logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Друштво    Аутор: новинарство    2.417 пута прочитано    Датум: 12.11.2009    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

RTRSPovodom emisije „Nekad bilo“ na Radio-Televiziji Republike Srpske u utorak, 10 novembra 2009 g. u 20 10 časova, Istorijski projekat Srebrenica objavljuje sledeće Saopštenje:

Stefan Karganović, 11.11.2009

+++

Gospođa Mira Lolić-Močević, direktorica programa RTRS
Gospodin Siniša Mihailović, voditelj programa „Nekad bilo“
Radio Televizija Republike Srpske
Banja Luka

Beograd, 10 novembar 2009 g.

Vrlo poštovani gospođo Lolić-Močević i gospodine Mihailoviću,

Želim da vam se zahvalim na pozivu da gostujemo na vašoj emisiji „Nekad bilo“ na temu empiričkih saznanja o dešavanjima u Srebrenici i što ste omogućili saradnicima naše nevladine organizacije, g. Žerminalu Čivikovu i dr Ljubiši Simiću, da sa vašom ekipom i gledalačkom publikom podele rezultate svojih istraživanja.

Kada se uzme u obzir skoro potpuna medijska blokada kritičkog razmišljanja na tu temu, ne na jednoj već (kao što ste nam vi sami predočili kada smo razgovarali u vašoj kancelariji u Banja Luci) na obe obale Drine, onda bih svakako večerašnju emisiju morao da ocenim kao skroman pomak u pozitivnom pravcu.

Zato mi dozvolite da vam odam priznanje za odvažnost što ste se u raspravu ovako delikatne prirode uopšte upustili i budite uvereni da sam potpuno svestan mehanizama koji onemogućavaju, čak i najhrabrijim profesionalcima, da neke crvene linije prekorače.

Nemojte mi zameriti što ću vam sada izložiti i nekoliko iskrenih komentara na večerašnju emisiju i ukazati na neke raskorake, koje nisam mogao izbeći da primetim, između rasprave koju smo kao učesnici programa vodili u vašem studiju, i finalnog proizvoda koji se posle montaže pojavio na televizijskim ekranima.

Pre svega, bez ikakve želje da se mešam u vašu uređivačku politiku, i potpuno ceneći ograničenja pod kojima ste vi prinuđeni da obavljate svoj posao, ipak bih vam na prvom mestu ponudio sledeći komentar. Ravnoteža u stavovima među učesnicima programa kao što je vaš zaista predstavlja visoku profesionalnu vrednost. Ali imam utisak da ste u preteranom nastojanju da u ovoj emisiji tu vrednost ostvarite postigli sasvim suprotan efekat. Ja nemam ništa protiv toga što ste pozvali g. Alića, mada je i vama i meni jasno da strana koju on predstavlja već deceniju i po ima suštinski medijski monopol na ovu temu, tako da njegovim izostavljanjem princip objektivnosti ne bi stradao uopšte. Ali kako objašnjavate gostovanje u emisiji gospođa Kandić i Biserko, koje se ne skidaju sa ekrana i sa stranica štampe kada je Srebrenica u pitanju? Za razliku od g. Alića, koji je bar iz BiH, one ni to nisu, niti njihovo mišljenje (bar onaj deo koji ste preneli) iz bilo kakvog ugla predstavlja novi podatak ili istraživački interesantno tumačenje vezano za temu emisije.

Dalje, kada smo na pitanju objektivnosti, dozvolite mi da primetim da princip jednakosti po oružju nije bio ispoštovan u emitovanoj verziji vašeg programa. Da vas podsetim: razlog za ovaj program nije bilo urgentnost da se javnost upozna sa razmišljanjima g. Alića, nego da nešto sazna o rezultatima kritičkih i empiričkih istraživanja vaša dva glavna gosta, g. Čivikova i dr Simića. Funkcija g. Alića u tim okvirima nije da izlaže svoje stavove o Srebrenici već da kao pripadnik interesne grupe za koju bi se moglo očekivati da će biti skeptična prema tezama prve dvojice ukaže na greške i nedostatke u njihovom izlaganju.

Umesto toga, vrlo selektivnom primenom vaših uredničkih makaza na prvobitni sadržaj rasprave, uloge su se na veštački način obrnule. Umesto da diskusiju vode ličnosti radi čijih je saznanja i istraživačkih rezultata emisija bila snimljena, njihova izlaganja su bila negde manje, a negde drastično, isečena, dok—ako se ne varam—g. Alić nije bio uskraćen ni za jedan sekund.

Na osnovu toga, mnogi gledaoci su stekli pogrešan utisak da se program okretao oko oponenta, a ne oko gostiju koji su došli u vaš studio da izlože svoju pozitivnu priču.

Zato mislim da je u konačnom ishodu princip objekivnosti bio narušen i plašim se da je u ovom slučaju to bilo na štetu poreskih obveznika Republike Srpske koji—kako sam obavešten od meštana—bez mnogo mogućnosti izbora finansiraju vašu cenjenu medijsku kuću.

Dalje, da bih vas uverio da sam vrlo pažljivo pratio vaš program, ukazaću vam na još nekoliko veoma bitnih iskaza koji su iz čudnih razloga bili izostavljeni u konačnoj verziji vaše emisije:

1. Stradanje srpskih sela u regionu Srebrenice, na šta je dr Simić, koji je neposredno istražio i tu temu u vezi koje će uskoro objaviti naučnu monografiju, posebno gledaocima obratio pažnju. Kao što se sećate, on vam je posle snimanja ustupio niz upečatljivih fotografija devastiranih srpskih naselja sa molbom—koju vi tada niste odbili—da neke od njih radi boljeg informisanja javnosti stavite na ekran dok on na ovu temu govori. Međutim, ne samo da je bio izostavljen vizuelni corpus delicti jezivog stradanja okolnog srpskog stanovništva, što je u neposrenoj kontekstualnoj vezi sa kasnijim stradanjima njihovih bošnjačkih suseda, već je bilo isečeno i vrlo upečatljivo i politički zrelo objašnjenje dr Simića koje se odnosi na razlog zašto je razaranje srpskih naselja i pokolj njihovih žitelja tabu tema.

2. Izostavljen je takođe i onaj deo izlaganja dr Simića koji se odnosi na legitimne gubitke kolone 28. divizije tokom povlačenja ka Tuzli. Ne razumem političku „delikatnost“ tog pitanja kada je veštak Haškog tužilaštva, Ričard Batler, sam procenio da je tokom tog povlačenja u borbenim dejstvima stradalo do 2000 pripadnika Armije BiH što se, naravno, ne može podvesti ni pod ratni zločin, a kamoli „genocid.“ Ovi podaci su apsolutno krucijalni da bi gledaoci shvatili da svaka poštena procena ljudskog bilansa Srebrenice u julu 1995. godine mora uzeti u obzir ove dve sasvim različite komponente—gubitke u ratnim dejstvima i streljane zarobljenike—čiji je ukupni zbir ispod 2000 i među kojima bi svaki (da upotrebim izraz g. Čivikova) „korektan“ i profesionalan sud morao već na samom početku svojih razmatranja da napravi oštru pravnu distinkciju.

3. Retrospektivno gledano, mislim da ćete se složiti da je u funkciji obaveštavanja javnosti (a imam utisak da to baš i treba da bude vaša osnovna misija) bilo veliki propust što ste izostavili izlaganje dr Simića vezano za rekonstrukciju srpskih i bošnjačkih sela i za neprihvatljivo pristrasan stav međunarodnih humanitarnih organizacija, izražen kroz insistiranje da materijalna pomoć bude usmerena isključivo bošnjačkoj strani. Nema sumnje da bi javno iznošenje tog šokantnog podatka imalo određeni odjek. Ali to je činjenica koju vaši gledaoci imaju bezuslovno pravo da znaju i koju bi im kao političkim subjektima bilo neuporedivo korisnije da preko vaše emisije čuju od odavno dobro poznatih i izlizanih teza gospođa Kandić i Biserko.

Ja se nadam, gospođo Lolić-Močević i gospodine Mihailoviću, da ćete moju reakciju na vašu emisiju sagledati u istom dobronamernom duhu u kome vam je iznosim. Kao američki građanin i osoba koja je formirana u jednom drugom ambijentu, gde „vruće teme“ predstavljaju izazov a ne povod za plašljive kompromise, ja osećam obavezu da svoje utiske otvoreno i pošteno podelim sa vama. Biće mi drago ukoliko moja reakcija bude bila profesionalno korisna vama u vašem daljem radu.

U svakom slučaju, zahvaljujem vam se još jedanput na pozivu da učestvujemo u vašem programu.

Srdačan pozdrav,

Stefan Karganović
Predsednik
Istorijski projekat Srebrenica

11.11.2009

+++

U prilogu se mogu pogledati fotografije devastiranog srpskog sela Ratkovići u blizini Srebrenice, kao ilustracija pogroma koji je srpsko stanovništvo doživelo i o čemu je dr. Ljubiša Simić bez uspeha pokušao da (u emisiji „Nekad bilo“ na Radio-Televiziji Republike Srpske u utorak, 10 novembra 2009 g. u 20 10 časova na RTRS) govori.

Devastirano srpsko selo Ratković blizu Srebrenice

selo-ratkovic2_web.JPG

selo-ratkovic3_web.JPG




1 коментар у вези “Reakcija na emisiju RTRS-e “Nekad bilo””
  1. Ко очекује “објективност” од данашњих медија, па и телевизије, је у најмању руку – наиван. Да не употребим неку тежу реч.
    Данашње власти у “демократском” свету (укључујући ту и Србију) иду ка тоталној страховлади, абсолутној неслободи.
    Према томе, не треба разликовати данашњу ТВ од Џугашвилијеве, Хитлерове или од оне из “1984″.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo