Вести

Saznanjem da su i pored našeg negodovanja i tronedeljnog protestvovanja, predstavnici Hrvatske organizacije koja sebe naziva „Udruga pravnika Vukovar 1991.“ za 17.10. ove godine najavili ponovni dolazak

14.10.2009, predsednik URVI grada Zrenjanina Jovanka Pavlović, sekretar URVI Žitište Milenko Stanić.

+++

u mesta Stajićevo i Begejce današnji Torak, gde su oni navodno bili u „logoru“ u kome su doživeli „strahovite torture“ i gde su mnoge njihove kolege na „zverski način ubijene“ , kako bi postavili i otkrili spomen ploče „žrtvama stradalim u tim logorima“.

Da nije tragično bilo bi smešno, to što se njihovim, kako kaže opravdanim zahtevima , pridružio i ohrabrio ih predsednik skupštine grada Zrenjanina gospodin Aleksandar Marton koji je javno za Hrvatsku televiziju stao na stranu Hrvatske propagande i time potvrdio nvodno postojanje „logora“ i činjenje zločina u njima pri tome ne proveravajući verodostojnost iskaza predstavnika Hrvatske.

Nadamo se da se ovako nešto neće desiti i da će se shvatiti ozbiljnost i namera Hrvatske jer ovo nije slučajno izabrano vreme za nešto ovako.Hrvatska je podnela zahtev protiv R.Srbije maja 2008 godine kao i za ratnu otštetu i potvrđivanje ovakvih neistina koje idu na ruku njihovom zahtevu i državu Srbiju pravi genocidnom državom što je notorna laž i klasična zamena teza.

Za razliku od Hrvatske na čijem je prostoru postojao 221 logor za uhapšene, pre svega civile i vojsku u Srbiji nije postojao niti jedan. Navedena mesta su bila sabirni centri gde su dovođena lica koja su uhapšena kao ratni zarobljenici zbog kriivičnih dela u ratnoj zoni i nisu hapšeni po nacionalnoj ili verskoj pripadnosti, nego po učinjenim krivičnim delima. To dokazano i velikim brojem Srba koji su takođe bili privedeni u neki od tri sabirna centra u Srbiji.

Svi sabirni centri su funkcionisali do 22.12.1991 godine kada su svi ugašeni a zarobljenici prebačeni u zatvor u Sremskoj Mitrovici gde su do oslobađanja imali tretman kao svi ostali zatvorenici u toj ustanovi, čak i bolji jer su bili izdvojeni od kriminalaca. Što se tiče „mučenja i ubijanja“ zatvorenika, odgovorno tvrdim da je ranjen samo jedan zatvorenik i to prilikom pokušaja bekstva iz Stajićeva i jedan koji je umro zbog srčanih problema u Sremskoj Mitrovici, i niko nije stradao od posledica maltretiranja kako neko želi da prikaže. Čovek koji je umro od srčanih problema mogao je umreti i kod kuće. Tek su gluposti da je u centrima bilo 60% žena i da su sve silovane kako su oni izjavili uz sve hvalospeve upućene Martonu na svojoj televiziji (HRT). Napominjem da je obezbeđenje tih centara vršila vojna policija JNA koju su činili aktivni vojnici, znači deca 19-20 godina,i za njih reći da su nekoga silovali i maltretirali je bezočna laž. Saslušanje zarobljenika je vršila viša instanca iz Beograda pripadnici posebnih službi JNA.

Napominjem da su priliikom procesuiranju zarobljenika tom prilikom dokazana 120 teških krivičnih dela iz oblasti ratnih zločina ali i da su odlukom ondašnjeg premijera savezne vlade Milana Panića,pušteni svi zatvorenici pa i tih 120 teških ratnih zločinaca i kriminalaca.Koliko je nama poznato od svih koji su prošli kroz ove centre osuđen je jedan Srbin na kaznu zatvora u trajanju od 13 ili 15 godina a svi ostali su dobro uhranjeni i fizički odmorni i spremni ponovo stupili u redove paravojnih Hrvatskih formacija u čijem su sastavu prethodno sa oružjem u rukama zarobljeni.

Posle dugogodišnjih razgovora povodom našeg spomen obeležja koje bi posvetili palim borcima grada Zrenjanina koji su izginuli kao pripadnici regularne vojske tada postojeće države, tek sada nam je jasno ko to nije dozvolio iako spomen obeležje-spomen česma za 50 palih boraca košta oko 600 000 dinara kao polovni automobil ili letovanje u Puli. Nas ponižava da i pored svega gospodin Marton kao jedini a pretpostavljamo i njegova stranka LSV i dalje podržava ideju koja ide na ruku „ Udruga Vukovar 1991“ uz izmenjen kontekst da i mi možemo u R.Hrvatskoj podići spomen obeležja našim stradalim. Može li iko normalan poverovati u ovakvu ideju.

Jasno nam je kao i većini građana Srbije , da je vlast najača psihološka droga koja može izmeniti ne samo pojedine čovekove karakterne osobine već i njegovu celokupnu ličnost, nažalost na gore.

Zbog svega gore iznetog čvrsto stojimo i nećemo dozvoliti da se na teritoriji Srbije odigra sraman čin ne samo za državu Srbiju nego i za sav slobodoljubiv narod.

S poštovanjem, predsednik URVI grada Zrenjanina Jovanka Pavlović, sekretar URVI Žitište Milenko Stanić.

U Zrenjaninu 14.10.2009 godine.

• UDRUŽENjE RATNIH VOJNIH INVALIDA SRBIJE SVIH RATOVA GRADA ZRENjANINA
• PUPINOVA 6 A
• 23000 ZRENjANIN
• TEL/FAKS 023 510 687