Вести

„Васељенски Патријарх Вартоломеј је позвао на оснивање европске организације која би обједињавала католичку, протестантске и Православну Цркву“,

+++

јављале су новинске агенције у време одвијања Конференције европских цркава одржаној јула месеца 2009. године у Лиону, Француска. По јављању многих информативних кућа, поглавар Васељенске Патријаршије је изјавио да

„само практични дијалог и блиска сарадња цркава, може обезбедити уверљиво и ефикасно проповедање Јеванђеља“.

Из тих речи Патријарха Вартоломеја, директно следи да је у претходних двадесет векова, у којима је Православна Црква одбијала било какву сарадњу са јеретицима, проповедање Светог Христовог Јеванђеља било неуверљиво и неефикасно. По тим истим речима, неефикасне су биле и проповеди Светих Апостола који су позивали на борбу против јереси (Гал 1,8-9; 2 Кор 6,14–18; 2 Јн 1,9–12; Тит 3, 10 итд.).

Неуверљива су, по његовим речима, и писања Св. Василија Великог, Св. Григорија Богослова и Св. Јована Златоустог, које Света Црква назива учитељима васељене. На сличан начин се неефикасним показују и животни примери Светих Отаца Васељенских Сабора, попут Св. Николе Чудотворца, Св. Спиридона и свих других Отаца који су анатемисали јереси и позивали Православне да чврсто стоје у Истини Православља. Неефикасне су, по Вартоломеју, и проповеди равноапостолних угодника Божијих, просветитеља и учитеља у Светој Вери Христовој незнабожачких народа, попут Свете Нине, просветитељке Грузије, Светих Кирила и Методија, учитеља Славенских народа, Светог кнеза Владимира и велике кнегиње Олге, Светог Инокентија Московског и Николаја Јапанског, и многих других. Сви су они у својим апостолским мисијама величанствено и без икакве помоћи јеретика, привели Христу на стотине милиона људи.

Због тога је оцењивање њиховиг мисионарског рада као „неуверљивог и неефикасног“, хула на Православну Цркву и Светитеље. Две хиљаде година је Црква живела и умножавала се без икакве помоћи јеретика, предајући их анатеми и не имајући потребу да тражи од њих било какву помоћ, а поготово не у проповедању Светог Јеванђеља.

Може ли уопште бити било какве користи од јеретика за Православље? Ослањање на њих може само да нанесе штету и њима самима, дајући им лажну наду у спасење (јеретици неће наследити Царство Небеско – Гал 5,20-21), као и онима којима се Јеванђеље затровано јересима проповеда. О томе сведоче и речи Светих Отаца:

„И тако, пазите браћо да се држите предања, која сте примили, упишите га у срца ваша и са поштовањем га чувајте, да вам га ђаво не украде, да нико од вас не ослаби и да не би неки јеретик преобратио неког који је нама предан“, пише Св. Кирило Јерусалимски.

По том питању, Св. Кирило још пише:

„Некада су јеретици били јавни, а сада је Црква пуна скривених јеретика. Одступили су људи од истине, по сврбењу својих ушију (2 Тим 4,3). Сви са задовољством слушају само ласкаве [јеретичке] речи на удовољење властите сујете. А речи исцељујуће нико не прихвата. Многи су одступили од исправних схватања, и одабирају удобност зла, не желећи да се окрену ка добром. Сада је то одступништво [од вере], после кога треба очекивати ђавола. И већ је он почео да шаље своје претходнике, да му припреме пут погибљи. Зато треба водити рачуна о себи, о људима, и јачати душу своју.“ (Поуке за оглашене)

Многа су сведочанства Светих Отаца који су увек саветовали да се јеретика треба чувати, и увек их позивати на покајање и поврат у светост Православља. Свејерес екуменизма настоји да уклони јасно светоотачко разграничење између Цркве и јеретика, па иде чак и дотле да настоји да увуче Цркву у сађење тикви заједно са ђаволом. А знамо да се такве тикве увек о главу обијају…

извор: православље.нет