У цркви Светог Годехарда у Хилдесхајму (Hildesheim, северна Немачка) сахрањен један од највећих пријатеља Православља и СПЦ у Европи:
16. април 2010 – 10:50
умировљени бискуп Хилдесхајма др Јозеф Хомајер (Josef Homeyer). На сахрани је у име СПЦ, са Благословом Њ.С. Патријарха српског Г. Иринеја, присуствовао Њ.П. Епископ средњоевропски Г. Константин. Осим Преосвећеног Владике, сахрани је присуствовао и протојереј-ставрофор Милан Пејић, Архијерејски заменик, парох хановерски и председник епархијске Комисије «Црква и друштво», која је редовно сарађивала са бискупом Хомајером и његовом бискупијом.
Бискуп Јозеф Хомајер упокојио се у уторак 30. марта у осамдесетој години живота. Преминуо је неочекивано, након једне операције у хилдесхајмској болници Св. Бернварда.
Као епархијски архијереј Римокатоличке цркве и као председник Комисије бискупских конференција Европске Уније, бискуп Хомајер је несебично подржавао СПЦ. Он и његова бискупија, која обухвата највећи део немачке савезне државе Доња Саксонија (Niedersachsen), помагали су несебично посебно Епархију средњоевропску и Српску православну црквену општину у Хановеру. Бискуп Јозеф Хомајер је често боравио у Србији и одржавао блиске контакте са представницима српског епископата и свештенства. Приликом посете Патријарха Павла Немачкој поводом Великог Освећења храма Св. Саве у Хановеру 1. јуна 2000. године, бискуп Хомајер се сусрео са тадашњим поглаваром СПЦ на светској изложби ЕКСПО 2000 која је управо тога дана била отворена и након тога примио Патријарха српског у бискупској резиденцији у Хилдесхајму. Бискуп Хомајер се 2005. године такође активно заложио код европских политичара за ослобађање Њ.Б. Архиепископа охридског Г. Јована из затвора. Чувени пројекат омладинских сусрета «Темељ мира», инициран од стране бискупа Хомајера, одржаван је више пута на територији бивше Југославије. Бискуп је такође редовно учествовао и на конференцијама «Српски сусрети», које Епархија средњоевропска одржава у сарадњи са Немачком бискупском конференцијом (ДБК) Римокатоличке цркве и Евангеличком црквом Немачке (ЕКД), а уз помоћ Фондације Конрад Аденауер (КАС).
Посебно дирљив знак подршке СПЦ и Србима дао је бискуп Хомајер током бомбардовања Србије и Црне Горе 1999. године. Тада је овај пријатељ нашег народа на свакој служби коју је служио по један тас сакупљао за помоћ Србима.
За своје заслуге и подршку СПЦ бискуп Јозеф Хомајер одликован је на предлог Њ.П. Епископа средњоевропског Г. Константина 1. јуна 2004. године Орденом Св. Саве првог степена.
Бискуп др Јозеф Хомајер рођен је 1929. године у селу Харзевинкел (Harsewinkel) у Минстерланду (Münsterland) на западу Немачке. Од 1972. до 1983. године био је генерални секретар Немачке бискупске конференције, а од 1982. до 2004. бискуп Хилдесхајма, бискупије која обухвата већи део северозападне Немачке и важи за римокатоличку дијаспору, с обзиром да у њој доминирају протестанти. Хилдесхајм је до наполеонових ратова био кнежевина под влашћу римокатоличких бискупа.
Од 1993. до 2006. године Хомајер био је председник Комисије бискупских конференција Европске Уније. До краја свога живота бискуп Хомајер се залагао за социјалну правду и људска права. У целој Европи важио је као симбол моралности и хришћанске савести.
У вези са сахраном бискупа Јозефа Хомајера част нам је скренути пажњу на јучерашњи чланак Њ.П. Епископа бачког Г. Иринеја на интернет порталу СПЦ под насловом «Уместо воштанице за душу преминулога пријатеља»:
http://www.spc.rs/sr/umesto_vostanice_za_dusu_preminuloga_prijatelja
О односу бискупа Хомајера према СПЦ и Србима на немачком језику изашао је данас, у оквиру спољне сарадње наше Информативне службе, кратак есеј нашег одговорног уредника Тихомира Поповића, на интернет страници
Радио Ватикана:
http://www.oecumene.radiovaticana.org/ted/Articolo.asp?c=371222
Извор: Информативна служба Српске православне епархије средњоевропске
преузето са сајта спц.рс
Формат текста и илустрације -новинар.де
+++
+++
+++
Са Православљем на добром путу: Интервју са Кардиналом Валтером Каспером
15. април 2010 – 14:00
И пре и после свога избора за 45. поглавара Српске православне цркве (СПЦ), Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј наглашавао је спремност за дијалог са Римокатоличком црквом. Атмосфера православно-римокатоличког дијалога се тренутно чини веома повољном. Осим тога, у септембру се у Бечу одржава и следећа рунда разговора Мешовите богословске комисије за православно-католички дијалог. Овим поводом смо у Риму имали прилике да разговарамо са Кардиналом Валтером Каспером, председником Папског савета за унапређење јединства хришаћана. Кардинал Каспер говори о својим искуствима са поглаварима СПЦ, о стању православно-римокатоличког дијалога, обради историјских траума и држању Ватикана у актуелној ситуацији на Балкану.
Ваша Еминенцијо, нови поглавар СПЦ је у последње време више пута јасно сигнализирао отвореност за разговор са Римокатоличком црквом укључујући и могућност посете Папе Нишу поводом јубилеја «Миланског едикта» 2013. године. Како бисте у овом контексту описали ситуацију у којој се налази православно-римокатолички дијалог?
Кардинал Каспер: Веома смо се обрадовали избору новог Патријарха. Он се веома пријатељски изјаснио за дијалог. Ја га лично познајем од своје посете Нишу пре неколико година. Тада ме је позвао да присуствујем јубилеју «Миланског едикта» цара Константина 2013. године. Надамо се доброј сарадњи са новим Патријархом и СПЦ. И до сада смо са њом добро сарађивали.
Православно-католички дијалог је у бити почео још током Другог ватиканског концила, сусретом Папе Павла VI са Васељенским Патријархом Атинагором, 1964. године у Јерусалиму. Дијалог је затим настављен дужом преписком. Осамдесетих година почели су званични богословски разговори. Тада се најпре разговарало о томе шта нас повезује, јер има много више онога што нас повезује, него онога што нас раздваја. Откривен је заједнички темељ и признали смо се међусобно као цркве. То је било веома важно. Затим је после 2005. године наступила друга фаза, која је најпре довела до равенске декларације. Њу посматрамо – као и сам Папа – као важан пробој, јер је у њој по први пут (у оквиру овог дијалога, прим.ур) говорено о једној универзалној Цркви. Такође се говорило и о посебном рангу који припада римском еписопу. Исто тако су међутим тематизоване и напетости које настају између концепата примата (римског папе у Римокатоличкој цркви, прим. ур) и саборности (у Православној цркви, прим.ур), који су међутим и међусобно повезани. Затим смо на Кипру говорили о томе на који начин су примат и саборност функционисали у првом миленијуму. Са тиме смо тек почели: то је за обе стране веома деликатно питање и не смемо се надати да се оно од данас до сутра може решити. У септембру ћемо наставити са разговорима у Бечу. Да ли ће се већ тада доћи до неког заједничког документа, отворено је питање. Папа ми је више пута рекао: не журити, него дискутовати стрпљиво и уз обострано поштовање. Не може се поставити никакав ред вожње, али се надамо да ћемо у Бечу добро напредовати.
Документи су међутим само један део дијалога. Барем исто толико важни су лични односи. Неговали смо добре односе још са Патријархом Павлом. Он је био заиста свети човек. И са новим Патријархом смо већ у контакту. Осим тога, добар однос са СПЦ се показује и у партнерству Богословског факултета у Београду са Латеранским универзитетом. И католички надбискуп београдски, Станислав Хочевар, негује добре односе са Православном Црквом. Са Васељенском Патријаршијом имамо добре односе. Односи са Москвом су се у међувремену веома побољшали и данас представљају нормалан дијалошки контакт, пре свега са новим надлежним представником, Митрополитом Иларионом. Тако смо са Православљем све у свему на добром путу. Потпуно је јасно: Католичка црква жели дијалог, жели приближавање. Осећамо велико поштовање према богатој православној литургијској и теолошкој традицији.
У Вашој књизи «Путеви јединства» истичете да католике и православне повезује сакраментално и теолошко, док се разлике могу наћи најпре у подручју културе и менталитета. Како ове разлике утичу на православно-римокатолички дијалошки процес?
Кардинал Каспер: Источна и западна Европа су и пре «Хладног рата» ишле веома различитим путевима. Сетимо се на пример османлијског доба. Менталитет људи у источној Еропи је сасвим другачији него у западној. То се не мора негативно вредновати, већ може и те како да води ка међусобном обогаћењу.
Осим тога, постојао је дуг период изолације. Нека историјска искуства морају такође да се обраде. На овом пољу смо већ добро напредовали. Поред тога, за многе постоји и језички проблем. Но, даћемо све од себе. Западној Европи је потребна Источна Европа, тиме и Србија. Ова богата култура може и нас обогатити, пре свега у контексту све интензивније секуларизације коју у Европи сви осећамо.
Надовезао бих се на Ваше помињање тешких историјских искустава између православних и ромокатолика. Срби су такво једно искуство доживели примера ради током Другог светског рата, а и деведесетих година прошлога века од Хрвата. За многе Србе је стога појам Римокатоличке цркве обележен трагичним искуствима са хрватским народом. Да ли Ватикан може да помогне?
Кардинал Каспер: Веома поздрављамо сурете српског православног и хрватског католичког епископата. Мора долазити до међусобних сусретања, то се не може урадити из Рима. Кад се људи састану, једни друге погледају, једни са другима причају, ако је могуће заједно се моле или макар заједно једу и пију, онда то веома помаже у превазилажењу барикада. Могу се, примера ради, планирати заједничка ходочашћа у којима би и народ учествовао. Превазилажење историјских искустава мора ићи преко сусретања: не видим други пут. Оба народа морају наравно да признају своју кривицу и замоле за опроштај. Сваки народ има своју историју кривице: не постоји «свети народ» и «несвети народ». Сви смо ми грешници. Не можемо вечно једни другима пребацивати ствари из прошлости. То не води ничему, а пре свега није хришћански. Имам утисак да се између Срба и Хрвата у међувремену заиста нешто покренуло. Ми у Риму можемо то само да подржавамо и да на то подстичемо.
Последњих недеља је такозвана «Хрватска православна заједница» најавила оснивање тобожње «Хрватске православне цркве», која би се директно надовезала на једну такву организацију из доба Другог светског рата, када је «Независна држава Хрватска» покушавала да уништи и Србе и њихов идентитет. Такви потези нас данас забрињавају. Какав је Ваш став према идеји «Хрватске православне цркве»?
Кардинал Каспер: Та чињеница ми до сада није биле позната. Уопште нисмо заинтересовани за фрагментирање Православне цркве. Ми се наравно не мешамо јер је то унутрашње питање, али пут ка јединству не може да иде преко фрагментирања и ја се надам да до њега неће ни доћи, јер би то компликовало и наш однос према СПЦ. То се не сме пожелети.
Православна црква је у међувремену почела да, у сагласности са одлукама Четврте предсаборске конференције у Шамбезију, оснива епископске конференције у дијаспори. Основане су рецимо епископске конференције у Немачкој и Швајцарској. Како Ви гледате на овај развој?
Кардинал Каспер: Принципијелно је чињеница да тако много православних хришћана данас живи у западним земљама истовремено и шанса да се међусобно боље упознамо. Православље данас није нешто удаљено, већ постоји и свакодневно искуство са њим. То је и шанса за сарадњу. Осим тога, веома сам срећан да је дошло до договора у Шамбезију јер ће се сада лакше налазити партнери за разговор. Надамо се да ће овај развој допринети и побољшању могућности за дијалог. Поздрављам оснивање православних епископских конференција и желим добру сарадњу. Она ће најпре морати да се води са локалним католичким бискупским конференцијама, али и за њих је велико олакшање имати конкретног партнера за разговор.
Срби реагују позитивно на чињеницу да Ватикан није признао Косово као државу. Можете ли нам рећи нешто о позадини овога става?
Кардинал Каспер: Света Столица је принципијелно веома опрезна код таквих признавања. До тога долази тек када је ситуација учвршћена. Други разлог је обзир према СПЦ. Ми наравно знамо да је Косово за СПЦ тешка рана и бол. Ми такође знамо да се колевка и центар српског Православља налазе на Косову. То разумемо и желимо да имамо обзира према томе. Осим тога смо такође забринути због извесних културних бруталности: на Косову се уништавају важни историјски, културни, а и религиозни споменици. Тога не сме да буде. На овај начин се историја не може избрисати. Света Столица је у вези са овим активна у подршци СПЦ, да би се ови споменици, манастири и цркве на одговарајући начин заштитили.
Интервју са Кардиналом Каспером водио је у Риму Тихомир Поповић, одговорни уредник Информативне службе епархије средњоевропске.
Кардинал Валтер Каспер рођен је 1933. у Хајденхајму на Бренцу у данашњем Баден-Виртембергу, на југоистоку СР Немачке. После доктората на Универзитету у Тибингену предавао је на католичким теолошким факултетима у Минстеру и Тибингену, као и у САД. Године 1989. Каспер је изабран за бискупа ротенбуршко-штутгартског. Папа Јован Павле II произвео га је за секретара Папског савета за унапређење јединства хришћана 1999. године, због чега се Каспер повукао са функције бискупа ротенбуршко-штутгартског. За кардинала је произведен 2001. године. Исте године Каспер је проглашен и за председника Папског савета за унапређење јединства хришћана, којим и данас председава. Кардинал Валтер Каспер је осим тога члан конгрегација за веру и источне цркве, те папских савета за законодавне текстове и културу.
Информативна служба
Српске православне епархије средњоевропске
Serbische Orthodoxe Diözese für Mitteleuropa
преузето са сајта спц.рс
Формат текста и илустрације -новинар.де
Zao nam je sto je tako naprasno umro. Verovatno je procitao o njemu komentare Blazujke pa ga strefilo srce?!
Ако се пажљиво анализира текст о великој љубави Јосефа према Србима и упореди са делима католичког клера и Папе кроз прошлу и недавну историју, а такође и ко промовише Јосефа испред СПЦ, све зрачи тоталном нелогичношћу.
За мене је логично да је новопечени Крадинал Иринеј Бачки овим чином хвалоспева према високом католичком бискупу учинио још један корак до унијаћења са Црним Папом.
Уосталом Иринејев (читај СПЦ) хвалоспев Јосефу и интервју са ударном језуитском песницом Црног Папе – кардиналом Каспером, намеће неколико логичкних питања које траже одговор:
1. Зашто је само Јосеф велики католички пријатељ Срба? Ако прихватамо разлог ПАПИСТА Иринеја или Константина онда је још већи пријатељ Каспер или још боље Степинац!
a. јер се према његовој изјави, Каспер се борио за Србе много пре Јосефа, јер је лични пријатељ садашњег Петријарха Српског много година пре бомбардовања Србије.
b. Степинац је постао “Блажени“ и ускоро “Светац“ јер се , како изјави Папа Павле Други, Степинац се борио и “Спашавао“ Јевереје, Хрвате (пацовским каналима широм света) и Србе у НДХ (Срби су на крају по папином редоследу)!?
c. Да ли због тога Степинац заслужује орден “Светога Саве“ од СПЦ и да ли Патријарх СПЦ припрема да уручи Папи тај исти Орден 2013 у Ниш-у или ће му лично однети у Милано?
d. Када је СПЦ већ избрисала из свог календара 700000 Јасеновачких мученика, да ли ће након потписивања Равенског Споразума од стране СПЦ (Иринеја Бачког), унијаћења са Католичко-језуитском Црквом и прихваћања “Црног“ Папе као јединог Свеца и Христовог изасланика на земљи, забранити помињање 700000 Јасеновачких мученика и стратишта НДХ ради “Братског Мира и Јединства у Светом Духу са Папом и поштовања према Српском Спасиоцу Блаженом Степинцу“ по узору на познато “Братство и Јединство“?
2. Да ли је Степинац “Спашавајући“ Јевереја и Србе у НДХ радио против Конкордата који је Папа Пије 12 потписао са Хитлером и Мусолинијем о истребљењу Јевреја, Словена и Срба и због тога награђен од Папе Војтиле да буде “Светац“!?
3. Да ли је Јосеф радио супротно од политике Папе Војтиле када су Срби у питању, јер је Ватикан признао први садашњу Хрватску иако су се борили са паролама, униформама и заставом НДХ, њени свештеници славили Олују на ТВ или када је Рим већ припремио сву потребну администациу и канцеларије на КиМ, пре званичног признања и упућивња амбасадора у Приштину.
4. Да ли постоји иједан пример у Историји Католичке Цркве, да је између јавних речи и дела Папе и његових Бискупа упућених Православцима било сагласности, или да је неки Бискуп радио супротно политици Папе? Као пример наводим опис преживелих сведока погрома у Православној Цркви у Глини 1941, када је Степинчев Бискуп скупио преко 1500 Срба -мушкарце, жене и деце- рекавши им “милосно“ да жели им “помогне и да их прекрсти“ (речи), а зати је изашао, пустио своје исусовце и црнокошуљаше у Цркву да их покољу, да би им након тога дао опрост за тај њихов “Свети Чин“(дела),
5. Зашто нема података у биографије Папиних немачких вршњака – Бискупа Каспера и Јосефа – у првих 30 година њиховог живота? Ово је важно да се зна собзиром на навику Католичких великодостојника да крију прљави веш у својој биографији као садашњи Папа Рајзингер који је покушао да сакрије од јавности његову припадност Хитлерјугенду, или пак да сакрију педофилне радње својих свештеника ( о којима читав свет сазнаје данас), слично као што то ради њихова “СЕСТРИНСКА СПЦ У СЛУЧАЈУ ПАХОМИЈА ВРАЊСКОГ“ ?
6. Као и у случају Папе, Каспера и Јосефа, и биографија чланова “Светог Синода“ је непозната, или боље речено нејасна, собзиром на Германове “Опроштајне -покајничке дневнике“ пред његову смрт. Како је могуће да под Германом и у времену после 1965 када је комплетна СПЦ била под УДБОМ, која је бирала (наређивала) ко ће бити Владика СПЦ или члан “Светог Синода“, да Патријарх и садашњи чланови “Светог Синода“ буду устоличени на та важна места Српске Духовности без знања и одобрења Титове УДБЕ која је до данас остала непромењена иста (појачана са синовима УДБАША) и само је променила име??
Ne, nego je saznao da je Jovicic ugovorio da slobodni zidari zidaju kucu spomena u Jasenovcu ,i shvatio da ce i njegovo ime biti na spisku mucenika .Toliko se jadnik mucio oko unijacenja sa Srbima ,da eto ne doceka taj dan ,a Jovicic i Spc ga oplakuju jer nece biti zajedno sa njima tog radosnog dana.Provokatoru,cuti i ne muci iz jame bez poziva.
Zao nam je tebe i njega kao i lannjskog snega .
Duboko se nadam da ga nisu ukopali sa ordenom Svetog Save ,jer ga ni ziv nije zasluzio a mrtav jos manje .
Nego vidi ima li posla na Kosovu za slobodne zidare ,obnavljaju se manastiri i crkve pod kontrolom i zashitom shiptara .Stanje bezbedno ,cuvaju shiptari svetinje sa puskama a administrator u pratnji policije odrzava liturgije .Jovicic dobro dosao na pregovore ,mozda ovi biskupi nabace neki zidarski posao.
Znas kako vec nas narod kaze; Ko ga svrbi taj se i cese!
xaxa
A ko nema sta da kaze lupa gluposti kao ti i provocira.
Od kada ti se jasenovacki mucenici setaju oko kuce prolupao si skroz .Samo pazi hoce i jozef da seta oko tvoje kuce iz „ljubavi prema Srbima“.Posebno pazi da ti ne zadje iza ledja.
@LEPOSAVA Ocekujete odgovore na pitanja koja SPC pokusava da sakrije i u veri i u istoriji .Oprostili su oni sva zlodela u ime unijacenja i zajednicke ljubavi u Hristu.Oprostili ali zasto zaboravili ?Zar ne vidite da im je papa zivima oci povadio ,i tako slepi za njim hodaju .
Boze sacuvaj nas ruznih i glupih zena!
Uvrede ti ne vrede ,jer nisam ni glupa a ni ruzna.Ako nemas sta da odgovoris ne odgovaraj i ne provociraj i mene i mnoge ovde .Ja ti cutati necu kao drugi komentatori ,pa se lepo ponasaj .Inace trazicemo da se za tebe uvedu specijalne pedagosko vaspitne mere.
„Koga svrbi taj se i cese !xaxa „porucuje Jovicic i provocira . Pazi se josefa ,da ti ne zadje iza ledja ,pa ces se cesati gde te ne svrbi .Provokatoru .
Pred Sabor v.Irinej nastavlja sa koriscenjem patrijarsijskog sajta u katolicke svrhe. Ovo je treci clanak u poslednjih 3 dana gde pise da se treci kardinal upokojio a sledi clanak sa katolickim opelom i sahranom?
http://www.spc.rs/eng/upokojio_se_u_gospodu_tomas_spidlik
„Дана 16. априла 2010. године у 21 час упокојио се у Господу Кардинал Томаш Шпидлик. Посмртни остаци Блаженопочившег Кардинала биће изложени у капели Ћентро Алети, Вија Паолина 25 (близу црве Санта Марија Мађоре).“
http://www.novinar.de/2009/12/01/patrijarsija-o-statutu.html
Komentarisem clanak i sa dokazima. Moje licno ogorcenje je beskrajno, a ova tri dana se ponavljaju 5 godina i steta za verni srpski narod je beskrajna…
Komentatori koji pisu {ko je gladan jede – koga svrbi se cese, ruzne zene} nije zasluzio nikakvu paznju u ovim presudnim vremenima za opstanak Srba! Sluzi na cas moderatoru koji je to dopustio! Isto kao i idiotski napisi episkopa pro-katolika Novatora godinama se redjaju skandalozni komentari koji nikakve veze nemaju sa clankom ili temom. Zao mi je pisaca koji su ogromno vreme utrosili da sklope mudre clanke i da traze resenje za opstanak svog naroda, zao mi je sto takodje trose energiju i odgovaraju neznavenima. Ko ce njih da zastiti kada im na vrata zakuca Sava Janjic sa siptarskom policijom?
http://www.novinar.de/2010/04/16/srpska-pravoslavna-crkva-i-globalizacija.html
http://www.novinar.de/2010/04/18/suspendovana-mudrost-ugrozeno-jedinstvo-crkve.html
Mnogo bre gadna stvar kada se zene okome na coveka,pa kako vidim evo sada javlja se i neka sa zvucnim Nikom „Kleopatra“.E izem ti takvu Kleopatru koja nikada nije videla Egipat,a jos manje sve one rimske ljubavnike…,mozda samo poneke seoske djilkose?!
I ocigledno je da nisu videle cvrstu musku ruku inace bi garantovano bile drugacije.
Kao prvo, ne drzite se teme i to od samog pocetka,a ona je bila o sada vec pokojnom biskupu Josefu Homajeru za koga ni ja nisam ranije nikada cuo,a verujem da i niko od vas koje tako „lepo“ trabunjate ovde i olajavate mrtvog coveka,a onda pored njega i sve druge koji se ne slazu sa vama,koji ne misle kao vi.
Covek je dobio orden Svetog Save i sta je sada tu sporno? Sporno je kako ja vidim da vama ne ide u glavu da taj biskup apsolutno nema veze sa ustasama,verovatno nije imao veze ni sa Hitlerom jer sigurno onda se ne bi stavio u zastitu Srba na Kosovu i Metohiji. Nasa crkva ili ko to vec odlucuje za te zasluge ga je nagradilo.
Posto se ustvari nema argumenata da se pobije ili bar umalovazi ovo nase crkveno odlicje ustali ste iz petnih zila da mene napadate samo zato sto gledam realnim ocima ono sto sam u prvom clanku procitao.Ako se vama ili nekome nije svidjao moj komentar to se lako moglo kulturno odgovoriti i obrazoloziti zasto ja nisam u pravu ili zasto je nasa Pravosalavna Crkva pogresila sto je dala odlikovanje ovom NEMACKOM KATOLICKOM BISKUPU.
Te argumente ustvari nismo videli ali smo ovde videli da mesate zabe i babe,da u svakoj corbi zelite da budete mirodzije i onda iz te corbe vadite Masone,Slobodne Zidare, kao da vam oni sada mogu pomoci ili kao da su oni nesto krivi sto vi ne znate zdravo da razmisljate.Ustvari vi nista o njima ne znate,ali posto citate nasu bulevarsku stampu i imate vremena na pretek,pa makar i rucak zagori,ponasate se kao eksperti za Slobodno Zidarstvo i jos mnogo cega drugog…
Tu se vidi nas Srpski mentalitet da ako se sa nekim ne slazemo u misljenjima da ga na sav glas olajavamo…
Napadate UDBU,Tituljagu i ostalu bagru koji su u svakom slucaju krivi za vecinu nasih nedaca,a ovo mislim na nasu otadzbinu Srbiju,a vi se ponasate kao da ste iz njihove skole izasle. A ko zna, mozda ste i izasle iz te skole?!
… [Trackback]
[…] Info on that Topic: novinar.de/2010/04/18/sahranjen-biskup-jozef-homajer.html […]
… [Trackback]
[…] Read More Information here on that Topic: novinar.de/2010/04/18/sahranjen-biskup-jozef-homajer.html […]
… [Trackback]
[…] Find More Info here on that Topic: novinar.de/2010/04/18/sahranjen-biskup-jozef-homajer.html […]
… [Trackback]
[…] Info on that Topic: novinar.de/2010/04/18/sahranjen-biskup-jozef-homajer.html […]
… [Trackback]
[…] Here you can find 11806 more Info on that Topic: novinar.de/2010/04/18/sahranjen-biskup-jozef-homajer.html […]
… [Trackback]
[…] Information on that Topic: novinar.de/2010/04/18/sahranjen-biskup-jozef-homajer.html […]