Вести

U odluci Svetog Arhijerejskog Sinoda SPC o razrešenju vladike Artemija postoje određene neispravnosti. Naime, u Saopštenju Sinoda piše:

Rodoljub Lazić 16.02.2010

+++

‘Danas je na sednici Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve, kojom je predsedavao Patrijarh srpski G. Irinej, odlučeno da se POKRENE postupak utvrđivanja kanonske odgovornosti Njegovog Preosveštenstva raško- prizrenskog Episkopa G. Artemija u prvoj instanci (Ustav Srpske Pravolsavne Crkve čl. 70, tačka 20 i 356), uz Njegovu obavezu da u postupku sarađuje, i da se RAZREŠI UPRAVLjANjA Eparhijom raško-prizrenskom do okončanja pokrenutog postupka, odnosno do sledećeg redovnog zasedanja Svetog Arhijerejskog Sabora.’

Međutim, po čl. 111 Ustava SPC „Eparhijskog arhijereja može Sveti Arhijerejski Sabor sa uprave ukloniti samo po kanonskoj osudi, ili ga razrešiti po dokazanoj nemoći“.

Znači, vl. Artemija može ukloniti ili razrešiti SABOR, a ne Sinod, i to samo iz dva navedena razloga.
Sinod episkopu sudi u prvom stepenu, a Sabor u drugom stepenu, i tek posle toga Sabor može razrešiti episkopa upravljanja eparhijom.

Ovde to nije slučaj, jer je Sinod tek POKRENUO postupak, odluka o njegovoj kanonskoj krivici još nije doneta ni u prvom ni u drugom stepenu, pa vl. Artemije nije ni mogao biti razrešen upravljanja eparhijom. Pogotovu nije mogao da ga razreši Sinod, jer je to nadležnost Sabora.

A ne postoji ni dokazana nemoć, pa ni po tom osnovu vl. Artemije ne bi mogao biti razrešen upravljanja svojom eparhijom, a na nju postavljen administrator.

Jedini član koji reguliše uklanjanje od uprave je član 111. Pravo na upravljanje eparhijom (a u saopštenju se navodi da je upravo to učinjeno) može mu se oduzeti samo na osnovu čl. 111 Ustava, i to od strane SABORA (ne Sinoda) tek pošto bude kanonski osuđen. A on nije kanonski osuđen nego je tek pokrenut postupak protiv njega za utvrđenje odgovornosti. Sinod nema pravo da razrešava od upravljanja eparhijom. Sinod u prvom stepenu za kanonske krivice arhijereja, a Sabor u drugom stepenu, po žalbi, i nakon toga Sabor donosi odluku o uklanjanju episkopa od upravljanja eparhijom.

Čl. 111 Ustava glasi:

Eparhijskog Arhijereja može Sveti arhijerejski sabor sa uprave ukloniti ili ga razrešiti po dokazanoj nemoći, ili po ustanovljenom prestanku jednog od uslova iz člana 104, kao i na osnovu opravdane molbe za penziju.

Dakle, može ga ukloniti samo SABOR iz navedenih razloga. Sinod to ne može da učini. I ne postoji nijedan drugi član Ustava koji reguliše uklanjanje od uprave.

Da se odluka Sinoda odnosi na ovu situaciju vidi se i po tome što je eparhiji postavljen administrator, a to se čini samo kad je eparhija upražnjena, na osnovu čl. 112. Ustava koji glasi:

„Upražnjenom eparhijom upravlja administrator koga imenuje Sveti arhijerejski sinod, Izbor Arhijereja upražnjene eparhije ima se izvršiti u roku predviđenom kanonima

Administrator se postavlja samo u ovim slučajevima koji su opisani u čl. 111. Ni u jednom drugom slučaju

Osim toga, vl. Artemije nije mogao, shodno 19. kanonu Kartagenskog Sabora, biti uklonjen pre nego što se protiv njega okonča postupak i donese kanonska osuda.

Rodoljub Lazić,

izvor: http://www.eparhija-prizren.info/novo/?p=31%3E

+++

+++

+++

LAŽNI SUD SA LAŽNIM PRESUDAMA
Ja bih da dodam:

-Odluka nije vidjena u javnosti, dostupna su nam samo saopstenja, a nepobitno je da je antikanonska i protiv Ustava SPC, jer je Sinod je prekoracio svoja ovlascenja SUSPENZIJOM kanonskog vladike bez osude i imenovanjem administratora eparhiji koja ima kanonskog vladiku, kako precizno konstatuje i obrazlaze brat Rodoljub.

-Sadrzina optuzbe protiv vladike je jos uvek nepoznanica. Ono sto je poznato su KONSTATACIJE i KVALIFIKACIJE iz saopstenja i izjava. Optuzba mora precizno oznaciti radnju – cinjenje ili necinjenje – koja je proizvela posledicu, pa se onda moraju dokazivati i radnja i posledica i uzrocna veza izmedju njih. Ni o cemu od pomenutog nema ni traga u saopstenjima.

Da sam na mestu optuzenog, ili da sam njegov branilac, ne bih ni pokusavao da se branim protiv ovako neartikulisanih i nesuvislih optuzbi kako su formulisane u saopstenjima koje smo imali prilike da citamo ovih dana, vec bih trazio od tuzilaca da u postupku tacno i jasno oznace i artikulisu ono ste se stavlja na teret.

-Postupak je pokrenut protiv vladike, a u saopstenjima se govori o arhimandritu Simeonu i naknadno o protosindjelu Nikolaju; medjutim, postupak nije pokrenut protiv njih dvojice .

Optuzeni, pa makar bio on i vladika, ne moze u postupku koji se vodi protiv njega braniti bilo koga drugog, vec samo sebe. Svako ko je optuzen ima pravo da se brani sam, i da sam prezentira svoju odbranu.

Propustajuci da pokrene postupak protiv arhimandrita Simeona za navodne finansijske malverzacije Sinod primenjuje taktiku koju je primenjuje tkz. Haski Tribunal – lazni sud sa laznim presudama – npr. optuzim urednika ovog sajta zbog necega sto je neki prisutni diskutant napisao na nekom drugom sajtu, i onda ovu proizvoljnu konstataciju ponavljam u nekakvom postupku protiv urednika, ne pruzajuci priliku oljaganom diskutantu da se odbrani od mojih optuzbi, cime se moje optuzbe, ma kako proizvoljne bile, predstavljaju kao dokazane cinjenice iako to nisu.

-Tvrdnje koje se iznose u saopstenjima administratora i u pojedinim novinskim clancima o sadrzini „sumnjivih finansijskih transakcija“ (troskovi goriva izvodjacu radova „Rade Neimar“, zakup poslovnih prostorija i slicno) su u najblazu ruku smesne. Naime:

a)pojedinacni trosak ili isplata ispituje se samo i iskljucivo unutar ugovorenog posla;

b) ispitivnanje i ocenu finansijskog poslovanja kvalifikovano mogu vrsiti samo strucna lica – finansijski revizori – nakon detaljnog proucavanja dokumentacije, a izjave nestrucnih po tom pitanju – pa makar je rec i o administratoru koji moze imati zvanje doktora teologije – su najobicnije diletantske tlapnje.

c) prilikom ocenjivanja „sumnjivosti“ i „zloupotreba“ mora se prethodno utvrditi koja je pravila je onaj koji je vodio odredjeni posao bio duzan da postuje a nije ih ispostovao – bilo da se radi o pravilima za vodjenje knjigovodstva ili u postovanju ugovornih obaveza.

U tom smislu, tuzioci bi prvo morali da utvrde da li se na ugovore o izgradnji na teritoriji KiM izmedju Eparhije Rasko Prizrenske i izvodjaca gradjevinskih radova primenjuju gradjevinski i knjigovodstveni propisi SRJ, Srbije, tkz. Kosova, privremene administracije UN, ili EULEX. Da li su pitanja naknadnih i dodatnih radova regulisana u konkretnom slucaju Opstim uzansama za promet robom SFRJ, Posebnim uzansama o gradjenju SFRJ, FIDIC opstim uslovima, FIDIC posebnim uzansama o gradjenju, ili jednim od tri model-ugovora Komisije UN za razvoj koje se odnose na isporuku i ugradnju? Koje knjigovodstvene standarde je morala da postuje Eparhija, koja delom postoji na teritoriji KiM, a delom na teritoriji Srbije?

Tek kada budu bila formulisana pravila koja je u pogledu knjigovodstva i izvodjenja gradjevinskih radova optuzeni bio duzan da postuje, i ukazano sta od tih pravila nije ispostovano, tek tada optuzeni moze da pruzi svoju odbranu, jer su sve tvrdnje tuzilaca pre toga najobicnije diletantske tlapnje.

Posto vladici Artemiju niko ne stavlja na teret da je on bio duzan da nadzire svaku pojedinacnu fakturu/gradjevinsku situaciju, ili da vrsi sravnjenja poslovnih knjiga, ne vidim kako se od njega o ovim pitanjima moze traziti bilo kakav iskaz ako pre toga nije utvrdjen prekrsaj u postupku protiv lica koje je prekrsaj napravilo – u konkretnom slucaju, na osnovu saopstenja i izjava, protiv arhimandrita Simeona, i ako u tom utvrdjivanju odgovornosti arhimandritu Simeonu – koji nigde nije optuzen – nije pruzena prilika da se brani.

Na kraju, provalom u prostorije sekretarijata Eparhije sasvim je moguce da je unistena ili sakrivena dokumentacija koja razjasnjava i pravda sve finansijske transakcije koje se arhimandritu Simeonu (ne) stavljaju na teret. Za ovu provalu (koja je izvrsena PROTIVPRAVNO, pre primopredaje, cak i kada bi zaboravili da ANTIKANONICNOST imenovanja administratora kako je obrazlozio brat Rodoljub) iskljucivu odgovornost snose oni koji su je izvrsili, pa bi optuzenom za „finansijske malverzacije“ u odbrani uvek bilo dovoljno da izjavi da je dokumentacija u vezi nekog troska postojala, ali je nestala upadom u prostorije sekretarijata Eparhije.

Blagosloven Vam post zelim, i prastajte.

Pravnik

izvor: http://www.eparhija-prizren.info/novo/?p=31%3E