Вести

Ваша Светости господине Иринеју
Ваша Преосвештенства

Предмет: петиција (Ђорђе Петровић, 16.02.2010)

+++
Жртвовали сте најревноснијег међу вама – Његово Преосвештенство владику рашко-призренског Артемија. Нисте показали интересовање, напротив, велико ниподоштавање за тај вредни и веома важан скуп испред патријаршије, монаха и монахиња, верног народа, оданог вери отаца који је по мећави, киши и снегу са иконама молитвено стајао, певао и молио се Богу, а и вама упућивао молбу да не рушите оно што се не може срушити – стуб Православља српског народа – владику Артемија.

Синан паша је спалио тело Св. Саве на Врачару али Савин дух се развејао међу Србима и живи са нама до данашњег дана.

Св. Владика Николај је био утамничен, од безбожника назван издајником и непријатељем државе а постао је светац својим животом и делом. И неугасиво живи међу нама Србима.

Св. ава Јустин је био интерниран у манастиру Ћелије али његова реч живи у нама. Зар може друкчије да буде са верним учеником и следбеником тројице великана српске цркве: Св. Саве, Св. Владике Николаја и аве јустина – владиком Артемијем ?

Спремајући му трнов венац и Пилатско суђење ви га изводите на пут Господа којем непоколебљиво и неустрашиво служи. Зар вам то није познато? Или су вам земаљске страсти помрачиле духовне видике па сте такве истине сметнули са ума?

Верном народу је јасно зашто се жртвује владика Артемије. Он смета белосветским моћницима, а такође и моћницима у цркви и држави који покорно треба да спроведу “директиве“ својих ментора, белосветских моћника. Директиве које служе само њиховим интересима а које иду на уништење свих србских духовних вредности којима је Србин живео и опстајао као народ Божији.

Ко може да Вам верује да Ви искрено браните Косово а презирете владикино Лазаревско опредељење? А то опредељење је суштина Косовског страдања и наше вере Православне? Јер, “земаљско је за малена царство а небеско увек и до века“.

За време безбожног комунизма, божије људе у цркви су прогонили безбожници. Сада имамо једну другу, погубну драму – истинско Православље се прогони од људи у цркви који су положили завет Господу да ће му служити. Коме они служе?

Моћници су нам узели срце, центар наше духовности, нашу праисконску неотуђиву баштину, наше Косово – а Ви, уклањајући им стожер Православља настојите да помогнете моћницима и оно мало Срба што се грејало на изворима праве вере и помагало да стравичну окупацију, живот у гетоу, прогоне и злостављања лакше подносе, да оставите и без то мало топлине и наде?

Зар Косово не може да буде без Бранковића? Зар Јуда Искариотски није завршио вешањем? Зар се његова историја непрестанио понавља не само међу нама Србима?

Можемо ли ми, верни народ, да поштујемо такве одлуке и да их следимо? Одлуке које воде у духовно ништавило, у духовну смрт? Живимо ли за вечност?

Служимо ли Богу или мамону?
Треба ли да се бојимо страдања за ИСТИНУ и правду?

Ђорђе Петрови, 16.02.2010