Вести

Hirurg iz Adelejda oseća se ponosnim što se, sa oružjem u ruci, borio na Kosovu 1999. godine, ali njegove kolege ne slažu se da skalpel ide zajedno uz „kalašnjikov“.

+++

Doktor Krejg Jurišević otišao je na ratište pre više od deset godina sa namerom da pomogne žrtvama sukoba i pruži im neophodnu medicinsku pomoć i podršku. „Desilo se nešto neoubičajeno“, piše ‘Vikend Australijen’, „jer dr Jurišević, hirurg, nije samo lečio posledice borbe, već je postao i borac, ubijajući vojnike, obavljajući obaveštajne poslove i učestvujući u patrolama na neprijateljskoj teritoriji za vreme kosovskog rata 1999. godine.“

Njegove akcije su opisane u memoarskoj knjizi „Krv na mojim rukama“ koja je predstavljena ovog meseca na Festivalu pisaca u Sidneju. Uoči izlaska knjige, 44-godišnji otac troje dece koji sebe opisuje kao bivšeg katolika, izložio je sebe mogućnosti da doživi buru komentara o moralnosti svojih postupaka, ali je, kaže, „spreman za bilo koje pitanje ili argument“.

„Moja reputacija kao hirurga je prilično dobra… ali sam siguran da će biti nekih doktora i pacijenata koji će misliti da sam pogrešno postupao“, kaže on.

„Dr Jurišević je 27. aprila 1999. godine otišao u Albaniju, radeći u okviru međunarodnih medicinskih grupa, kao lekar-koodinator zadužen za 100.000 izbeglica koje su pobegle pred brutalnim snagama srpskog jakog lidera Slobodana Miloševića na Kosovu“, piše list.

„Dok je bio tamo, razotkrio je mrežu iznuđivača u lokalnoj bolnici. Da bi izbegao osvetu lokalne mafije rečeno mu je da se prebaci u kamp za obuku lokalnih gerilskih snaga, Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Počeo je kao lekar u kampu OVK, onda obučavao regrute, da bi završio u borbi zajedno sa vojnicima OVK na planini Paštrik, na albanskoj granici, dok je, u smenama, takođe i operisao ranjene u borbama.“

„Kaže da se u svakom momentu suočavao sa vlastitom savesti, ali, na kraju za njega je postalo nevažno da li pomaže izbeglicama s Kosova ili povređenim i umirućim vojnicima OVK“.

Podrška Albanaca

Doktor Jurišević je na Fejsbuku objavio detalje o svojoj knjizi.

Njegovi saborci na istom mestu postavili su i niz fotografija iz vremena koje je provodio s puškom u ruci. Evo nekih komentara:

„Vrlo dobra priča o našem ratu na Kosovu…. nadam se biće uskoro i film, dobar posao urađen Krejg“ (Ekrem S. Fejzulahu)

„Čestitke na objavljivanju knjige. Ima li planova za albanski prevod? Pozdrav, prijatelju“ (Adhurim Murtezai)

„Mnogo emocija… posle deset godina imam priliku da vidim sebe iz ratnog vremena, hvala Krejg“ (Naim Fanaj)

– Otišao sam na Kosovo zbog jedinog razloga, a to je da pomognem – kaže dr Jurišević.

„Doktora Juriševića je privlačila ratna medicina na početku njegove karijere, kada je kao lekar-volonter bio u Izraelu i Gazi, za vreme intifade 1992/“93. godine. Bio je i u Istočnom Timoru 2006. i Avganistanu 2008.

Kao rezervista-medicinar 2006. godine pridružio se australijskoj vojsci. Svestan je da će njegovi postupci izazvati mnogo kritika, ali prija mu podrška koju takođe prima, uključujući penzionisanog australijskog general-majora Džima Molana, šefa operacija međunarodnih snaga u Iraku 2004. i 2005. godine“.

– Mislim da je pogrešna ideja kako doktor u borbi protiv zla mora da bude samo doktor. Kad se suočavate sa stvarnim zlom, po mom mišljenju, to traži potpuno predanje uma i tela.

Kada gledate stvarnom zlu u lice, bez obzira na to radi li se o srpskoj miliciji ili Al Kaidi, kako se iko usuđuje da pretpostavlja da treba da se bude iznad toga – kaže general.

Predsednik Australijskog medicinskog udruženja Endrju Peski, međutim, ima drugačije mišljenje. On razume da je doktor Jurišević trebalo da donese teške odluke, ali njegove akcije kao borca, istinski su suprotstavljene njegovoj profesionalnoj ulozi, navodi on.

– Treba da izaberete da budete ili doktor ili vojnik – ne vidim kako se oboje može simultano obavljati – rekao je doktor Peski.

Nije unuk kao deda

Hirurug iz Adelejda je, navodi australijski list, odrastao na pričama o heroizmu svog dede po majci, Franca, koji je pomagao partizanima u svom rodnom Trstu u Italiji, za vreme Drugog svetskog rata. Odveden je u nacističke konclogore u Dahau i Mauthauzenu.

28. 05. 2010. 12:00h | Vesti