Вести

”Večernje novosti” su u svom nedeljnom, današnjem broju, (11.10.2009) objavile članak Milene Marković: ”Arhivom istine na globalnu laž”.

Elektronskom poštom serbianvoice.eu, 11.10.2009

+++

Istog dana u 09:38 gospodin Nikola Janić je poslao sledeći komentar. Kako njegov komentar iz nekih raloga do večeras nije objavljen, šaljemo vam ga zajedno sa linkom na članak u „Večernjim novostima“:

„Hvala da su Vecernje novosti objavile clanak i navedene cinjenice, izmedju ostalog da je matica nezainteresovana da sveobuhvatna istina o desavanjima na prostoru bivse Jugoslavije izadje izvan granica Srbije. Ona ni u Srbiji nije predstavljena kako treba. Nije takodje ni uobicajeno da onaj o kome je napisan clanak, sam salje na njega komentare. Ali verujem i iskreno se nadam da cete ovog puta napraviti presedan. Vas clanak je korektan i jasno mi je da od mnogo recenog ne moze sve stati u objavljeni tekst. Zato ovim putem moram ponovo da pomenem sve one Srbe u rasejanju koji su sirom sveta radili isto sto i ja u Svedskoj (gde sam vise od 40 godina) a i o njima sam govorio sa novinarom. Zelim u ovom komentaru ponovo da naglasim i zahvalim se svima koji su podrzali akciju pravljenja ”Arhiva istine”.

Nasim ljudima iz Amerike, Kanade, Svajcarske, Nemacke, Francuske, Svedske, Holandije, Austrije, Australije… svima koji su izrazili spremnost da se ukljuce u ovaj projekat, i obavestili me da i oni poseduju dokumantaciju (neki od njih zavidnu) koja ce pomoci da se gradjanski ratovi u Jugoslaviji osvetle svetlom koje ce pokazati mnogo toga sto zapad nije video i ono sto nije zeleo da vidi. Zbog nesrecnog slucaja prilikom mog boravka u Srbiji prosle nedelje (pada na stepenicama kod Filozofskog fakulteta u Beogradu i zadobijenog potresa mozga), neki susreti i razgovori, zbog kojih sam i otisao u Beograd, nisu obavljeni i oni su odlozeni dok se ne oporavim.

Imam primarnu obavezu da naglasim da stvaranje Arhive, digitalizovane baze podataka od navedenog materijala (hiljade a ne stotine clanaka, dokumenata, snimljenih TV-emisija i DVD-a) nece finansirati matica. Od Srbije, gde nazalost narod ne zivi kako bi smo mi koji zivimo u bogatim zapadnim zemljama zeleli, nikada nismo i necemo za to traziti finansisku pomoc. Trazimo samo dijalog, koji je neophopdan da bi smo konacno dosli do konstruktivne saradnje sa maticom po svim pitanjima koja su egzistencijalno vazna za bolju buducnost srpske mladosti.

Zahvalan svima, Nikola Janic“

+++

Arhivom istine na globalnu laž

Milena Marković, 10.10.2009 20:14:07; Večernje Novosti

Poseduje arhivu istine protiv laži o Srbima s obe strane Drine, na kojoj bi mogle da mu pozavide i čitave institucije. Stotine stranica iz štampe. Sati i sati audio zapisa i video materijala. I sve je to sam, godinama prikupljao, kako bi sa svog naroda i otadžbine sprao ljagu i žig – opasnih po opasni svet. Zapad, posebno.

Nikola Janić, jugoviking sa tridesetogodišnjim stažom u Švedskoj, nije želeo, kako kaže, da ovom dokumentacijom popravlja imidž Srba u ovom delu dugo nenapunjene Evrope. Želeo je sam da, osporavajući laž, saopšti istinu. Problem je, međutim, što je dokazujući činjenice uglavnom ostajao bez podrške matice i njenih institucija. Pa i onda kada je očekivao da će se „iz temelja sve promeniti, posle petooktobarskih promena“ doživeo je razočarenje. Ništa se nije promenilo. Uprkos obećanjima, slikanjima i rukovanjima, pismima i posetama.

– Sve je ostalo mrtvo slovo na papiru, osim časnih izuzetaka o kojima ću kasnije – govori ovaj čovek, zasigurno jedan od najupornijih srpskih aktivista u dijaspori, predsednik Srpskog saveza Švedske i nevladine organizacije „Glas humanosti“, izdavač lista „Koreni“. Zar nije – dovoljno.

Nekome bi, možda bilo dovoljno da kaže: „Dobro, uspeo sam barem donekle da dokažem da nismo toliko zli, a ni ružni“. Meni, nije. Tražio sam i tražim punu istinu. Samo istinu – koliko je, u proteklom ratu, u Bosni stradalo Bošnjaka? Koliko u Srebrenici? Koliko, tačno? Dok to ne dokažemo stalno će se vrteti i umnožavati laži za namirivanje nekih mračnih, globalnih računa. Tražim istinu, umesto globalne laži.

Koliko je u svojoj nameri uspeo ovaj Srbin u Švedskoj? I, dokle je stigao?
– Uspeo sam, mada ne bih želeo da mi se pripiše hvalisanje, da na primer, pobijem čak jednog Roja Gatmana, Pulicerovog laureata. On je na jednoj sesiji u švedskom Institutu za međunarodnu politiku tvrdio, pred svetskim ekspertima, ambasadorima, novinarima – da je u Omarskoj ubijeno 5.000 Bošnjaka. A kada je, taj broj spustio na „oko hiljadu“, pitao sam ga: „Pa, gde su sahranjeni ti ljudi?“ Nije umeo da odgovori. Kazao je: „Ne znam, nisam video“. Slično je i sa drugima koji su u tuđoj krvi lovili svoju zlatnu ribicu.

Janić je očekivao konkretne poteze iz matice, da se institucionalno raskrinka satanizacija srpskog naroda. Ali, doziv bez odziva, nije ga zaustavio da se i dalje bori. Uspeo je da dokaže da su udžbenici za istoriju i geografiju u švedskim školama zloupotrebili i jednu i drugu nauku, po kojoj je Kosovo nezavisna država bila i pre 1999. Takođe, da se iz udžbenika izbaci „karakteristika“ Srba da „seku uši i noseve“.

– Stavio sam do znanja vlastima u mojoj sadašnjoj domovini Švedskoj da 70.000 Srba, kao i Šveđani, uredno plaćaju poreze, izmiruju ostale državne obaveze, zašto ne bi onda mogli da utiču da se spreči laž o njima – kazuje Janić. – U mojim dokumentima, koji sam bio rad da stavim na raspolaganje nadležnima u matici, na hiljade je takvih primera. Recimo, kako su prevođene ispovesti pripadnika sva tri naroda u proteklom ratu, a sve na štetu mog, srpskog naroda. Kako su prevodioci dobijali uputstva: „Prevedi u korist Hrvata“, na primer.

Dok je Nikola Janić bio bitku za istinu, čudio se, istovremeno, kako je moguće da je matica toliko gluva i slepa da, nema potrebu da koristi saznanja i dokumenta dijaspore, a da pri tom izgubi sve medijske ratove.

– Niti me je iko, ikada podržao u ovome što radim, niti pokazao interesovanje, šta ja sve to imam, niti je iko upitao u kakvu sam opasnost doveo i sebe i porodicu koja me je u svemu podržavala – razočaran je naš sagovornik. – Opet, velim, nema stajanja. Pogotovu posle načelne podrške koju sam dobio od premijera RS Milorada Dodika. Ako je on, ovih dana napadnut sa svih strana, smogao snage da sasluša i shvati značaj toga, zašto drugi ćute.

OGORČENA DIJASPORA

Nikola Janić bio je u prestonici u danu kada se u Skupštini Srbije usvajao zakon o dijaspori. Nacrt ovog akta detaljno je proučio, uputio je brojne primedbe.

– Šta to znači da matica i dijaspora nisu jedno. A moramo da budemo jedno. Matica mora da bude svom rasejanju majka, a ne maćeha. Šta znači Skupština dijaspore jednom godišnje, kad su nas i do sada na saborovanjima ograničavali koliko ćemo da govorimo. Još se nerviraju ako prekoračimo minutažu. Šta će se, pitam se, promeniti posle ovog zakona. Dijaspora je iscrpljena, ogorčena, mnogo je trajala golgota i našeg naroda, a i nas koji smo svesrdno pomagali. Verujem, opet ćemo, ali, da se zna tačno kome i koliko.

MOLBE

Koliko sam puta, nisam ni brojao, oba ministarstva i spoljnih poslova i dijaspore molio, pisao da se sačine registri srpskih udruženja, organizacija u rasejanju. Stalno su obećavali da će se to dogoditi. A nije se dogodilo. Ako ni za takav, mali pomak nisu spremni, šta od njih dijaspora još treba da očekuje.

izvor: http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=159336&title_add=Arhivom%20istine%20na%20globalnu%20la%C5%BE&kword_add=dijaspora%2C%20nikola%20janic