logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Србија, Друштво, Европа    Аутор: Владислав Б.Сотировић    пута прочитано    Датум: 24.02.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

smrt.jpgОстаци Србије, илити Република Жутократија, је тренутно под великим притиском Европског Савеза да се надовеже на усвојену Резолуцију о Сребреници

Владислав Б. Сотировић

+++

од стране Савезничког Парламента у Бриселу што ће рећи да се од жутократијаде захтева да парламент Остатака Србије усвоји истоветну Резолуцију о Сребреници по угледу на Брисел.

У тој жутократској Резолуцији је преко неопходно да стоје две ствари:

1) да „Србија“ осуђује „геноцид“ у Сребреници јула 1995. г. и

2) да се тај „геноцид“ мора третирати као први и једини злочин против људског рода у Европи након завршетка Другог светског рата.

Све друге формулације и преформулације жутократског текста Резолуције о Сребреници (типа „криминални акт“, „гнусни злочин“, „након бомбардовања Кипра 1964. г. од стране Турске напал бомбама“ итд.) не долазе у обзир јер Сребреница не би у свим тим случајевима била уникални случај у европској повести. Дакле мора да у Резолуцији стоји и „геноцид“ и „први и једини након Другог светског рата“.

На овом месту се Сребреницом нећемо бавити обзиром да је ту дужност на себе преузео Савезнички Парламент у Бриселу али ћемо тој истој институцији у којој се парла скренути позорност на један засигурно јединствени криминални акт у пост-ратовској Европи а ради се о уникалном случају постојања и функционисања крематоријума на етничкој основи за масовно уништење припадника тачно одређене етногрупе. Први и једини до сада након Аушвица! Ради се, наиме, о кречани која је од стране Шиптара претворена у крематоријум у селу Клечки на КосМету.

Као што је познато у току 1998. г. се на просторима КосМета водио рат против шиптарских терористичко-криминалних и одлично науружаних војно-униформисаних постројби од стране државе Србије и њених легалних и легитимних органа јавног реда и мира. Крајем месеца августа шиптарске терористичко-криминалне постројбе су растурене и поражене тако да су се створили објективни услови за изношење документоване истине против кога и зашто се ратовало односно бранио јавни ред и мир и територијални интегритет и државни суверенитет Републике Србије без обзира ко је седео, или могао да седи, у председничкој фотељи у Београду.

Тако су милицијске снаге државе Србије 27. августа 1998. г. успеле да разбију шиптарске постројбе у области Ћаф Дуља која се налази на путу од Штимља за Суву Реку. Овде су органи реда и мира након изузетно жестоких борби коначно разбили јака војна упоришта и базе униформисаних шиптарских терориста који су протерани из својих бункера и ровова који су личили на француске и немачке системе позиционог ратовања из времена Првог светског рата на Западном фронту. Након напуштања ове зоне од стране шиптарских бојовника регуларна милиција сопствене државе коју брани од територијалног распада је на око десетак километара од Дуља у области села Клечка пронашла активни крематоријум. Село Клечка је иначе било место где је био смештен Врховни бојовни стожер шиптарских терориста-криминалаца у коме је милиција пронашла и одговарајућу документацију како о шиптарским бојовницима тако и о плановима бојовних акција који су се ковали у овом терористичком штабном гнезду.

Ово је први случај у послератној Европи, дакле након немачког Аушвица, да је пронађен крематоријум који је служио за масовну егзекуцију на етнонационалној основи. Крематоријум у селу Клечки је иначе био смештен у кречани, тј. дотична кречана са пећи за печење креча је трансформисана у косметски Аушвиц. На основу евиденционог стања, а пре свега на основу сведочења два заробљена шиптарска есесовца – браћа Мазреку из села Малишева – који су као учесници у догађају подробно описали као сведоци првог реда шта се тачно догађало на овом месту дошло се до закључка да је у крематоријуму у селу Клечки спаљено 22 отетих Срба оба пола а који су претходно мучени више дана укључујући и силовања девојака и жена, пре него што су били ликвидирани и коначно спаљени у дотичном Аушвицу. Један од двојице браће – Беким Мазреку – је хладнокрвно (као Хавијер Солана 24. марта 1999. г.) пред представницима седме силе као и истражним судијом Даницом Маринковић, детаљно сведочански описао како је његова бојовничка јединица по налогу Фатмира Љимаја, Ганија Краснићија и Исмета Киљаја садистички мучила и након тога убила двоје српске деце између 8 и 11 година (за разлику од генерала Младића који је у Сребреници стрељао од 16 до 66 година), три жене од 28 до 30 година (Младић је стрељао само мушкарце, тј. потенцијалне џихад-бојовнике), два младића и тројицу старијих мушкараца. Документован видео извештај сведочења браће Мазреку је својевремено објављен на Дневнику РТС-а а за оне који редовно прате искључиво TV U92 постоји и копија стављена на Youtube.

Поред крематоријума-кречане у селу Клечки су се налазили и бројни објекти чисто војне природе које користе све модерне армије света поред огромне количине разноразног оружја и муниције пореклом и са истока и са запада. На пример, пронађене су и веома скупе немачке противоклопне ракете типа „Амбруст“ (тј. Базуке илити Зоље) које су вероватно користили, између осталих, и припадници специјалне шиптарске командос јединице „Црни пантери“ који су имали и противоклопне специјалце (документарни филм британске производње из 1998. г. „The Valey of Drenica“ у трајању од 78 минута. Копија филма је у поседу аутора овог текста а добијена је из Архива отвореног друштва Централноевропског универзитета у Будимпешти. Филм до сада није приказиван на TV U92 нити је икада спомињан у београдском политичком недељнику „Vreme“ Милоша Васића). Пронађен је такође и огроман магацин за храну у коме су се налазиле велике количине животних намирница. Једна земља порекла ових намирница су биле Сједињене Америчке Државе што се јасно види на натписима свих 800 пакета са тзв. „дневним оброцима“. Овде се радило о америчкој „хуманитарној помоћи угроженом“ цивилном становништву Косова и Метохије. Како су ти пакети као „Дар становништва САД-а“ (натпис на пакетима) доспели до шиптарских униформисаних терориста званично није познато али није тешко ни закључити (вероватно су их купили чековима у киоск-кантини америчке војно-ваздухопловне базе у Охају познате као Дејтон са одложеним датумом плаћања након 17. фебруара 2008. г.).

16-uck1.jpgУ овим магацинима су такође пронађене и велике количине санитетског материјала и то у подземном склоништу, затим једнообразне војничке униформе, војне ципеле итд. Сви ови производи су били страног порекла а на КосМет су стигли као тзв. „хуманитарна помоћ међународне заједнице“. Међутим, до сада није утврђено да ли је и креч крематоријума иностраног или локалног порекла. Овде треба обратити посебну пажњу на документациони материјал такође пронађен у овим подземним магацин-склоништима и бункерима а који се састојао и од великог броја фотографија на којима су фотографисани шиптарски „борци за слободу и национална права јадног и вековима угњетаваног шиптарског народа“ заједно са својим српским жртвама које су измасакриране а неке и обезглављене. Ове фотографије, заједно са фотографијама нагорелих српских костију из крематоријума, се данас могу наћи на интернету али ни једну од њих није до сада објавио ни један западни јавни сервис. Да ли се на овим фотографијама налазе и нагореле кости отетог сина Милоша Спасића из горе споменутог британског документарног филма аутору овог текста није познато.

На крају, остаје чињеница да је откривању и јавном приказивању кречане-крематоријума у Клечки присуствовала и већа група како домаћих тако и иностраних новинара који су се на лицу места необоривим доказима могли уверити и након тога послати извештаје својим агенцијама ко су и шта су шиптарски униформисани и до зуба наоружани бојовници, за шта се боре и пре свега ко их науружава, опрема, прехрањује и подучава у остварењу својих циљева преко крематоријума, ножа, куршума и креча. Необориви докази о функционисању првог и до сада јединог етно-крематоријума у Европи након немачког Аушвица засигурно постоје само да се још „Европски“ Парламент у Бриселу пробуди и изда неку Резолуцију осуде шиптарског Аушвица. Бар једном симболичном Резолуцијом па макар и без комеморативног обележавања „Европског дана кречане-крематоријума у Клечки – 27. август“. До тада се треба надати и наставити волети „Еуропу“ као што и она воли нас.

______________________________________________

Владислав Б. Сотировић

Оснивач и уредник онлајн магазина

Serbian Patriotic Front

promoteit-890996208_1.jpg

http://srbskipatriotskifront.webs.com




3 коментара у вези “Prvi krematorijum u Evropi nakon Aušvica”
  1. […] О случају крематоријума у селу Клечки видети у: http://www.novinar.de/2010/02/24/prvi-krematorijum-u-evropi-nakon-ausvica.html; […]

  2. […] О случају крематоријума у селу Клечки видети у: http://www.novinar.de/2010/02/24/prvi-krematorijum-u-evropi-nakon-ausvica.html; […]

  3. … [Trackback]

    […] Read More on that Topic: novinar.de/2010/02/24/prvi-krematorijum-u-evropi-nakon-ausvica.html […]


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

„СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ“
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo