Вести

Богу хвала присуствовали смо Светој Архијерејској Литургији у манастиру Ћелија, која је служена у част Преподобног Јустина ћелијског,

Ћелије 14.06.2010.лета Господњег на дан Преподобног Јустина ћелијског

+++

којом је началствовао Митрополит црногорско-приморски Амфилохије уз саслуживање Епископа ваљевског Милутина, бачког Иринеја, будимљанско-никшићког Јоаникија, осјечко-пољског и барањског Лукијана, канадског Георгија, врањског Пахомија и зворничко-тузланског Василија.

Нажалост ни ова Света Литургија, која је служена на бини, није могла да прође без новотарија. Истина је да су у Светој Литургији биле све молитве, али се зато Митрополит Амфилохије потрудио да молитве које се изговарају тихо, док хор пева, он то говорио преко микрофона надјачавајући хор. У току Свете Литургије позлило је Владици Иринеју (ове године на Благовести пало је звоно када је он улазио у порту манастира), коме је указана лекарска помоћ и након тога је одведен у конак. Нека би дао Господ да се што пре опорави, али и да се покаје и на пут Истине врати. Саму Свету Литургију су поред наведеног, обележеле и две беседе, које су запарале уши присутним верницима.

Прво је Митрополит држао после читања Светог Јеванђеља подужу беседу, у којој је величао живот и дело Преподобног Јустина, а на крају позивајући да се тога и држимо. Како је то деловало страшно, да он који је уз помоћ својих истомишљеника избацио догматику Преподобног Јустина са Богословског факултета, који води народ у наручје јеретику из Ватикана, који прогони верна чада Преподобног Јустина, да позива да се држимо дела и живота Преподобног Јустина. Једно говори, друго мисли, треће ради, о Господе опрости му и уразуми га да не саблажњава народ Твој. Присутна Браћа и сестра су се само са уздасима и неверицом гледали, једва се уздржавајући да му одговоре.

Пред Свето Причешће кратку беседу је одржао Владика Милутин, који је између осталог рекао, да је ово једини богомољачки сабор и другог неће бити. Мислим да у том тренутку никоме није било јасно шта је тиме хтео да каже.

Преосвећени Владика би требао да прочита књигу Светог Николаја србског “Диван“ или да обиђе неке манастире где се стварно одржавају богомољачки сабори, па да се увери шта то значи и како то изгледа. Богомољачки сабор представља јединство присутног црквеног клира и народа, место где се чује и глас народа, а то се није баш видело у Ћелијама. После ломљења славског колача на гробу Преподобног Јустина, митрополит, владике, свештеници, монаси и монахиње и виђенији гости су отишли у конак на ручак.

Остао је народ који је спонтано окупљен око гроба Преподобног Јустина почео да пева Богомољачке песме и част неколицини свештеника који су после тога читали молитве. Након тога се народ разилазио, при чему је већи део одлазио у манастир Лелић, да се поклони моштима нашег великог Православног светионика Светог Николаја србског. И онда нам заиста није јасно оно што је рекао Владика Милутин да је ово богомољачки сабор. Зар нису требале наше владике да дођу међу обичан народ, да чују његов глас? Зар их није ни мало дирнуло, кад су непосредно пред Свету Литургију кренули од храма према бини, да им народ није прилазио да узме благослов (осим незнатног броја), или они сматрају да им народ није ни потребан?

Нека би дао Господ молитвама Пресвете Богородице, Светога Саве, Светога краља Милутина, Светога Николаја србскога, Преподобнога Јустина ћелијског и целе Небеске Србије да се заблуделе овце Христовог стада врате путу спасења, да се Срби обоже, умноже и сложе.

Шабац
дана 15.06.2010. лета Господњег.
С љубаљу у Господа браће и сестре у Христу
Братство Светог краља Милутина