – јасно је да је такође и верска:

Прво, организована је и спроводи се против Вере и Веровања у Бога!

И друго, чињеница да се тој саблазни данас супродставило са громадним интензитетом испољавање Чистоте Вере православаца заиста оданих Вери – доказ је да сукоб заиста јесте дубоко верски – јер залази у суштину Вере – залази у мржњу Духовности Вере и одбрану Духовности Вере!

У практичном смислу, овај громадни Верски Интензитет Српског Павославља, који је у суштини она иста Српска Чистота Вере од Косова до Равне Горе, и она иста Српска Чистота Вере због које и јесте настала Слободна Црква у избеглиштву – осим што раксринкава Издају новотараца – безпоговорно доказује и јерес те њихове Издаје!
Зато издајници Чистоти Вере не одговарају верски!

Зато издајници Чистоти Вере прете испразним фразeолошким лажима ”поретка” – испразно настављајући некадашњу лаж такозваног ”раскола” истоветно лажним клеветама…

…не супродстављају се Вером – јер у њима Вере и нема.
Зато разлог мржње и одмазде издајника Вере… срж самозалуђености узурпатора и срж њиховог хулење – најверскије и најтеолошкије формулишу једноставне речи светог владике Николаја Велимировића:

”Тамо где има праве вере, има и праве милости”

А у мржњи издајничких узурпатора – милости нема.

Зато… иако Православље и Вероавње у Бога јесу већ много пута били изложени нападима садизма, мржње, Сатанизма, сатанистичких јереси… и наравно Ватиканове свејереси… па чак и садистичким нападима привида Вере наводним ”црквеним тумачењима” – Срби су дужни да престану са јаловим расправљањем дал’ је јаре дал’ магаре и да стану на бедем Православља и Веровања у Бога онако храбро, одлучно и прибрано – са онаквом Чистотом Вере – са каквом су то увек чинили њихови претци.

Јер Чистота Вере Небеске Србије није никакво приказаније!
Чистота Вере Небеске Србије је чињеница!
Чистота Вере Небеске Србије јесте чињеница Духовности Вере која живи неначетоом Чистотом – усађена у српски национални менталитет.

Та Српска Чистота Вере, исто као и Чистота Завета Божијег Сина, преживели су не само трпљењем – већ и борбом – жртвовањем, здравом памећу, поштеном савешћу… вечитом српском свесношћу стварних путоказа уске Божије стазе:

Правде, Истине, Слободе.
Милост… ако је заслужимо… од Бога ћемо заслужити…
Али… код узурпатора – нема милости за Небеску Србију!
Зато се за Небеску Србију – Срби морају поново изборити:

Морају се изборити Чистотом Вере – Њеном моћи, Њеном Радошћу, Лепотом Њеног Мира и Оптимизма…

”Говорећи да су мудри полудеше”(10)

Шепурећи се да су мудри… издајници полудеше… тачно како рече Апостол. А Срби…
…да ли смо, као претци увек досада…
…способни да одржимо Чистоту Вере неначетом…
…а да у Њој ипак нађемо Мудрост да се изборимо за Завет који је Божији Промисао усадио у Српску Духовност?


Часлав М. Дамјановић
www.ravnogorskivenac,com

_________________
(1) ”Витомиру црно на бело”, Грешни Милоје, Борба за Веру, 18/06/10
(2) ”Смена у Манастиру Црна река”, Ј. Тасић, Новинар.де, Данас, 26/05/10, 19:56
(3) Исто
(4) ”Витомиру црно на бело”, Грешни Милоје, Борба за Веру, 18/06/10
(5) ”Артемију додељена па оудзета награда”, Новинар.де, 27/06/10, 17:34
(6) Срђан Марјановић, Главни и одговорни уртедник и издавач Новинара.де, у напису”Артемију додељена па оудзета награда”, 27/06/10, 17:34
(7) ”Артемију додељена па оудзета награда”, Новинар.де, 27/06/10, 17:34)
(8) ”Владика Артемије: Чувајте православље”, Р. Лончар, Вести, Новинар.де, 27/06/10, 17:34
(9) “Руска народна линија”: ”Интервју са владиком Артемијем”, Разговор водио Гојковић Ранко, дописник РНЛ из Србије, Борба за веру, 27/06/10
(10) ”Витомиру црно на бело”, Грешни Милоје, Борба за Веру, 18/06/10

www.ravnogorskivenac.com
Ravnogorski venac





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo