Вести

Usaglašeni predlog koji je trebalo da bude prezentovan domaćim liderima, na svoju ruku dopunila bivši američki državni sekretar Madlen Olbrajt, pa su se Amerikanci i Evropljani žestoko posvađali

+++

Iako je danima najavljivano da će zamenik američkog državnog sekretara DŽejms Štajnberg i švedski ministar inostranih poslova Karl Bilt liderima u BiH, na sastanku u Butmiru, predočiti zajednički pisani predlog promena Ustava BiH, te izolovati domaće lidere četiri dana u karantin dok ne postignu dogovor, od ovog plana nije bilo ništa. Uoči sastanka izbila je žestoka svađa između Amerikanaca i Evropljana. Već usaglašen predlog koji je trebalo da bude prezentovan domaćim liderima, Amerikanci su dopunili na svoju ruku, a autor dopune je bila Madlen Olbrajt, saznaju ‘Vesti“ iz evropskih diplomatskih izvora. Vreme od 10 dana koje je dato domaćim liderima da, uz asistenciju američkog i evropskog tima koji su ostali u BiH, postignu dogovor, jeste u stvari vreme za koje će Vašington i Brisel ponovo pokušati da usaglase svoje stavove.

Na udaru i Istočno Sarajevo?

Prema prvobitnom dogovoru Brisela i Vašingtona, pored već navedenog, predviđeno je i ujedinjenje dva Sarajeva, srpskog i federalnog, a celim gradom u početku bi upravljala neka vrsta „lake“ administracije, s tendencijom jače integracije grada. Mostar bi bio glavni grad Federacije, tvrdi izvor „Vesti“ iz diplomatskog kora.

Naš sagovornik otkriva da je, prema prvobitnom dogovoru, predlog za reformu Ustava trebalo da bude nešto redukovani „aprilski paket“, koji je predviđao uvođenje institucije predsednika BiH, dvostruko veći broj poslanika i delegata u Parlamentu BiH, dva nova ministarstva u Savetu ministara i njegovu transformaciju u Vladu. Međutim, DŽejms Štajnberg je u Sarajevo doneo i dopunu pisanu rukom Madlen Olbrajt. Naš sagovornik nije želeo da nam otkrije šta sadrži dopuna, ali nam je rekao:
– To što oni predlažu nema šanse da bude prihvaćeno u RS. Značilo bi novu krizu, pa se pitamo da li oni žele da rasture ili sačuvaju BiH.
Da orkestar organizatora sastanka u bazi NATO u Butmiru ne štima najbolje dalo se naslutiti već tokom večere u četvrtak uveče na kojoj je liderima stranaka iz BiH bilo najavljeno da će dobiti pisani predlog za promene Ustava BiH.

Dodik: Istražujte da li je bilo svađe

Lider SNSD-a Milorad Dodik, nakon butmirskog sastanka, izjavio je da je mu se čini da se Brisel i Vašington nisu mogli usaglasiti. Upitan da li je tačno da je bilo svađe između predstavnika ova dva centra moći, Dodik je novinarima tajanstveno, i uz osmeh, kazao: -Istražujte, vi novinari to dobro znate da radite.

„Minimalne promene Ustava BiH“, potvrdili su predsednik i potpredsednik SNSD-a, Milorad Dodik i Igor Radojičić, postavljene su na sastanku kao uslov za aplikaciju za kandidatski status BiH u EU. Drugi uslov je zatvaranje OHR-a.

– Štajnberg je došao i otvorio je priču o entitetskom glasanju. Međutim, Karla Bilta uopšte nije bilo. Pojavio se tek deset minuta pred kraj sastanka. Kada smo tražili predlog rekli su nam da ćemo ga dobiti sutradan i najavili mogućnost da sastanak bude završen u petak do 14 sati, što nas je sve iznenadilo jer nam je prvobitno rečeno da se spremimo za sastanak koji će trajati do nedelje – potvrdili su „Vestima“ učesnici sastanka.
Sve od sedam časova uveče, pa do 21.40, saznajemo, Bilt je bio na telefonskoj liniji sa Briselom, tražeći izlaz iz situacije koju su zakomplikovali Amerikanci svojim novim predlogom. Međutim, tvrdi naš sagovornik iz evropskog diplomatskog kora, Brisel je ostao kategoričan da se liderima može predočiti samo ono što je prethodno usaglašeno.

Olbrajtova: Cilj unitarna BiH

Na proslavi 50-godišnjice Maršalovog plana, dve godine nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, Madlen Olbrajt je izjavila kako je „poštovanje Dejtona samo faza, a stvaranje unitarne i jedinstvene države BiH trajni cilj američke spoljne politike“.

Da je njeno poslednje pisanje deo ovog cilja implicitno potvrđuje i izjava našeg sagovornika, evropskog diplomate, koji kaže da je skeptičan po pitanju da li će Brisel i Vašington postići dogovor u narednih deset dana:

– Ovo novo petljanje Amerikanaca toliko je udaljilo stavove i zakovalo pozicije, da ne verujem da se za 10 dana može postići dogovor. Mislim da će biti novih krugova i rokova.

U petak je usledilo novo iznenađenje, koje je potvrdilo da Brisel i Vašington nisu uštimali orkestar. Domaćim liderima je rečeno da nema nikakvog pisanog predloga, te da neće biti ni zajedničkog sastanka, nego samo bilateralni razgovori sa američkom i evropskom delegacijom. Ipak, čitav sastanak je, saznajemo, protekao u znaku svađe Vašingtona i Brisela.
Sudeći prema izjavi lidera SNSD-a Milorada Dodika da „neki učesnici sastanka žele uslov ‘pet plus dva’ za zatvaranje OHR-a da promene u ‘pet plus dva plus jedan'“, gde je plus jedan reforma Ustava BiH, jasno je da Vašington ne želi da odustane od svog predloga da promena Ustava BiH bude uslov za zatvaranje OHR-a. Dodik je rekao i da su ga ispitivali o tome da li je za Vladu umesto Saveta ministara, što je on odbacio kao mogućnost.

Lider SDA Sulejman Tihić otkrio je novinarima, naglasivši da je dogovoreno da se u javnost ne izlazi sa detaljima o dogovoru, da će reforma Ustava BiH sadržati „aprilski paket plus“. „Plus“, prema Tihićevim rečima, znači Vrhovni sud BiH.
Lider Stranke za BiH Haris Silajdžić nije krio razočaranje što nije bilo govora o ukidanju entitetskog načina glasanja, ali je izrazio uverenje da će se ovo pitanje naći na sledećem sastanku planiranom za 20. oktobar.

Iz izjava ove trojice lidera moglo bi se zaključiti ili da kriju od javnosti o čemu su pričali ili da su Štajnberg i Bilt svakom od njih pipali puls kako bi mogli utvrditi koje je to maksimalno rešenje koje bi svi prihvatili, i na osnovu toga onda potražili kompromis Brisela i Vašingtona.

Pomoćnik zamenika državnog sekretara SAD Stjuart DŽons i direktor Sekretarijata Saveta EU za Zapadni Balkan Zoltan Martinuš ostaće narednih 10 dana u BiH kako bi „radili na dogovoru domaćih lidera“ i pripremili dokumente do ponovnog dolaska Štajnberga i Bilta.

A. PANDUREVI; VESTI; 11.10.2009

+++

DA LI ĆE AMERIKA USPETI DA SRUŠI DEJTONSKI SPORAZUM

NEMA BESPLATNOG RUČKA

Nema, kaže naš narod, besplatnog ručka. A pogotovo ako je dobar, kako to reče Milorad Dodik posle izlaska s pregovora o BiH iz NATO baze Butmir. Ako tome dodamo činjenicu da je ručak začinila poznata balkanska i antisrpska kuvarica Madlen Olbrajt koja ponovo, preko Obamine administracije i Hilari Klinton, ima uticaja na državne i nacionalne prilike na prostorima bivše Jugoslavije, situacija postaje mnogo jasnija.

Nameću se javnosti i medijima nekakve asocijacije i poređenja Dejtona i Butmira. Ima priličnih razlika. Srbi su nekada biti moćan faktor snage, mira i rata. Sada su već dugo faktor mira i pristajanja. Srbi su poštovali ovaj međunarodni ugovor za razliku od Hrvata i Bošnjaka-Muslimana. Srbi su kako-tako razvijali svoju Republiku Srpsku dok su se ostala dva naroda prilično nemarno i javašlijski odnosili prema prema svojim entitetskim delovima. Hrvati su neskriveno zagledani u Hrvatsku, a Bošnjaci na Sandžak i dalje. Srbi u BiH su bili toliko krotki i pažljivi da nisu ni trepnuli kada su Šiptari proglasili nezavisnost Kosova. Pomenuše neki referendumum i više ni da zucnu.

I sada, po staroj antisrpskoj logici, Srbima sledi kazna. Srbi nikako da nauče da se ceni odlučnost a ne snishodljivost. Laguckaj pomalo strance, a najgore laži i obmane čuvaj za sopstveni narod. Ovo je geslo koje primenjuje diplomatija i politika u Beogradu, pa je tako to postalo srpsko geslo na Balkanu. To je pravo „vjeruju“ srpske politike čiji su glavni predstavnici Boris Tadić, Vuk Jeremić i Dragan Šutanovac. Oni nikada neće priznati Kosovo i to će ponoviti na stotinu puta, ali u praktičnom ponašanju čine sve da ono postane faktički samostalna država i da Srbija bude na putu s kog nema povratka – da i formalno prizna Kosovo kao državu. Tako se ponaša i većina političara u RS. Stalno su u nekoj velikoj borbi protiv onih koji ukidaju RS, a stalno na nešto pristaju što vodi njenom faktičkom ukidanju.

Osnovni krivac za ovakav razvoj događaja je Srbija. Ona je garant Dejtonskog sporazuma. Predsednik Srbije je bio taj koji je vodio pregovore u Dejtonu. Slobodan Milošević je otputovao u Dejton uz blagoslov patrijarha srpskog Pavla. Vremena su se promenila, pa sada Amerikanci određuju ko će doći u Butmir i govoriti u ime Srba i Srpske. Nekad se pred krupne državne pregovore dobijao blagoslov patrijarha SPC, a sada se sa episkopima bacaju „trice“ na košarci. Na kraju će u košu biti i Srpska. Simbolično. A Srbija kao loš papagaj ponavlja da je ona za sve što se tri naroda dogovore!

Zvanični Beograd, dakle, pritiska Dodika da na sve što od njega traže međunarodni faktor pristane uz malo ili više gunđanja i po koju zakletvu Srpskoj. Oni su na zajedničkom poslu prevara svog naroda. I to je jasno kao beli dan. Vlastodršci iz Beograda Dodiku jasno kažu da će ga podržavati sve dok sluša one koje i oni slušaju.

Ostaje nejasno šta u svemu tome radi Rusija. I ona je garant Dejtonskog sporazuma. A, ipak, „nije votka rakija“. Zašto oni ćute, šta je sa njihovim interesima na Balkanu i u BiH? P Da li je Rusija digla ruke od Balkana? Ili je digla ruke gledajući srpske političke faktore kako kao muve bez glave tumaraju političkom i istorijskom scenom?

Zapad je, po svemu sudeći, u Butmiru ponudio uobičajeni paket blagostanja ako se BiH i RS političari dogovore, tj. pristanu na diktat. Prvo bela šengenska lista, onda kandidatura za članstvo u EU i, naravno, ulazak u NATO. I šta će onda kome entitetsko glasanje i samostalnost kada RS bude u NATO paktu, pa još kojim slučajem bude počastvovana da na njenoj teritoji bude postavljen zapadni antinuklearni štit.

Od albanskih, preko crnogorskih i bosanskih planina pa sve do Kopaonika, raketni štit NATO pakta. Kako će naši NATO političari biti ponosni na svoje veštine. A kako ćemo tek mi kao očevi i dedovi biti srećni kada za laku noć poljubimo svoje unuke, sinove i kćeri znajući da su na njihove glavice usmerene sve nuklearne glave ovog sveta. To će biti prava slika uspeha naših današnjih političara i dosmanlija i nas zajedno sa njima.

Ovoga puta u Butmiru je bio samo ručak. Sva je prilika da je došlo do nekog većeg nesaglasja između američkih i evropskih predstavnika i da je to bio razlog odlaganja susreta za 20. oktobar kada će u Butmiru početi nova runda sprovođenja NATO naloga. Do 20. će se oni već idilično usaglasiti. Istog dana će u Beograd sleteti Dmitrij Medvedev, a samo koji sat posle njega i predstavnici MMF-a da daljim kreditima dave Srbiju.

Srbi su u Dejtonu pregovarali i ozvaničili RS, Srbi su posle NATO agresije na Kosovu kao uslov prekida rata dobili Rezoluciju SB 1244. Oni koji su došli posle ove generacije političara nisu više u poziciji da pregovaraju. Oni moraju da slušaju diktate iz sveta. NJima to imponuje. Po svojoj političkoj i diplomatskoj „poetici“, Srbija i Banjaluka nikad nisu bili bliže. A Rusija na to gleda s gađenjem ili čak neće ni da gleda u taj čemer.
A Dejton, izgleda, „šapatom pade“.

PIŠE: Milorad VUČELIĆ; VESTI 12.10.2009

+++

DA LI ĆE AMERIKA USPETI DA SRUŠI DEJTONSKI SPORAZUM

IGRANJE SA VATROM

Republika Srpska je ponovo pod velikim pritiscima. Samo naivan i neobavešten posmatrač ne bi povezao sistematsko političko i medijsko podsticanje ekstremnih grupa u Srbiji (posredstvom iz inostranstva podržavanih nevladinih organizacija koje su vremenom imale sve manje veze sa homoseksualnom zajednicom u Srbiji), zastupanje u Vojvodini neutemeljenog federalističkog pokreta, podsticanje u politiku Novog Pazara lokalne i sarajevske islamske verske hijerarhije, poigravanje statusom Euleksa na Kosovu i dalje odlaganje primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom, sa političkom krizom u Bosni.

Tokom proteklih 14 godina Republika Srpska je izgubila 68 nadležnosti, od njih svega tri u skladu sa odredbama ustava. Ukinuta je njena vojska, prekinut teritorijalni kontinuitet, oteto 511,4 km2 njene teritorije (više od jedne velike opštine)… Republika Srpska je na razne načine sve do prošle godine sankcionisana. Ona je entitet nezakonito, voljom stranaca, smenjenih izabranih državnika koji nemaju kome da se žale. Dok u Sarajevu Srbi i Hrvati za iste zločine bivaju osuđeni i po deset puta oštrije od retkih optuženih Bošnjaka/muslimana, RS je jedini politički entitet na Balkanu čija je autonomija pod stalnim pritiskom sa više strana neprekidno umanjivana. Tokom proteklih meseci na Srpsku je vršen pritisak radi ukidanja njene policije, otimanja njene elektroprivrede, kao i nametanja ustavnih promena posredstvom nekakvog samita političara koje je nasumice odabrala američka administracija. Iza svih napada, a pre svega sudskog i medijskog progona demokratski izabranog vođstva RS stoji drugi čovek međunarodnog protektorata – američki službenik.

Teško je pretpostaviti šta zaista žele SAD u Bosni i Hercegovini. Naizgled, Vašington se zalagao za unitarnu BiH. U ratu je držao stranu muslimanskoj i hrvatskoj armiji. Predstavnici Stejt departmenta su se u Bosni takmičili ko će oštrije i radikalnije uvrediti Srbe. Setimo se, Ričard Holbruk je u memoarima napisao kako su Principovi kuršumi iz 1914. podstakli rađanje nacizma u Evropi. Lorens Iglberger je još 1992. tvrdio da Srbi ne treba da zadrže vlast nad 64% ili 32% teritorije BiH, već treba potpuno da se sa nje povuku! Severnoatlantski savez, uostalom, nije imao prvu ratnu akciju u Srbiji 1999, već je 1995. napao RS brutalno je bombardujući.

Ipak, stvari nisu baš tako jednostavne. Naravno, princip očuvanja granica uspostavljen u Evropi i Aziji SAD nisu htele, niti imale računa da menjaju zbog srpskog naroda. Naravno, decenijama stvarana ratna psihoza i rusofobija sasvim su korisno iživljene na Srbima koji su se baš zgodno, miloševićevski, namestili. Prirodno, Bosna i Kosovo, zemlje u kojima žive muslimani a nisu bogate naftom, bile su sasvim dobar argument kako SAD i zapadni saveznici nemaju ništa protiv islama, što se svakako moglo učiniti na osnovu decenija njihove politike na Bliskom i Srednjem istoku. Ali, s druge strane, SAD u BiH nisu intervenisale 1992, kada bi time uništile RS, već 1995, kada je samo trebalo opravdati ranije usaglašenu promenu njenih granica. Ukidanje RS zaustavljeno je u vreme prethodne administracije, a ova nova nastavlja klintonovske tradicije, od kojih je jedna bila i RS onakva kakva je – nedovršena i ranjiva. Za SAD i EU je stabilnost u BiH od posebne važnosti danas, u vreme kada su razgraničili uticaje sa Ruskom Federacijom i žele da nekako zatvore krizu na Bliskom istoku. Stabilnost je, međutim, moguće postići samo raspadom ili unitarizacijom BiH. Raspad bi doveo do radikalizacije ionako frustriranog i poraženog muslimansko/bošnjačkog naroda. Tada bi u Sarajevu preovladali ekstremisti, nova Zapadna obala, stešnjena enklava, sabijena između Zenice, Sarajeva i Tuzle i između Bihaća i Cazina, zapretila bi stabilnosti regiona, ali i evropskog zapada. Međutim, činjenica da muslimani danas čine gotovo polovinu stanovništva BiH, kao i trendovi nestajanja obespravljenih naroda koji imaju nezavisne matice (a takav bi slučaj mogao biti i sa Srbima i Hrvatima) otvara mogućnost stvaranja Bosne kao monolitne i etnički čiste muslimansko/bošnjačke nacionalne države. Ovaj uspeh svakako ne bi doneo popularnost sadašnjim bošnjačkim vođama koji su 20 godina od SAD očekivali pomoć oko ovog cilja koji preti da se ostvari logikom istorijskog procesa. Trijumf bi tada opet odneli muslimanski fundamentalisti. Pre 14 godina NATO je možda iz vazduha ratovao sa Republikom Srpskom, ali se prva kopnena akcija u Bosni odigrala onda kada je u okolini Sarajeva, u prisustvu samog komandanta IFOR-a generala DŽulvana, razoružan jedan fundamentalistički garnizon.

Sjedinjene Države su dakle u veoma čudnom položaju. Možda njihove vođe u budućnosti bude rukovodio gnev i razne fobije kojima su često davali oduška. Možda ih, što je još opasnije, bude nosila inercija. Kako god bilo, u državi koju stvaraju neće živeti, baš kao što joj neće biti ni susedi.

PIŠE: Čedomir ANTIĆ: VESTI; 12.10.2009