logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно    Аутор: Драган Видаковић    523 пута прочитано    Датум: 3.07.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

БалваниOvih dana se često setim vica o mišu i slonu kako idu preko mosta, koji se pod njima silnima ljulja, i samozadovoljne konstatacije manjeg “strateškog partnera”: ala trupćemo.

Драган Видаковић, 02.07.2010

+++

Sve cifre koje se odnose na nas i Kinu su toliko disproporcionalne, da bi bar iz tih razloga manje trebali da upotrebljavamo krupne reči, ma koliko bili oduševljeni Kinom i Šangajem-koji je, gle čuda, po Dinkiću: “tri puta lepši od Njujorka”, kao da je lepotu moguće tako meriti- ma koliko najzad shvatali da kaskamo za događajima i u panici hteli da preko noći nadoknadimo propušteno i ispravimo promašeno.

Naš izvoz od bednih 450.000 dolara i uvoz od 564.1 milion dolara (uglavnom kineskih proizvoda napravljenih u, i za, EU-nama preprodatih faktički) su sasvim dovoljni za oprez u izražavanju, kad nas već ostale cifre od kojih se vrti u glavi ne upućuju na skromnost i realnost.

Naravno da se osim viceva sećam i 2000. kada su novopečeni državnici odbijali svaku pomisao da se samo pomene da Kina postoji, kada je osim “zabranjenog grada”, Kina u Srbiji bila i zabranjena zemlja, kada se šegačilo sa kineskim lekovima koji se “prave za male ljude” i kada se postavljalo neverovatno pitanje: “zašto bi Srbija plaćala Miloševićev kredit za Sinohemovu naftu”, što nas je koštalo osmogodišnjeg kineskog investicionog bojkota.

U tom periodu je Kina realizovala u svetu 5000 projekata sa oko 90 milijardi dolara u 174 zemlje sveta (Mađarska, Bugarska, Rumunija, Hrvatska između ostalih). Mi smo dobili 50 miliona dolara kineskih investicija, od čega je 35 uloženo u nekoliko tržnih centara.

Na sva usta je, u demokratskim medijima i tzv. građanskoj javnosti, ismejavana privredno-državna delegacije koja je, sa tadašnjim predsednikom SRJ na čelu, išla u Kinu. I da ne nabrajam more ostalih gluposti. Naravno da ja ne osuđujem neznanje i neinformisanost, pa čak i oko tako notorne stvari da se “iza (kineskih) brda nešto valja”, ali me zabrinjava da su se, ni približno svesni tog svetskog čuda (ne samo Kine već i Rusije, Indije, Belorusije, Brazila…) uopšte usudili da vode jednu zemlju.

Zarobljeni inercijom prošlosti na tome istrajavamo i dalje, a čak se i Japan, istorijskim porazom LDP (eto primera da su usred krize izbori prirodna stvar), okreće Aziji, Kini pre svega, koja će dogodine zauzeti njegovo drugo mesto u svetskoj ekonomiji, i prvi put u posleratnoj eri se distancira od Vašingtona, dok je nama “prvi stub” još uvek duboko ukopan u Vašingtonu, a osim strateških interesa SAD na Balkanu i bombardovanja strateškim bombarderom B-2, ne razumem u čemu se sastoji naše strateško partnerstvo.

Siromašni Bangladeš je smeo da kaže “ne” kada su insistirali da prizna Kosovo, a mi, kao neku novost, vodimo politiku “dobro jutro čaršijo na sve četiri strane sveta” i izjednačavamo zemlje koje nam nisu nikakvo zlo nanele sa onima koji nas ni jednog trena ne ostavljaju na miru. Tvrdimo da su naši stubovi i oni koji pišu podneske u našu korist i oni koji pišu na našu štetu. Mali smo i siromašni i sve nam mogu uzeti, samo vlastito dostojanstvo ne mogu. To im sami bacamo pod noge. Bez razloga?!.

Dragan Vidaković (“Skok preko Kineskog zida” NIN br. 3061)




1 коментар у вези “Ala trupćemo”
  1. Једна катастрофална судбоносна симбиоза скрпљена од плиткоумних бирача и безскрупулозних политикантских фукара, одговорна је за сва зла која Србију сналазила последњих десетак година, сналазе и надаље ће да сналазе. Каква вајда од десетак умних и патриотских Срба који се као такви по разним интернет форумима артикулишу, када довољан само један који навија за Србију у НАТО, па да ми се човјеку читава нација огади и на дистанцу од свију иде, па и од оног честитог слоја Срба у Србији јер они такве фукаре трпе унутар српског корпуса, како оне на власти, тако и оне у свом сусједству, на улици, на послу, ако га има или било гдје другдје. То више нема благе везе са слободоом властитог мишљења јер се ради о бити или не бити једне цијеле нације, а пропагирање савезништва са једном Неонацистичком Антисрпском Терористичком Организацијом – кратко НАТО, такви би морали да буду постављени на срамни стуб, свућени до гола и јавно испљувани. Намјесто тога, оне фукаре које на власти, владају даље, а они којима гласачки листић једини “капитал”, пожуре до најближег глсачког мјеста и гласају за оне већ одавна докзане лажове и растураче властите земље. То је та несретна симбиоза коју на почетку помену. Свака друга нација у таквим случајевинмма излазила би на улице и упражњавали тучњаве са пандурима и антинародном режиму и његовим носиоцима послали јасне сигнале да су непожељни. За једну такву кукавичку Србију, нема спаса. Они са друге стране Дрине већ дигли руке од једне Тадићеве у Шутанивац Србије. Ова последња људска фукара, чак из Шумадије, симбола српства, поново тек што пропагирао јавно Србију у НАТО. И ником ништа. На слиједећим изборима поново ће да га бирају. Голи мазохизам. Далеко таквим њихова лијепа кућа. Нека пропадају, али не и да друге повуку са собом.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo