Вести

„Православна вера је вера образованих људи, тј. оних људи који носе Образ Божији на себи“, рекао је Свети Владика Николај. Такви људи имају страха Божијег у себи и у свему се држе Божијег Закона.

за новинар.де Недељко, 26.05.2010

+++

Многобројни образовани правници, који носе образ Божији на себи, указују да су у вези са преосвећеним Владиком Артемијем у СПЦ, од стране Синода, а касније и Сабора, грубо нарушени многобројни канони Светих Апостола и Светих Отаца Цркве, као и основни грађански закони. Поред кршења канона и закона на које указују образовани правници, сви други образовани људи, који носе образ Божији на себи, виде и кршење Светих догмата и увођење разних новотарија у Цркву. Једини који не желе да виде су они епископи који су свој образ укаљали, кршећи каноне Светих Апостола и Светих Отаца Цркве, као и многобројне законе, како грађанске тако и црквене. Заслепљени гордошћу, понижавају образоване људе и образовану интелигенцију, који носе образ Божији на себи, не желећи ни да чују за своје погрешке које им образовани људи указују, јер себе сматрају непогрешивим.

Изјава српског Патријарха у његовом најновијем интервју датом у Лесковцу, увелико дискредитује не само његову непогрешивост, већ и непогрешивост Синода, чији је и председник:

„On (патријарх) je objasnio da vladika Artemije nije mogao da ostane u ERP „zbog nekih njegovih prijatelja koji su tamo pravili probleme“, pa je na Saboru izrazio želju da ode u Sremsku eparhiju.“

Била би то уверљива изјава српског Патријарха, да верници заиста верују у његову непогрешивост. Да преосвећени Владика Артемије није недавно дао интервју за дневни лист «Правда», који се толико препричава у «образованом верном народу, који носи образ Божији на себи», можда би му још неко и поверовао.

Наиме, на 2. ПИТАЊЕ новинара „ПРАВДЕ“ које гласи:

«У одлуци Сабора донетој 90-их година стоји да сваки епископ може да одабере један манастир у својој Епархији у коме би, у случају повлачења, пензионисања или старости, могао да остане. Зашто се та одлука не односи на Вас, пошто је готово извесно да нећете боравити у рашко-призренској Епархији?»

Преосвећени Епископ Артемије одговара:

«На то питање морали би други да одговоре. Ја сам, заиста, тражио да и после разрешења останем у неком од многобројних манастира Епархије рашко-призренске, будући уверен да би тада и сво монаштво остало тамо где је и до сада било, дакле у својим манастирима. Нажалост, моја молба није уважена. Зашто? није моје да одговорим.»

Из ове изјаве преосвећеног Владике Артемија видимо да он невољно одлази у други манастир, далеко ван своје Епархије и да за њим иде мноштво монаха и монахиња, као његове духовне деце коју је он духовно родио. Зашто? Оставља другом да одговори.

Патријарх одговара веома брзо, али, сасвим другачије. По њему сам преосвећени Владика Артемије је рекао Сабору да не може да остане у ЕРП због неких својих „пријатеља“ и да је изразио жељу да баш оде у Епархију Сремску.

Поставља се питање: Ко говори истину од њих двојице, Патријарх или Владика Артемије?

Док не дођем до правог одговора на ово веома кључно питање, руководићу се логичним расуђивањем: Зар би толико образованих монаха, који носе образ Божији на себи кренуло за Владиком Артемијем да у њему нису препознали образованог духовника, аву и Владику испуњеног све самим Светим Врлинама, који као такав носи образ Божији на себи, који светли као светлост пред људима? Зар би толико образованих људи и образоване интелигенције, који носе образ Божији на себи указивало на грешке које праве поједини непогрешиви епископи, који су прекршили толико канона Светих Апостола и Светих Отаца Цркве, као и толико закона, како црквених, тако и грађанских?

„Кад неко полије град петролеумом“, каже Св Владика Николај, „више се не поставља питање ко је град запалио, већ ко га је полио?“

Петролеум екуменизма, папизма, глобализма и других новотарија су полили неки несавесни епископи свуда по верном народу у СПЦ. Зна се и да су петролеум прекршених закона и канона Светих Апостола и Светих Отаца Цркве на СПЦ полили епископи у Синоду, којима због њихове непогрешивости, канони и закони нису ни потребни. „Пожар“ је кренуо. Многи образовани људи, који носе образ Божији на себи су покушали да га угасе. Епископи у Сабору, који су надгласавањем верификовали безаконе одлуке Синода су додали петролеум новог кршења Светих канона и закона у ватру и тиме спречили образоване епископе, који носе образ Божији на себи, да угасе „пожар“. Последице „пожара“ који је неконтролисано букнуо су веома велике, а узрок „пожара“ је добро познат свима.

Они који су полили петролеум екуменизма, папизма, глобализма и разних других новотарија, као и они који су полили петролеум прекршених закона и канона Светих Апостола и Светих Отаца Цркве, и изазвали „пожар“ у СПЦ, сад би хтели да кривицу пребаце на образоване православне монахе и верни народ, који носе образ Божији на себи, да су они криви за „пожар“. Једном монаху је већ пресуђено, лишен је монашког чина и искључен из Цркве. У његовој пресуди је потпуно занемарен главни узрок који је довео до свих насталих последица. То су несавесни епископи у Синоду и Сабору, који су изазвали «пожар» у СПЦ и довели до свих ових последица, па и оних због којих је овај монах и осуђен.

1. Да није било епископа у Синоду који су прекршили Каноне Светих Апостола и Светих Отаца Цркве, не би овај монах прикупљао потписе и због тога био осуђен.
2. Да није епископа који проповедају свејерес екуменизма састајући се са иновернима у разним «парасинагогама», не би овај монах напуштао свој манастир да упозорава верни народ на опасност која му прети.
3. Да није епископа који често одлазе на поклоњење папи римском, не би верни народ са овим монахом стајао испред Патријаршије и молили се Живом Богу да уразуме оне које верују у бога на земљи и признају његово првенство.
4. Да није епископа којима је све друго прече због својих глобалистичких ставова од свог верног народа, који им је Бог поверио на духовно руковођење, не би овај монах био осуђен, а образовани верни народ, који носи образ Божији на себи, наружен разним погрдним именима.

Сав образован верни народ, образована српска интелигенција, образовано монаштво и свештенство, дакле, сви који носе образ Божији на себи, свак онако, како уме и зна, наставио је да гаси овај велики «пожар.» који су изазвали несавесни српски епископи. Да би се «пожар» што пре угасио и да би штета била што мања потребно је да се хитно, пре ванредног јесењег заседања, састану сви српски епископи.

Како би «пожар» успешно угасили и како се он никада више не би поновио, потребно је да епископи добро прелистају и проуче све Каноне Светих Апостола и Светих Отаца Цркве, да прочитају све књиге Светог Јустина Ћелијског, посебно његову Догматику и да виде како су Свету Литургију служили наши многобројни Свети Оци. Многобројна чуда која се дешавају само у Православној Цркви говоре да је Православном верном народу потребан само Живи Бог, а не други смртни богови који се траже по разним екуменистичким „парасинагогама.“

На српским Епископима је, дакле, највећа одговорност да угасе «пожар», који се много проширио. То могу да ураде, само уз дужно поштовање образованог верног народа, образоване интелигенције и образованог монаштва и свештенства, који носе образ Божији на себи, и који су као Црква указали на узроке овог «пожара.» Од вас, српских епископа, такође као Цркве, се захтева да се и ви држите Божијег Закона и да сачувате образ Божји на себи.

Држећи се Божијег Закона, држаћете се и Светих догмата, и Светих канона, и закона, и ваши судови неће бити: «Ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога Истинитога», како и приличи свима онима, који имају страха Божијег и носе образ Божији на себи.

Само такви, са образом Божјим на себи можемо да сачувамо нашу Православну веру, чисту и аутентичну, у којој се спасавамо, као што су је чисту и аутентичну чували и наши образовани преци и у њој се спасавали 2000 година пре нас.

Недељко, 26.05.2010