logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно    Аутор: Драган Видаковић    523 пута прочитано    Датум: 3.07.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

БалваниOvih dana se često setim vica o mišu i slonu kako idu preko mosta, koji se pod njima silnima ljulja, i samozadovoljne konstatacije manjeg “strateškog partnera”: ala trupćemo.

Драган Видаковић, 02.07.2010

+++

Sve cifre koje se odnose na nas i Kinu su toliko disproporcionalne, da bi bar iz tih razloga manje trebali da upotrebljavamo krupne reči, ma koliko bili oduševljeni Kinom i Šangajem-koji je, gle čuda, po Dinkiću: “tri puta lepši od Njujorka”, kao da je lepotu moguće tako meriti- ma koliko najzad shvatali da kaskamo za događajima i u panici hteli da preko noći nadoknadimo propušteno i ispravimo promašeno.

Naš izvoz od bednih 450.000 dolara i uvoz od 564.1 milion dolara (uglavnom kineskih proizvoda napravljenih u, i za, EU-nama preprodatih faktički) su sasvim dovoljni za oprez u izražavanju, kad nas već ostale cifre od kojih se vrti u glavi ne upućuju na skromnost i realnost.

Naravno da se osim viceva sećam i 2000. kada su novopečeni državnici odbijali svaku pomisao da se samo pomene da Kina postoji, kada je osim “zabranjenog grada”, Kina u Srbiji bila i zabranjena zemlja, kada se šegačilo sa kineskim lekovima koji se “prave za male ljude” i kada se postavljalo neverovatno pitanje: “zašto bi Srbija plaćala Miloševićev kredit za Sinohemovu naftu”, što nas je koštalo osmogodišnjeg kineskog investicionog bojkota.

U tom periodu je Kina realizovala u svetu 5000 projekata sa oko 90 milijardi dolara u 174 zemlje sveta (Mađarska, Bugarska, Rumunija, Hrvatska između ostalih). Mi smo dobili 50 miliona dolara kineskih investicija, od čega je 35 uloženo u nekoliko tržnih centara.

Na sva usta je, u demokratskim medijima i tzv. građanskoj javnosti, ismejavana privredno-državna delegacije koja je, sa tadašnjim predsednikom SRJ na čelu, išla u Kinu. I da ne nabrajam more ostalih gluposti. Naravno da ja ne osuđujem neznanje i neinformisanost, pa čak i oko tako notorne stvari da se “iza (kineskih) brda nešto valja”, ali me zabrinjava da su se, ni približno svesni tog svetskog čuda (ne samo Kine već i Rusije, Indije, Belorusije, Brazila…) uopšte usudili da vode jednu zemlju.

Zarobljeni inercijom prošlosti na tome istrajavamo i dalje, a čak se i Japan, istorijskim porazom LDP (eto primera da su usred krize izbori prirodna stvar), okreće Aziji, Kini pre svega, koja će dogodine zauzeti njegovo drugo mesto u svetskoj ekonomiji, i prvi put u posleratnoj eri se distancira od Vašingtona, dok je nama “prvi stub” još uvek duboko ukopan u Vašingtonu, a osim strateških interesa SAD na Balkanu i bombardovanja strateškim bombarderom B-2, ne razumem u čemu se sastoji naše strateško partnerstvo.

Siromašni Bangladeš je smeo da kaže “ne” kada su insistirali da prizna Kosovo, a mi, kao neku novost, vodimo politiku “dobro jutro čaršijo na sve četiri strane sveta” i izjednačavamo zemlje koje nam nisu nikakvo zlo nanele sa onima koji nas ni jednog trena ne ostavljaju na miru. Tvrdimo da su naši stubovi i oni koji pišu podneske u našu korist i oni koji pišu na našu štetu. Mali smo i siromašni i sve nam mogu uzeti, samo vlastito dostojanstvo ne mogu. To im sami bacamo pod noge. Bez razloga?!.

Dragan Vidaković (“Skok preko Kineskog zida” NIN br. 3061)




1 коментар у вези “Ala trupćemo”
  1. Једна катастрофална судбоносна симбиоза скрпљена од плиткоумних бирача и безскрупулозних политикантских фукара, одговорна је за сва зла која Србију сналазила последњих десетак година, сналазе и надаље ће да сналазе. Каква вајда од десетак умних и патриотских Срба који се као такви по разним интернет форумима артикулишу, када довољан само један који навија за Србију у НАТО, па да ми се човјеку читава нација огади и на дистанцу од свију иде, па и од оног честитог слоја Срба у Србији јер они такве фукаре трпе унутар српског корпуса, како оне на власти, тако и оне у свом сусједству, на улици, на послу, ако га има или било гдје другдје. То више нема благе везе са слободоом властитог мишљења јер се ради о бити или не бити једне цијеле нације, а пропагирање савезништва са једном Неонацистичком Антисрпском Терористичком Организацијом – кратко НАТО, такви би морали да буду постављени на срамни стуб, свућени до гола и јавно испљувани. Намјесто тога, оне фукаре које на власти, владају даље, а они којима гласачки листић једини “капитал”, пожуре до најближег глсачког мјеста и гласају за оне већ одавна докзане лажове и растураче властите земље. То је та несретна симбиоза коју на почетку помену. Свака друга нација у таквим случајевинмма излазила би на улице и упражњавали тучњаве са пандурима и антинародном режиму и његовим носиоцима послали јасне сигнале да су непожељни. За једну такву кукавичку Србију, нема спаса. Они са друге стране Дрине већ дигли руке од једне Тадићеве у Шутанивац Србије. Ова последња људска фукара, чак из Шумадије, симбола српства, поново тек што пропагирао јавно Србију у НАТО. И ником ништа. На слиједећим изборима поново ће да га бирају. Голи мазохизам. Далеко таквим њихова лијепа кућа. Нека пропадају, али не и да друге повуку са собом.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo