Вести

Ujedinjujući Nemačku, blokovi koji su padali sa ruševina „Berlinskog zida“ razbili su SSSR, SFRJ i ČSSR, tri federacije koje su morale da nestanu u tom režiranom prekomponovanju Evrope.

Dragan Vidaković („Čekajući 2008.“ NIN br. 2970)

+++

Početna ideja razbijanja SFRJ podrazumevala je fanatičnu odbranu Ustava iz 1974 koji je poznavao sedam, gotovo ravnopravnih, konfederalnih jedinica i neustavnu osmu jedinicu „užu Srbiju“ („slabu Srbiju-jaku Jugoslaviju“) , koja je u suštini bila protektorat Vojvodine i Kosova.

Usvajanjem amandmana na ustav SR Srbije prešlo se na ideje „asimetrične federacije“, otvorene konfederacije, te raznih projekata regionalizacije (Alpe-Adria u koju je danas konačno uključena Vojvodina- na naše dobro, naravno), i na organizovanje pobune kosmetskih Albanaca, koja je posle skupa u Cankarjevom domu prešla u otvoreni napad na Srbiju, sa idejom da čitav raspad SFRJ počne i završi se na Kosovu.

Kada to nije uspelo, Slovenija nije imala druge nego da napadne međunarodno priznatu državu SFRJ, što je Kučan-u žaru otimanja za lovorike- priznao, i hod ka nezavisnosti Kosova je počeo, obrnutim redosledom, ratnim zločinima Slovenaca, nad nenaoružanim vojnicima JNA-kao glinenim golubovima.

I tako, okolo-naokolo, svako kolo krvavije od prethodnog, „varvari“ su se napokon dokopali krajnjeg cilja razbijanja SFRJ: razbijanja Srbije. Pokazalo se međutim da ni bombardovanje Srbije, ni hapšenje vojnog i političkog rukovodstva Srbije nije bilo dovoljno da se hladnokrvno izvrši to nasilje nad međunarodnim pravom a da se pri tome očuva mir i stabilnost u svetu, da se učini nemoguće: da „vuk bude sit i ovce na broju“.

NIN je nabrojao neke sholastičke ideje kako da se taj nemogući zadatak reši i opravda. Ja ću ukazati kako to radi Doris Pak. Šta je međunarodno pravo danas briljantno pokazuju neki njeni pravi „biseri“.

„Misija EU može da uđe na Kosovo jer rezolucija 1244 nigde ne kaže da ona ne može da uđe na Kosovo“. Dakle, nešto što izričito piše u Rezoluciji 1244 ne može da se realizuje, ali može ono što u njoj ne piše. Pa ne piše ni da Albanija ne može da uđe na Kosovo, a po logici Doris Pak to zapravo znači da ona može da uđe na Kosovo!!!

Pitanja RS i nezavisnosti Kosova nemaju nikakve međusobne veze, po Doris Pak, a ključni dokaz je u tome što je sam Dodik, kome su do juče pretili hapšenjem, „napisao u pismu da između ta dva pitanja nema povezanosti“, verovatno zbog toga što su Srbe u Bosni bombardovali fuzionim bombama, a Srbe u Srbiji fisionima, pa jedan isti princip ne važi za sve. A uzgred znači i da je Dodik zapravo jedan od važnih tumača takvoga (međunarodnog) „prava“. Napisao Dodik! Dodik, koga su skoro obesili za „mošnice“.

Priča Doris Pak je za mene do sada najmučnija lekcija iz međunarodnog prava, jer sam nekada naivno verovao da tako šta postoji, da je principijenno i jednako za sve, kad ono, međunarodno pravo je izgleda samo ona bujica nesuvislosti koja nekom moćnom političaru, tog momenta, može da padne na pamet.

Međunarodno pravo je ogoljena motka u rukama najmoćnijih i savršeno mi je nejasno šta profesori međunarodnog prava na Pravnom faklutetu u Beogradu, ili drugde, predaju i pitaju svoje studente, kada i oni sami nemaju pojma šta je u tom trenutku međunarodno pravo. I šta će biti koliko sutra. Jer i oni svakodnevno moraju da čitaju novine i intervjue, da bi saznali šta je u tom pravu važeće za danas i za koju zemlju, kakvo je čije ponašanje, pa da tek onda počnu da obaraju studente.

Kako studentima mogu da objasne da Turska i Izrael mogu da upadnu u Irak i Liban i da ih niko neće kazniti gubitkom teritorije, a da Srbiju, koja nije upala u Albaniju da goni teroriste, već je samo branila svoju-tada međunarodno priznatu-teritoriju, treba kazniti gubitkom Kosova. Šta bi rekli studentima po kome se to drugom principu Bosna centralizuje, a Srbija rastura osim po principu što veće štete za srpski narod?

Dragan Vidaković