logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Свет, Друштво    Аутор: Забринути Мирјанин    пута прочитано    Датум: 12.10.2009    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

г. Тома Бањанин, секретар удружења Интервју г. Томе Бањанина секретара организације “Забринути Мирјани” дата Р.Б. уреднику листа “Српски Глас” из Мелбурна,

„Забринути Мирјани“ 11.10.2009

+++

Кратко појашњење како је дошло до интервјуа. По одржаном молебану за 700.000 Јасеновачких новомученика на гробљу манастира Каленића код Канбере, Аустралија, 12. септембра 2009., Тома Бањанин замољен је да напише новински извештај о служби и молебану. Г. Бањанин је тај извештај написао и прво је контактиран “Светски Српски Глас“ из Мелбурна са намером да се интервју објави. Уредник наведеног листа, г. Р.Б. је објаснио да извештај помиње владику Иринеја (Добријевића) у „извесном смислу“ и да не жели да интервју објави у целини, те је избацио онај део за који је сматрао да је наводно компромитујући.

Вероватно, да би надокнадио пропуштено, рекавши да изузетно цени чика Тому Бањанина, “па је његово мишљење валидно…мада се понекад не слажемо по одређеним питањима”, г. Б. је поставио доле наведена питања, на која треба одговоти и да ће исти објавити. Када је г. Б. примио одговоре односно текст интервјуа, колико нам је познато, консултовао је власнике листа „Српски Глас“, који нису били вољни да исти објаве.

Поменути интервју је новинар.де у целини објавио 28. септембра 2009. Преносимо још једном интервју у целини:

—————————————————————

Порука г. Р.Б. гласи: Питања за Тому Бањанина

Р.Б. – Да опише организацију “Забринути Мирјани”?

Тома Бањанин – Организација “Забринути Мирјани Аустралија Inc.”, по мишљењу организатора, је настала из суште потребе да се нешто уради и да се стане на пут самовољним верским вођама, који су, из само њима познатих разлога кренули путем сукобљавања са верним народом (махом верницима из Слободне српске православне цркве), све од дана обнародовања тако званог “Предлога о помирењу” између мајке, Српске православне цркве и Слободне српске православне цркве. Неби овде да понављам детаље, јер је све то речено пре и знано онима које детаљи интересују. Али важно је рећи да је патријарх Павле поновио Апостолове речи: “Хоћу вас – ваше душе, не ваше – вашу имовину. Међутим, у даљим разговорима о помирењу испоставило се да се Мајка црква интересује за имовину и само за тотално покорне душе, док остали немају никаквога права да учествују у доношењу било каквих одлука, нити чак да опомену на прекршену задату реч. То је само почетак несугласица.

Р.Б. – Зашто све су “Мирјани” забринути, почев од Србије, преко Аустралије, до српске заједнице Викторије? Због чега су забринути?

Тома Бањанин – Важно питање, на које је немогуће укратко одговорити. О аномалијама за које верни народ терети већину архијереја Српске православне цркве не говоре само “Забринути Мирјани”, већ и разна друга средства информисања, као и разни слободни интернет форуми. Листа је предугачка. Нису толико битни ситни приговори; као на пример; зидање великих, раскошних епископских дворова и резиденција у временима када српски народ, претрпевши педесет година атеизације потом девет година ратне стихије, грца у незапамћеној немаштини. Њихова очевидна борба је да наметну народу мнење да је епископова неприкосновеност завршна реч, независно од тога какав он морални карактер поседовао или којим путем он “поверену му паству” водио. Нећу рећи да такви себе изједначују са Христом, али из њиховог понашања се очитује да опонашају римског папу. Они не примају од никога никакве примедбе, а камо ли критике. То све значи да они себе сматрају непогрешивим, као “старији брат” (папа) из “сестринске цркве”. Дали то лицемерје еманира из уображености да им је “све дозвољено” или су, можда кроз све те “дијалоге” са инославнима толико узнапредовали тако да су и свети оци Васељенских сабора за њих били необразовани и незналице? Отуд нам долазе многе невоље и новачења у Цркви а која се сва своде да се древно православље у исповедању вере и понашањем изједначи са протестантизмом и римокатолицизмом, које је авва Јустин Поповић назвао истим именитељем – “свејерес”. Исписани су томови књига како су ширитељи те свејереси геноцидно истребили америчке Индијанце, Азтеке, Инке, Карибе те у своје хипер злочине уписали шпанску и француску “свету” Инквизицију, Вартоломејску ноћ, Јасеновц, Јадовно, Крагујевац, Краљево и сва друга, знана и незнана стратишта. За оне међу нама који затварају очи пред свему томе, само два питања: Јели то производ хришћанске љубави? Дали треба да се са таквима поистоветимо?

Ако нам одговоре да је хришћански да им се опрости ако се покају онда нека прочитају у последњим вестима како је хрватски верски поглавар надбискуп Јосип Бозанић “…са 300 свећеника посетио Јасеновац и рекао: …ја нисам дошао да се испричава!“. А затим изједначио крволочне усташе побијене у Блајбургу са стотинама хиљада српског народа и нејачи, које су ови зверови искасапили у Јасеновцу и широм Павелићеве злочиначке државе хрватске, за шта су “похвале добили из пакла и Рима” (свети Николај жички и охридски). За све ово изгледа да не хаје, некадашњи врли Јустиновац а сада Бозанићев велики пријатељ – епископ Бачки Иринеј Буловић. Зар још треба да врнчам зашто је верни народ забринут?

Р.Б. – Због чега постоји сукоб са Епархијом аустралиско-новозеландском?

Тома Бањанин – Прво треба разумети да је чежња за уједињењем код припадника Слободне српске православне цркве била јако изражена, али и не свеопшта. Међутим, када је “Предлогом о помирењу” договорено да се изради нови устав и кад су израдили нацрт устава видело се да како су год сахранили Слободну, да исто тако убијају и сахрањују Новограчаничку митрополију, епархију за Аустралију и Нови Зеланд. Овим је прекршен основни део “Предлога о помирењу”, а то је “…да се неће мењати административно устројство Епархије за Аустралију и Нови Зеланд – Новограчаничка Митрополија”.

Кад је новопостављени епископ Епархије аустралиско-новозеландске Иринеј (Добријевић) такођер постављен за администратора Епархије за Аустралију и Нови Зеланд, Новограчаничке митрополије, он је на првој свештеничкој седници издиктирао смернице будућег рада. Он је дао до знања да ће обе епархије да упише у револуционарну организацију Светски Савет Цркава. Поред тога је се испоставило да је он велики поборник новачења, које иде у смеру приближавања римокатолицима и протестантима. Благо негодовање једног малог броја његових свештеника није донело никаквог плода. Али ствари су се почеле заоштравати када је епископ Иринеј самовољно одредио да се наилазећи Црквено-народни сабор Епархије за Аустралију и Нови Зеланд, Новограчаничке митрополије не одржи у седишту Епархије Новом Каленићу, већ у Сиднеју; рекавши да је тако решио Епархиски Савет. Два члана Епархиског Савета, г. Петар Мандић и г. Тома Калађурђевић су саопштили јавности да Савет за то уопште није ни питан. За ово их је Администратор одмах избацио из Савета и чланства, што значи да се ни истина више не сме да саопшти народу.

Потом је Администратор одржао свој сабор у Сиднеју, док су поменути чланови Епархиског савета у исто време сазвали Проширену пленумску седницу у манастиру Каленићу, како је то предвиђено уставом Слободне српске православне цркве. Администратор је схватио сазивање Проширене пленумске седнице као отворени бунт против епископске неприкосновене власти, док су учесници исте осудили Администратора за прекршај Устава, за непотребно изазивање немира и за покушај насилног гашења Епархије за Аустралију и Нови Зеланд, Новограчаничке митрополије. Сходно томе на Проширеној пленумској седници је изгласано неповерење Арминистратору, док је Администратор реципрочно, наредио да се сви они који су учествовали на проширеној пленумској седници (њих 125) избаце из чланства црквено-школских општина којима припадају.

Све ове изнете чињенице су довеле до великог разочарења према уједињењу. Оснивачи и градитељи Слободне српске православне цркве су се нашли на удару. Они су се питали у чуду; како то да је Мајка црква тако строга према својој деци зато што јој приговарају за избацивање 700.000 Јасеновачких новомученика из календара, за новачење у цркви и литургији, за “дијалоге” са јеретицима? Како је то могуће да се такви преступници који управљају Мајком црквом и даље називају православнима, а народ, свештенство и монаштво које је остало верно Светосављу да називају јеретицима (епископ у пензији Атанасије Јевтић, књига “Јерес Старокалендараца”)?

Треба напоменути да “Прелазне Уредбе”, којима је требало да се запечати уједињење у Аустралији нису примљене од стране Црквено-народног сабора, те је и “Предлог о помирењу” постао ништаван. Додатно томе законски статус државе Аустралије је још на снази за свих петнаест црквеношколских општина и манастир Нови Каленић. Епископ Иринеј је свестан да све његове изјаве негирања постојања Слободне српске православне цркве законски и легално не држи воду. То је се показало одлуком суда у вези статуса ЦШО Краљ Стефан Дечански у Френкстону, који је он изгубио. Слична је ситуација у ЦШО свети Никола у Јужном Бризбану, као и у ЦШО свети Ђорђе на Форесту, Канбера. Имамо још два примера где су представници Мајке цркве покушали да уклоне обележја Слободне цркве и то у манастиру Каленићу – славолук на улазној капији, као и славолук на улазној капији ЦШО свети Ђорђе, Кабрамата, Сиднеј. Наиме, у Кабраматској цркви су га већ били срушили, али када су парохијани поднели жалбу код надлежних власти да је учињен законски прекршај, државне власти су реаговале и оригинални славолук је поново враћен на своје место.

При завршетку постављеном питању треба додати: црквени властодршци су ти који у последње време одступају од древног начина управљања Црквом, које изазива сукобљавање са верним народом и то оним највернијим и најмарљивијим делом. Када почну да управљају са формулом “дај цару царево, Богу Божије а народу народно”, онда ће престати сукобљавање. Прави пастир Христовог стада иде испред свога словесног стада, које га прати, а не иза стада са тојагом у руци, као за бесловесном марвом. Можете ли замислити колико би се још више гордили да их нико не опомиње на њихову гордељивост?

Р.Б. – Дали значи да “мирјани” боље знају посао свештеника од њих самих?

Тома Бањанин – Прави свештенослужитељ зна свој посао. Свети владика Николај српски је говорио народу да поштује добре свештенике јер је то највећа вредност, а да су рђави свештеници највеће зло. Значи, Он је имао додира и са једнима и са другима. Нажалост, ако би се добри и рђави свештенослужитељи могли ставити на кантар рђави би далеко превагнули. То ће потврдити свештени канони – правила, који нису писани за добре свештенослужитеље него за рђаве и како они да се обуздају. Зар није Први васељенски сабор сазван, не само да се утврди правилно исповедање вере, већ и да се одстране они епископи који су уводили погрешно учење о Христу и ширили разна јеретичка учења. Нису ли Брозови комунисти отворено изјављивали да се боре против религије и да су сходно томе певали “Носим капу са три рога и борим се против Бога”. Нису ли неки свештеници Српске православне цркве пришли партизанима, и ставили то безбожно знамење на своје главе. Двојица од таквих су и злогласне проте Зечевић и Смиљанић. Како то може бити да се један свештеник бори против Христа и да у исти мах буде за Христа? Пре ће бити да такве ни богословија није научила да верују у Бога, већ су једни од оних који су говорили: “..идем у попове, јер се тамо мало ради а добро живи!”. Наравно, таквима је најлакше “слушати свог епископа”, па макар епископ био синкретиста, тј., епископа који избацује вернике који га саветују да већ једном престане са утопијом спајања неспојивог.

С друге стране, где то пише да је мирјанима забрањено да се баве изучавањм богословских наука. Те да им је само дозвољено да говоре Господе помилуј и амин? Ни Ђура Даничић а ни Вук Караџић нису били свештена лица али су превели Свето Писмо на српски језик, које и српско свештенство призна и користи. Данас имамо лаичко друштво “Законоправило”, чији се припадници строго придржавају Номоканона највећега Србина и Божијег човека – Светог Саве и труде се да живе хришћански-православно. Нису ли такви милији Христу од попа који каже: “Крст носим, звездом се поносим!”. Зар неби требало препоручивати да такви зацељују народне ране уместо оних епископа и свештеника који бришу Јасеновачке новомученике из календара Српске православне цркве и који се договарају са потомцима њихових убица на који све закулисни начин да се Геноцид брише из народног памћења? Другим речима, добрим свештеницима не треба читати додатне лекције; њих води Дух Свети. А ове друге, без мудровања, треба потсећати да није све у реду “у држави Данској”, како то они у својим енцикликама и понашањем предстевљају; и молити се Богу да их уразуми. Овде је реч о заблуделим, али горка истина је друкчија. У епископату Српске православне цркве данас седе и роваре папини изабраници и плаћеници. А да су такви дошли до епископских чинова, треба тражти одговор у ватиканској политици о унијаћењу и превођењу у римокатолицизам, које има да се спроводи на следећи начин: “Не насиљем унијатити, него настојавати да на епископске столице дођу људи који су лакоми на новац и на земаљске сласти, или нехатни и неспособни, па онда подпирити свађу међу клиром и народом, па ће онда народ сам бјежати у Унију” (Србобран – Српска штампарија у Загребу 1896 страна 4). Зар се ово не поклапа са стањем у Српској православној цркви данас?

Р.Б. – Како Томо коментарише поступке неких цркава које не признају надлежност владике аустралиско-новозеландског а тиме и патријаршије Српске православне цркве, па у храмове доводе рашчињене свештенике да држе службе?

Тома Бањанин – Укратко речено, све ове аномалије и синкретизам у Српској православној цркви су учинили да је жеља за уједињењем сасвим захладнела. После саслужења патријарха Вартоломеја са римокатолицима и изјаве да му је римски папа “старији брат”; после теолошких тумачења Јована Зизјуласа; после Равене; после Амфилохијевог путешествија у Ватикан; и испијања здравица епископа Бачког Иринеја (Буловића) испод портрета кардинала Алојзија Степинца; после тврдње умировљеног епископа Захумско-херцеговачког Атанасије Јефтића да је свети Марко Ефески сматрао римског папу за врховног поглавара свих Хришћана и после теологије Браничевског епископа Игњатија (Мидића) да нема душе – излишно је говорити православном Светосавцу “Коме ћеш се приволети царству”. Мој драги господине Берак, у Вашем питању “реп се назива главом а глава репом”. Да будем јаснији: Они који рашчињавају су саучесници Светског Савета Цркава и учествују у “дијалозима” са јеретицима а они који су “рашчињени” су остали верни свето-отачком предању. Расудите сам и определите се са киме ће те. Ако се определите за прве, онда ће “Забринути Мирјани” бити додатно забринути за још једну “изгубљену овчицу”.

Р.Б. – Како коментарише то да “Слободна СПЦ ” користи грб СПЦ коју не признаје за своју (свог суверена) и која је одлуком Синода забранила употребу грба “слободним црквама”? Објасни прецизније сукоб између духовног (СПЦ) и материјалног (разни Trustees)?

Тома Бањанин – Да се разумемо, у уставу Слободне српске православне цркве нигде не стоји да Слободна црква не призна свештенорадње поробљене Српске православне цркве. Тада је била поробљена од стране безбожних комуниста а данас је поробљена од језуитски инфилтрираних шпијуна. Српска православна црква није нестала под комунистима а сигурно је да ће надживети и овај налет папске Курије, јер само верујемо Господу Исусу Христу, који је прорекао: “Саградићу цркву, којој ни Адова врата неће одолети”. Али и то: “Чувајте се вукова, који вам долазе огрнути јагњећим кожама”. Видите да ови језуитско образовани, назови “српски теолози”, а и други, пробише главу објашњавајући народу да је Христос у својој молитви на велики Четвртак изговорио речи: “Оче свети сачувај у име Твоје, оне које си ми дао, да буду једно као и МИ” (Јов. 17-11); да то значи да данас сви такозвани хришћани, са свима јересима и извитопереностима и настраностима треба да се безусловно уједине и да им, нико други до јеретик над јеретицима – римски папа буде врховни поглавар. Па шта је ту Божије? Има ли ту логике? Христос је мислио искључиво на своје ученике, за које је бринуо да не пострадају заједно са Њим. Ово потврђује стиховима: “Онда их опет запита: Кога тражите? А они рекоше: Исуса Назарећанина. Одговори Исус: Рекох вам да сам ја. Ако, дакле мене тражите пустите ове (ученике)нека иду.” (Јов. 18-7,8). Значи, опет брига да и ученици са Њим не пострадају.

И то је то, црно на белом. Какав белај да сви Хришћани буду једно! И то да им буде глава, нико други до јеретик над јеретицима – папа! И кога да подјарми? Па нараво – православне, који су, чудом Божијим преживели све погроме инославних и то само захваљујући упорношћу да сачувају праву веру светих Отаца.

Они који хрле у папску хегемонију заборављају Христово упозорење да је “Много званих а мало изабраних”. И да ће “свет проћи а Моје речи неће проћи”. Тако ће исто проћи ови скоројевићи који се боре око трона Светог Саве, који су га узурпирали, укупно са патријаршиским грбом. Који теслиме и крчме Српску светосавску цркву за папске бискупске крстове и разно друго ситно мито. Да имају вере колико је “горушичино зрно” покајали би се пред светим сенима Николаја Лелићког и Јустина Ћелиског да на њих не падне клетва прадедовска, да једном престану да завађају и замлаћују народ разним својим јаловим реформама, које у себи не садрже ништа православно.

А ово, шта је “духовно” а шта је “материјално”? Добро је познато да је Мајка црква против инкорпорације црквене имовине, како се то практикује заштита друштвене имовине у западним демократским земљама. Подсећамо, владика Иринеј (Добријевић) је са својим друштвом основао Корпорацију и ургира да се имовина појединих црквено-школских општина пребацује на ту Корпорацију. Дали је та имовина коју контролишу, да кажемо “духовници” –“духовна” и дали је она коју контролишу лаици Property Trust-a “материјална”? Ја бих рекао да смо ми већински подоста “материјални”, али верујемо да имамо бесмртну душу, која је од Бога и која након смрти тела, потпуно свесна, се враћа Богу да положи рачуне. Е ту смо, бар за копље одскочили епископу Браничевском Игњатију Мидићу, који каже да “душа умире са телом”. Ваистину, кад је већ таквога уверења прикладније би му било да иде у Јеховине Сведоке!

И још кад је реч о регистрованом грбу или заштитном знаку фирме, можда би Срби требало да туже Албанце што на својим заставама користе двоглавог орла. Вероватно да до тога не дође Албанци су свога обојили у црно и он је ипак друкчији од српског сивог. Тако исто са патријаршиским грбом. Верујем ако би се овај ставио под електрон-микроскоп са грбом Property Тrust-a да би се нашло, не десет, већ стотина и више нијанса разлике а што би вероватно правосуђе потврдило да су два грба слична, али различита. Исто као и Мајка црква, чији су вођи постали туђинске удворице, док Слободна српска православна црква настоји свим силама да буде независна; онаква какву је устројио Свети Сава.

Р.Б. – Има ли излаза из садашње ситуације и шта би по Томи требало урадити да се раскол, ако га има – превазиђе?

Тома Бањанин – Раскола, колико га има стварају свесно и несвесно, вођи мученичке Српске православне цркве. Свесно га стварају заједнички непријатељи свих нас, који су инфилтирали врхове Српске православне цркве. Они убацују пригодне крилатице као то “да је грех правити раскол” и слично, којима најлакше придобијају добронамерне владике, свештенике и вернике. Проблем је то да добронамерне владике не виде или не желе да виде да се под изговором одржавања јединства дешавају далеко разорније ствари, него што је био такозвани “раскол” у другој половини прошлог века. Онда су Слободни Срби осуђивали вођство Мајке цркве за колузију са атеистичким режимом, које је било сушта супротност национално орјентисаних Срба. То је и сам патријарх Герман признао у својој књизи “Ја и Комунисти”. То је унеколико признао и патријарх Павле, када је признао све свештене радње свештенства Слободне српске православне цркве. И данас да има памети и искрене хришћанске љубави до ових размирица неби ни дошло. Али, бојим се ђаво којему Српство Светога Саве боде очи већ више од осам векова, не мирује, већ измишља нове и нове сплетке. Јуче смо имали комунисте а данас глобалисте. Они су водили политику “Што слабија Србија – то јача Југославија”. Ови су разбили Југославију и своде Србију на Београдски пашалук. Ови су нас бомбардовали осиромашеним ураниумом, па нам још доводе Бајдена да нам скрнави свете Дечане. Говоримо о “расколу” у Аустралији, а шта је са расколом између епископа Рашко-призренског и косовско-метохиског Артемија и његовог викарног епископа Теодосија, којега протежира Синод, а који је за сарадњу и признање шиптарског независног Косова. Шта је са шиканирањима монаха и монахиња по српским манастирима, који се не уклапају у неправославне новотарије? Наравно, и такве називају расколницима. Њима је далеко горе него нама. Они су оставили свет да би се предали у службу Богу. Сада их “препаметни” владике прогоне и нагоне да чине ствари против своје савести.

Апокалиптичка звер свим силама хоће да свима удари жиг. Онима који су његови на чело а онима који су пасивни на руку. Благо онима који се одупру и у чијим се устима не нађе лаж ни подвала; они ће бити спашени паклених мука.

Р.Б. – Има ли какву генералну поруку за српску заједницу?

Тома Бањанин – Имам. Сва ова Твоја питања и сви моји одговори своде се на закључак: Српска нација преживљава једну дубоку кризу. Али она није ни прва ни једина. Српски непријатељи су многи и разноврсни. Они домишљају разне сплетке и доскочице како би нас ранили, претворили у њихове слуге, или ако не могу онда смишљају како би нас уништили. Све је то забележено током бурне и тужне српске историје. Мало пре горе сам навео какав је један начин како римокатолици унијате православне. Они користе људске слабости: похлепу на новац и разне страсти. Комунисти су слично оперисали. Тако исто и Турци. У “Горском Вијенцу”,Селим везир, изасланик турског султана шаље следећу поруку владики Данилу:

“Хајте к мени под мојим шатором,
ти владико и главни сердари,
само да сте цару на бјељегу,
за примити од мене дарове,
па живите као досле што сте”!

Ово нас потсећа на епископа Шабачко-ваљевског Лаврентија (Трифуновића), за кога кажу да је посетио Ватикан 18 пута и једном са собом повео 36 свештеника из своје епархије. Гледамо те продане душе на You Tube како преклањају колена пред папом Војтилом и примају некакав пакетић као уздарје. Мало потом одведе и Амфилохије своју делегацију и донесе од папе кукавних 100.000 евра. Вероватно су им Латини рекли: Останите ви то што сте; само се ви поклоните папи и примите од њега дар!

Али видите! Владика Данило није отишао под везиров шатор да се поклони и прими дар, а резултат је да је Српска православна црква у Црној Гори остала чиста и неокаљана од тад пуних 400 година. Док ове продане душе отидоше, примише дарове, вратише се и направише читав дар-мар у Српској православној цркви. Јели тако? Зар и нас двојица у овоме разговору не расправљасмо о свему томе.

Да завршим, за оне који су у току – нема проблема, али ме брину сви они који не мисле својом главом. Што је још горе, кад чују овакво нешто забију главу у песак као ној који вероватно мисли: ако он не види лава да ни лав њега неће видети. Благо лавовима док је нојева, јер им је вазда ручак обезбеђен. Ако смо већ престали да будемо лавови, престанимо већ једном да будемо нојеви!

Секретар „Забринути Мирјани“

Тома Бањанин

————————————————-

електронском поштом, „Забринути Мирјани“ 11.10.2009




7 коментара у вези “T.Banjanin: Melnburški „Srpski list“ nije objavio Intervju”
  1. Редакцији новинар.де се обратио колега Р.Б. (Светски Српски Глас)са захтевом да се овај чланак одмах уклони са вашег и нашег портала новинар.де. Редакција је управо послала одговор господину Р.Б.

  2. Веома бих био заинтересован да видим одговор `друге надам се такође српске стране` на овај текст који у себи има доста логике, цитата и чињеница.
    Надам се да то неће бити г.г.Буловић који је непосредно (недељу дана) пред тоталну катастрофу пред геј параду анализирао-бавио се, реченичко-граматичким смислом – погрешком г.г.Артемија, коју је овај предходно оповргао и објаснио. (да подсетим: У вези тога да ли је г.г.Артемије изјавио да је Патријаршија комплетно под влашћу Владе).

  3. Nabiti glavu u pesak,znaci bezanje od ruzne stvarnosti u svet svojih dozivljaja sa nadom da to niko nece pokvariti.Zbog toga se mnogi boje saslusati i razmisliti o duhovnom vidjenju neistomisljenika,iako je sve potkrepljeno dokazima i neoborivim cinjenicama.Najlakse je nabiti glavu u pesak i izbeci neprijatni osecaj koji bi mogao poljuljati steceno uverenje,koje nije nastalo kao plod razmisljanja svojom glavom,jer ko misli zna da se istina prihvaca kada se razume,a ne zato sto smo od nekoga dobili znak da ona to jeste.Bozja rec opminje;“Da vas niko ne prevari nikakvim nacinom,jer nece doci Hristos dok ne dodje najprije otpad,i ne pokaze se covek bezakonja,sin pogibli…Tako da ce on sesti u Crkvi Bozjoj…I sad znate sto zadrzava da se ne javi u svoje vreme,jer se vec radi tajna bezakonja,samo da se ukloni onaj koji sad zadrzava“(2. Solunanjima 2,3-8)

  4. … [Trackback]

    […] Info to that Topic: novinar.de/2009/10/12/tbanjanin-melnburski-srpski-list-nije-objavio-intervju.html […]

  5. … [Trackback]

    […] Information to that Topic: novinar.de/2009/10/12/tbanjanin-melnburski-srpski-list-nije-objavio-intervju.html […]

  6. … [Trackback]

    […] Here you can find 19600 more Information to that Topic: novinar.de/2009/10/12/tbanjanin-melnburski-srpski-list-nije-objavio-intervju.html […]

  7. … [Trackback]

    […] Read More to that Topic: novinar.de/2009/10/12/tbanjanin-melnburski-srpski-list-nije-objavio-intervju.html […]


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

„СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ“
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo