Вести

Akademik Srboljub Živanović otklanja zabune koje unose monahinje. Vladarsku grobnicu u manastiru kraj Despotovca sagradio je desport Lazarević, ali u njoj nikada nije bio sahranjen, izričit je direktor Instituta za proučavanje drevnih Slovena.

+++

Evropski institut za proučavanje drevnih Slovena u Londonu pripremio je i ovih dana izdao knjigu pod naslovom „Nerešena tajna vladarske grobnice Lazarevića u manastiru Manasija.“ U kratkom pogovoru se kaže da je ona napisana sa ciljem da se njeni čitaoci i posetioci manastira Manasija i Koporin upoznaju s najnovijim arheološkim istraživanjima u ovim drevnim svetinjama.

Akademik Srboljub Živanović, osnivač i direktor pomenutog instituta, inače recezent knjige, u razgovoru za naš list, ističe kako monahinje u manastiru Manasija govore posetiocima da je tu pronađena grobnica despota Stefana Lazarevića.
– Tu grobnicu je prilikom podizanja manastira Manasija sagradio despot Stefan Lazarević, ali on u njoj nikada nije bio sahranjen – izričit je akademik Živanović. – Mnogi ljudi su zbunjeni, jer se ćivot sa moštima ovog svetitelja nalazi u manastiru Koporin. Tako oni koji prvo posete Manasiju, pa potom Koporin ili obratno, bivaju zbunjeni: jer u oba manastira tvrde da su mošti despota Stefana i u jednoj i u drugoj svetinji. One su, međutim, samo u jednoj svetinji, u ćivotu u crkvi manastira Koporin.

Proizvoljne metode

– Knjiga koja se pojavila u Londonu zadržava pažnju čitalaca na objavljenoj analizi postmortalnih ostataka nađenih u vladarskoj grobnici koja je u izveštaju označena kao grobnica br. 1 ili ktitorska grobnica – predočava akademik Srboljub Živanović. – Već u uvodnom delu izveštaja nalazimo proizvoljnu tvrdnju, bez ikakvih činjenica i zapažanja na kojima se ta tvrdnja zasniva. Doslovno je napisano: „S obzirom na to da su u jugozapadnom delu crkve sahranjivani isključivo ktitori i vladari, zemni ostaci pronađeni u ovom grobu mogu pripadati jedino despotu Stefanu Lazareviću.“ Iz izveštaja se ne vidi na osnovu kojih nalaza i činjenica su doneseni zaključci. U opisu metoda koje su korišćene prilikom antropoloških analiza, pobrojani su razni njihovi autori, ali se ne vidi šta je od tih metoda korišćeno prilikom utvrđivanja činjenica, niti je objašnjeno zašto su uzete baš te metode, a ne neke od stotina drugih.

Kako svako danas nema mogućnosti da prekopava stare arhive i spise, Evropski institut za proučavanje drevnih Slovena je sačinio knjigu u kojoj su izneti osnovni istorijski podaci, upravo oni na koje se pozivaju i autori ideje da je, možda, u manastiru Manasija bio sahranjen despot Stefan Lazarević.

On u tom manastiru, nastavlja akademik Živanović, nije bio sahranjen iz više pretpostavljenih razloga. Zna se da je manastir Koporin jedna od njegovih najmanjih zadužbina. Zaboravlja se da je on bio duhovnik i svetitelj, vladar i vitez, političar i vojskovođa na čijem dvoru nije bilo ni pesme ni svirke, jer je živeo monaškim životom. Zato je za mesto počinka izabrao svoju najmanju crkvu.

– To je jedna od ideja, a druga je upravo ta da je despot Stefan Lazarević jako voleo svog brata Vuka s kojim se često nije slagao – naglašava akademik Živanović.

Skelet doneti na analizu u Beograd

Akademik Živanović smatra da je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture trebalo da skelet iz vladarske grobnice manastira Manasija pošalje u neku priznatu antropološku laboratoriju, kao što je ona Medicinskog fakulteta u Beogradu, čiji bi stručnjaci mogli vrlo brzo da reše problem. Republički zavod je u 39. broju svojih „Saopštenja“ objavio antropološku analizu koju je obavila istraživačka ekipa prilikom iskopavanja u manastiru Manasija.

– Istorijski je znano da su Vuka Lazarevića zarobili vojnici pretendenta na turski presto, Muse, i osudili ga na smrt odsecanjem glave. Nakon tog čina, zajedno sa još nekoliko na isti način ubijenih vojnika, koji su se borili na strani sultana Sulejmana, bačen je u jednu jamu blizu Plovdiva. Teško pogođen bratovljevom smrću, despot Stefan je poslao svog poklisara Aidina da njegove posmrtne ostatke prenese u Srbiju gde su sahranjeni u vladarskoj grobnici Lazarevića u Manasiji.

Rusi ga proglasili za sveca

Akademik Srboljub Živanović podseća da je despot Stefan Lazarević za sveca proglašen u 15. veku u Ruskoj pravoslavnoj crkvi. U Srbiji, koja je tada bila pod Turcima, za to se nije znalo. U ruskim knjigama iz tog vremena postoji čak i životopis srpskog despota. Srpska Pravoslavna crkva, međutim, još pre Prvog svetskog rata bila je rešila da u svoj kalendar uvrsti ime svetog despota Stefana. Zbog rata i velike narodne nesreće, to je učinjeno tek 1927. godine kada je na Saboru SPC rešeno da se obave i savremena naučna istraživanja, jer se tada nije znalo gde se nalaze mošti despota Stefana Lazarevića.

Kako se zna da je u Manasiji bio sahranjen Vuk, a ne njegov brat despot Stefan Lazarević? Akademik Živanović to ovako objašnjava:

– Znamo upravo po tome što je skelet koji je nađen u vladarskoj grobnici manastira Manasija sahranjen tako da je glava stajala pored tela, jer je bila odsečena. Kako su Vuku odrubili glavu, a despotu Stefanu to niko i nikada nije učinio, onda možemo biti sigurni da je u pomenutoj grobnici ležao Vuk Lazarević. Arheolozi koji su otkrili i iskopavali grobnicu Lazarevića, prvo su putem medija i predavanja objavili da su u Manasiji pronašli mošti svetog despota Stefana, a tek nekoliko meseci kasnije odlučili da se urade analize i utvrdi da li je skelet pripadao starijem sinu kneza Lazara. Međutim, uzorak uzet sa tela koje je ležalo u grobnici Manasije nije mogao da pokaže srodnost sa uzorkom uzetim sa moštiju svetog kneza Lazara.

A kada su stručnjaci Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu otišli po novi uzorak, uzeli su zub iz vilice lobanje koja je ležala pored skeleta i tad je analiza pokazala da se radi o krvnom srodniku kneza Lazara, odnosno da je reč o ocu i sinu. U tu analizu ne možemo da sumnjamo pa se postavlja pitanje na koje ekipa Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije nije odgovorila – da li su i glava i telo pripadali istoj osobi? Aidin je verovatno prepoznao glavu Vuka Lazarevića, ali su u jami bila i tela drugih pogubljenih velmoža i moguće je da je u Srbiju doneo i skelet jednog od njih.

D. JANOJLI; VESTI, 17.09.2009