Pitanje zakazivanja jesenjeg zasedanja najvišeg crkvenog tela Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve na jučerašnjoj sednici Svetog arhijerejskog sinoda nije rešeno,+++
ali prema nezvaničnim informacijama, kako sada stvari stoje, jesenji sabor neće biti održan, pa će se arhijereji SPC sastati verovatno sledeće godine.
Vladika niški Irinej, jedan od članova Sinoda, kaže da je pitanje zakazivanja jesenjeg sabora, koji saziva „crkvena vlada”, još otvoreno.
– Iako je već kasna jesen, a za sada nema nekih gorućih pitanja u Crkvi, stvar je Sinoda da li će odlučiti da ipak zakaže jesenje zasedanje sabora – kaže episkop niški.
O mogućnosti da ove godine jesenje zasedanje ne bude održano, već se nezvanično govorilo u javnosti, a neimenovani sagovornici bliski crkvenim krugovima obrazlagali su da pojedine vladike smatraju da nije neophodno sazivati sabor, jer zbog odsustva patrijarha Pavla, koji se dve godine leči na VMA, najviše crkveno telo ne može da donosi odluke važne za Crkvu, dok tekuća pitanja može rešavati i Sinod.
Ustav SPC propisuje obavezno zasedanje sabora jednom godišnje, obično je to u maju, dok jesenje zasedanje ne mora biti održano, iako se poslednjih petnaestak godina zbog složenosti prilika u SPC ustalilo da se arhijereji sastaju i krajem oktobra ili u novembru.
J. B.
[objavljeno: 14/10/2009] POLITIKA
+++
Nema novca, nema opela
Kada je čuo da za sahranu oca treba da plati svešteniku 11.500 dinara, Goran Simić odlučio je da roditelja pokopa bez crkvenog obreda. – Zvanični cenovnik za sveštene radnje ne postoji
Opelo se može držati i besplatno
Goran Simić iz Beograda odlučio je da oca, koji je bio kršten i pravoslavac, sahrani bez opela zato što je smatrao da je 11.500 dinara, koliko je trebalo da plati svešteniku, mnogo. „Ne znam da li sam pogrešio, ali mislim da nisam”, kaže naš sagovornik.
Simić priča da mu je otac umro u Kikindi početkom septembra. Kada je otišao da zakaže sahranu u crkvi, na njegovo pitanje koliko to otprilike košta jedan mlađi sveštenik odgovorio je da treba da plati oko 6.000 dinara, ali da sve detalje oko sahrane, pa i cenu, treba da ugovori sa sveštenikom Prvoslavom Nikolićem, koji je zadužen za ulicu u kojoj je stanovao Simićev otac. Nekoliko sati pre zakazane sahrane, Goran Simić je, kako nam je ispričao, otišao kod sveštenika Prvoslava i tada je saznao da će ga sahrana koštati 11.500 dinara.
– Pitao me je nekoliko puta da li sam platio grobno mesto, pošto se novac za to daje crkvi, i ja sam mu objasnio da je plaćeno do 2011. godine, pošto je na tom groblju sahranjena i moja majka, i da imam priznanice. Kada mi je sveštenik rekao da treba da platim 11.500 dinara za opelo, rekao sam da mi je to mnogo, na šta mi je on odgovorio da je to – to. Moj otac je bio vernik, ali sam odlučio da obavim sahranu bez sveštenika jer je 11.500 dinara četvrtina moje plate – priča Simić.
Naš sagovornik ističe da je sa njim kod sveštenika bio i njegov komšija, kao i da mu je maćeha potvrdila da su sve obaveze koje su imali prema crkvi ona i njegov otac platili. Goran Simić požalio se i protojereju Arsenu Vilovskom, arhijerejskom namesniku kikindskom – poslao je pismenu žalbu nedugo posle sahrane, a protojerej mu je rekao da je pismo prosledio svešteniku i da čeka njegov odgovor.
Sveštenik Prvoslav Nikolić tvrdi da Simić nije hteo da plati ni sahranu, ni kopanje rake, ali da nije plaćao ni grobna mesta ni parohijal, odnosno novčani iznos koji je, po odluci episkopa i saveta eparhije, svako domaćinstvo u obavezi da plati i da mu je novac zatražen za sve to. Zatim, sveštenik Prvoslav navodi i da je savetovao Simiću da ne sahranjuje oca bez opela, ali da ga on nije poslušao.
Nekoliko naših sagovornika, sveštenika, objašnjava da novac koji vernici daju za opelo, venčanje, krštenje ili neku drugu sveštenu radnju nije obaveza ukoliko neko nema da plati, ali naglašavaju i da je sveštenicima to jedini izvor prihoda, budući da nemaju platu, kao i da zbog toga neke crkve ili crkvene opštine imaju dogovorenu cenu za opelo ili venčanje, iako zvanični cenovnik na nivou SPC ne postoji.
Protojerej mr Rajko Stefanović, arhijerejski namesnik kragujevački, objašnjava da je u kragujevačkim crkvama visina nagrade za sveštene radnje stvar dobre volje i mogućnosti vernika, ali i dogovora sveštenika sa parohijanima, kao i da nije nikakav problem da svako da koliko može bez obzira na uobičajenu cenu koju plaćaju drugi, jer je sveštenicima strogo zabranjeno da uskrate potrebu parohijanu zato što nema novca.
Zvanična taksa ne postoji ni na nivou arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, mada, kako saznajemo, prilikom zakazivanja krštenja, na primer, u više beogradskih crkava treba platiti i do 4.500 dinara, a uobičajeno je da vernici, posle krštenja, daju novčanu nagradu i svešteniku. Svaka crkva određuje orijentacionu cenu za sveštene radnje, kaže protojerej stavrofor Trajan Kojić, starešina crkve Svetog Marka u Beogradu, ali ako neko nema novca ne mora ni to da plati.
– Niko od sveštenstva iz naše crkve nikada nije uzeo nikom od građana ni dinar za osvećenje vodice, sečenje slavskog kolača i osvećenje doma. To je princip – ističe protojerej Trajan Kojić.
Sveštenik Milan Suzić, starešina hrama Svete trojice u Zemunu, podseća da bi svako ko želi da se venča ili krsti u crkvi koja ne pripada njegovoj parohiji ipak trebalo da plati taksu, kao i da oni koji bi želeli da na obredu imaju crkveni hor moraju da računaju na to da i pevače treba platiti.
Jelena Beoković Marija Brakočević; POLITIKA
————————————————————
Stroge kazne za iznuđivanje novca
Prema Ustavu Srpske pravoslavne crkve, iznuđivanje nepropisane nagrade za sveštene radnje ili iznuđivanje nagrade u novcu u neuobičajenom iznosu predstavlja prestup. Vernik kome je potreba uskraćena jer nije imao da plati uobičajeni iznos koji daju i drugi vernici treba da se žali Eparhijskom crkvenom sudu, objašnjava Željko Kotoranin, pravnik i poznavalac crkvenog prava.
– Tom sudu bi trebalo podneti prijavu protiv sveštenika, koja je neformalna, treba opisati slučaj i navesti svedoke koji su tome prisustvovali. Simonija, odnosno iznuđivanje novca za sveštenoradnje, zabranjena je crkvenim kanonima i kazne su stroge ako se utvrdi da je sveštenik počinio taj prestup. Sveštenik nikako ne sme da uslovljava vernike novcem i nema pravo da im uskraćuje svete tajne zbog nedostatka novca, osim ako vernicima odlukom crkvenog suda nije uskraćeno to pravo – ističe Kotoranin.
On objašnjava da „tarifa” na nivou crkve postoji, ali da je zastarela i da se odavno ne primenjuje, zbog čega sveštenici visinu nagrade za izvršene sveštene radnje okvirno određuju ili u dogovoru sa vladikom i svojim kolegama ili kažu vernicima da daju onoliko novca koliko mogu.
———————————————————–
„Crkvena vlada” odlučuje o jesenjem Saboru
Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve trebalo bi na današnjoj sednici da raspravlja da li će biti sazvano jesenje zasedanje Svetog arhijerejskog sabora SPC, saznaje „Politika”. Najviše crkveno telo, u čijem zasedanju učestvuju sve vladike SPC, poslednjih petnaestak godina osim u proleće, sastaje se i u jesen, krajem oktobra ili u novembru, a saziva ga Sinod. Kako objašnjava za naš list vladika niški Irinej, jedan od članova „crkvene vlade”, za sada su obe mogućnosti otvorene – i da Sabora bude, ali i da on ne bude sazvan.
– Razmotrićemo ima li potrebe da se saziva zasedanje Sabora, pa ako ima dovoljno razloga da se on održi na jesen biće ga, ako ne, nećemo ga zakazivati – kaže vladika Irinej.
I u kancelariji Sinoda ističu da će se o Saboru odlučivati po ustaljenoj proceduri, kao i da će on biti sazvan ako bude potrebno.
Na dnevnom redu današnje sednice Sinoda mogli bi se naći i predlozi za smenu glavnog i odgovornog urednika „Pravoslavlja” protojereja-stavrofora Miodraga M. Popovića, a očekuje se da Sinod razmatra i zahtev da sa mesta direktora Patrijaršijske upravne kancelarije bude smenjen protojerej-stavrofor dr Luka Novaković, starešina Hrama Svetog Save na beogradskom Vračaru .
Prema nezvaničnim informacijama, pojedini arhijereji, uglavnom mlađe vladike, smatraju da ne bi trebalo sazivati jesenji Sabor, jer bez patrijarha, koji se dve godine leči na VMA, najviše crkveno telo ne može da donosi ozbiljne i važne odluke. Tekuća pitanja može rešavati i Sinod, pa za takve probleme nije ni potrebno sazivati sednicu najvišeg crkvenog tela, stav je pojedinih arhijereja. Ipak, kako saznajemo, ni sednice novog saziva Sinoda nisu tako česte, pa je tako, od kada su na majskom zasedanju Sabora izabrani novi članovi crkvene vlade, Sinod zasedao svega nekoliko puta. U vreme kada je Sinodu predsedavao patrijarh Pavle, koga sada, zbog bolesti, na mestu predsedavajućeg Sinoda zamenjuje mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, Sinod se, na primer, sastajao jednom sedmično, a u vreme rata na prostorima bivše SFRJ i češće.
J. Beoković. POLITIKA
[objavljeno: 13/10/2009]
Да ли то значи да Руси неће поставити свој Синод као што су то американци урадили, ономад када су банули на састанак синода.
Или је то ипак због тога да ту практично и нема епископа који отворено накрећу русима. Заиста нема нити једнога.
Што се тиче епископа који иду према западу, ту их има прилично. Чак за неке истакнуте чланове синода се зна да отворено и уредно репортују америчкој амбасади.
Могуће је и зна се да су неки чланови синода ишли у Москву и вероватно нудили своје искрене услуге. Опет реално говорећи ко је тај ко таквима може и веровати на реч и ставити их у једну раван са собом.
Укратко, нашли смо се као народ у ситуацији да немамо шта у погледу верских вођа да пружимо и према Русима. Вероватно први пут у познатој историји. А опет у Русији је религија постала и постаје све популарнија.
Са друге стране Руси још нису кренули да шаљу прстенове, крстове, дају материјалну помоћ епископима лично, нуде да се пољуби рука. Ту видимо би било прилично кандидата.
Опет смо некако у неспоразуму. Јесте, они гурају ка православљу али нашим руководиоцима више некако одговара западни начин.
Pastiri daruju Medvedeva
Predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva tokom posete Beogradu, a nakon razgovora sa parlamentarcima, odnosno predstavnicima najvišeg zakonodavnog tela u zemlji primiće i članovi Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve
Bliski susret pastira srpskog naroda sa ruskim predsednikom bi trebalo da se desi u utorak, poslepodne u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu. Čast da se rukuju sa prvim čovekom Rusije po pisanju Danasa imaće mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, koji je predsedavajući tog tela, i episkopi niški Irinej, bački Irinej, dalmatinski Fotije i zahumsko-hercegovački Grigorije.
Kako piše Blic predstavnici SPC će tom prilikom Medvedevu uručiti orden Svetog Save prvog stepena, najveće odlikovanje koje SPC može uručiti.
Nije prevdiđeno da Medvedev poseti i patrijarha Pavla, koji se nalazi na bolničkom lečenju na Vojno-medicinskoj akademiji.
… [Trackback]
[…] Info on that Topic: novinar.de/2009/10/14/sabor-spc-verovatno-tek-sledece-godine.html […]