logo logo logo logo
Рубрика: Религија, Србија    Аутор: новинарство    4.948 пута прочитано    Датум: 1.05.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Novostjeničko sestrinstvo sa ocem Akakijem (Foto blog SIPC)Njihova parola je „Pravoslavlje ili smrt”, ne priznaju SPC koja ih smatra raskolnicima

+++

„Kakvi su to ’istiniti hrišćani’ u Esfigmenu, može svako od poklonika Svete gore i sv. Hilandara da vidi kad naiđe pokraj Esfigmena i kaže tim ’zilotima’ jedno ljudsko: Kali mera! – a oni vas pogledaju ’kao krme sekiru’”, piše u svojoj knjizi o zilotima u Srbiji umirovljeni vladika zahumsko-hercegovački Atanasije. U Srpskoj pravoslavnoj crkvi zilote nazivaju raskolnicima, jereticima, ratobornim i isključivim. Ziloti, što na grčkom znači „revnitelji“, gotovo istim rečima opisuju SPC koju nazivaju „državna crkva“. Sveštenik Stefan Nikolić objašnjava da monaštvo i vernici „revnitelji“ u Srbiji ne priznaju SPC.

– S njima smo prekinuli svako crkveno opštenje, ali to nikako ne znači da smo s njima prekinuli ljudske ili čak prijateljske odnose. U liku današnje zvanične ekumenističke SPC ne prepoznajemo onu predratnu srpsku crkvu kojom su načalstvovali poslednji srpski kanonski patrijarsi: Dimitrije, Varnava i Gavrilo – kaže otac Stefan.

Ziloti se, kako naglašavaju, bore za čistotu pravoslavne vere. Sve pravoslavne pomesne crkve, osim njihovih koje nazivaju „istinskim pravoslavnim crkvama“, po njihovom mišljenju su početkom 20. veka poklekle pred iskušenjima: napadima komunističkih vlasti, promenom crkvenog kalendara, ekumenizmom i „crkvenim modernizmom“.

Za sagovornika „Politike” iz Srpske pravoslavne crkve, koji nije želeo da bude imenovan, zilotizam i „istinsko pravoslavlje“ je više društveni fenomen, pre borba protiv savremenog sveta, modernizma i globalizma i strah od njihovog uticaja, nego pitanje religije i njene odbrane.

– Razlika u učenju između SPC i njih gotovo da i nema. Oni, na primer, pogrešno tumače da je ispravno samo krštenje pogružavanjem, potapanjem krštavanoga u vodu, a ne priznaju krštenje oblivanjem, koje se češće primenjuje u SPC, ali koje je isto tako kanonsko i drevno, kao i krštenje potapanjem u vodu. Za SPC, kao i za druge pravoslavne crkve, oni su raskolnici i mi s njima nemamo nikakvih kontakata, ali ne zbog nas, nego zbog njih, jer oni odbijaju da se vrate u okrilje Crkve. Svako ko ne prihvata ustrojstvo crkve je u raskolu, pa tako i oni. U narodu imaju mali uticaj – navodi naš sagovornik.

Seme zilotskog pokreta u Srbiji posejano je iz svetogorskog manastira Esfigmena, koji se, inače, nalazi u susedstvu Hilandara. Esfigmenski monasi odvojili su se od Vaseljenske patrijaršije sedamdesetih godina prošlog veka, kada je nekoliko pravoslavnih pomesnih crkava prešlo na gregorijanski kalendar. „Revniteljima“ su se pridružila trojica srpskih monaha 1995. godine, u vreme kada su svetogorski ziloti protestovali zbog odlaska vaseljenskog patrijarha Vartolomeja u Rim, u posetu papi. Jedan od ove trojice srpskih monaha, otac Akakije, 1996. godine vratio se u Srbiju i na Fruškoj gori, u blizini manastira Nova Ravanica, osnovao prvu monašku porodicu. Danas postoji i ženski manastir, na Kučajskim planinama, nekoliko parohija s paraklisima i nekoliko stotina vernika. Svoju crkvu nazivaju Srpska istinski pravoslavna crkva (SIPC) i ona je, kako objašnjava otac Stefan, pod privremenim okriljem Grčke istinski pravoslavne crkve.

Na ulazu u gotovo sve zilotske manastire istaknuta je crna zastava s krstom i natpisom „Pravoslavlje ili smrt“. Otac Stefan kaže da su takvu zastavu koristili pravoslavni ustanici u vreme turske vladavine i da je ona simbolizovala spremnost ustanika da za slobodu daju život. Slično značenje ima i zastava koja se vijori u zilotskim manastirima, a prvi su je istakli esfigmenski monasi sedamdesetih godina prošlog veka, kada su se odvojili od Vaseljenske patrijaršije, zbog čega su se našli pod policijskom opsadom. Uz takvu parolu i odbijanje bilo kakvih kontakata s drugim crkvama i verskim zajednicama ne čudi što mnogi zilote nazivaju fundamentalističkim i ratobornim strujama u pravoslavlju.

– Takav naziv je neosnovan jer nema nijednog slučaja gde su istinski pravoslavni hrišćani u svojoj borbi za pravoslavnu veru upotrebili silu. Takođe, naš građanski, svetovni ili ljudski odnos prema čoveku bilo koje vere je tolerantan i prijateljski ali kao što to nalaže naša pravoslavna vera i sveti kanoni pravoslavne crkve mi ne možemo da imamo bilo kakvo crkveno – molitveno opštenje sa onima koji su nepravoslavni – tvrdi otac Stefan.

———————————————-

Kako se sestrinstvo manastira Stjenik odvojilo od SPC

Jedini ženski zilotski manastir, Novi Stjenik, nalazi se nedaleko od Bora, u Kučajskim planinama, na lokaciji Mikoljski kamen, a osnovalo ga je sestrinstvo manastira Stjenik iz Žičke eparhije. U oktobru 2003. godine igumanija manastira, Efrosinija, sestrinstvo i iskušenice poslale su pismo nadležnom arhijereju, vladici Hrizostomu, ali i svim drugim eparhijama SPC. „Obaveštavamo episkopat, sveštenstvo i monaštvo u jurisdikciji Srpske pravoslavne crkve da naš manastir Stjenik (celokupno sestrinstvo) prekida svako molitveno opštenje s vama“, napisale su monahinje. Ubrzo su, uz pomoć policije, izbačene iz manastira, neko vreme provode na planini Jelici i u privatnim kućama, dok na nepristupačnom terenu Kučajskih planina nije podignut njihov manastir.

Jelena Beoković; POLITIKA
[objavljeno: 01/05/2010]

+++

+++

+++

SMS molitva za Artemija

Dok Sabor SPC zaseda iza zatvorenih vrata, na mobilne telefone vernika stiže molitva za privremeno smenjenog episkopa

Uprkos interesovanju javnosti iz Patrijaršije u Beogradu, gde zaseda najviše crkveno telo, nema zvaničnih informacija.

Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve, kako se nezvanično saznaje, raspravlja o vladici Artemiju, tačnije o odluci Svetog arhijerejskog sinoda da episkopu bude privremeno oduzeto upravljanje eparhijom.

Iako iz Patrijaršije u Beogradu, gde zaseda najviše crkveno telo, nema nikakvih zvaničnih informacija, u javnosti se pojavila vest da je odluku Sinoda preispitivao saborski zakonodavni odbor, kao i da pojedini arhijereji smatraju da je „crkvena vlada” prekoračila svoja ovlašćenja privremenim oduzimanjem eparhije vladici Artemiju i postavljanjem administratora, umirovljenog episkopa zahumsko-hercegovačkog Atanasija.

Ishod rasprave o kanonskoj odgovornosti episkopa raško-prizrenskog zbog stanja u eparhiji na čijem je čelu i o odluci Sinoda da ga privremeno smeni, teško je predvideti, budući da zvaničnih saopštenja nema, a do medija stižu oprečne, nezvanične informacije.

S jedne strane, govori se da episkopa raško-prizrenskog podržava, navodno, 17 arhijereja, što još nije dovoljno da bi imao većinu u Saboru, ali je vrlo blizu toga. Pominje se čak i da pojedine vladike smatraju da bi trebalo smeniti ceo Sinod, a ne samo člana kome je istekao mandat, mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija.

Ima, međutim, izvora bliskih crkvenim krugovima koji tvrde da je Sabor prilično jedinstven i da, uglavnom, podržava mere Sinoda u vezi sa Eparhijom raško-prizrenskom. Prolećno zasedanje najvišeg crkvenog tela moglo bi biti završeno naredne sedmice, možda 4. maja, odnosno pre Đurđevdana koji slave mnoge vladike.

Vernici koji mirno protestuju od početka Sabora, a među kojima je i crnorečki monah Antonije, protiv koga je pokrenut crkveni postupak, najavljuju za danas „veliki antiekumenski skup svetosavaca” pred zgradom Patrijaršije.

Oni su u protestu zbog toga što im nije dozvoljeno da na portirnici Patrijaršije peticiju predaju upućenu Saboru sa 14.643 potpisa kojom se traži očuvanje pravoslavlja i pruža podrška vladici Artemiju.

Podrška vladici raško-prizrenskom iskazuje se i putem SMS-a. Naime, na brojeve brojnih vernika ovih dana stiže molitva za privremeno smenjenog episkopa sa porukom da se onaj ko može moli rečima: „Gospode Isuse Hriste, Presveta Bogorodice i svi sveti pomilujte i pomozite da vladika Artemije ostane na tronu Raško-prizrenske i kosovsko-metohijske eparhije. Amin, Bože daj.”

J. Beoković

———————————————-

Vladika svedočio u istrazi protiv Subotičkog i Vilovskog

Episkop Artemije svedočio je juče pred Višim sudom u istrazi koja se vodi protiv vlasnika preduzeća „Rade Neimar”, Predraga Subotičkog i arhimandrita Simeona Vilovskog, koji se sumnjiče da su protivpravno prisvojili 350.000 evra namenjenih obnovi crkava na Kosmetu. Advokat Branislav Tapušković, branilac Simeona Vilovskog, potvrdio je za naš list da je vladika Artemije dao izjavu pred sudom.

– Izjavu je dao i predstavnik crkve koji, na traženje istražnog sudije, nije mogao da se opredeli, odnosno precizira odštetni zahtev Crkve. Postoji još jedan svedok, koji bi trebalo da se pojavi pred sudom 10. maja i onda ćemo sačekati odluku suda – rekao je Tapušković.

[objavljeno: 30/04/2010]

POLITIKA




1 коментар у вези “Ko su ziloti, pravoslavni fundamentalisti”
  1. Изгледа да је то нама у Србији спас од ових Римо-Католичких АНТИХРИСТА у Патријаршији.
    АЦА:


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo