Вести

Невладина организација „Историјски пројекат Сребреница“ осуђује и одбацује првостепену пресуду у предмету Поповић и остали

САОПШТЕЊЕ ЗА ШТАМПУ, 14,06.2010

+++

коју је претресно веће Хашког трибунала изрекло 10 јуна 2010. године. По садржају та пресуда је наставак неславне традиције Хашког трибунала да некритички усваја недоказане тврдње тужилаштва. По свом аналитичком приступу, она је лишена основних елемената професионалности.

Очигледно свесно да после петнаест година истрајног истраживања Хашком трибуналу није пошло за руком да ексхумацијом тела докаже пропагандну цифру од 8.000 жртава, у предмету Поповић веће покушава да број жртава који му је неопходан за унапред припремљени закључак о геноциду утврди на други начин, ослонцем на ДНК анализе. У том смислу, веће у својој пресуди излази са следећом апсурдном тврдњом:

„На основу доказа, веће стаје на становиште да је најмање 5.336 идентификованих особа било погубљено након пада Сребренице. Међутим, с обзиром да предочени докази нису свеобухватни, претресно веће је убеђено да ће се број идентификованих особа повећати.“

Одговорно судско веће расуђује искључиво на основу предочених доказа, а не претпоставки каквим би закључцима непредочени докази могли да одведу. Што се тиче цифре од наводних „5.336 идентификованих особа“, из диспозитива пресуде јасно је да је веће преузело од НВО Међународног комитета за нестала лица са седиштем у Тузли. Међутим, током суђења тај „доказни материјал“ био је предочен на затвореној седници, а одбрани никада нису били пружени ни средства ни адекватна могућност да га критички проанализира. Све захтеве од стране других НВО и професионалних тела за увид у те ДНК податке Међународни комитет за нестала лица категорички одбија, правдајући свој некооперативан одговор заштитом приватности жртава. Према томе, најважнији доказни материјал, на који се веће у предмету Поповић позива, недоступан је и непроверљив. Сви правни налази и закључци који се на материјалу такве врсте темеље самим тим ништавни су и без икаквог дејства.

Мада веће Хашког трибунала тврди да располаже списком од 5.336 „погубљених“ особа, оно избегава да у пресуди тај сензационалан списак наведе или да га јавно прикаже. Највероватније је да такав списак уопште и не постоји. Шта више, веће очигледно нема појма шта је ДНК и који су домети те форензичке технологије. ДНК упаривањем људских остатака са биолошким узорком потенцијалног крвног сродника са одређеним степеном вероватноће може се допринети утврђивању нечијег идентитета, али ништа више од тога. У односу на елементе који су битни за кривичну одговорност, као што су време и начин смрти, ДНК анализа не пружа апсолутно никакву информацију. Особа на коју се идентификација односи могла је да погине у борбеним дејствима, у несретном случају или да умре од природних узрока. Не постоји научни основ за закључак већа да су наводно идентификована лица била „погубљена после пада Сребренице.“

Број жртава кључни је елеменат у истраживању догађаја у Сребреници и око ње у јулу 1995. године. Чињеница да веће у предмету Поповић у својој пресуди истиче закључак који је научно немогућ убедљив је доказ његове непрофесионалности и уједно дискредитује све остале тезе и закључке из наведене пресуде.

Дилетантска пресуда првостепеног већа у предмету Поповић и остали још једанпут ставља у први план неопходност ревизије свих пресуда, налаза и закључака Хашког трибунала у вези са Сребреницом, од предмета Крстић 2001. године па надаље.

Стефан Каргановић
Председник
Историјски пројекат Сребреница

Ден Хаг, 14 јун 2010

Postbus 90471
2509LL
Den Haag, The Netherlands
+31 64 878 09078 (Холандија)
+381 64 403 3612 (Србија)
Web: www.srebrenica-project.com
E-mail: srebrenica.historical.project@gmail.com