Вести

И заиста у светлости ових богомудрих речи светог апостола Павла бивају нам јаснија ова наша настала „тешка времена“.

Aна, 05.03.2010

+++

Да ли су заиста и последњи дани – то једино Милостиви Господ зна.Оно што ми можемо приметити јесте наглашена борба против истине и врлине као и привидан и привремен тријумф греха.

Нас ради на Крсту Распети али и трећег дана Васкрсли Госпот пита све нас:“А зашто видиш трун у оку брата свога, а брвно у оку своме не осјећаш“?Мт 7,3. Али нам такође и говори следеће:“Лицемјере, извади најприје брвно из ока свога, па ћеш онда видјети извадити трун из ока брата свога“Мт 7,5.

Епископ Артемије је оптужен да ствара раскол у Српској Православној Цркви док многи други здушно пригрлише, од Цркве и светих Отаца, осуђену јерес папизма.

Епископ Артемије је оптужен за организовање атентата на свога секретара док многи други љубећи руку архијеретику папи, клањајући му се и називајући га „епископом“ Рима, а римокатоличанство црквом – духовно убијају верни народ српски.

Епископ Артемије је оптужен за финансијске злоупотребе док многи други злоупотребљавају своје положаје и воде Православну Цркву у суноврат екуменизма.

Епископ Артемије је оптужен за непоштовање Светог архијерејског сабора и синода док се многи други оглушују о одлуке истог тог сабора када је питању начин служења Свете Литургије.

Док епископ Артемије жели поштовање канона други их, на жалост, „каче мачку о реп“.Он жели поштовање канонских овлашћења епископа док њему многи други та иста одузимају: повлачењем ( најпре одобрене! ) тужбе поднете суду у Стразбуру, захтевањем да прихвати Меморандум као и јавним опозивањем његове одлуке да ускрати благослов господину Бајдену који Србе назива дегенерицима.

„Мене све ране мога рода боле“говори, делима својим, епископ Артемије борећи се дуго година за српски народ на Космету.Док режим српски граби ка ЕУ и у НАТО не марећи за достојанство и опстанак српског народа.

Осведочени ученик свога великог учитеља оца Јустина Ћелијског,епископ Артемије указује Светом архијерејском сабору, на сву погубност новотарства на катедри за догматику Богословског факултета СПЦ у Београду.

Док га оптужују, прогањају и стављају у изолацију епископ Артемије смирено и кротко прихвата уздајући се у помоћ Божју.А свеколики верни народ српски у земљи и расејању разуме да:„Ви сте свјетлост свијету; не може се град сакрити кад на гори стоји“Мт 5,14.

Његова духовна чеда називају се непослушнима и неуравнотеженима иако су својим мноштвом и послушношћу своме епископу украс наше Свете Цркве.Одано му монаштво бива приморавано да бира коме ће се „приволети царству“. Саображенима овоме веку нису мили пост и молитва, истина и правда а још мање хришћански подвиг.Стога оне који свему овоме теже називају псевдозилотима.Али поучени од Свете Православне Цркве знамо да „Богоносни Оци Свети“ најпре опитно „веру нашу проверише“.Такође, пучени примером светог Јована Дамаскина, који иако један од најученијих људи калифата беше безпоговорно послушан своме неписменом старцу подвижнику.

Ја лично не могу се похвалити тиме да сам духовно чедо таквог Стуба Православља – како о епискпопу Артемију пишу једноверна нам браћа у Бугарској. Али један други, немањи, бисер подвижништва српске пустиње сведочи ми својим следовањем светопавловској „науци, живљењу, настројењу, вјери,дуготрпљењу,љубави,истрајности“ 2Тим 3,10. Не знам да ли са успехом стојим у томе чему сам учена.

Само сматрам да верни народ српски, као словесно стадо, не прави никакав култ личности од епископа Артемија. Напротив, народ одлично прави разлику између „пшенице“и „кукоља“ и устао би у одбрану сваког другог делима христољубља осведоченог и благочестивог епископа.

Нада је моја да ће ускоро епископ Артемије моћи да каже, речи светог апостола Павла:“Каква гоњења претрпјех и од свих избави ме Господ!“2Тим 3,11.

Нека би нам Дуготрпељиви и Многомилостиви Господ опростио мноштво сагрешења наших,љубављу својом исправио и Свештеним списима својим умудрио нас  „за спасење кроз вјеру у Христа Исуса“ -2Тим 3,15.

Ана