Вести

Срби идите тамо где се служи служба праведна и чиста, јер где је Атанасије тамо нема Христа.

Верољуб Браничевски, 11.03.2010

+++

Када човек природну ревност, без које се не може напредовати у делу Божијем, претвори у противприродну ревност, и када се природна мржња према греху и демонима претвори у противприродну мржњу према ближњима, онда добијете Атанасија. Зато он сада изгони све што је добро, и он је очигледан примерак који у себи носи ревност у мржњи, а да би то прикрио,  друге који су ревнитељи у истини назива „ревнитељима мржње“, и све зато да би сакрио зло у себи. Такав примерак ће покушати да употреби речи које су као мед и млеко, али то неће моћи да прође код оних који му гледају дела, а дела су му отров папин. Може он тај отров да прелива медом и млеком (да се зло не би приметило) и тако превари неке људе, али не може преварити Бога.

Неко може да ми постави питање зашто мислим да је Атанасије баш тај очигледан примерак ревнитеља мржње? Да би то доказао не морам за доказе да претурам по прошлости јер њега и паписте интересује само садашњост и будућност. Најбољи доказ је Атанасијев „Одговор на клетве псевдо-бранитеља“ које обави пре неки дан, и из тих одговора може се видети само мржња и гнев. Кренимо редом:

– мржња према браћи својој који се називају „Духовна чеда Епископа Артемија“ ми баш није сасвим јасна јер не знам шта ту конкретно мрзи: да ли мрзи браћу своју што се тако називају или мрзи Артемија што су то његова духовна чеда или мрзи самога себе што он за живота свога не створи своја духовна чеда – процените сами.

– мржња према браћи својој коју назива „самозвани српски лидери“ је и логична јер међу тим лидерима са Косова нема његовог Оливера који је сада европски полтрон са Косова. Зато је логично што исти у монтираној емисији  „Упитник“ не зна (оно што свако дете са Косова зна) шта се тренутно догађа са Црквом на Косову а учествује у емисији у којој треба да говори o томе.

– Зашто Атанасију сметају браћа који „представљају самога себе“ , вероватно је зато што он не представља ни самога себе већ је примерак који у рукама других -папе.

– Зашто мрзи „Српско национално веће“ и  „Удружење општина“ за које каже да су само на папиру, а поред њега то мишљење имају само шиптари, вероватно је разлог тај што такво мишљење немају Унмик и Еулекс (који га обезбећују у Грачаници) , који разговарају са овим представницима Срба.

-Када каже да нико не може да смени те „самозване српске лидере“ то нема везе са мржњом, али има са љубомором, љубомором зато што мисли да су само Он, Амфилохије и Иринеј незаменљиви наравно и њихов папа. Ето, он је чак тражио да буде смењен да иде у пензију, али не може јер је незаменљив, а Амфилохија и Иринеја нико не може да помери из СА Синода, чак се и море помера али они су непомерљиви. Ајде да и прихватимо да ове „самозване српске лидере“ не могу да смене јер како каже „нико их није бирао“, али како да прихватимо да Атанасија, Амфилохија и Иринеја не могу да смене они који су их бирали?

-Мрзи Атанасије и „надри-каноничаре“ јер ти каноничари показаше и доказаше да боље познају и поштују каноне од Атанасија, док их он „качи мачку о реп“ .

-Мрзи Атанасије и браћу која су у тамници, а зна да је Господ рекао „и у тамници бејах, а не обиђосте ме.“

– За Симеона Виловског каже да „бежи од правде“ што за мене има облик мржње, јер би прави брат по Христу рекао „да се склонио док не наступе бољи дани“, зар се наш Господ није склањао кад су Фарисеји хтели да га разапну пре времена. Можда се и Симеон склонио док се не објави истина па да га тада разапну.

Не може се наћи ништа искрено под  „одговорима“ које написа Атанасије јер тако нешто може да напише само човек који није сједињен са Богом, који није испуњен страхом Божијим и у коме не обитава Дух Свети, зато се из таквог човека не може ширити благодатни  мирис који је пун радости, већ се из њега шири смрад који је пун мржње- смрад папе и Ватикана.

Нико од ових које Атанасије мрзи не жели како он каже „да учествују у изградњи Литургијске Саборности“ јер они за разлику од Атанасија и њему сличних нема шта да „изграђују“, јер је наша Литургијска Саборност са Христом за разлику од њега који хоће да наша Литургијска Саборност буде са папом, и зато је наша истина само са Христом, а са нашим Патријахом и Синодом може да буде, али и не мора.

Може да буде ако су они у Христу, али ако је папа са њима онда не само да мора, него никада неће бити.

Вероватно и сам Владика Артемије може на крају да каже:

„Сачувај ме Боже пријатеља Атанасија, а од непријатеља сам ћу се сачувати.“

Верољуб Браничевски, 11.03.2010