Вести

Поштовани, обавештавамо Вас да текст који је послат са званичног сајтаманастира Црна Река под насловом „Монаштво бежи од терора“ није делобратства манастира Црна Река.

Електронском поштом 31.05.2010 11:50

+++

Чланак је без нашег знања постављен насајту и прослеђен на мејлинг листу од стране наших сарадника ванманастира.

По благослову новог Администратора – Митрополита Г.Г Амфилохија сајтће надаље садржати само текстове везане за манастир.

Братство манастира Црна Река

Електронском поштом 31.05.2010 11:50

+++

+++

+++

Прогон монаштва у епархији рашко-призренској узима замах. Анти-монашки дух Администратора?

Манастир Црна Река, 30.05.2010

+++

Терор који је заведен у епархији рашко-призренској безаконим одлукама Синода из фебруара 2010. године и постављањем А. (Зорана) Јевтића за Администратора епархије рашко-призренске не јењава, напротив.

Прогон монаштва започет самим његовим доласком у епархију траје већ неколико месеци, појачан је постављањем новог Администратора А. Радовића. И одмах настају тектонски потреси: смена игумана у манастиру Црна Река, символу монаштва епархије рашко-призренске и духовној круни Епископа Артемија, и довођење новог игумана из другог манастира, другог братства, чак из друге епархије! Анти-монашка философија и неманастирско умовање, да ли и антицрквено?

Слична одлука била је примењена недавно од стране претходног Администратора А. Ј. у случају манастира Светих Архангела код Призрена, који је сменио игумана Бенедикта и довео са собом извесног Михајла Тошића (који се одавно одрекао монаштва епархије рашко-призенске побегавши далеко, да би се недавно однекуда поново појавио – да ли као тројански коњ, да дочека нову управу А. Ј. и Т. Шибалића?) и дечанског костоломца монаха Језекиља (чудан ”кадар” за обнову монаштва и манастира, али изгледа по укусу А. Ј.!), но тај својеврсни ”пуч” није успео.

Али, наречени игуман Црне Реке, извесни Хризостом из Црне Горе, се не појављује! Прича се да је морао хитно да отпутује!

Убрзо затим изазива се расцеп у сестринству манастира Кончул код Рашке (ударом који је започео још претходни Администратор А. Ј. безразложном и исконструисаном сменом игуманије Саре) и половина сестринства овога манастира приморано је да напусти своје обиталиште и своју епархију!

Може се очекивати да ускоро комплетно братство манастира Црне Реке напусти епархију рашко-призренску.

Управа је свргнута и у манастиру Гориоч одмах након доласка А. Ј. у епархију, те је у манастиру заведен неки неприродни, неманастирски поредак и устројство (да ли као увод у узвођење мајке викара Т. Ш. у чин игуманије?), да би игуманију манастира Гориоч Антусу недавно А. Ј. и званично разрешио дужности.

Предузета је и смена управе у манастиру Зочиште, те се чује да и они сада такође траже уточиште у другој епархији.

Нови Администратор А. Р. наговестио је такође, прича се, и промену управе у манастиру Улије код Лепосавића.

+ + +

Монаштво других манастира је већ разбијено и поцепано (Сопоћани, Бањска, Грачаница…) деловањем претходног Администратора А. Ј, а сада је у најави и даљи одлазак монаха, нарочито након најновијих (драконских?) мера А. Р, и протеривања епископа Артемија из епархије рашко-призренске као и недавне одлуке светог Синода да се епископу Артемију забрањује даље духовно руковођење монаштва епархије рашко-призренске(!) (другим речима, донета одлука значи да се деца насилно, административним мерама и противно њиховој вољи као и вољи родитеља, одузимају од родитеља и предају на старање у ”социјалну установу”, тј. искусним ”чикама” који знају свој ”посао”).

Не треба превидети да је неколицина манастира у потпуности предано новој управи – то су пре свега манастири Соколица [настојатељица др Милица (Макарија) Обрадовић], Девич, Високи Дечани, Врачево код Лешка (настојатељ Василије Делић).

Оно што, сасвим је очигледно, није успела шиптарска УЧК као ни НАТО пакт, а то је да протерају епископа Артемија из епархије рашко-призренске, него је он остао уз своју паству и уз свој народ у свим данима страдања и прогона током више од 10 година – успело је најзад неколицини епископа из светог Синода и Патријарху српском г. Иринеју (којима је то био први ”посао” након избора новог Патријарха). Епископ Артемије коначно је протеран из епархије рашко-призренске и забрањен му је повратак у њу (има ли овде икакве аналогије са протеривањем стотина хиљада Срба са Косова и Метохије током Другог Светског Рата, тада од стране Шиптара, и забраном повратка, након завршетка рата, на своја огњишта?).

Да ли овакве мере и примењени методи Адиминистратора, међутим, треба да чуде? Погледајмо мало њихове духовне њиве. Како се претходни Администратор А. Ј. брине о свештеницима које му је Бог поверио, колико је монаштва сабрао, колико брине о Епархији од Бога му предатој…, и одговор ће бити надохват руке! Приликом недавне посете претходног Администратора А. Ј. манастиру Црна Река, према аутентичним сведочењима, његова пратња је са собом понела сузавац! Посета таквог епископа монаштву – какав карактер може имати?

У том светлу треба сагледавати и одлуку А. Ј. да неколицини манастира уочи Васкрса забрани служење Литургије на период од скоро 40 дана! Који то ум може да схвати, прихвати и поздрави?

Последице овакве ”политике” (”инвазије” на епархију рашко-призренску) већ су видљиве и веома осетне. Нека буде наведена овом приликом само једна од њих – народ је у великој мери престао да долази у овако ”реформисане” манастире, не прихвата Администратора, јасно му стављајући до знања да он није њихов пастир – јер није ушао на врата – те га и они ”не познају”.

Да ли је циљ Администратора који тутњају епархијом рашко-призренском сатирање и затирање свега вредног што је епископ Артемије, дејством благодати Божије, створио током 20 година своје архипастирске службе? Одлуке и догађаји говоре сами за себе.

Манастир Црна Река, 30.05.2010

Илустрција и формат текста -новинар.де