Вести

U jednoj svojoj knjizi ruska istoričarka Jelena Guskova je pozivajući se na Stjepana Mesića napisala da su se “papa i Genšer složili da je najbolje da Jugoslavija prestane da postoji”

za novinar.de Dragan Vidaković, 27.01.2010

+++

U skladu sa tim dogovorom, rečima: “Ispunio sam zadatak, Jugoslavija više ne postoji”, prilježni Mesić se sa govornice hrvatskog Sabora trijumfalno obratio gradu i svetu.

Jugoslavija, izmešana verski i nacionalno, nažalost nije mogla tek tako da sledi te “mudre” reči, već je prestajala da postoji postepeno uz more krvi i reke zločina jer su jedni do drugih, kuća do kuće, zaselak do zaseoka, ulica do ulice, grad do grada, republika do republike živeli izmešani pravoslavci, katolici i muslimani, Srbi, Hrvati, Bošnjaci, Albanci…tako da ni prosečno obavešten Evropljanin nije mogao da ima dileme oko toga kako će i u kakvim mukama umirati ta država, a kamoli tako ugledne i obaveštene osobe kakve su papa, Genšer, Mesić i mnogi drugi koji se danas prave nevešti i žure da završe stvar pre nego se neko seti kako je i zašto je sve to počelo.

Poseta Prištini i izjava da po Ustavu iz 1974. i Vojvodina može da se otcepi su bili samo novi Mesićevi zadaci koje je on, kao čovek za specijalne namene, takođe savršeno obavio.

Poslednje Mesićevo oglašavanje je bilo pre neki dan kada je izjavio da bi poslao vojsku na Brčko ako Dodik raspiše referendum. Javnost se nakostrešila i bavi se izvršiocem Mesićem, zaboravljajući da je on samo čovek za prljave poslove, te da on nije u situaciji išta da uradi dok mu se ne postavi konkretan zadatak.

A za ovaj zadatak je idealan. Grub je i bahat, odlazi iz aktivne politike i bilo bi veoma loše da tako šta rekao budući, sofisticirani i europski predstavljen, predsednik Josipović, a pretnja je izrečena opet od strane vrlo oficijelne Hrvatske, jer je Mesić još uvek predsednik, a predsednika Republike jednako obavezuju i formalne i neformalne izjave.

Mesić je perfektno obavio zadatak. Rekao je šta Republici Srpskoj može da se desi ako ne bude poslušna, nagovestio da postoje razrađene varijante, ali gluvima i slepima nije rekao da nijedna država članica NATO ne može sama da šalje svoju vojsku gde joj je volja, pa su se sasvim apsurdno obrušili na njega, kao da je motka kriva kad udara po glavi.

Mada, možda bi Mesićevi mentori mogli i da zažmure (kako su uradili u “Oluji”) dok Hrvati ne završe posao, da se predstavi kao da su oni nevaljali to nešto tobože samoinicijativno uradili (kao da je to u strukturi NATO sa zajedničkom komandom moguće), a ako pođe na zlo i oni zadatak ne obave kako treba svaki udarac na Hrvate bi se tada tretirao kao napad na članicu NATO, a napad na jednu članicu je napad na NATO,a ko napadne NATO bolje da se nije ni rodio.

Dakle, Mesićeva izjava je sve drugo samo ne neformalno i slučajno naklapanje nekakvog neuticajnog čoveka koji će koliko sutra u penziju. Mesić je bio, a ostaće i dalje, jaki čovek zadatka. I uopšte nije na kraju karijere, bar nas što se tiče, jer idealnije osobe da se Srbiji saopšti šta je čeka ako ne bude kooperativna od Stjepana Mesića nema.

Dragan Vidaković, Prilike