Вести

Podržavam komentatora, Gos’n Krstića, koji je prozorljiv kao Sv. Serafim Ruski-Sarovski Baćuška. Samo, Ne daj Bože da dodje za vreme te „gey-parade stida“ (kakvog blesavog ponosa) do srpskog krvoprolića i neželjenih posledica!

Zabrinuti stari Beogradjanin (Terazije), profesor Petar Pavlović, Srbija

+++

U nekim novinama otvoreno je pisalo u naslovu „Gej-paradu u Beogradu organizuju ministarstva, ministri…“. Sto je mogo, mnogo je. Citav narod u nevoljama, mnogi bez posla godinama, penzioneri trpe gladni i zedni ili prevrcu po kontejnerima, ucitelji i profesori nezadovoljni, zemljoradnici nece ispod cene da prodaju svoje vlastite proizvode, stoku i zivinu, izbeglice nisu zbrinute na adekvatan nacin, skoro niko nije zadovoljan… i sada nam jos samo fali da, ne daj Boze, dodje do nekog krvoprolica, ubistava i krajnje nepozeljnih sukoba. Ti vajni ministri, koji obecavaju javno da ce stititi paradu, ne misle o tome nimalo! Sacuvaj nas, Boze, od takvih!

Da se svi zajedno molimo Gospodu Bogu da nas Srbe toga dana sacuva od bratskog krvoprolica. Ubacuju kost medju nas Srbe da se o nju otimamo i glodjemo je, a mesa – nigde. Kad ono pre neku godinu bese takva „parada stida“ u Moskvi, neki Francuz kaze onom Rusu na moskovskim ulicama:

„Ja sam iz Pariza“. A Rus će njemu:

„U Parizu mozes da radis sto god hoces, a ovde u Moskvi ne mozes“.

Eto, to bi trebao da bude neki moto i za nas Beograd i Srbiju, i za nas Srbe!

Secamo se da su ranije, tadasnji politicari dovodili na Terazije i Zivog Sveca patrijarha Pavla „da urazumi studentariju“, a oni ga izzvizdase. Sutradan mu se izvinise i saslusali, poslusali su ga i razisli se.

Posle neku godinu, u Nusicevoj ulici, naterase P. Pavla da sa svojom svestenickom pratnjom, pastvom i poboznim narodom, studentima i djacima, probija KORDON POLICIJE-MILICIJE, nase nacionalne MILE-CIJE, sto mu je opet kao sto svi znamo i secamo se, da je P.Pavlu i to vrlo dobro uspelo tada; probio je kordon mile-cije i stigao u Spomen-hram Sv.Save na Vracaru, gde je odsluzio i veliku Sluzbu (cini mi se na Sv.Savu) u toj najvecoj Crkvi Srpskog Naroda i Balkana!

Zasto sada, i po treci put, u 96. godini zivota, Zivi Svetac-Patrijarh Pavle ne bi se pojavio, zajedno sa svojim vernicima blizu te „parade stida“ i opet urazumio te sa raznoraznim devijacijama, odn. stao pred nasu nacionalnu MILU-CIJU i rekao da se uzdrze od primene sile i da nikoga ne tuku, jer su svi Srbi i Srpkinje, vec da se svi mirno tada razidju, jer je „kost ubacena sa strane“ u Beograd i Srbiju. Ubedjen sam da bi P.Pavla svi odreda poslusali.

Nasi neprijatelji, sa „domacim izdajnicima“ svih politickih fela, kao i razno-razne „nevladine organizacije“ (uvek finansirane iz inostranstva) zele da od Beograda i Srbije naprave novi „Sodom i Gomor“. A ne zaboravimo da su zitelji tih starih gradova bili strasno kaznjeni zbog pederastije i drugih svojih grehova i nastranosti. I bez toga, imamo mnoge devijacije, sada nam samo jos sleduje Bozja kazna. „Bog je spor ali i dostizan“ i „Bog ne placa svake subote“ (narodne poslovice).

„Od svih stvari Bog najvise voli coveka, zato mnogo prasta i dugo ceka – na pokajanje“ (Sv.Nikolaj Srpski-Velimirovic)

U slucaju da Patrijarh Pavle ne bi mogao nikako da dodje tada na beogradske ulice, mogao bi bar da uputi neko svoje Saopstenje i upozorenje na veliku opasnost od moguceg krvoprolica, koje bi se procitalo na svim televizijskim kanalima i bilo objavljeno u svim novinama Prestolnice. Takodje, umesto zivog i bolesno-nemocnog Patrijarha Pavla, mogao bi i trebalo bi da se odazove njegov zamjenik AEM-Amfilohije, ili ako je on prezauzet u Crnoj nam Gori, Vatikanu ili evropsko-atlantskim integracijama, onda bar da se pojavi toga dana na beogradskim ulicama – zamenikovog zamenika zamenik, ili neki dežurni član Sinoda, ili bar agilni i mladi vikarni-vladika Atanasije Rakita, koji uziva ogroman autoritet kod naseg naroda i sadasnje omladine, i vernika i nevernika.

Siguran sam da bi njega svi poslusali, ako nece nemocnog Patrijarha i prezauzetog Zamjenika, jer kroz takvu pozrtvovanu licnost i narodnog vladiku u zilama Srpske crkve struji nova, osvjezena krv. Daj Boze, da nam takav jednog dana bude nas novi Patrijarh Srpski, kao sto Rusi imaju svoga mladog i agilnog KIRILA.

Dokle ce kod nas Srba, u nasoj Crkvi, skoro uvek u novom veku da bude duhovni staresina „iz proslog veka“. Samo je rimski papa – dozivotan, a kardinali i ostali rimski prelati – odlaze sa navrsenih 70 godina u penziju. A kod nas, kad navrsi godine za penziju, postaje mitroplit ili Patrijarh. S toga razloga se „oseca i veliki raskorak medju generacijama, shvatanjima, idejama, sukobima i drugim nevoljama“.

Mozda nam bas zbog toga sve ovako traljavo i ide, i u Crkvi i u Drzavi. Neka nam je Bog svima u pomoci.O Sveti Savo, ti nam pomozi i cuj nase glase i vapaje.

———–

Zabrinuti stari Beogradjanin (Terazije),profesor-pezioner Petar Pavlovic, Srbija