logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Србија    Аутор: новинарство    501 пута прочитано    Датум: 6.05.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Саопштење СабораСаопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у Београду од 26. априла до 5. маја 2010. године

извор: СПЦ.РС, 5. мај 2010 – 23:05
+++

У Патријаршијском двору у Београду, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, одржано је, од 26. априла до 5. маја, редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве.

Свети Архијерејски Сабор је свој рад започео саборним служењем свете архијерејске Литургије у Саборном храму Светог Архангела Михаила у Београду, на којој је началствовао Патријарх српски г. Иринеј и извршен призив Светога Духа за благословен и благопоучан рад Сабора. Затим је Његова Светост Патријарх, као Председник Сабора, у свом уводном обраћању Сабору обновио молитвено сећање наше Цркве на личност и духовне заслуге свога блаженопочившега претходника, патријарха Павла, и указао на важност одговорног решавања постојећих питања у духу светих канона и вековне црквене праксе.

Најважније и најблагодатније дело Сабора на овогодишњем заседању била је канонизација двојице архимандрита, оца Јустина Поповића (1894-1979) из манастира Ћелије код Ваљева и оца Симеона Поповића (1840-1941) из манастира Дајбабе код Подгорице, односно уношење њихових имена у диптихе светих Православне Цркве и њихово прослављење (свечано проглашење за угоднике Божје) на саборној светој архијерејској Литургији у Храму Светога Саве на Врачару у недељу 2. маја, чиме је потврђено њихово већ одавно постојеће молитвено поштовање у верном народу Божјем не само у оквирима Српске Православне Цркве него и у оквирима васељенскога Православља. По одлуци Сабора, литургијски спомен преподобног Јустина Ћелијскога славиће се 1/14. јуна, а спомен преподобног Симеона Дајбабског 19. марта/1. априла сваке године. Одлучено је, такође, да се спомен светих новомученика јасеновачких убудуће празнује 31. августа/13. септембра.

Потврђена је саборска одлука са прошлогодишњег редовног заседања да се приступи изградњи храма и меморијалног центра посвећеног литургијском и историјском сећању на све српске жртве ратова вођених у 20. веку, као и жртава НАТО – агресије на Србију и Црну Гору 1999. и жртава мартовског погрома над Србима на Косову и Метохији 2004. године.

У току Сабора, 1. маја, одржана је и седница Централног тела за довршење Спомен-храма Светог Саве на Врачару, на којој су, између осталог, саслушани и усвојени извештаји о изведеним и планираним радовима и о финансијском аспекту изградње овог заветног светилишта читавог српског народа. После седнице служен је, у самом Храму, парастос његовим ктиторима, задужбинарима, добротворима и приложницима, а уједно и блажене успомене Патријарху српском Гаврилу (Дожићу), поводом навршених шездесет година од његовог упокојења у Господу. Сутрадан, 2. маја, одржана је у великом амфитеатру Православног богословског факултета, у присуству Његове Светости Патријарха, чланова Сабора, декана, наставникâ и студената Факултета, као и заинтересоване публике, свечана академија поводом 90-годишњице васпостављања Пећке Патријаршије, односно уједињења покрајинских Цркава у једниствену Српску Патријаршију, и поводом 60-годишњице упокојења патријарха Гаврила. Том приликом је о снажној личности, мукотрпном животу и духовним заслугама патријарха Гаврила беседио Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

Сабор је саслушао и са одобрењем примио на знање следеће извештаје о животу Цркве у периоду од прошлогодишњег до овог редовног заседања: о упокојењу и испраћају блаженопочившег патријарха Павла; о избору и устоличењу садашњег Патријарха; о раду Светог Синода, Патријаршијског управног одбора, Великог црквеног суда, фондова Српске Православне Цркве, Информативно-издавачке установе, добротворне установе Човекољубље, поклоничке агенције Доброчинство и других централних црквених тела и установа; о одлукама Четврте свеправославне предсаборске конференције у Шамбезију крај Женеве из јуна 2009. на тему што делотворнијег организовања мисије, сведочења и сарадње помесних Православних Цркава у расејању и о ставовима Свеправославне припремне комисије за Свети и Велики Сабор Православне Цркве, из децембра прошле године, такође у Шамбезију, на тему начина проглашавања црквене аутокефалије и аутономије. У овом контексту, посебно су анализирани стање и проблеми у животу саме Српске Православне Цркве у дијаспори и донете одговарајуће одлуке. Притом је потврђена прошлогодишња саборска одлука о арондацији епархијâ у САД.

Разматрани су, у истом оквиру, односи Српске Православне Цркве са сестринским Православним Црквама и са инославним хришћанским Црквама и заједницама, као и са међуцрквеним и екуменским организацијама и другим религијама. Са жаљењем је константовано да Румунска Православна Црква и даље на неканонски начин нарушава канонски простор Српске Православне Цркве и одлучено да се, путем обновљеног братског дијалога, проблем превазиђе у духу љубави и поштовања устројства Православне Цркве.

Као и сваке године, Сабор је дужну пажњу посветио стању у црквеној просвети и могућностима да се она што боље развија. Одлучено је да Богословски факултет Свети Василије Острошки до даљњег остане у граду Фочи, а да се поново интервенише како би сарајевска влада најзад вратила зграду сарајевске Богословије у центру Сарајева, као што је Исламској заједници и Римокатоличкој Цркви вратила све њихове зграде.

Такође је потврђена претходна начелна саборска одлука да Свети Синод, у сарадњи са Богословским факултетом у Београду, припреми услове за отварање Богословског факултета у Нишу. Препоручена је што квалитетнија наставна и педагошка делатност у Богословијама Српске Православне Цркве, у циљу достизања највиших стандарда средњошколског образовања интелектуалног црквеног подмлатка.

Сабор је одобрио Правила Фонда патријарха Павла, Статут Архива Српске Православне Цркве, Правила Добротворног фонда Светиња живота и Уредбу о орденима Српске Православне Цркве. Донета је одлука да се, на прикладној локацији, приступи изградњи зграде Српске Патријаршије, будући да садашња зграда, иначе изграђена само у служби потреба Архиепископије београдско-карловачке, не задовољава ни минимум данашњих потреба.

Сабор је са дужном пажњом саслушао извештаје својих чланова о њиховом архипастирском раду, као и о стању и тешкоћама у подручним им епархијама, нарочито у некима од њих. Са великим жаљењем је констатовано да у епархијама у Хрватској и Босни и Херцеговини и даље постоје провокације, понекад и грубо угрожавање интегритета свештених и монашких лица Српске Православне Цркве, њених храмова, манастира и имовине. Сабор стога очекује и захтева да тамошњи државни органи обезбеде пуну слободу и безбедност Српској Православној Цркви, а од власти суседне Републике Мађарске да онемогући све чешће крађе по црквама Епархије будимске. Сабор је посебним апелом реаговао поводом недавних недопустивих поступака самопроглашених албанских власти на Косову и Метохији као што је укидање телефонских веза српским насељима.

Највећу пажњу и бригу саборски Оци су посветили Епархији рашко-призренској, саслушавши, после извештајâ епископа Артемија и епископа-администратора Атанасија, опширни и документовани извештај Светог Синода о тешком стању и великим аномалијама у животу те Епархије, вековима прве по страдању и мучеништву у историји Цркве и народа. Размотривши укупно стање и немиле појаве, као и канонску одговорност епископа Артемија за њих, а посебно за крајње деструктивно, канонски и морално неприхвативо деловање једног броја његових блиских сарадника, Сабор је њега, већином гласова, трајно разрешио дужности епархијског архијереја и ставио га на располагање Цркви у статусу умировљеног епископа, а за администратора упражњене Епархије рашко-призренске, до избора новог дијецезана, поставио – практично оставио – досадашњег администратора, умировљеног Епископа захумско-херцеговачког Атанасија. Епископ Артемије је прихватио одлуку Сабора. То, међутим, не утиче на његове самозване ,,бранитеље” да је и они прихвате.

С тим у вези, а нарочито поводом небивале клеветничке хајке против Његове Светости Патријарха, Светог Синода и Сабора и подбуњивања неупућених верника против сопствене Цркве и њених канонских епископа, као и покушаја обликовања секташког и парасинагогалног, Православљу потпуно страног, менталитета, чије су коловође заблудели и неодговорни појединци који делују преко антицрквених, расколнички усмерених сајтова, Свети Архијерејски Сабор позива верни светосавски народ да им не верује и да се клони њихових подмуклих подметања, а истовремено, верујући у преображајну свемоћ љубави Христове, очекује покајање бар неких међу њима.

Сабор је, најзад, одлучио да свечано устоличење Патријарха српског у Пећкој Патријаршији буде извршено 3. октобра текуће године.

Састав Светог Синода остаје исти.

извор: спц.рс;




1 коментар у вези “Saopštenje za javnost svetog arhijerejskog sabora”
  1. Tortura Trenutka

    “- Ova odluka je jasna poruka svim episkopima da ne mogu da iskaču, da moraju da poštuju i crkvene, ali i građanske propise. ”

    “- Crkva ovako potvrđuje svoj moralni integritet u društvu. Siguran sam da je patrijarh Irinej tome dao veliki doprinos… Uostalom, ovim je potvrđeno da on oko sebe ima solidnu većinu i da nema ni govora da bi moglo da dođe do bilo kakve podele – komentariše Tucić.”

    Press 6.5.2010.

    Kako sad razlikovati komunističku partiju Jugoslavije od Srpske pravoslavne crkve, kad oni koji vrše diktaturu ne poštuju ni ustav ni kanone ni saborske odluke? Zar se neko nada da će, poslušavši naredbe spolja, odakle god one dolazile, a znamo da nisu autentično crkvene, ni pravoslavne, iz svega ovoga izaći išta dobro? Ili sada svi treba na liturgiju da dođemo u fudbalskim dresevima i ponesemo loptu, te pravimo se kako je sve uredu? Donji navodi se odnose na sve što je urađeno epuskopu Artemiju, a da ni jedna tvrdnja, ni jedna optužba nije ni dokazana niti se išlo na sud, upravo iz razloga što ne bi ništa bilo dokazano. Ne da ne bi bilo dokazano ništa od materijalnih optužbi nego još manje od onih za koje jedino i može da bude suspendovan jedan episkop, a to su kanonski prestupi – jer ih nema. Ako se borim da u državi bude poredak na korist narodu onda se još više borim da u temeljima te iste države bude beskompromisna istina, poredak koji nam je od otaca ostavljen na sačuvanje kako bismo se opravdali kada za to budemo pitani, a temelji našeg naroda i naše države jesu jedino u srpskoj pravoslavnoj Crkvi. Sve što je građeno bez istine i radi prividnog dobra propalo je i svako delo koje je činjeno makar i s namigivanjem lukavstvu i laži propašće koliko sutra, a delotvorci takvih dela biće odgovorni sudu Božjem i vernom narodu. Ove gore navedene reči “crkvenih analitičara”, ma “KO” oni zaista bili, jesu reči koje crkvu stavljaju na mesto jedne državne službe poput ministarstva za ekologiju. Što je najgore, takav stav se uzima ispravan po pravu i praksi, a nije ni jedno ni drugo. Iz tih reči se vidi šta je sve dopušteno iznutra crkve da bi ona spala na takav jedan tretman od strane zvaničnih komentatora i svih onih, bilo crkvenih službenika, bilo necrkvenih, državnih i ostalih, čiji glas jedino sme da se čuje u medijima. Ali, to se i htelo postići! I ponavljam: Ako se borim da u državi bude poredak na korist narodu onda se još više borim da u temeljima te iste države bude beskompromisna istina, poredak koji nam je od otaca ostavljen na sačuvanje kako bismo se opravdali kada za to budemo pitani, a temelji našeg naroda i naše države jesu jedino u srpskoj pravoslavnoj Crkvi. A srpska pravoslavna crkva je ona koja sledstvuje rečima Svetih Save, Lazara, Vasilija, Petra, Nikolaja i Justina i svih drugih svetih i svetlih, a ne onima koji će dovesti Papu u Srbiju, koji su odbacili dogmatiku Justinovu, sve češće odbijaju da valjano saslušaju na ispovesti šta čovek ima da kaže ili čak odbijaju da ispovede, prisiljavju ljude da se pričešćuju svaki put na liturgiji, koji će promeniti poredak vremena i radnji crkvenih službi i još to potkrepiti kvazinaučnim izvrtanjem činjenica i zamenama teza uz svesrdnu i potpunu podršku državne sile, ne libeći se da ako “zatreba” narede i pendrek po narodnim leđima. To tako ne ide.

    Predrag Ostojić


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo