Вести

Браћо и сестре, Бог нам увек, а нарочито сада и овде вере ради нам православне, помогао и свако добро и смирену мудрост свима даровао!

монах Антоније Давидовић, 30.04.2010

+++

Данас, када нас деле само две године од најзначајнијег хришћанског јубилеја (2013), који се глобално покушава представити религијском прекретницом на читавој планети, нас који се боримо за очување светог Православља називају Зилотима, употребљавајући ту реч у њеном екстремном дневнополитичком тумачењу. То је реч, коју је неразумно схватила и прилепила себи некаква српска група зилота а која у преводу значи ревнитељи правоверја.

Дакле, ми у том смислу такви сепаратни ревнитељи вере уистину нисмо. Такође, нисмо ни било каква назадна екстремистичка или конзервативна група, али, још више, такође, нисмо ни за утапање православне нам предачке вере у барама белосветских екуменизама, тј. суштинског уједињавања са разноразним другим религијама. Ми смо просто најискренији Православни верници, тако да кажемо – Православни Традиционалисти, и, стога, позивамо све православне Србе, све од епископа па до последњег крштеног правоверног хришћанина да се вратимо коренима Православног Хришћанства који су у Србији временом константно губљени, нарочито после другог светског рата. До те мере губљени, да сада, када је у недостатку примера живе вере, живог деловања у духу те вере, уздрман сāм темељ српског друштва, а самим тим и државности – а тај темељ је управо – света породица – негда у Србији, побожна „црква у малом“.

Наш садашњи позив није, не дао Господ Бог, акт борбе за било какву моћ или власт, већ вапај да се побожном делу Српског Народа и достојног свештенства врати Саборно право које му је одузето под комунистичком влашћу, јер се минулих деценија показало да је кормило Цркве почело да преузима превише самовољних руку, православљу светом непослушних, које нас, све заједно, уводе у смутњу и забуну, нарочито увећану минулих дана.

Шездесетих година прошлог века Комунистичка Партија иницирала је значајне девијације у СПЦ, тако да је Сабор престао да функционише по општеправославним принципима по којима је функционисао деветнаест и по векова. Тај акт, када су под притиском државе из Светог Црквенонародног Сабора СПЦ одстрањени свештеници и народ побожни, како би власт сузивши главно законодавно тело Цркве само на епископе, а све ради лакшег уплива у ствāри Цркве, је био само један од корака којима је КПЈ, а потом и све наредне, а нарочито садашње гарнитуре власти и тзв. опзиције, довели до разарања Православног Система вредности, што је, опет, довело до колапса српског друштвеног морала и спустио породичне вредности до самог дна.

У циљу повратка коренима Православног Хришћанства тражимо да се СА Сабор поново установи према систему у коме је функционисао пре другог светског рата и да се преиспитају све одлуке које је после 60-тих година донела група епископа без учешћа својих пароха и изабраних представника српског народа. Од којих одлука суштински је важна она из 1965 о приступању СПЦ у „Светски савет цркава“ чији сāм назив сведочи наш велики грех пред Господом да свето православље изједначавамо са разноразним религијама и филозофијама признавајући их чак и за некакве „цркве“, а знамо да нам свети апостол Павле занавек посведочи: „Један Бог, једна вера, једно крштење“, једна је и једина, браћо, истинита Црква Божија Православна.

Такође, сматрамо да је од пресудног значаја да окупљени Сабор архијереја коначно преиспита своје лично непримењивање сопствене изричите одлуке да се иступи из Светског савета цркава, која је донета на СА Сабору 1997 а иницирана тадашњим потписима целокупног српског монаштва. Таквим неприличним поступцима, придодајмо још и одлуку из 2006. за живота Његове Светости Патријарха Павла да се у СПЦ има вршити једнообразно традиционално Литургијско богослужење. На жалост и ту своју сопствену одлуку многи епископи не поштују. Може се чак придодати и још много другога, па све до последњег синодско – полицијског спречавања мирног верног народа нашега да преда своје потписе у прилог очувању православља Србиновог. Понављамо, такви поступци указују на неопходност повратка Цркве својим вековним традиционалним црквенонародним коренима и овакви поступци не могу имати пуноважност јер се доносе у систему који је одступио од свештено-народне Саборности.

Молимо наше Епископе да се не понашају као данашњи политичари. Зна верни народ наш да је Авва Јустин свет, чак и без канонизације, али зар није горко и небивало лицемерје ово: Саборски канонизовати Авву Јустина а главно учење његово, догматско учење његово свеправославно, коме се, иначе, све православне помесне цркве по васељени смерно поклањају – избацити са Богословског факултета СПЦ, зарад лажне науке умишљене назови љубави грчког екуменисте Јована Зизјуласа. Зар саборски канонизовати авву Јустина који је екуменизам називао свејересју а папу архијеретиком, а не одрећи се органског чланства у протестантског духа напојеном – екуменском уједињавању разноразних религија; не одрећи се ни папизма, шта је то… шта је то… шта је то на месту светом. Јуче се канонизује авва Јустин а данас кажњава најпослушније и најдоследније дете његово… Да ли верни треба да страхују да и Далај Лама сутра не добије орден Светог Саве због побољшања сарадње СПЦ и Тибета. . . Молимо епископе СПЦ да схвате да су у служби Господа и живих душа српског Народа, а не обратно. Молимо их да поврате побожном српском народу и достојном свештенству одузето заједничко Саборно Право учешћа у заседању Светог Сабора Цркве да нам, не дао нам Господ Бог по делима нашим, од живе православне вере не би временом остала само спољашња институционална љуштура, Саборног учешћа које је, преко ондашњих епископа (60-их), тада раслабљених у храбрости, комунистички режим укинуо после два миленијума Хришћанске Саборнодушне традиције.

Овим путем се обраћамо посебно и епископима Иринеју (бачком), Хризостому, Игнатију, Амфилохију, Јовану Шумадијском, Јовану загребачко-љубљанском, и осталим оцима и браћи да још једном преиспитају своје ставове и одлуке и не подлегну искушењу које нам је Комунизам оставио као наслеђе, већ да нам се придруже у борби за повратак традиционалног јединства у служењу Свете Литургије, која је, кроз Свето Причешће Тела и Крви Господње – извор спасења нашега, али и Њено једнообразно богослужбено приношење је истовремено и носилац јединства народа нашега.

Позивамо цео српски у Православноме Богочовеку Христу крштени народ да нам се придружи у овим нашим молитвено брижним свакодневним песмопојима испред Патријаршије Свето Савине, подно прозора „тајновитог“ заседања Светог Сабора, да наши црквени оци преиспитају одлуке и поступке донете и чињене у несаборним, православно нетрадиционалним условима који су у Цркву Свету као коров засејани још, такође тајним, дејствима и притисцима комунистичких власти. Те притиске, наравно, нажалост, сада злоупотребљава и свака наредна власт у српској земљи нашој, православљем и правоживљем негда опеваној као „земљи витезова и светаца“.

Стога смо спремни молити Свети Сабор овде свакодневно и непрекидно, ма и у недоглед, све дотле док се не услише свеправославни светоотачки захтеви наши, – прво и одмах – да се одрекну од чланства у ССц, и потом, у миру и љубави, да поврате Цркви црквено-народни дух саборности, те да поједини епископи већ једном престану са реформама – Истине Божије у овој нашој заједничкој нам светосавској земљи српској. Амин.

Изговорено дана 30.04.2010.г.

Испред зграде Патријаршије, на скупу, Синодским одлукама веома забринутог, православног верног народа, а у току заседања Светог Сабора епископа СПЦ. Иначе скупови народа побожног ће се свакодневно одржавати од 15-19 часова до умилостивљења Његове Светости, Светог Сабора, и Светог Синода, јер: због екуменског урушавања православне вере стоји и стојаће народ побожни овде свакога нареднога Божијега дана. Амин. Амин. Амин.

Хвала на пажњи, а слава само Богу за све.

У име организатора прочитао
монах Антоније Давидовић

+++

+++

+++