logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Србија    Аутор: Radomir Reljic    1.311 пута прочитано    Датум: 17.06.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Dmitrović i njegov KOMENTARGospodine Dmitroviću, puno ima onih koji se bave pisanjem, puno ih piše a nisu novinari -nego samo “novinari”… .

Radomir Reljić (Otvoreno pismo R. Dmitroviću na njegov Komentar -”Artemije preči od boga”(objavljenu u VESTI-ma, 16. juni,2010)

+++

Novinari pišu, pišu o onome što dobro poznaju, pišu istinu, pravdu, čovekoljublje, pišu o zlu, kriminalu…pa i po cenu života

Kad ste već počeli od Boga i Artemija, moram da primetim da mi Srbi, svetosavci, pravoslavci; reč Bog pišemo velikim početnim slovom. Vama to pravo ne sporim, jer, po nekim komentarima na portalu gde je Vaša kolumna objavljena, može se primetiti da ste Vi JUL-ovac i ja ne znam kako se to kod Vas piše!

“Novinari” pišu da napišu, pišu ono što je naručeno, nije toliko ni bitno je li istinito i pravedno!? Njima ne mora ni biti naručeno od onoga kod koga su zvanično na platnom spisku!

Pomno prateći Vaš tekst, postepeno sam uočavao Vaš metod, kojim se neko(Artemije) ili neki(monasi) pripremaju unapred na osudu, krivicu i trpljenje, bez obzira šta je sa ISTINOM! Zašto nam ne napisaste bar nešto o toj istini?

Kažete da su morali i trpeli su zulum kroz vekove. Je li to ta Vaša logika, po kojoj se zulum treba trpeti i od svoje crkvene braće i od dela svoga naroda? Pa nećete me jos ubedjivati u stavljanje tog, turskog, okupatorskog i sličnih zuluma, u istu ravan-kao kad mi ga rodjeni brat čini!?

Vaša logika, namera, intelekt, rasudjivanje ili ne znam koji razlog iza toga stoji, mene ne mogu ubediti da je sve to isto.

“Trpljenje i molitva stubovi su svešteničkog života u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Tako je uvek bilo, a ako više nije onda je to potvrda da se i u ovu poslednju srpsku instituciju od ugleda uvukao onaj sa rogovima i repom i pridobio mnoge kojima su, nažalost, “mercedesi”, rezidencije sa liftovima do prvog sprata i đakuzi kade važnije od zavete onome koji sve vidi i na kraju za sve ispostavlja račun” To su vase reči u navodnicima, samo Vas podsecam.

Pročitajte ih slobodno više puta! Ako je djavo tu-prozovite ga. Ako je tu, po suštini konflikta, po činjenicama…možete birati samo izmedju Artemija i Irineja Bulovića!

Ako već nekog “podvodite” na zulum, na trpljenje, na odanost, iskušenje…pa zar mu već ne ugradjujete sudbinu žrtve, paćenika, pravednika.. Nije li onda normalnije da rep i rogove tražite na drugoj strani?

“Kakvi su to monasi, sveštenici, duhovnici… kako god hoćete, koji zbog jedne ljudske odluke, bila ona ispravna ili pogrešna, svejedno je, napuštaju svetinje čije se trajanje meri vekovima? I šta će biti sa tim manastirima po njihovom odlasku? Hoće li ih preuzeti Šiptari i na taj način pribaviti krunski “dokaz” da su crkve i manastiri SPC na Kosovu ustvari “kulturno nasleđe albanskog naroda”. -opet Vas citat!

Ovo je sam kraj vašeg licemerja, gospodine “novinaru”! Za mogući gubitak KiM-je Vi krivca odredjujete unapred!
Vi ga tražite u onima- koji su za njega i nas najviše dali!? Vi kao da već znate sve! Vi predvidjate predaju i oproštaj od Kosmeta, a ne “Kosova” kako vi to na šiptarsku sreću i radost pišete.

Ako sebe smatrate za Srbina, Svetosavca, Pravoslavca…zaboravite temu o kojoj ste se usudili pisati! Ne zato što Vam ja pretim (možda ćete i tako ovo moje protumačiti), nego zato što treba da Vas bude sram!

Ne sporim Vam ostale “epitete”, možda ste čak i intelektualac, ali Srbin i novinar niste sigurno. Uvek sam se “Srba”, “novinara” i “intelektualaca na zadatku”-plašio najviše.

Radomir Reljić

Otvoreno pismo R. Dmitroviću na njegovu kolumnu- “Artemije preči od boga”(objavljenu u Vestima, 16. juni,2010)

+++

+++

+++

16. 06. 2010. 00:00h | Piše: Ratko Dmitrović
KOMENTAR: Artemije preči od boga

Nakon smrti patrijarha Pavla jedan potpuno anoniman građanin Srbije rekao je, ispostavlja se proročki, sledeću rečenicu: “Srpska crkva sada ulazi u velike probleme i neka joj je bog u pomoći.” Baš to se događa, još od onih dana kada se birao novi patrijarh, a poslednje što trese instituciju u koju Srbi, bez obzira na sve, imaju najviše poverenja, u vezi je sa vladikom Artemijem.

Čitaoci “Vesti” znaju o čemu se radi; Sveti sinod Srpske pravoslavne crkve oduzeo je Artemiju eparhiju raško-prizrensku i naložio mu da napusti Kosovo i Metohiju. Juče smo pisali da monasi iz brojnih manastira SPC razbacanih širom Kosova napuštaju svoja staništa, ogorčeni zbog odluke Sinoda.

Ko je ovde u pravu? Čiji je greh veći? Može li jedna ljudska odluka da bude iznad reči božje, ma šta god to značilo?
Niko od živih episkopa i sveštenih lica Srpske pravoslavne crkve nije svetac, mada bi neki hteli da ih Srbi baš takvima doživljavaju i da se, u skladu sa tim, prema njima ophode.

Srbi se i na ovom slučaju dele na one koji brane Artemija, bez rezerve i sa mnogo strasti, i na one koji ovog vladiku vide kao zaštitnika grupe kriminalaca u delu srpske crkve na Kosovu i Metohiji.

Prvi kažu da je sve ovo urađeno sa ciljem da se Kosovo i Metohija i u duhovnom smislu preda Šiptarima jer je, kažu oni, Artemije bio poslednja brana odbrane Kosova i jedini u vrhu SPC koji se zalagao na liniji “Kosovo je Srbija”.

Uz to, podsećaju, Artemije nije hteo da dočeka potpredsednika SAD Bajdena kada je ono dolazio u Gračanicu, niti je dao blagoslov za tu posetu, kao što svojevremeno nije blagoslovio dolazak predsednika Srbije Borisa Tadića na Kosovo.
Da li je ovo tačno? Oko blagoslova za Bajdena i Tadića verovatno jeste, ali svakako nije tačno da je samo Artemije branio i brani Kosovo. Takva tvrdnja naprosto vređa zdrav razum i ne može da bude predmet rasprave. Ako je Artemije poslednja odbrana Kosova, onda od tog posla nema ništa.

U tom smislu zabrinjavajuće je i sa stanovišta SPC vrlo opasno ponašanje gorespomenutih monaha. Oni su, eto, ljuti zbog smene vladike, pa se pakuju i odlaze sa Kosova.

Ako se ne varam, a ne varam se, ulasku u monaški red Srpske pravoslavne crkve predstoji period podvižništva, mnogo teških iskušenja koje se okončavaju davanjem zaveta bogu. Taj zavet podrazumeva apsolutnu veru, apsolutnu poslušnost, skromnost (čak siromaštvo) i služenje crkvi i narodu po cenu sopstvenog života. Uostalom, činom monašenja čovek svoj život predaje bogu.

Samo ponašanje po ovim kanonima očuvalo je Srpsku pravoslavnu crkvu kao instituciju i njeno pristustvo na Kosovu i Metohiji, uprkos 500 godina turske okupacije i zuluma.

Kakvi su to monasi, sveštenici, duhovnici… kako god hoćete, koji zbog jedne ljudske odluke, bila ona ispravna ili pogrešna, svejedno je, napuštaju svetinje čije se trajanje meri vekovima? I šta će biti sa tim manastirima po njihovom odlasku? Hoće li ih preuzeti Šiptari i na taj način pribaviti krunski “dokaz” da su crkve i manastiri SPC na Kosovu ustvari “kulturno nasleđe albanskog naroda”.

Trpljenje i molitva stubovi su svešteničkog života u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Tako je uvek bilo, a ako više nije onda je to potvrda da se i u ovu poslednju srpsku instituciju od ugleda uvukao onaj sa rogovima i repom i pridobio mnoge kojima su, nažalost, “mercedesi”, rezidencije sa liftovima do prvog sprata i đakuzi kade važnije od zavete onome koji sve vidi i na kraju za sve ispostavlja račun.

izvor: Frankfurtske VESTI, 16.06.2010




7 коментара у вези “Otvoreno pismo R. Dmitroviću na njegov Komentar -”Artemije preči od boga””
  1. Monasi napustaju manastire zbog jakog udara ekumenista unutar SPC.Dmitroviću treba da se malo pocukaju rogovi!

  2. Procitao sam donji clanak kao i ovaj sada g. Relica povodom donjeg clanka R. Dmitrovica i iskreno da kazem ne vidim nista mnogo spornog da bi se radi toga morao stampati poseban komentar koji sada ispade kao clanak.
    Sa ovim zelim da se ogradim i od ovog komentara i od onog prvog clanka jer i sa jednim i drugim se u potpunosti ne slazem, ali smatram posto je nas urednik stampao oba clanka to znaci da ovde ipak postoji neka demokratija razlicitih misli iliti da se vidi da svi ne mislimo bas isto i to se mora postovati.
    To sto neko pise Bog malim slovom moze da bude neznanje,stamparska greska ili jednostavno pokazuje da ne voli Boga. Ako je ovo zadnje, to je u Demokratiji njegovo pravo,a za ona druga dva to bi ga trebalo ispraviti-nauciti.
    Onaj ko voli Boga on ga pise sa velikim slovom,a onaj koji ga ne voli pise ga sa malim slovom. I sta je sada tu sporno oko slova “B”?
    Takodje je cudan komentar: “da novinari pisu da napisu…”? Ako je to coveku profesija onda je takav komentar izlisan pa makar se ne slagali sa njegovim pisanjem. Mozda ipak nisam razumeo sta ste hteli sa time da kazete?
    Da bi zakljucio prvi deo tj. komentar komentara, ocigledno je da ne postoji tolerancija sa nikim ko se ne slaze sa mojim misljenjem,sto je uostalom odlika nasih ljudi.
    Sto se tice samog clanka “Artemije preci od boga”, koji je donet ispod komentara i tu je ocigledno da clanko-pisac nema toleranciju tj. pati od jednoumlja ali opet njegovo je pravo da tako misli jer mozda ima vise razloga i evidencija o ovom slucaju nego mi ili bar vecina koji to sve citamo.
    Vidimo da na Portalu Novinar.de uglavnom se objavljuju clanci koji su u odbrani v. Artemija pa je ustvari interesantno da se procita i neko ko se sa tim ne slaze.
    Pisac tog clanka koliko ja vidim jedinu je istinu rekao a da se ona vidi kao suza: “Srbi se i na ovom slucaju dele na one koji brane Artemija,bez rezervi i sa mnogo strasti, i na one koji ovog vladiku vide kao zastitnika grupe kriminalaca u delu srpske crkve na Kosovu i Metohiji…”
    E sada da li je bas sve to istina isto tako moze da bude dikutabilno i mozda se prava istina nece uopste saznati. Da je vladika Artemije umesto penzije uzeo barjak u ruke ne plaseci se da li ce ga Sveti Sinod rasciniti danas bi verovatno situacija bila drugacija (a to su opet samo nagadjanja), i mozda bi se doneklo znalo sta se zaista dogodilo u citavoj ovoj prici.
    On sada negde u Srbiji krcka svoju penziju,potpisao je neko “primirje” sa Svetim Sinodom, a pojedinci se i dalje glodju oko njegovog preranog penzionisanja i pusta da neko drugi i dalje vadi vruce kestenje iz vatre i dima dok on uz T.V. i casu hladnog crvenog vina prati Svetsko Prvenstvo u Fudbalu.
    A narod i dalje ceka da vidi sta kuva Sveti Sinod?!

  3. Gospodine Reljiću.

    Iz Vašeg “otvorenog pisma R. Dmitroviću” moglo bi se zaključiti da ste Vi Srbin, pravoslavac, vernik. Ovo prvo je vaša lična stvar a što se vere tiče ona je slojevita i ima svoje nepromenjive zakone. Ti zakoni važe od trenutka nastanka sveta. Sastavni deo tih zakona svakako NIJE laž.
    A vi lažete g. Reljiću. Vi ste lažov.
    Lažete kad kažete da sam “JUL-ovac”.
    Nikada u životu nisam ušao u prostorije JUL-a, nikada nisam sedeo niti sam se upoznao ni sa jednim od čelnih ljudi JUL-a a napisao sam najmanje tridesetak tekstova protiv JUL-a zbog kojih sam snosio teške posledice; ostao bez posla, izbačen iz stana, jedva prehranjivao porodicu…i još nešto o čemu ne želim da govorim. O ovome postoje pisani tragovi i dokazi.
    Takvom čoveku reći da je julovac predstavlja bogohuljenje, gospodine Reljiću a Vi tvrdite da ste pravoslavac, vernik, privrženik bogu.
    Mislite, vidim, da je pisanje reči BOG, velikim ili malim slovom, znak i dokaz odnosa prema veri? Jadna je Vaša vera ako po tome utvrđujete njenu snagu.
    Ne želim ni sa Vama ni sa drugima da polemišem o Artemiju, Irineju, SPC…jer niste dostojan protivnik, jer ne znate ni delić onoga što ja znam o unutrašnjoj slici Srpske pravoslavne crkve. O onima koji bi da se priklone papi, a ima ih i gade mi se, kao i o onima koji su veliki borci protiv pape a tu borbu vode iz rezidencija, iz “audia 8″ i “mercedesa”. Odakle im sve to? Na koga će ovaj jadni srpski narod da se ugleda kad im duhovnici, poslednja nada, uteha, oni za koje veruju da su veza sa bogom, žive kao najbogatiji srpski tajkuni.
    Znate li Vi, gospodine Reljiću, o čemu govorimo i o čemu Vi govorite u celoj ovoj priči? Jeste li uopšte svesni nepoznavanja problema u kojem presuđujete, osuđujete i sečete mačem, kao da ste Gospod.
    Kažete da nisam ni Srbin ni novinar.
    Možda po Vašim merilima i nisam novinar. Imate pravo da to ocenjujete, ali ko ste Vi da mi kažete da nisam Srbin?
    Znate li išta o meni?
    Poznajete li bar delić moje životne priče?
    Znate li da sam kao mladić od 28 godina u Hrvatskoj osuđen kao “srpski kleronacionalista”?
    Znate li da sam, samo zato što sam Srbin, novinar “Politike” i NIN-a, bio linčovan u centru Zagreba i da sam samo igrom slučaja izbegao smrt od koje me delilo četiri sata. Toliko je vremena proteklo od naloga za moje privođenje u logor smrti ( Jodno u Sisku) iz kojeg niko nije izašao živ, i moga begstva u Srbiju.
    Ko ste Vi Reljiću da meni govorite o nacionalnosti? Jeste li Vi, za razliku od mene, ikada nešto žrtvovali zbog svoga srpstva i šta je to što ste žrtvovali.
    Nemojte da se plašite “intelektualaca na zadatku”, kakvim mene smatrate. Na Vašem mestu ja bih se plašio boga.
    Pročitajte još jednom pismo koje ste mi napisali. Ako imate imali časti i vere u boga, zastidećete se. To će biti dovoljno.

    Vama i Vašoj porodici želim svako dobro.

    Ratko Dmitrović

    p.s.
    Ako želite da objavim Vaše pismo preduslov je Vaša adresa. Naravno, očekujte da Vam odgovorim, u stilu ovoga što je gore napisano

  4. SVAKO NOSI BREME SVOJE

    Gospodine DmitrovicuI
    Evo, kad Vec cackate mecku! Milina mi je da Vam odgovorim, posto jelo nije!
    Ne jedem splacine koje ste mi “privatno” poslali!
    Dmitrovic:
    A vi lažete g. Reljiću. Vi ste lažov.
    Lažete kad kažete da sam “JUL-ovac”.
    Nikada u životu nisam ušao u prostorije JUL-a, nikada nisam sedeo niti sam se upoznao ni sa jednim od čelnih ljudi JUL-a a napisao sam najmanje tridesetak tekstova protiv JUL-a zbog kojih sam snosio teške posledice; ostao bez posla, izbačen iz stana, jedva prehranjivao porodicu…i još nešto o čemu ne želim da govorim. O ovome postoje pisani tragovi i dokazi.
    Takvom čoveku reći da je julovac predstavlja bogohuljenje, gospodine Reljiću a Vi tvrdite da ste pravoslavac, vernik, privrženik bogu.
    Reljic:
    U mom otvorenom pismu Vama,sam napisao sledece:
    “Vama to pravo ne sporim, jer, po nekim komentarima na portalu gde je Vasa kolumna objavljena, moze se primetiti da ste Vi JUL-ovac i ja ne znam kako se to kod Vas pise!”
    Ne laze Reljic, procitajte komentare na Vasu kolumnu(Katarina,Milan,Marijana..prepiska) u Vasim novinama, gde ste Vi urednik. Jasno, ili Vam treba nacrtati? Dirnuo sam u Boga?
    Dmitrovic:
    Ne želim ni sa Vama ni sa drugima da polemišem o Artemiju, Irineju, SPC…jer niste dostojan protivnik, jer ne znate ni delić onoga što ja znam o unutrašnjoj slici Srpske pravoslavne crkve. O onima koji bi da se priklone papi, a ima ih i gade mi se, kao i o onima koji su veliki borci protiv pape a tu borbu vode iz rezidencija, iz “audia 8″ i “mercedesa”. Odakle im sve to? Na koga će ovaj jadni srpski narod da se ugleda kad im duhovnici, poslednja nada, uteha, oni za koje veruju da su veza sa bogom, žive kao najbogatiji srpski tajkuni.
    Znate li Vi, gospodine Reljiću, o čemu govorimo i o čemu Vi govorite u celoj ovoj priči? Jeste li uopšte svesni nepoznavanja problema u kojem presuđujete, osuđujete i sečete mačem, kao da ste Gospod.
    Reljic;
    Kad jedan novinar pise(jos i urednik) mora biti spreman na javnu polemiku i kritiku a omalovazavanje(jer niste dostojan protivnik) onoga koji se sa njim ne slaze, nije mu nikakva argumentacija. Zato sam ja Vama u -otvorenom pismu(koje Vi ne zelite da objavite)-napisao da ste Vi “novinar” a ne novinar. Pisete da puno znate o desavanjima u SPC(moje znanje je samo delic Vaseg), imate novine u kojima ste urednik…zasto ne pisete, ispljujte tu istinu!
    Sva Vasa istina je u tome da su Artemije i njegovi:crkveni tajkuni, Artemije ispred boga, Artemije zastitnik kriminalaca, gresno nisu docekali Bajdena i Tadica, ponasanje monaha opasno, moraju trpeti zulum, krivi su za “Kosovo ako odu”…
    Kako Vas nije sram! Koga Vi okrivljujete za predaju Kosmeta?
    Pustite Vi samo pismo-neka se vidi kako Reljic “presudjuje”. Vi ga ne mozete sakriti!
    Dmitrovic:
    Znate li išta o meni?
    Poznajete li bar delić moje životne priče?
    Znate li da sam kao mladić od 28 godina u Hrvatskoj osuđen kao “srpski kleronacionalista”?
    Znate li da sam, samo zato što sam Srbin, novinar “Politike” i NIN-a, bio linčovan u centru Zagreba i da sam samo igrom slučaja izbegao smrt od koje me delilo četiri sata. Toliko je vremena proteklo od naloga za moje privođenje u logor smrti ( Jodno u Sisku) iz kojeg niko nije izašao živ, i moga begstva u Srbiju.
    Ko ste Vi Reljiću da meni govorite o nacionalnosti? Jeste li Vi, za razliku od mene, ikada nešto žrtvovali zbog svoga srpstva i šta je to što ste žrtvovali.
    Nemojte da se plašite “intelektualaca na zadatku”, kakvim mene smatrate. Na Vašem mestu ja bih se plašio boga.
    Pročitajte još jednom pismo koje ste mi napisali. Ako imate imali časti i vere u boga, zastidećete se. To će biti dovoljno.
    Reljic:
    Nikad nisam bio clan ni jedne partije, nikad glasao. Pocetak rata, Sarajevo, pomocnik direktora, brak, jednodete od godine, ja 32 godine..Rat ni poceo, dolaze zelene beretke(jednog prepoznao) na radno mesto i odvode u kazamat. Smrsao u njemu 20-ak kila(maltretiranje, glad strah). Sudbina:prvi posao-sef racunovodstva u Savezu Slepih BiH, poznavali me skoro svi slepi u BiH), culi gde sam, skupili se, napravili nevidjenu frku, dosli u kazamat i oslobodili me. Ali samo kazamata! Mesec dana me slep covek skrivao u svojoj kuci. Pobegao na Ilidzu kroz obruc(duga prica za filma) ali ne u Srbiju kao Vi. Poljubio srpsku zemlju i ukljucio se u najvece borbe na Ilidzi, ranjavanje, borbe…Sve do maja 93., niko moj nije ni znao da sam ziv, od tada pa do kraja rata u Teslickoj brigadi. Prosao sve borbe na frontu dugom 100 km. Pet godina, tada, jedino dete video nisam. Dete i zena u Nemackoj-Reljic nije hteo da napusti borbu. Sve dokumentovano, cisto, junacki, ljudski, bez packe na biografiji..jedino malo specificno, cudan covek. Izgubio 3 rodjena rodjaka u borbi(Zoran u zajednickoj na Jelovcu),
    svi do jednog u familiji bili na frontu…bez straha, kao i sada da to javno napisem.
    Zasto to pisem? Pa, procitajte kako ste me mazohistici, placuci nad svojom sudbinom(bezanje u Srbiju), vukuci pravo zrtve, tako nisko, podlo…pokusali da diskreditujete, bez pomisli da mozete da naletite na minu! Pa sve do druge krajnosti, bogohuljenje je ko Vama sta napise!
    Pustite neka ljudi citaju! Pustite da drugi prosudjuju, zasto krijete otvoreno pismo(kao sto cete i ovo pokusati sakriti), pustite nek ljudi prosude..! Pustite neka vide sve:ko je cast, vera, ko treba da se stidi(Vase reci),
    Vidite, gospodine “novinaru”, zrtvovao sam malenkost! Krv moju i mojih najblizih!
    Cime sam to izazvao, sta sam Vam skrivio, gde sam pogresio ?
    Zato sto sam Vas “provalio”?
    Dmitrovic:
    p.s.
    Ako želite da objavim Vaše pismo preduslov je Vaša adresa. Naravno, očekujte da Vam odgovorim, u stilu ovoga što je gore napisano
    Reljic:
    Valjda sam Vam sve ovo pisao sa neke adrese! Sta imam ja od Vas-imate i Vi od mene!
    Pa posta se salje sa adrese! Jesam li Vam mozda sve ovo ubacivao u kucno sanduce?
    Pada li Vam mozda na pamet da mi dodjete na kafu ili neka Vasa nova Udba u Vase ime?
    Nikad nisam imao strah od toga, sto ce biti bice, moje breme sam uvek spreman da nosim.
    Preklinjem Vas kao Boga-objavite:moje otvoreno pismo Vama, Vas odgovor meni i na kraju ovo pismo. Uradite to, moju adresu cete onda dobiti licno! Treba li Vam ona mozda za javno objavljivanje?
    Pa kako bi objavili nesto anonimno? I to je normalno.
    Evo ja javno!
    Punoo zdravlja Vama i Vasima

    Radomir Relic,
    17. juni 2010

  5. Gospodine Reljiću,

    Kako da polemišem sa Vama kad ne uvažavate ni delić onoga što ja kažem i što se može proveriti za pet minuta, već se pozivate na “istinu” anonimaca koji se javljaju pod imenima “Katarina, Milan, Marijana”.
    To je kao da ste me optužili za ubistvo a kao dokaz prilažete tvrdnju da ste to čuli na pijaci “od neke žene koja se zove Katarina”. Neverovatno.
    Iskreno saosećam sa patnjama koje ste prošli za vreme rata, uključujući žrtve u Vašoj porodici. Zaista iskreno jer, da citiram čuvenog pesnika, “mene svaka rana roda moga boli”.
    Međutim, od mene nećete čuti koga sam sve izgubio za vreme rata u Hrvatskoj. Suviše je to intimno i bolno.
    Naravno da sam, čuvajući glavu svoje porodice (dete od tri godine) i svoju pobegao u Srbiju. A gde sam, kao novinar “Politike”, poreklom sa Kosova i Metohije, okolina Uroševca, trebao da pobegnem? U Nemačku? Sloveniju? Mađarsku?
    Čestitak što ste me “provalili” gospodine Reljiću. Na Vašu žalost niste prvi. Isto tako su me, davno pre Vas, “provalili”: Petar Luković, Hloverka Novak Srzić, Sonja Biserko, Nataša Kandić, Žarko Korać…
    Nisam tražio Vašu adresu da bih Vam poslao Udbu, već da se za obe strane u polemici zna adresa. Za mene se zna gde radim, gde sedim, koji su mi telefoni…
    Inače, ja sam poznat po tome što šaljem ljudima Udbu na vrata. Mnogi su tako skončali i završili u zatvoru. Kontrolišem Udbu u potpunosti. E moj Reljiću, Srbine.

    Želim puno zdravlja i svaku sreću Vama i Vašoj porodici. Nega vas bog čuva.

    Ratko Dmitrović

    —– Original Message —–
    From: radomir reljic
    To: rdmitrovic@frvesti.com
    Sent: Thursday, June 17, 2010 9:12 PM
    Subject: [***SPAM*** Score/Req: 07.9/5.0] Zasto krijete postu koja bi tebala biti javna?

  6. “Isto tako su me, davno pre Vas, “provalili”:Petar, Lukovic, Hloverka Novak Srzic, Sonja Biserko, Natasa Kandic, Zarko Korac…”

    Gospodine Dmitrovicu,

    -Posle Vaseg “zrtvenog-placljivog” kontranapada(cionisticki metod),
    -Posle “upoznavanja”,
    -Posle sipanja argumentacije o ISTINI(ne znam ni delic onoga sto vi znate),
    -Posle ove Vase recenice koju sam gore napisao, koja sve o Vama govori.
    -Posle “napora” da se sve sakrije!

    Trpanje mene u isti kos sa tom gamadi samo pokazuje Vasu glavnu osobinu-LICEMERJE!
    Licemeru se veoma retko desava da bude iznenadjen! Onda ujeda gde je najtanje, gde boli!
    Sujetni, iznenadjeni licemer-opasna kombinacija!Velik, pa mu neko kaze da nije!
    Sve se vidi u Vasoj recenici koju sam citirao-ni trunke volje za pozitivnim “smirajem”.
    Nadam se svetla strana Vaseg mozga(ima je svako) uspeti da istisne tamu koju Ste,
    iz meni nepoznatih namera, uspeli jos vise da ucrnite!
    Kao sto sam Vam vec napisao-Svako svoje breme nosi.
    A sam sebi tovari-ako je slobodan!
    Nista ne treba da zalite(moje zrtve)-ja ne placem nikada.
    U zrtvu ste se sami promovisali pre napada(od nekud poznato)!
    Jos nesto za kraj-Puno citam ali nikad jos nesto pozitivno za Vase pisanje nisam procitao,ni jedan komentar!
    Pravi profesionalac-radi za pare, ne pise radi citalaca!
    Radomir Reljic

  7. Objavio sam ovu prepisku izmedju mene i g-na Ratka Dmitrovica iz jednog jedinog razloga-Zato sto nije dozvoljavao da se -Otvoreno pismo- objavi javno, nego mi je postu upucivao “privatno”. Iz tih njegovih pisama se jasno vidi:
    1.U svojoj kolumni-Artemije preci od boga-objavljenoj u Vestima, g-in Dmitrovic je otvoreno Artemija i monastvo optuzio za stanje u nasoj crkvi.
    2.Da on zna sta ekumenisti rade(cak kaze i da mu se gade,u privatnoj prepiski sa mnom-zato sam prepisao njegova pisama upucena meni)
    3.Privatno glumeci velikog Srbina(optuzivanje ekumenista),javno je na suprotnoj strani (pljujuci po Artemiju i monasima koji su napustili KiM)
    4.Posedujem originale njegove poste meni
    5.Sve ovo je dokaz njegove duple licnosti i hteo sam da sve ovo stavim na uvid, njegovim ekumenistima, od kojih je njegov tekst bio narucen.
     


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo