Вести

Са пажњом сам пратио догађања у Скупштини Србије 8 и 9 октобра. Тема је била дијаспора и закон о дијаспори. То је оно што занима све Србе,

Словенске Коњице, Словенија, Радован Милић, 14.10.2009

+++

ма где да се налазе на кугли земаљској. И поред тога што сам задовољан усвајањем закона о Србима у расејању, у првом тренутку сам био изненађен, а потом и разочаран. Па се питам:

„Да ли је могуће да увек када се нешто покрене са мртве тачке за Србе у расејању, на површину исплива људски талог, који покушава да оспори целокупни труд и рад Министарства за Дијаспору и Министра Срећковића.“

Споменута је некаква организација интелектуалаца из Словеније, а са којом је МзД, између осталих, обавило разговоре и ускладило предлог закона. Радило се о Српском Културном Центру Словеније. Које сада то? Питао сам се у незнању. Успео сам сазнати да се ради о на брзину склепаној дружби интелектуалаца (1. октобар 2009) и да се међу њима налази нико други до Бранко Матијевић.

Са пуном одговорношћу тврдим да овај човек ради против Срба и Србије. То је човек који је правио попис хрватских жртава у задњем рату, од стране, како се наводи у том попису „злочиначке српске руке“ у једном селу општине Добој, а које је насељено хртватским живљем. Његов „истраживачки“ рад је био монтиран на штету Срба, и као такав је оспорен од никог другог већ од родбине наводно убијених, оних заправо, који се шетају и гледају тв, јер су како би друго него живи. (Доказ: Сплетна страна овог села и Зборник 2007 аутора Р. Милић)

За тај рад, 26. свибња – (који је то месец) 2007. добија похвалу. (Доказ: Опет сплетна страна села). И док Матијевић на једној страни фабрикује српске злочине, на другој комада српску земљу:

13.02. 2007 пише: „И шта би се толико променило када би Косово и остало у Србији“

Срамота од овог квази интелектуалца из Словеније, члана одбора СКЦ, који не поштује српску територију, а нарочито српске жртве на њој још од доба Цара Душана. То је човек, који аутору овог текста (25.12.2007) прети убиством. И још и још.

Не могу а да вам не кажем да је идеја о оснивању Српског Културног Центра потекла, сада већ давне 2002, тачније 22 јануара, од Културног Друштва „Михаило Пупин“ из Љубљане, које је предложило идејни пројекат изградње Српског Културног Центра „Михаило Пупин“. Предлог овог пројекта је заведен под бројем:

Шт:Ју Сло/МЧЛК/КДМП/2201/2002;  За интерно пословно рабо.

Пројекат је предат матичној и домицилној држави: Министарству за културу Србије, Амбасади Р. Србије у Љубљани као и Министарству за културу Републике Словеније, МК Српске, и Граду Љубљана. То је све оверено потписом и печатом. Тада основана књижница је била само један добар ембрион Српског Културног Центра у Словенији. Од скромних почетака када је на зиду просторије висила само азбука, данас библиотека располаже са 25.000 примерака књига из богате ризнице српске литературе и литературе других народа.

А сада и преко ноћи – изненада, појављује се нека јуришничка и фамозна организација Српског Културног Центра, која краде идеју и промовише себе у циљу личне афирмације, а богами и приближавању извора новца, који би као представници Срба у парламенту Словеније сигурно добијали. Они би наводно заступали српску националну мањину. А за те вредности, ако се у томе успе (придобијања статуса националне мањине у Словенији), Срби са овог простора би се морали захвалити неким другим људима, а нарочито Министарству за Дијаспору Србије и министру С
рећковићу, а никако да упртих очију гледају у Матијевића. Зато сматрам да је срамота да се у таквом друштву налази поп – Протојереј ставрофор Бошковић, јер код Срба важи изрека „са ким си такав си“.

Али није ни чудо што су у истом јату, ако се присетимо срамног пуча који је организовао управо овај поп, око митинга у Љубљани под насловом „Косово је Србија“ , а такође и његових изјава по питању добијања статуса мањине. Ипак мислим да поп зна коју политику води, а било би боље да свој „пастирски“ рад посвети ширењу Светосавског духа међу Србима, а не његовом уништењу. Много младе Србадије не зна свој језик, а камоли било шта од историје и вере, осим да се прекрсте.

Имао бих писати доста тога и то све са доказима. Углавном сам сигуран да је наш председник г. Борис Тадић, преварен и да је насео слаткоречивошћу Бранка Матијевића, бившег председника, а сада члана РОТАРИ клуба Барје, и све у спрези са попом, који би требао знати да ротаријански зупчаник и православни крст не иду руку по руку. Заправо у свему томе насео је саветник прдеседника Тадића, који је Председнику пренео не тачне извештаје са терена – из Словеније. С’обзиром да је СКЦ – Словеније (данас) формиран на иницијативу Тадића, (идеја и рад на формирању живе од 2002), аутоматски је преварено и Министарство за дијаспору, (ни криво ни дужно) те прихватило фамозни СКЦ Словеније као партнера у разговору.

А Матијевић не мирује. Преварио је и г. Војводића (председника Савеза српских друштава Словеније), који су руку на срце, урадили више за Србе у Словенији, него што ће било када моћи да уради Бранко Матијевић. Иначе Бранко Матијевић је знаним каналима успео да се убаци у Савез и да га полако разједе изнутра, што је у потпуности успео. Није грешка Савеза српских друштава што су веровали човеку и делегирали га и бирали на одговорне функције.

Срамота је од стране човека који је згазио њихово поверење у циљу личне афирмације, и на тај начин их избацио из улоге за представника Срба Словеније у словеначком парламенту, а и Савету дијаспоре. Погрешка Савеза српских друштава Словеније лежи и у томе што нису имали довољно мудрости да препознају намере Бранка Матијевића. То све долази зато што Председник Савеза српских друштава Словеније није око себе имао далековидије и политички мудрије људе и саветнике у УО, који би на време предупредили зло по српски етнички корпус у Словенији. Био је окружен ситним каријеристима који наносе штету Србима, Савезу српских друштава и како видимо и самом Председнику савеза.

Новонасталом проблему Савез српских друштава Словеније би требао прићи врло озбиљно и покушати отклонити и смањити нанету бламажу, (Матијевић је њихов кадар) као и преиспитивању својих ранијих одлука, а нарочито посветити пажњу питању:

Само по себи се намеће питање: Где је у свему томе Амбасада Србије У Љубљани. Највероватније да је и г. Амбасадор преварен од стране Попа и Матијевића, те су избегли његово пресуђивање у овој закулисној ствари, а богами могу да посумљам и у Александру Станковић, једног од чланова СКЦ Словеније, да је радила нешто испод жита поводом овог питања и без Амбасадоровог знања. Ту се отворено питам:

Зашто представници Амбасаде нису обавестили о јуришничком формирању, Српског Културног Центра, све претставнике Срба у Словенији и нарочито Савез српске дијаспоре Словеније.

Не верујем да је Амбасада намерно згазила и и запоставила доказане „борце“ за српско питање у Словенији, и интелектуалце, у најтежим временима, али је очито да се некуда и некоме журило. Ко је под „ознаком хитно“ на тихи начин уклонио г. Амбасадора од могућности одлучивања и правилног информисања релевантних Министарстава Србије, за питање Срба у овој Подалпској земљи, а у вези формирања јуришничког, новонасталог СКЦ – Проблема.

Због свега тога мислим да је СКЦ Словеније, са набројаним људима у њему, формиран да до краја уништи и сруши српски национални идентитет и интегритет Срба у Словенији, јер када пастир не зна, разлику између крста и ротаријанског зупчаника, како то можемо ми из стада да знамо? Или можда ипак зна? Углавном је утемељено и размишљање да се то урадило намерно како би се осујетили једини и искрени заступници српства у Словенији, интелектуалци, из редова Савеза српске дијаспоре Словеније да не дођу на наведене позиције у Парламенту Словеније и Савету дијаспоре, а које им као неоспорним, мудрим, далековидим и пре свега искреним србољубима припада. Зато ми се чини да опет у историји Срба, у мутним временима талог испливава на површину. И да ово писање не би остало недоречено, морам рећи и поручити и следеће.

Савез српских друштава Словеније, Савез српске дијаспоре Словеније, Интернационална штајерска заједница, српска друштва која нису у Савезу, појединци, и угледни интелектуалци, морају да се:

• – Овог истог момента уједине и одбране од јуришничке СКЦ
• – Уједињени да под хитно ураде стратегију заштите и спречавање формирања јуришничког СКЦ – а. са наведеним члановима у руковдству
• – Да непозиво иступе из Савеза Савеза (они који су његови чланови)
• – Да забране рад у Савезима, друштвима, као и било какво заступање Срба, Савеза и друштава од горе поменутог Матијевића и сличних за које се конкретно утврди да је њихов рад реметилачког и по српство узнемирујућег карактера.
• – Да изађу са конкретним планом око оживљавања започете идеје и наставак рада на организацији Српског Културно Центра Словеније.
• – У заједничком разговору да се одреде имена угледних некомпромитованих личности и интелектуалаца из некомпромитованих редова, а који ће водити Српску Културни Центар, по Тадићевом предлогу, и претстављати Србе у Парламенту Словеније и Савету Дијаспоре.

Све наведено је изузетно битно у овоме тренутку како се сутра не би сви заједно кајали. Онај ко се до јуче стидио да напише своје презиме, већ употребљавао презиме свога брачног друга, а данас када је намирисана функција уз привилегије (финансије) употребљава и своје српско презиме, не завређује бити представник Срба ни у јуришничком СКЦ, а камоли оном који би требао заживети ако смо сложни. Напомињем да због наше не слоге (која сигурно неће бити једини пример у српском расејању) немамо право угрозити напор српске владе, Министарства за Дијаспору и Министра г. Срећковића, на писању, усвајању и стављању у живот Закона о дијаспори.

У противном, са горе споментим особама, сав труд ће врло брзо пасти у воду, а други народи ће добити потврду да смо непоправљив народ. А то није истина.

Доведимо праве људе на право место у овом историјском тренутку за нас у расејању, а онда се поново вратимо нашим сопственим трењима јер ми без њих нити смо могли нити ћемо икада моћи. Оставимо омладини макар нешто корисно.

Словенске Коњице, Радован Милић
14.10.2009