logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Србија    Аутор: новинарство    1.007 пута прочитано    Датум: 25.04.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Arhimadrit Simeon VilovskiОве редове посвећујем моме Учитељу који ме је учио Истини и Љубави…

Манастир Црна Река, 23. април 2010.

+++

„Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.“ (Пс 31.24.) или dossier Симеон Виловски I

Дизање столпа

Почињем речима које случајно чух средином протекле, 2009. године, сматрајући не случајном околност да их наглас изговори Његово Преосвештенство Епископ Г. Г. Артемије.

Данас, суштина тих речи може бити појашњење у једном од сегмената актуелних догађања у Епархији рашко-призренској. Одгонетка за најузбурканији сегмент збивања где хистерија кулминира, а чији синоними могу бити – одијум (без кривице), прогон (без оптужнице), пресуда (без суђења), еуфорија (весница зла)… То је најузаврелији
сегмент догађања у Епархији рашко-призренској који се може назвати – dossier Симеон Виловски.

Тог 13. маја 2009. године, разгледајући на плавој подлози и у плавој светлости предвечерја фотографије српских духовника, Владике Николаја охридског и жичког и Аве Јустина ћелијског које беху доведене у контекст и Његовог распећа и страдања на Косову и Метохији, Његово Преосвештенство Епископ Г. Г. Артемије, за једну фотографију
на којој бејаху сва тројица, упита:

Видите ли шта је то?

И сам одгонетну…

- Отац, деда и унук. Тако је, то је то – два оца и два сина…. а и четврти је близу…

- Знате ли ко је четврти?

Упита и сам одговори покретом. Дотаче на столу спуштене фасцикле одсутног о. Симеона и рече…
Он је следећи. Да, да, отац Симеон је следећи.

Беше то реч Његовог Преосвештенства Епископа Г. Г. Артемија о српском столпу на који историја успиње разапете столпнике.

II

Сведочење косовско-метохијског столпника

Шест месеци касније, Епископ Г. Г. Артемије потврди своје речи.

На дан Светог великомученика Артемија, 20. октобра 2009. год., (2. новембра по Новом календару) би прослављен имендан Епископа рашко-призренског у Грачаници.

Трећи дан по имендану, 5. новембра касно увече, наглашавајући празнину због одсуства о. Симеона са прославе (о.
Симеон од јуна 2007. године, претежно борави у Солуну на усавршавању у теолошким студијама), рече Његово Преосвештенство:

- Нешто ме мучи. Мислим пуно о о. Симеону и жао ми је што није могао бити у Грачаници. Верујте, о. Симеону је место у Сабору, не би имао премца тамо, он треба да буде Владика а они хоће да га суде.

- Зашто да га суде?

- Због ненависти. А ненавист је почела давно, од двојице, а посебно од једног.

Епископ Г. Г. Артемије изговори и њихова имена.

III

„Утврђују себе у злијем намјерама, договарају се како ће замке сакрити, веле: ко ће их видјети“
Пс 64.5.

Имена опадача вратише сећање у 2004. годину.

Прво од тих имена, име посебно ненавидећег, Име бр. 1, ходаше по Епархији, и шире. Ходаше то име и по целој
Србији проносећи причу да се не зна одакле је тај човек (о. Симеон) „пао“ у Епархију.

То беше прва инсинуација везана за Виловског. И Име бр. 1 говораше то много пута, говораше на много места и
говораше пред много људи. Агитоваше ревносно. Говорећи то из црне ризе, збуни и оне који знадоше да је из родитељског дома, из Београда, Виловски као искушеник стигао игуману Артемију и светитељу Петру Коришком у манастир Црну Реку, у време Божићног поста, давне 1988. године.

Сумња би пуштена у етар, а потстрекивање на њу настављено.

И друго од имена, које као име ненавидника изговори Епископ Г. Г. Артемије, Име бр. 2, ходаше од исте те године по Епархији и по целој Србији и тумачише обављање секретарских дужности о. Симеона као негативан утицај на Епископа Г. Г. Артемија. Чуваше тобож Епископа од Његове сопствене одлуке са ким ће, када, како и шта договарати.

Име бр. 2 опадаше гласније јер распојасани телал са истом причом већ беше прошао и кроз манастире и кроз
световне институције. Име бр. 2 говораше гласније, готово као трибун, јер обраћаше се са вишег места. Име бр. 2 понекад говораше и са кровова.

И два опадача у двопрегу ненависти посејаше причу о потреби уклањања првог сарадника Епископа Г. Г. Артемија.

Куда двопрег прохођаше, знало се и по еху добошарске ујдурме који је одјекивао чак и из институција и често и из
уста оних који о. Симеона нису ни познавали.

Ето, још 2004. године би упреден свилен гајтан.

IV

Трговачка понуда

Тајно откан гајтан, у виду гласина и путем учесталих душебрижних посета, би предат Епископу и очекивало се да га
затегне сам Епископ. Или, бар да удаљи Секретара и начини други избор. Било би најбоље да то учини сам, омаловажити другога није тако речито као омаловажити себе. Гест самоомаловажавања!, то је јуначко дело савременог доба.

Би јасно одакле стижу клевете, јер и непоменик се тако зове – клеветник (грчки: ђаво=клеветник), и као
такве и од непоменика пристигле клеветничке „истине“ остадоше за Епископа неприхватљиве. Упорно изношен
аргумент беше само argumentum ad hominem, а тиме ни доказ ни разлог да буде разматран.

Би јасно да пред Епископа треба ставити ултиматум.

Ултиматум који Име бр. 1 постави Епископу беше – „он или ја“. Би то непријатност и непристојност – стављање Оца
у ситуацију да бира између два сина.

Од стране Имена бр. 2, ултиматум постављен Епископу прерасте у нешто веће – „он или ти“. Би то директна претња – стављање Оца у ситуацију да бира између себе и сина. И други услов би тежи од првог, али не беше и најтежи.

Нагојиће се други услов у трећи и најгори и гласиће – „и он и ти“.

И тај и такав трећи услов би најгори, искључив, коначан и без алтернативе – повући се и напустити своју Невесту, ресетовати стварност, оставити брисан простор за новог Женика, за нови дан и нову „нафаку“.

V

Истеривање трговаца

Како је Епископ Г. Г. Артемије примао трговце?

О томе говоре одговори на ултиматуме.

На ултиматум Имена бр. 1 – „он или ја“, Епископ је одговорио уцењивачу:

- Имаш отпуст.

И уцењивач је отишао на далеки пут. Можда се вратио а можда и није – то знају само отац и блудни син.

На ултиматум Имена бр. 2 – „он или ти“, Епископ је дао духовни одговор. Епископ Г. Г. Артемије произвео је свог
првог сарадника, протосинђела Симеона Виловског, игумана царске лавре манастира Бањске, аутора бројних анализа о уделу међународне заједнице у збивања на Косову и Метохији, преводиоца значајних теолошких текстова са јелинског језика, у највиши свештеномонашки чин до Владике у Православној Цркви. На дан Светог
Апостола и Јеванђелиста Матеја, 2009. године, Епархија рашко-призренска добила је Архимандрита Симеона.

Трећи ултиматум – „и он и ти“, представљаше конфузни диктат мера које Епископ треба да предузме не према свом
првом сараднику већ против свог првог сарадника. И не само против свог првог сарадника већ и против Себе самог.

Уцена стиже орхестрирано и са физичким нападом на о. Симеона испред паперте Високих Дечана, када му је, према
лекарском налазу, нанета тежа телесна повреда. Сви одговори Епископа Г. Г. Артемија одбијаху се о зид ћутања а сви захтеви Епископа за појашњењем често контрадикторних налога и одлука додатно замрсише односе између Епархије и Београда.

VI

Ab exsecutione

Уласком у 2010. годину од рођења Господа Исуса Христа, стиже и појашњење. Појашњено је присилним мерама, чији след и регуларност у садашњем тренутку представљају nodus Gordius, а јунак кадар да потегне мач разрешења стићи ће у своје време.

Но, примењен метод појашњења догађања у Епархији рашко-призренској у сегменту – dossier Симеон Виловски, могао би бити предметом покретања новог процеса угрожавања елементарних људских права и слобода, у коме би садашња улога туженог могла бити улога тужитеља.

Започето је кулоарским испредањем и финим затезањем свиленог гајтана око личности протосинђела Симеона 2004. год., настављено бруталним физичким злостављањем – премлаћивањем Секретара који је био на дужности и у пратњи Епископа у манастиру Дечани 2008. год., финализирано 2010. године, скандалозним и насилним „упадом“ – „провалом“ – „обијањем“ монашке келије и чак истодобним усељавањем у приватни простор Архимандрита Виловског у Епископском двору у Грачаници, у његовом одсуству а пре извршене наложене примопредаје између надлежног Епископа рашко-призренског и именованог Администратора.

Појашњено је кратко и јасно, експедитивно и убојито, крупним заглављима на новинским насловницама методом
медијске клевете, шапатом и са кровова. Потом је појашњавано изнова, сваки дан и по неколико пута у једном дану – и текстом и сликом и тоном и титлом и мрежом… кампањом у штампи, на телевизији, на интернету… и тако неуморно, фарсично, дегутантно, карикатурално, лакрдијашки… док вест није прерасла у нонсенс, у вулгаритет у професионалну аморалност.

Појашњено је унапред, пре оптужнице и пре суђења – непринципијелно, тенденциозно, сугестивно и спекулативно – dossier Симеон Виловски изнет је пред јавно мњење.

Но, на присилне мере спроведене половином вељаче 2010. год., Епископ одговара ћутањем.

- Зашто ћутите?, питали су многи.

И Епископ Г. Г. Артемије, баш на дан Преподобног Симеона Мироточивог, појасни у једном разговору…

- И Ава Јустин је ћутао. У штампи су неки причали о вери, а Њему не дају да говори. Био сам тада са њим и рекох му

- Ваше ћутање је најгромогласнија беседа, ако Јустин мора да ћути о вери, онда је све јасно.

Тако је јасно и моје ћутање. Записах оно што видех и чух, не својом заслугом, већ вољом Божијом.

Ученик. март 2010

извор: http://www.mancr.org/2009-03-17-15-07-24/novosti-razne/109-dossier-simeon-vilovski.html





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo