Вести

Da li je počela kampanja za izbor novog Patrijarha SPC? Patrijarh Pavle je bolestan ali je pre neki dan krepko proslavio svoj 95 rodjendan.

Srđan Marjanović,16.09.2009

+++

U zadnjih nekoliko dana smo intezivno čitali dubokomisaona saopštenja episkopa bačkog za koja se ne može reći u kom svojstvu su pisana, uzimajući u obzir da vl. Irinej (Builović) ima više funkcija u SPC, uz svoju osnovnu -episkop bački. Da ovde ima nejasnoća potvrdila je i Informativna služba SPC (urednik je sam Vl. Irinej (Bulović)) publikujući prvo pismo kao „SAOPŠTENJE“  a drugo kao „SINODSKO SAOPŠTENJE“.

Ovde je za pohvalu neverovatna brzina kojom je Preosvećeni vladika Irinej reagovao na jednu, jedinu rečenicu „brata u Hristu“ Nj. P. episkopa eparhije Raško prizrenske i kosovsko metohijske G. Artemija i tako započeo medijsko čerečenje (uz nedvosmislenu logističku podršku dva Ministarstva) celokupnog klira ove eparhije na okupiranom Kosmetu. Brzina reagovanja je bila slična brzini pisanja Sinodskog(?) saopštenja (Utuk na utuk) kada je nedavno za vreme održavanja SA Sabora SPC takođe započeta neprirodna medijska hajka na duhovno-rehabilitacionii centar Crna Reka i klir ERP-a.

I taman kada smo počeli da mislimo da je Preosvećni Gospodin dr. Bulović prosto stvoren za doživotnu funkciju (dok, možda ne bude izabran za Patrijarha srpskog) „portparola Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve“ odnosno „Predsednika Informativne službe SPC“ suptilno se pojavi, ovakvo „tiho“, „sporo“ i čini nam se nekako stidljivo pisanije našeg Preosvećenog vladike Irineja.

Sama sadržina „odgovora“ g. Tvrdišiću može se samo pohvaliti i šteta što nije bila JAVNO i GLASNO objavljena kao prethodna dva saopštenja „bratu u Hristu“. Baš šteta.

Ovde valja napomenuti da je drug član Svetog Arhijerejskog Sinoda SPC odgovorio predsedavajućem UO SS Dveri g. Tvdišiću sa zakašnjenjem od „svega“ tri dana i tek onda, kada je PORODIČNA ŠETNJA uspešno prošetala ulicama demokratskog Beograda i uz pozitivne izveštaje srpskih medija.

Ono, ako hoćemo iskreno, ni organizator, nadasve potrebne i ispravne „Porodične šetnje“ u svim svojim pozivima na „šetnju“ nije spomenuo:

• – ni Srpsku pravoslavnu crkvu,
• – ni Pravoslavlje,
• – ni Svetosavlje a
• – ni duhovne vrednosti jedne sprske porodice sa decom.

Sa druge sttrane same „Dveri srpske“ za sebe kažu:

ШТА СУ ДВЕРИ СРПСКЕ?

Двери српске су настале Савиндана 1999. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду, као национално гласило студената србистике, временом поставши глас свих православно верујућих и национално опредељених студената Универзитета у Београду. Данас су Двери српске академски часопис нове генерације српске националне интелигенције.

Програм Двери српских, као часописа за националну културу и друштвена питања, у најкраћем, јесте светосавски поглед на целокупан живот српског народа. Убеђени смо да Срби у сваком времену, па и у 21. веку, у свет могу да са поносом изађу са својом аутентичном православном културом – Светосављем. А Светосавље није ништа друго до у српско рухо обучено Православље. Ми смо српски родољуби, националисти у најлепшем, хришћанском смислу: ми не мрзимо друге, него волимо своје, ми не нападамо друге, него бранимо своје – прихватајући све што је племенито код других. Само они који знају ко су и шта су могу ценити друге народе и њихове квалитете

Čak ni glavni i odgovorni urednika Dveri srpskih g. Branimir Nešić u svom govoru nije spomenuo ono što je najvažnije za svakog Srbina i njegove potomke – vera Pravoslavna, istinska vera u Gospoda Isusa Hrista.

Ova činjenica nije smetala nekim medijima u Srbiji (TANJUG) da objave izmišljotinu (?) kako je jedan od organizatora „Porodične šetnje“ i Srpska pravoslavna crkva. Čudi, da ovu neistinu nije niko demantovao. Čak se ni BLIC nije oglasio svojim dakako dubokim i znalačkim analizama.

Znajući sve ovo, postavlja se pitanje, koga i čega se plaše episkop bački Gospodin dr. Irinej  i „Srpski Sabor Dveri“ pa prećutkuju spominjanje SPC, Pravoslavlja (SA Sinoda SPC-e) odnosno javno oglašavanje Sinoda Srpske pravoslavne crkve povodom Parade nastranih u Beogradu.

Iz pouzdanih izvora beogradske Patrijaršije dobili smo informaciju da će sledeći Sveti Arhijerejski Sabor SPC biti „izborni sabor“ i da će biti veoma zanimljivih promena u nekim eparhijama u Srbiji.

Da se kampanja za izbor novog Patrijarha, izgleda zahuktava, potvrđuje i mitropoli Amfilohije svojim javnim i beskopromisnim istupom u javnost a povodom „Parade ponosa“.

Izgleda da mitropolit saopštenjem, istupa u svoje ime a ne u ime Patrijarha srpskog G. Pavla, čiji je zamenik ili u ime SA Sinoda čije je silom funkcije, član. Šta o svemu ovome misli Patrijarh Pavle, nije poznato. Valjda se mitronosne glave nisu setili da ga pitaju.

Za sada imamo dva kandidata za budućeg Patrijarha SPC i činjenicu da se Patrijarh Pavle oseća (još uvek) dobro, ali da ne zna, ni za „Paradu Ponosa“ a ni za predstojeće „izbore“. Sa nestrpljenjem očekujemo reakciju vladike Vasilija (Kačavende)

Srđan Marjanović, 16.09.2009

+++

———————–

Odgovor Episkopa bačkog Gospodina dr Irineja gospodinu Radovanu Tvrdišiću, predsedavajućem Upravnog odbora Srpskog sabora Dveri

Uvaženi gospodine Tvrdišiću,

Dobio sam Vaš ljubazni poziv da se pridružim Porodičnoj šetnji u Beogradu, 12. septembra tekuće godine. Toplo blagodarim, ali, nažalost, nisam bio u mogućnosti da se odazovem.

Duhom sam, međutim, bio sa Vama i sa svim učesnicima povorke koja se, u ime Jevanđelja Hristovog i u ime osnovnih vrednosti naše civilizacije, založila za svetinju braka i porodice, za svetinju života, za dostojanstvo ličnosti i za budućnost svečovečanske zajednice.

To je prava akcija, dostojna i dostojanstvena, nasuprot raznim povorkama srama i kultu smrti u ime antihrišćanskih pogleda na svet. Ovakvim — a ne nekim drugačijim — poduhvatima treba da se bave hrišćanske i rodoljubive organizacije mladih ljudi, u koje spada i Vaša. Zlo se pobeđuje samo dobrom, a nikako i nikada nasiljem.

Neka sve učesnike jučerašnje Porodične šetnje prati blagoslov Gospodnji i neka bude rečito i delotvorno njihovo svedočenje o vrednostima koje se u Vašem cenjenom dopisu s pravom označavaju kao svevremene.

Sa blagoslovom

Episkop bački Irinej

Poziv Srpskog sabora Dveri u PDF formatu

Odgovor Episkopa Irineja u PDF formatu

Novi Sad, 13.09.2009 – Episkop bački Gospodin dr Irinej

izvor: eparhija bačka
——————————

+++

Povorka srama
16. septembar 2009 – 17:45

povodom najavljene tzv. „Parade ponosa“ u Beogradu

Najavljena za 20. septembar u Beogradu tzv. „Povorka ponosa“, ustvari povorka srama, povorka Sodome i Gomore – samo je potvrda one narodne: Ko se Boga ne boji ni ljudi se ne stidi.

Davno je rečeno: Sve mi je slobodno, ali nije mi sve na korist. Zaista, sloboda nas je stvorila, čovjek je za slobodu stvoren. No, samo istina je ona koja oslobađa čovjeka, tj. istinski način življenja, postojanja i ponašanja. Lažni, posunovraćeni način življenja čovjekovog jeste slobodan ali on ne gradi nego razgrađuje ljudsko dostojanstvo. Pravo znači ići pravim putem i živjeti na pravi, pravedan način.

Po datoj slobodi, čovjek ima pravo i na samoubistvo; po satanskoj filozofiji života, čovjeku je „zakon što mu srce žudi“. Čovjek je biće obdareno tjelesnim i duševnim silama. Sve što čovjek jeste i ima, samo onda kad se upotrebljava na pravi način, ostvaruje svoju svrhu i postiže svoj istinski smisao. Čovjek, po slobodi, ima pravo, može i da zloupotrebi bogodane sile i darove. Tako, ista ruka, ista snaga i vještina čovjekova operiše i liječi zli tumor na čovjekovom organizmu, ali i zakolje čovjeka i dijete u kolijevci…

To što važi za sve psihofizičke sile i darove čovjekove, za mogućnost njihove upotrebe i zloupotrebe, važi i za bogodani djetorodni nagon čovjekov. Upotrijebljen na pravi i zdravi način, on ljubavlju muža i žene rađa i stvara novi život; njime se ispunjuje zapovijest Božja i blagoslov ugrađen u mušku i žensku prirodu: „Rađajte se i množite i napunite zemlju i vladajte njom…“

Može li se proglasiti za vrlinu i čovjeka dostojno pravo – gaženje i skrnavljenje tog i takvog zakona ljudske prirode, samog bogodanog smisla čovjekovog postojanja i vječnog smislenog Zakona Božjeg? Ne pretvara li se čedomorstvom (abortusom) materina utroba, stvorena da bude radionica života, u radionicu smrti? Isto tako i beslovesno raspaljivanje pohote muškog na muško i ženskog na žensko, ne predstavlja li obesmišljenje velike i sverodne tajne bračne ljubavi kako u vremenu tako i u vječnosti? Ljubav je data čovjeku da rađa; svako rođenje je rođenje za vječnost, a ne za smrt i ništavilo. A „drvo koje ploda ne rađa siječe se i u oganj baca“. Da li je jalova ljubav – ljubav? A takva je muželožnička, gej-lezbijska ljubav koja neće i ne može naslijediti Carstva Božijega, jer je besplodna i jalova. (sr. 1Kor. 6, 9) Jer njen eros vodi u smrt i samoubistvo, istovjetan je sa smrću. Sodoma i Gomora su u drevna vremena sami sebe uništili, sagorevši u sumporu i ognju, upravo zato što su pretvorili prirodno upotrebljavanje muškog i ženskog u protivprirodno (sr. Rim. 1, 26), samouništavajuće.

Ljubav koje jeste Bog i koja je data čovjeku da njome poznaje Boga, ostvarujući svoj vječni smisao i punoću postojanja, postaje, zloupotrebom, izvor egzistencijalnog pomračenja uma i sljepila, sodomije. Takve, moralno i duhovno oslijepele, „predaje Bog u sramne strasti“ (sr. Rim. 1, 26)

Sa gore ukratko navedenih razloga, vidovita Crkva Božja ne može i ne smije prihvatiti protivprirodnost za prirodnost, grijeh za vrlinu, beslovesnost za razumnost, antičovječnost za čovječnost, samouništenje i obesmišljenje ljubavi kao najsvetije sfere života, za radost života, pravednosti, za izbor puta koji vodi u istinsko ljudsko življenje.

Naravno, Crkva niti je ikad pozivala niti danas poziva na nasilje protiv bilo koga, pa ni protiv onih koji biraju namjesto puta života – put beslovesnosti i smrti. Ona, međutim, kao čuvarka svetinje života i ljubavi, i kao radionica vječnog života i čiste, neprolazne ljubavi, osuđujući svako nasilje, ima za bogodanu obavezu i dužnost da svakog čovjeka, svako ljudsko pokoljenje, pa i ovo današnje, neprestano podsjeća na potrebu razlikovanja Boga i Satane, svjetlosti i mraka, zla i dobra, istine i laži, prirodnosti i protivprirodnosti, smisla i besmisla. Kao takva, ona ne može prihvatiti niti odobriti povorku srama – za povorku ponosa, pogotovu kad se njenim nametanjem, kao u ovom i svakom sličnom slučaju, vrši javno nasilje nad inakomislećim. Utoliko prije što se takva povorka organizuje u gradu koji je pod vjekovnim pokrovom Prečiste, Preblagoslovene Djeve Bogorodice, koja je netruležno Boga Ljubavi rodila – za život svijeta. Po narodnoj: Ono čega se pametan stidi, time se lud ponosi…

AEM CRNOGORSKO-PRIMORSKI
Amfilohije

izvor: spc.rs