Izgleda da samo Grešnog Miloja mogu varati sve vreme.
+++
Grešni Miloje na sajtu Borbazaprestižiodbranupatrijarhairineja
Citat: Primer prvi: vi ste u većem broju pitanja osudili vladiku Irineja Bulovića. Pretpostavimo, sad, da su vaše kvalifikacije istinite. Ali, to nije ipak cela istina. Isti taj čovek je učinio i neke lepe stvari. Zar njegove reči da će G. Irinej Gavrilović biti bolji patrijarh nego što bi on bio da je izabran – zar te reči nisu lepe i dostojanstvene.
Samo duhovno obnevideo može sebi da dopusti ovoliku glupost kao što to sebi dopušta Grešni Miloje. Naravno da je Irinej Gavrilović bolji patrijarh od Bulovića, jer sada Bulović ne mora sve poslove da svršava samostalno, deo obaveza Novog Svetskog Poretka je prebacio na Gavrilovića. A samim tim i deo odgovornosti, i osude istinoljubivih i pravdoljubivih vernika. Zaista bi bilo previše da je Bulović predsedavao Sinodom i potpisao suspenziju vl Artemija. Ovako, to je uradio Gavrilović po zadatku. Kao što je isti taj Gavrilović po zadatku predao „do perfekcije obnovljene“ crkvene objekte u Prizrenu episkopu koji je o toj „perfekciji“ sačinio knjigu od 500 strana sa potpisima relevantnih stručnjaka za rekonstrukcije građ. objekata. Ali šta ima Gavrilović sa tamo nekim ekspertima za gradnje. On je ekspert za farbanje.
Citat: Ili, njegove reči: „S druge strane to ne znači da je dozvoljena nečija samovolja i eksperimentisanje… nikako se ne sme dozvoliti prelaženje jedne crte iza koje mi dobijamo neki eksperimentalni karakter bogosluženja“ („Upitnik“ RTS-a od 25. 1. 2010). Nisu li ovo reči koje željno isčekujemo da čujemo od svakog našeg episkopa? Pogotovo, ovih zadnjih godina, kada su nam samovolja i ekperimentisanje pojedinaca iz redova crkvene jerarhije uneli nemir i naneli mnogo štete i Crkvi našoj i dušama našijem.
Grešni Miloje, mi od ovakvih episkopa ne očekujemo više nikakve reči, već DELA kojima potvrđuju da su dostojni svetosavske Crkve. Prepredenjak od formata kakav je I. Bulović je već uveliko pokazao svoje sposobnosti da izriče pohvale najgnusnijim jereticima, poput ode papi Pavlu. Njegovom demagogijom se više ni deca ne oduševljavaju, već jedino demagozi koji zavide Buloviću na veštini prevođenja žednih preko vode. E da li si i ti jedan od njih, Grešni Miloje? Ti i Vlade Dimitrijević ste izgleda rešili da prevedete dobar deo pravovernih Srba preko cinizma i licemerja koje propovedaju Bulović i Gavrilović. Zamisli, Bulović nekome govori o prelaženju preko neke crte! On, koji je sve crte prešao po nekoliko puta, koji je pogazio svete kanone cmačući se sa jereticima i moleći se sa njima u njihovim sinagogama javno pred kamerama. On tebe oduševio rečima o prelaženju crte? On koji je iza zatvorenih vrata i na svete dogmate nasrnuo. Koji je više puta mnogo lagao o odluci SA Sabora o SSC, itd. Neko bi mogao pomisliti da si ti Miloje mlogo naivan.
Citat:
Primer drugi: vi ste za neke stvari osudili bivšeg vladiku Atanasija Jevtića. Pretpostavimo da su i te vaše tvrdnje tačne. Ipak, puna istina govori i neke lepe stvari o tom čoveku. Zar njegove reči:„Osaznajmo najpre sami šta je to Liturgija, a ne ignorantski da se usuđujemo da dignemo drsku ruku da nešto reformišemo u Liturgiji. Svi eventualni uspesi dobijeni od tih reformi, biće samo kratkotrajni, efermni „blicevi“, a onda ćemo ubrzo čupati kosu svoju šta smo uradili i kako tek treba ispravljati greške tog reformatorstva“ (jeromonah Atanasije, Teološki pogledi br. 3, 1980, str. 95.)
Nije čovek ono što je bio pre 30 godina. Treba li TEBE na to podsećati Miloje? „U čemu te zeteknem u tome ću ti i suditi“. Tako i mi danas zatičemo tvoje branjenike u najgnusnijim i najpodlijim prevarama, obmanama, licemerju, brutalnostima, uzurpiranju Crkvenog poretka. A ti ih braniš nekim njihovim izjavama od pre 30 godina. Možeš tako i nekog papu rimskog da braniš izjavama od pre 1500 godina. Osim toga, Tasa je pre 30 godina bio zabrinut da reforma protekne bez njega, pa je zato onako pisao, jer još nije bio episkop koji se pita o reformi.
Citat:
Eto vidite, možda je njegova pobuda da ode na Kosovo ova zadnja rečenica: „Neka dođu meni u oči da kažu, a ne ovom jadnom vladici…“. Vidite da je, može biti, tzv. administrator Atanasije Jevtić došao da zaštiti svoga brata u Hristu, svoga sabrata sa kojim je porastao u istoj duhovnoj kolevci, primajući istu duhovnu hranu od istog duhovnog oca, avve Justina.
Jes, jes. Može biti da na vrbi raste grožđe i engleska trava. Može biti. Pa i ti si divan čovek Miloje. Kad te poredimo sa Irinejima, tvoje farbanje je mala maca i detinje čedno spram prepredenjaka koji tebe oduševiše svojim lažljivim jezicima.
Citat:
Ja priznajem da je u ovom potonjem „Upitniku“ obrukano dostojanstvo, i počinjen veliki greh i učinjena stravična sablazan. Sa tim činom se ni ja ne mirim i osuđujem ga iz petnih žila!
Ne samo u „Upitniku“, već i u svakom uskličniku, zarezu, u svakoj izgovorenoj reči o raškoprizrenskom episkopu i njegovom monaštvu, svuda je samo opadanje, kleveta, licemerje, beščašće, u kojem hladno cinično učestvuje i irinej Gavrilović, prvi među jednakima koji razbojnikuju po Kosovu danas.
Ne drogirajte pravdoljubive i istinoljubive svojim licemernim piskaranjima, nije pošteno.
izvor: Pravoslavni forum IHTUS,
„Ne sudite, da vam ne bude suđeno, jer kakvim sudom sudite onako će se i vama suditi!“
„Milosti hoću, a ne žrtvoprinošenje!“
„Niko ne zna šta je u čoveku do Duh koji je u njemu, koji se moli Ocu uzdisajima neiskazanim.“
Želeći svima mir Božiji i snagu da istraju na spasenju svoje duše, a po snazi i u svedočenju istine Hristove, na sve komentare odgovoriću citatom svetog Grigorija, koji neka bi i nama na putu spasenja pomogao, a crkvu našu i narod, iz vremena smutnje, cele izbavio:
“Ne mogu a da ne zajecam od stradanja! Naša vrlina je nekada bila ljubav – to naše otačko nasleđe koje je preko Svojih učenika Gospod učinio našim blagom. To nasleđe su kasniji naslednici, dobijajući svaki od otaca, čuvali do naših otaca; samo ga ovaj razvratni naraštaj nije sačuvao. Kako je iz naših ruku ispalo i iščezlo ovo bogatstvo našeg življenja? Osiromašili smo ljubavlju i drugi se ponose našim dobrima… Oni /jeretici/ su sjedinjeni među sobom, a mi se jedni od drugih odvajamo. Oni jedni druge štite, a mi rušimo svoju zaštitu… Srca braće su otvrdla i prebivaju u obesti, pozivaju se na zajedničke oce i ne primaju njihovo nasleđe, polažu pravo na zajedničko plemenito poreklo i odrođavaju se od nas. Protive se našim neprijateljima, ali i prema nama su neprijateljska.” (sv. Grigorije)
Praštajte!
Природа владике АТАНАСИЈА је добра, као и свих људи, зар не? Карактеризација грешног Милоја је погрешна и ко га је оцијенио, и он је у праву, али само и једино за себе. Јавна понижавања, која су присутна у овом тексту нијесу вриједна полемике, али јесу опроста, јер против аутора немам ништа, само му желим здравља и мира у души, као и себи што желим. Грешни Милоје је свјестан опасности раскола, што би најпогубније било за све нас и зато се овом приликом тако и обратио, владика Артемије је праведник који такође све ради да не дође до раскола! Мир свима!
„Лицемерно пискарање грешног Милоја“, текст који ме обавезује да напишем текст. Оправдано сматрам да сам заслужила простор да се мој текст објави. Не стајем ни на једну страну. Свако себи дозвољава по свом праву да пише и говори оно што сматра да тако треба, или да тако жели.Карактерна црта српске нације, појединца из те нације, је та да свако има своје мишљење и потребу да одбрани своје мишљење. Те потребе нас и доводе до спорења и разилажења. Зато и носимо „титулу“ несложног народа. Владика Николај је рекао да српска болест „немање стрпљења“ је највећи узрочник нашег страдања. Прочитала сам оба текста пажљиво. И текст г. Милоја и текст о његовом „лицемерству“. Разумем ауторе и једног и другог текста, али не разумем зашто је потребно затезати уже до пуцања. Исто тако не разумем зашто је потребно нечије размишљање брзином назвати лицемерством. У многим текстовима сам прочитала да се писана дела г. Милоја читају са пажњом и да се прочитано хвали као дела која су много тога појаснила и објаснила. Изненађује ме да људи који код човека нешто цене, брзином то цењено бацају у воду и осуђују као да ништа код тог човека вредно није, само зато што им тај човек у једном тренутку некаквог казивања није био по вољи.Довољно имамо сукобљених који нас угрожавају и притискају да би се сада ми између себе сукобили. Својим текстовима показујемо да познајемо веру и разлоге зашто је треба од невере одбранити, а онда покажемо да основно знање немамо, а то је да невера жели сукобе између нас, и да невера надима свој апетит када чита текстове којима ми осуде делимо између себе.
Чему ривалство и неслога између сајтова који постоје ради одбране вере? Да ли то треба да личимо на српске политичке странке које громогласно кажу да постоје ради одбране српског народа, а све се између себе мрзе као да потичу од туђинског народа, и док се мрзе излази питање коме оне желе добро. Одбрани српског народа, или одбрани свог политичког интереса?Ако се неко није сложио са текстом г.Милоја, да ли је тог господина лично контактирао и питао га да објасни оно што је неком нејасно, или сумљиво? Ако смо већ на једној страни одбране православља, онда је природно да се проналазимо и око неспоразума разговарамо без јавног оглашавања и оптуживања.
Извињавам се г. Милоју што ћу наредне реченице њему посветити, тачније о њему писати.
Милоја познајем већ дужи низ година. Дозволићу себи да га „наглас“ анализирам. Када сам га упознала био је човек, као и већина, који је улагао себе само за своје потребе. Сматрао је да све што испред њега стоји је за пробу и употребу. Био је, као и већина нас, почетак и крај свега што сам одлучи. Господар свог живота без права да му неко стане на пут. Колико год је сматрао да бистрим, умним очима, стамено гледа у све што је око њега, није примећивао да све гледа кроз тамне наочаре свог ЈА.Рећи г. Милоју да није у праву, било је исто као осама одређивати правац кретања. Сам г. Милоје је себи дозвољавао да суди и осуђује. Моћ свог интелекта и говорне продукције је користио као оружије против сваког са ким се није слагао. У његовој нарави је била иста капсула оштрине која постоји у епископу Атанасију. Та оштрина није имала глас савести да је нешто могло и на блажи начин да се каже или у дело спроведе. То је већ део карактерне црте нарави да се никога и ничега не плаши. Та особина не носи добро ни ономе ко је поседује, а добро не чини ни онима ка којима се усмери.
Г. Милоје је наставио да следи пут Господа и да се упознаје са делима светих отаца. Корак по корак, страница по страница, почео је да се упознаје са собом. И на том путу је био истрајан. Из те истрајности се изродило смирење. Тим смирењем приступа сагледавању људи и њихових дела, оно што је наишло на осуду и изродило текст са насловом „Лицемерно пискарање грешног Милоја“.
И сама сам некада наилазила на осуде. Судило се свему што изговорим, и свему чему се супротставим. Судило се и стању које је управљало мојим бићем. Питала сам се, ако ми суде значи да сматрају да грешим, ако у мени виде грех, а кажу да за Бога знају, како онда не знају да нас нечастиви води у грех и да се на особу којој се суди не треба каменицама бацати, већ се треба за њено сагрешење постарати. Старамо се тако што се молимо за сагрешења која су опколила Божије биће.
Ако судимо са гњевом у себи у ком се види наша јарост и жеља ка сукобу, онда смо и сами у сагрешењу. Онда треба и нама да се „суди“. И сама дижем глас против сукоба и ружног изражавања. И сама пишем против нечијег сагрешења, али водим рачуна да не вређам биће о чијем сагрешењу коментаришем.
Мислим и тврдим да је г. Милоје само из тог смирења написао оно што је изазвало да се суди његовом „лицемерству“. У његовој личности је био велики пут личног улагања да своје ЈА преобрази у смирење хришћанина. Тако да сви који мисле да у њему постоји лицемерство троше своје мисли на погрешна закључивања. Смиривање набоја који воде до сукоба, није за осуду већ за употребу.
Једним ударцем један од епископа је уништио мој живот и моје постојање. Мукотрпним молитвама и надама, један духовник је оживео биће у мени. И колико год знам да тај епископ својим делима уништава нека друга постојања, колико год бих кроз сва средства судила његовим неделима, толико никада не бих судила његовом бићу. Када бих могла, а не могу, даноноћно бих се молила за њега. Понекад се ослободим свог великог ЈА, на тренутак се дотакнем Господњих скута, и док се за њих држим молим се за „убицу“ свог живота. Само тад се молим топло и искрено као што бих се молила и за своју децу. Трај тренутак у мени брзо нестане, не зато што треба да нестане, већ зато што сам у љубави према ближњем млака. Брзо се поново осврнем само на себе, на оно што сам као неправду доживела и брзином се поново огрнем својим ЈА и кроз њега почнем да судим.
Тврдим и знам да бих живот положила за истину Господа, али ми та жртва ништа не вреди ако немам Његову љубав којом се са Распећа обратио свом Оцу речима „Оче, опрости им, не знају шта раде“. Иако напамет знам ту реченицу, иако се дивим толикој љубави, ништа ми то не значи када не чиним ни најмањи труд да и сама постанем део бар једног слова из те реченице.
У заблуди смо ако мислимо да смо капитулирали пред непријатељем јер смо постигли смирење у себи, и из тог смирења гледамо на непријатеља. Нисмо тад капитулирали, него смо духовно ојачали. Само је смирење најисправније оружије у борби против зла. Господ једино смирење од нас и тражи. Из смирења излази само добро. Љубав према ближњем и спремност да у умирену реку своје душе погледамо. Ако кроз њу видимо дно своје душе значи да смо постигли бистроћу кроз коју ћемо моћи да сагледамо све остатке нечистоће у нама. Када сви будемо радили на себи, и тај рад чинили Бога ради, онда неће бити мржње, мржња неће довести до сукоба, сукоби нам неће цепати државу и Цркву. Тад се ни нечастиви неће много за нас занимати. Ако сами главом кроз зид не пролазимо, да нас тај судар са зидом не заболи, зашто би онда глава нечастивог ударце доживљавала од зид нашег смирења?
Ми смо народ коме ништа није дуго у свести поштовања. Пред Други светски рат Срби су веру бацили јер им се монархија распала. Док су били део монархијске државе имали су примедбе на свештенство и монаштво. Потекла сам од те предратне генерације. Сви су исто причали да у цркву не желе да иду јер памте свештенике који су им предавали веронауку. Памте сиромаштво и још оскуднију исхрану у данима поста. Док су они постили и у посту и ван поста, свештеници су мрсили и у посту и ван поста. Тиме су правдали зашто су постали комунисти.
Такав је био и мој отац. Говорио ми је да је као дете волео Бога као и своју мајку. Онда је на једном часу веронауке доживео срамоту пред ђацима од стране свештеника вероучитеља. За тај час није припремио домаћи. Није имао могућност да научи јер је са оцем дан провео у шуми у сечи дрва. Вероучитељ није имао разумевања за то. Натерао га је да скине панталоне до колена, да легне преко клупе, и дебелим прутем је добио 10 удараца. Мој отац је увек из почетка говорио да је због тог тренутка одбацио веру и да се тад зарекао да никада више у цркву неће ући, нити ће свештенике поштовати. Није могао да заборави стид који је осетио пред девојчицама када је морао да скине панталоне. Био је узалудан мој труд да му објасним да Бог није крив за дело његовог вероучитеља, и да се он није одрекао Бога и вере због вероучитеља, већ због своје слабости да Га воли и онда када кроз бол мора да пролази. Што је више мој отац дизао глас против Бога и против вере у мени, ја сам знала да он не хули Бога и веру у мени, већ хули себе што је био слаб да истраје у вери. Псовао је Бога и псовао је мене, али је у ствари псовао себе. Остао је без смирења и није смео да се сусретне са собом, било му је лакше да псује светост него да се сусретне са собом.
Имамо и пример из периода Слободана Милошевића. Више нисмо могли да носимо његово зло. Дигли смо глас против њега. Глас осуде и глас мржње. Нисмо раздвојили његова недела од његовог бића, и нисмо се борили против недела, а са љубављу молили Бога да му помогне да сам изађе из својих сагрешења. А требали смо. Био нам је брат по нацији, Божије биће као и ми што смо. Пунили смо тргове гласовима мржње против њега. На трговима је био и народ и свештенство и монаштво. И шта смо добили? Милошевића смо склонили, пелцере нових политичара засадили. Израсли су у стабла чије гране горе шибају по образу српског народа него што су шибале гране Милошевићевог стабла. Горе јер је онда било једно стабло, данас их је много више. Алеја малих Милошевића се сада не може лако уклонити. Да смо тад са искреном молитвом према Милошевићу кренули против сагрешења (нечастивог) у њему, данас би политичке гране српском народу служиле за заштиту.
Сада имамо проблем у Цркви. И опет нећемо да се научимо на примерима грешака које су почињене у времену које је иза нас. И у овај проблем улазимо са осудом, свађом, мржњом, као што се и онда улазило у проблеме из тог времена. Опет све без смирења и молитве да Бог помогне оном ко сеје зло.
Нису нам довољан терет они против којих се боримо, и кажемо да том борбом чувамо православље, већ сад товаримо терет међусобних сукоба.
Не видим зашто г. Милоје није смео да се поведе емоцијама и жељом да ће сукоби стати, и да изговорене реченице епископа Иринеја Буловића, због које се сада г. Милоје назива лицемером, говоре да ћемо до јединства доћи, и да ће неспоразуми са избором новог патријарха нестати? Имао је право да се нада. Има право да искаже себе. Његово исказивање не показује лицемерство. Оно говори само о смирењу које је једно биће у себи постигло.
Хоћемо ли сада водити пропаганду против грешног Милоја, или ћемо стражарити над непријатељима светосавља, и сатражарити да непријатељ не уђе и у нас? Да ли је битно за светосавље да ли је г. Милоје лицемер или не? То оставимо Богу и њему. Да ли то неко засигурно зна да је г. Милоје лицемер, па из тог сазнања га јавно лицемером назива? Да ли то неко има машину којом прецизно сазнаје шта је ко мислио, и зашто је тако мислио, па по резултату те машине има право да некога назива лицемером?
Немојмо то чинити једни другима. Пре него што јавно некога осудимо, осудимо са жељом да би му и други судили, већ смо себе осудили.
Може ли бар један пост да прође без афера, осуда, свађа? Изгледа да не може. Па зашто онда још увек постимо, и то само кроз исхрану? Зашто онда сви не одбацимо то лицемерство према посту, који држимо само кроз посну храну, и смирено се не прихватимо мрса, јер Стари Завет нам је оставио поуку да грех не улази у уста, већ излази из уста.
Из нашег срца, преко наших уста излази свашта, и то свашта је већ „омрсило“ нашу посну храну.
On je dobio zadatak da radi to sto radi .Mozda je to i protiv njegove volje.(Citat-Reagovanje na reagovanje-Gresni Miloje )
A da li bi u bunar skocio da su mu naredili?
@Sladjana Grubljasic
Gresni Miloje je naivan .Ne zna gresan na koju stolicu da sedne .A vi ste toliko vremena potrosili a nista niste rekli .Logika i razum ,misli svojom glavom a ne tudjom .Zar je Atanasije trebalo da utamnici Vladiku Artemija da bi ga branio od neprijatelja .A ko su neprijatelji?
Zasto Atanasije naziva vladiku Artemija jadnim ?
Nije vladika Artemije jadan ,vec ga takvim proglasise iz razloga ciji rezultati slede .
Da li je vladika Artemije trazio zastitu pa je Atanasije onako nasilno i kaubojski upao u Gracanicu sa pratnjom Siptarske policije i ostale bulumente ?
Stice se utisak da je Gresni Miloje predstavio vladiku Artemija gresnim a Atanasija njegovim spasiteljem.
Ko je gresan a ko je spasitelj ?
Verni narod trazi precizne odgovore i objasnjenja .Nedoumice La Gresnog Miloja i mnogih nisu pravi odgovor.
Sabor -Kadija te tuzi kadija ti sudi.
Ceka verni narod odluke Sabora a ceka i „zlatnu priliku u Nisu“.
Ceka verni narod i spisak raskolnika a i spisak novotaraca i ekumenista .
Nemoj samo da raskolnike objave a ekumaniste „ispod tepiha“
„ispod tepiha „ima vec dosta toga .
Мир браћо… Поштујем сваки изречени и написани коментар али ми се чини да је приступ Грешног Милоја и Слађане Грубљашић Богу угоднији и да је то прави начин превазилажења насталих проблема. Иначе све моје молитве су за добро благочестивог и од своје браће многострадалног владике Артемија. Нека му Господ да духовне снаге да издржи сва понижења и неправде које му стижу са стране одакле нису смеле доћи.
Lazare, te tvoje molitve ne pomazu i da je molitva jedini nacin borbe protiv sotone ne bi mi Srbi i nase Pravoslavlje dosli u ovakvu sramnu situaciju.Ja za onoga Atanasija nemam nameru da se molim i ovakav on Srpskom narodu nije potreban a ni Bog za ovakve nece imati milosti ..ono sto Bogu nije drago a sto bi meni bilo.
To sto je on uradio na Kosovu svojoj braci je zlocin.
Sve koji ne misle kao on je proglasio mentalno poremecenima ,raskolnicima ,lopovima i ko zna sta sve ce mo cuti…U svestenickim redovima ima mnogo gorih prestupnika ,pa nisu prozvani …Neka prozove one medju svojima koji najavljuju i zagovaraju 25.decembar za proslavu rodjenja Isusa..
Lazare ,ti bi da se molimo i da cutimo …Prosla su ta vremena.“Oni“ se niti mole ,niti cute ,uglavnom zavere spremaju za one koji se sanjima ne slazu…Sa kim se ti Lazare slazes i sa kim se ti molis ?
Da li ces slaviti rodjenje Isusa 25.decembra ili 7.januara .Ili je to isuvise intimno pitanje ?Samo mi nemoj reci da ces onako kako ti vladajuca klasa bude naredila .Lazare ,moli se ti i dalje ,lepo je to od tebe ali neodlucnost je problem za ovakve situacije .
Zalimo sto je gresni Miloje, koji je navikao na novo odelo, sada dobio DOBRO OKRPLJENO.
Al` neka se ne sekira, patrijarh ce mu dati novo( carevo) odelo i veliku utehu!
Sladjana, ako cemo da budemo sasvim iskreni, sajt na kome gospodin pise, ima najveci „boracki“ staz. Na zalost, nije borba orjentisana samo na ekumeniste, vec i na ostale istinoljubive sajtove. Nema sajta sa kojim nisu bili u svadji. Pri tome su bracu karakterisali kao „nepravoslavnu“.
Ako se osvrnemo na plodove borbe, ili tekovine NOB-a, sta cemo videti?
Duhovnike kojima je zabranjen pristup nekim manastirima, ljude koji su ostali bez posla ( kao g. Dimitrijevic), rascinjene monahinje ( mon.Fevronija), monahinje koje su dobile akt o premestaju itd.
Ono sto je porazavajuce: dok su se na ovoj strani stampale knjige na metar, novotarci su zauzimali Crkve i danas se baskare sasvim slobodno i neometano. Jedini uspeh je taj sto su svestenici koji su strajkovali zadrzali svoje parohije.
Da, sigurno je i izdavacka kuca profitirala.
Ono sto se namece kao utisak: gosn Miloje u jednoj ruci drzi vatru koju povremeno zapali, a u drugoj vodu kojom zaliva pozar, pri tome stvarajuci utisak „neznavenima“ da se nesto desava.
Za to vreme, raja treba da pase travu i bleji i da nista ne pita!
Будући да ме сестра Блажујка није разумела на прави начин, хтео бих свој став јасније да искажем…
Поново тврдим да смо у ову ситуацију дошли услед обезбожења и силних грехова нас Срба. Нема ни једне од Божјих заповести коју нисмо погазили и које не кршимо свакодневно и ја и ви и у томе се надмећемо. Родитеље и браћу не поштујемо, ближњега заборављамо, клевећемо и лажемо, крадемо ударнички, убијамо свакодневно… 300.000 деце уморимо сваке године у утроби својих мајки, умру од родитељске руке. То даје 600.000 убица сваке године. А тај грех је већи него убити кума или родитеља… О коме сатанизму онда Ви говорите? Који нам непријатељ треба већи од нас самих? Ако тако усрдно пљујемо Бога и непрекидно Га се на делу одричемо, шта очекујемо друго до неку врсту опомене. Опомена нам је губитак територија, почетак биолошког исчезнућа, постављање недостојних за руководиоце и државне и духовне… Кога нама оваквима, на све начине огреховљенима, Господ да постави за вође? Па ми ни сада нисмо спремни да видимо балван у своме оку! Хулимо на Бога јер нам је као опомену поставио оне које је поставио. У својој гордости помињемо да је молитва, коју је Господ одредио као једини начин духовног општења са Њим недовољна?!?. Шта треба да радимо? Које средство да применимо. Атентат на Тасу? Киднаповање? Надметање у што тежој квалификацији путем електронских медија? Блокаду путева? Ја лично себе проглашавам глупим за нешто око чега се и много упућенији заплићу. Зато пробам да у молитви измолим што повољнији расплет који би нама Србима био на корист и духовну добробит.
При томе ми немојте узети за грех што смирене и разложне ставове Грешног Милоја уважавам више него оне друге при чему и оне друге заиста поштујем.
Све најбоље од Господа, ваш у Христу брат Лазар…
Lazare ,brate od ovih teskih Bozijih zapovesti sto nabrojaste nisam ni jedan prekrsila a nadam se ni mnoga nasa braca i sestre .Prema tome nemojte se izrazavati u mnozini .Ja svoga brata nisam prevarila i nisam zatamnicila ko tasa Vladiku Artemija .To sto tasa vladiku Artemija proglasava jadnim a njegove monahe i monahinje raskolnicima je uvertira pred raspletom .Sto tasa ne pobroji Ekumaniste i jeretike ?Vi svojom neodlucnim stavom opravdavate svestenstvo ,a ima onih koji to ne zasluzuju .Svako ima pravo da se odluci na koji nacin ce dati doprinos u borbi sa anti- Htistom i njegovim sledbenicima .Ako vi smatrate da je Bogu ugodniji vas nacin ,vi to i cinite ali da ne bude da je to ugodnije vama kao izgovor..ili priznajte da ste nemocni i da vam je molitva jedino preostala .Eto ,u inostranstvu vladike najavile mogucnost da se 25.decembara slavi Bozic i da se prilozi daju u kovertama sa imenom i prezimenom.Pa brate Lazare ,pomoli se da se to ne desi i sluzbeno a mi moramo da se deremo koliko nas glo nosi, inace odosmo papi na ispovest. Oprostite ako sam vas uvredila ,moja namera je uvek da kazem sta mislim a svako neka od mog misljenja uzme ono sto mu odgovara.
Морам још једном да се јавим јер суштина некако „клизи“ у страну…
Заблуда је да ми као појединци и као нација нисмо грешни пред Богом. За сведока бих се усудио навести Светог владику Николаја који је, кроз казивање Христу у „Небесној литургији“, кроз уста Св. Саве о Србима изрекао следеће речи, при чему не смемо заборавити да смо у односу на време Св. Николаја ми Срби постали још гори. Ево како Св. Сава збори о Србима:
…
„Нису Срби кано што су били.
Лошији су него пред Косовом,
На зло су се свако измјенили.
Ти им даде земљу и слободу,
Ти им даде славу и побједу,
И државу већу Душанове,
Ал даром се твојим погордише,
Од тебе се лицем окренуше.
Господа се српска изметнула,
На три вјере оком намигују,
Ал ниједну право не вјерују,
Православље љуто потискују.
Одрекли се српскога имена,
Одрекли се својих крсних слава,
Свеце своје љуто увредили.
А ко диже цркву задужбину,
Не диже је Теби него себи.
Цркве дижу да их виде људи,
Цркве дижу, Богу се не моле,
Нит Божији закон испуњују.
Великаши правду погазили,
Богаташи милост оставили,
Не поштује млађи старијега,
Но се млађи паметнији гради,
Нит нејаког јаки подржава,
Већ га ломи док га не саломи,
Нит сусједа сусјед оправдава,
Већ се куне криво за неправду,
Због блатњаве земље од аршина.
Свештеници Вером ослабили,
Калуђери посте оставили,
Нит дјевојке држе дјевојаштво,
Свилу носе грехом се поносе,
Млади момци поштењу се смију,
А свој разврат ни од ког не крију,
Нити народ за недјељу мари,
Ни за празник ни обичај стари,
Нит празником цркве испуњује,
Празне цркве ка пећине пусте,
Празне душе, па празне и цркве;
Свуд се црни црно безакоње.
Стид ме једе и стид ме изједе.
Због гријеха народа мојега,
Што и мене држиш близу Себе.
Зато плачем мој Предраги Спасе,
Вјечност ми јс кратка за плакање,
Волио бих и у паклу бити,
Само Срби да се Богу врате“.
Кажем опет да смо сада још гори… Нема дилеме. Зашто се онда чудимо што је Господ применио следеће васпитне мере:
…
“
Тада Господ кризу попустио,
Пуна земља сваког изобиља,
А сви вичу: нигде ништа нема.
Закукаше Срби у невољи,
Ал се живог Бога не сјетише,
Нити Бога нити својих гријеха.
А све Саво на кољена клечи,
Блиједо му лице од ужаса.
Тад Сатану Господ одријешио,
Из пакла га на Србе пустио,
Да до рока своју вољу врши,
И да чини што је њему драго,
Са државом и са српским тјелом,
Само да се не дотиче душе.
А Сатана војске подигао,
Од звериња свога и људскога,
Све од самих Божјих противника,
И својијех једномишљеника,
Којих би се марва застидјела,
И вепрови дивљи посрамили.
Пакленим их огњем наоружо,
Повео их на земљу Србију.
Бљуну огањ из адових жвала,
Па запали кућу Србинову,
Све разгради што је саграђено,
Све прождера што је умјешено,
Све однесе што је изаткано,
Све разграби што је уштеђено,
Све раскући што је закућено,
Све попљува што је освећено,
А господу у окове веза,
Старјешине врже на вјешала,
Ил умори глађу у тамници,
Поби момке, зацрни ђевојке,
Згрчи мајке над кољевке празне,
Над кољевке празне и крваве.
Још завеза језик у Србина,
Да не смије пјеват ни кукати,
Нити Божје име спомињати,
Нити брата братом ословити;
Још завеза ноге у Србина,
Да не смије слободно ходити,
Осим тамо куд га коноп води,
Коноп води или кундак гони;
Још завеза руке у Србина,
Да не смије радит ван кулука,
Нити сјести, нити хљеба јести,
Без сатанске горде заповјести,
Нити ђецу своју својом звати,
Нит слободно мислит ни дисати.“
…
Не распознаје ли се јасно наша данашња ситуација? Мени се чини као да је ово Свети владика Николај јуче писао. Све је тако живо, актуелно и јасно…
Треће је питање да ли ми хоћемо себе да распознамо, јер нам се од силне гордости чини да „ја нисам ништа сагрешио“… Зашто бих се онда кајао и Бога призивао? Размислите…
Св. владика даје и решење које и ми можемо применити у свако доба. Прочитајте „Небесну литургију“ до краја па ћете разумети. Изузетно корисно је прочитати и схватити и „Господ говори човеку“, преподобног Авва Јустина Поповића. Ако ову двојицу наших духовних горостаса схватамо и уважавамо, биће нам јасно да је Грешни Милоје на правом путу. Истинита Реч Бога Живога се може сведочити и на смирен начин, са још већом учинковитошћу…
Свако добро од Господа, ваш у Христу брат Лазар…
Драги брате Лазаре џаба се трудиш. Можда је грешни Милоје на правом путу што се тиче његовог личног циља -спасења, али то што прећуткује и прикрива одговорност патријарха Иринеја и што свој став, чини се, намеће и братији са портала Борба за Веру, није и не може да буде у реду. У овој МЕДИЈСКОЈ ФАРСИ је између осталих прекршаја учињено и НЕ КАНОНСКО разрешење Преосвећеног Владике Артемија и свима је јасно да је у њој веома активно учествовао и патријарх Иринеј. Сам Атанасије је дебело оптужио патријарха рекавши:
Ако после овога неко може да хвали патријарха уз стално понављање није патријарх крив онда нам не помаже ни Свети Владика Николај а ни Свети АВА Јустин. Не замери брате Лазаре морао сам да ти одговорим. Праштај и свако добро.
Sustina klizi u stranu jer Vi nekako klizate izmedju redova.Nismo mi svi u istom kosu .Ja tamo gde divljaka od svestenika prepoznam ja tamo ne ulazim.Tamo gde svestenik obavlja krstenje i vencanje u vreme posta ,ja tamo ne vidim blagodat a ni drigi vernici ne bi trebali videti.Tamo gde svestenik zivi kao parazit na ledjima vernog naroda a sa strane privatno gradi svoje carstvo,to nikakav svestenik nije .Ja govorim o delima i trenutnom stanju.Vi pravdate i greske greskama zamazujete .Tako u nedogled .Cita se koliko se vremena ima ,ali ne mozemo svi mi bogoslovije zavrsavati da bi se sa svestenicima ravnali i nadmetali u polemici.Verni narod se razumom upravlja i po delima gleda i odluceje.Eto, hvala dragom Gospodu meni dade dara da prepoznam i molim se da i drugi prepoznaju i odvoje dobro od zla .Prema tome, imate lose svestenike i Bogu mile a i narodu a imate i odmetnike i prevarante .O Boze sacuvaj kakve sretosmo.A ovce su onakve kave i njihov pastir ,neke se sisaju zbog vrucine a neke zbog vune.Hvala veliko na citatima i sve je ovo zaista veoma lepo procitati .Eto ja cu vase javljanje i odstampati,dobro je ponekad procitati i kasnije .Hvala.
Апсолутно се слажем са свом браћом и сестрама у погледу оцене безакоња које се чини задњих година у СПЦ и потпуно сам схватио све замке свејереси и архијереси екуменизма. Биће тога још и бојим се све више. Пре више векова је најављено да ће апостасије бити и у оквиру Цркве. Најављено је и шта ће се у последње дане дешавати… Себе сматрам недостојним и да помислим да ћу успети да зауставим најављени поход антихриста. До ове тачке се свакако слажемо…
Оно друго што сам хтео да кажем и што је главна нит у мојим коментарима је да смо добили старешине у складу са својим заслугама. И државне и духовне. Ако у Бога верујемо онда знамо да све што бива, бива по Његовом допуштењу, као и да је свака невоља – Божја поука којом нас он враћа на пут спасења (види: „господ говори човеку“ – Авва Јустин). А што се самог спасења тиче, оно је увек и једино појединачно; нисам чуо да је Господ негде обећао колективно спасење, без личног, појединачног труда. Тиме се слажем да се Грешни Милоје заиста труди личног спасења ради а за моје спасење се морам сам трудити.
Наглашавам да ми се ни у ком случају нико не мора извињавати због различитог става; разлике у мишљењима су такође по Његовом допуштењу а ја лично сам благодаран јер више волим искреног опонента него лажног истомишљеника.
Свако добро од Господа.
Antihrista niko nece i ne moze zaustaviti a kada se oglasi bice kasno .Sledbenici se neprozvani vec javljaju i vidimo ih i cujemo ih .O tome jako malo znam ali osecam i vidim i cujem i kao sto rekoh ,hvala dragom Gospodu da mi dade dara da ih prepoznam.Ako se dotle slazemo a zasto se u drugome ne slazemo?Zato sto su mnogi izabrali cutljivo -sebicni put a oni drugi drvlje i kamenje .Ako mi Gospod kaze nisi trebala sotonu kamenom vec molitvom ,pa neka ,zar da se ja molim za njega dok mi on veru ubija .Eno ga brate Lazare krsio decu u postu a fra- sledbenik obavlja vencanja u januaru .Za njega ce svi cuti ali bice kasno.Mir braco i sestre porucuje brat Lazar ali sotona ne miruje.Svako dobro i vama.
Само напред сестро Блажујка! Не дозволите да вас истомишљеници омету у вашој Светој мисији. До сада сам био забринут у вези доласка антихриста али сада сам миран, ту сте ви и остали Божији чувари… А нас, недостојне и неодлучне, од цркве одлучити и анатемисати и тако решити проблем.
Праштајте. Ја се више нећу јављати.
U nas je cesto tip coveka koji misli da je svadja akcija,agrubost isto sto i energija,da naneti neistomisljeniku uvrede znaci isto sto i zadati mu udarce,da je svaka uzdrzjljivost u govoru slabost,a svaki pokusaj predvidjanja- danguba,ukratko da se tzv. zivotna borba sastoji od neprestanog i naizmenicnog laveza i rezanja…
Ivo Andric (citat)
E,brate Lazare ako bi se ovko naljutio i u bradu sasuo istinu i ljutnju SPC svestenstvu ,mozda do „zlatne prilike „ne bi ni doslo.Nego uzmite Sveto Pismo pa citiraj i diktiraj Svesenstvu ,jer ga mnogi krivo naucise i krivo ispovedase…Ja ne rascinjujem,ne odlucujem iz crkve ,ne trpam milostinju u dzepove a Vi ko da ne znate ko to cini i ko da ne znate njihova imena ,pa ste na babe i dede se okomili ….Evo Vam po celom svetu vernici proterani ,svestenstvo rascinjeno,imanja oteta ,narod i familije posvadjani,vencanja se obavljaju u januaru,krstenja za vreme posta isto …Vreme Vam je takvo ,hoces sa jezuitima ili sa Bogom(Pod uslovom da budes spreman da te jezuiti satru do imena ).No,izgleda da Vi nemate probleme koje verni narod ima sirom sveta u Pravoslavlju ,pa nazalost nemate osecaja za tudja iskustva .Nemoj te se Vi oslanjati na moju „Svetu misiju“ ,cuvajte se Vi Anti-Hrista i cinite ko i sto ciniste .Ja samo ako bude prilike ,zmiju u glavu udaram,a Vi je pustite da ode i da se ponovo vrati.Vi ste pokusali Gresnog Miloja da opravdate,i ove novotarce i jeftinose i jezuinose ali niste naisli na razumevanje ,jer dok se Vi molite i pravdate ,Sotona radi svoje . Rasciscava drumove do „zlatne prilike „
Sta ima Gresni Miloje ,Sladjana Grubljasic,Lazar da nam kazu o sambezijskim odlukama?
Saopstenje sa cetvrte predsaborske svepravoslavne konferencije Sambezi, 2009.godine(Sambezi,6-12jun.20009)
Sta kazu molitve o sambezijskim odlukama i hocete li sa njima ili sa Bogom ?Sta kazu molitve za sambezijske kanone ?Kad imate vremena vi nam to objasnite onako po Vaseljenskom patrijarhu.Jeli on bese slavi Bozic 25.decembra kao i papa i papici?
Ne znam iz kog aspekta komentarisete, ali mi se cini da Vi sada tumarate spocitavajuci mi nesto sto ne razumete. Koliko je ko sebe dao, sudice Bog…ili Vi imate epitrahilj, pa ga kleknem i ispovedim Vam se? Ne vidim oko cega se digla tolika prasina. Zato sto neko misli drugacije od g.Miloja? Oh, uzasa, neko se usudio!Zamislite, ima Hriscana i van Cacka. :)
Pa neka se bori,Bog ce ga nagraditi. Nije potrebno naglasavati takve stvari, jer zivot u Hristu podrazumeva borbu i delanje na sebi.
“ I kada se molis Bogu, ne budi kao licemjeri, koji rado po sinagogama i na raskrscu ulica stoje i mole se da ih vide ljudi. Zaista vam kazem: Primili su platu svoju.
A ti kada se molis, udji u klijet svoju, i zatvorivsi vrata svoja, pomoli se Ocu svome koji je u tajnosti: i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratice tebi javno.“
„Битна и неоспорно тачна карактеристика нашега времена јесте потпуна духовна статичност и, због тога, предосећање нечега страшнога, што разара и уништава све. Људи који бескрајном чистотом своје душе умеју да слушају и разумеју најтананије откуцаје и најскривеније тајне духа века овога, забринуто се питају: какав је свршетак свих ових криза? Јер није главна само економска криза. И не постоји само она. Криза савести, религиозна и морална криза, које неоспорно постоје, показују да влада опште мртвило вере у Христа“.
… [Trackback]
[…] Here you will find 52286 more Information on that Topic: novinar.de/2010/03/11/licemerno-piskaranje-gresnog-miloja.html […]
… [Trackback]
[…] Here you can find 39577 more Information on that Topic: novinar.de/2010/03/11/licemerno-piskaranje-gresnog-miloja.html […]