Вести

(Псалам 78)

6. Излиј гњев Свој на народе који те не знају, и на царства која не призивљу Твојега имена.
7. Јер изједоше Јакова, и насеље његово опустише.

Александра Вукосављевић, Српске новине, 08.07.2009

+++

• 8. Не помињи пређашњих безакоња наших, већ похитај да нас пресретнеш милосрђем Својим, јер смо веома олошали.
• 9. Помози нам, Боже, Спаситељу наш, ради славе имена својега, избави нас и очисти од гријеха наших ради имена Својега.
• 10. Зашто да говоре незнабожци: гдје је Бог њихов?Нека се покаже пред очима нашим освета над незнабожцима за пролиту крв слугу Твојих!
• 11. Нека изађу пред лице Твоје уздаси сужањски, силом мишице Своје сачувај намијењене смрти.
• 12. Седмином врати у њендра сусједима нашим ружење, којим Те ружише, Господе!
• 13. А ми народ Твој и овце паше Твоје довијека ћемо Тебе славити и од кољена казивати хвалу Твоју.

Један од ретких медија (ако се једна група на Фејсбуку може назвати медијем), који је пренео линк до својих корисника са Yutub-a, хапшења младог богомолитеља у центру Београда, била је група Prizren Underworld – Old and Future Capital of Serbia.

Опис снимка за оне који га нису видели:

Младић од тридесетак година, испред споменика кнезу Михаилу у Београду, чита молитвену књигу – Псалтир. Прилазе „српски“ полицајци, прекидају га у читању, без неког објашњења га приводе, док грађани Београда довикују „Жалосно је… Шта радите од полиције… Полиција је народна, није „ваша“… Ми имамо право да стоојимо на свом тргу, ми не терамо никога… Оставите човека, он ништа није урадио… Пустите га… Човек се моли… Смета вам Господ, је ли?!… Јесте ли ви хришћани?!… Јел’ ово православна Србија?… Шта је урадио?!…“
И… полиција уводи младића у „Ивичину марицу“ (полицијска кола) – и ту се филм завршава.

Учесници у групи били су у ситуацији да нагађају о чему је заправо реч.
О позадини догађаја нисмо имали много информација.

Тако један од коментара гласи:

„Није ухапшен зато што се молио, него што су забранили јавна окупљања, а овај што је био на челу, баш када су се спремали да га ухапсе због кршења горе наведеног наређења – почео је да се моли.“

Да не знамо контекст онога што се догодило никако нам не би било јасно зашто се у Србији, већински православној, хапси младић који чита молитве. И зашто он чита молитве у центру града, на тргу, када је Господ Христос заповедио да се за време молитве „затворимо у клијет своју“ [Јеванђеље од Матеја 6.6], тј. да се молимо тајно.

Сва ова питања не би добила своје праве одговоре да се пријатељ групе Prizren Underworld, Светлана, није заинтересовала да објави причу о младићу.

Кренули смо, дакле, у потрагу за овим младићем, коме смо знали само име – Жељко. Пут нас је водио до „северне“ Митровице, до једног другог човека, који је итекако део ове приче – Игора Данчетовића.

Игор нам објашњава:

„Све се ово одиграло у оквиру посете Џозефа [на „српско-хрватском“ језику Јосифа, примедба редакције] Бајдена Србији. Сва окупљања у Београду су била забрањена, и полиција је, што у цивилу, што у униформама, све оне који су им били сумњиви без објашњења похапсила. И ја сам тог дана био у Београду. Болело ме је што дочекујемо онога који нам отворено уништава земљу. Надао сам се да ће народ протестовати. Бомбардовали су нас, окупирали КиМ, и сада их примамо у пријатељску посету. Ако је цела земља окупирана, па примамо страног господара, нека нам кажу. Зашто од нас праве идиоте?! Треба да се правимо да је све у реду.“

“Мени је пришао полицајац и тражио документа. Када је видео да сам из Звечана, рекао ми је: „Дечко, губи се – ја сам са Брезовице [такође КиМ, примедба уредништва], јер овде је пуно полицајаца у цивилу. Ухапсиће те.“

О хапшењу младића, Игор додаје:

„У исто време када су хапсили Жељка, на десетак метара иза нас био је штанд и два шлепера где се радила промоција неког “лека“ против дијабетиса… То није било забрањено. Кафане и ресторани били су пуни, а полиција је ухапсила човека који је веома смирено читао Псалтир.“

Овде прекидамо Игорову причу…
Просто је мучно сазнање да смо не само физички заробљени – првенствено на КиМ, већ и духовно, чак не смемо слободно ни да мислимо. Сваки отпор окупатору, чак и вербални протест је забрањен. Забрањено је називати га оним што заиста јесте – окупатор. Пет стотина година смо били под турском окупацијом – али никад нисмо престајали да мислимо на Слободу. У тој мисли увек нас је водила наша Црква и наши свештеници и првосвештеници.

И овога пута нису затајили:

Као гром који буди из сна учмале душе разнео се глас духовног дива – Владике Артемија:

“Џозеф Бајден неће ући у највећу духовну тврђаву српског народа – свети манастир Дечани, где је намеравао да ходи.“

Обрадовала су се Небеса овом гласу, и свака правдољубива душа исповедничком етосу овог јерарха СПЦ.
Али, авај, не и остали првосвештеници Сабора СПЦ који се тада одигравао…

Ропски дух водећих “кнежева“ наше Цркве закључио је:

„Не! То не може тако! Ми Бајдену морамо показати љубав“!

Као да је Бајден душица која у Дечане долази да се каје, да тражи опроштај грехова, а не онај који је дошао да свима помпезно објави да је “независност Косова завршена прича“, и да он, као господар, може где хоће и како хоће да уђе, па и у највећу светињу српског народа – Дечане. И да и монаси и православни као Богу имају да му се поклоне.

Народна душа је то разумела…
Владика Артемије је то разумео…
Али Сабор СПЦ и портпарола Владику Иринеја (Буловића) водио је неки други “дух“.

Организација “Српски сабор Двери“ данима је грмела против посете Бајдена Србији, а камо ли манастиру Дечани. У овој реткој патриотској организацији многи су видели светлу будућност Србије – оне који ће сменити евроатлантског полтрона Тадића.

Али, авај, Иринеј Буловић у име Сабора зацвиле и јунаци “ником поникоше“. [Није нам намера да омаловажавамо значај Сабора, али, посматрајући историју Цркве, морамо рећи да су неки сабори у којима су учествовали “декларативно“ православни јерарси донели погрешне одлуке: избор Патријарха Германа нпр. није надахнуо Дух Свети већ претња комунистичке власти да се он постави за патријарха]. Уместо да подрже свог сабрата Владику Артемија, “Саборци“ га жигошаше као главну сметњу и “неиспуњеног љубављу“. А трврђава Дечани паде у руке и загрљај Бајдену не само без борбе већ и са сервилним осмесима одушевљења ваљда православних монаха.
Да поновимо:

Организација Српски сабор Двери, који је и сам обележен као persona non grata у Тадићевој Србији – ћутао је и није стао у одбрану српског јерарха Артемија!

Ретко добар патриотски магазин “Геополитика“, такође годинама ћути о гоњењу Владике Артемија од стране других јерарха СПЦ – Амфилохија, Атанасија, и вођства манастира Дечани.

Србија ћути док се пролива крв праведника!
Је ли то Србија?
Наравно да није!

И зато је изашао немоћни Жељко на улице Београда да устима светог пророка Давида отвори очи Србији – да схвате шта им се дешава и где смо погрешили…

“Жељко, како Вам је било у затвору? Шта су Вам радили?“

“Искрено, једва сам поднео тих девет дана у Падинској скели… Мислио сам нема изласка одатле… Мислим да је Раде то много лакше поднео и значајно је утицао да и ја будем смиренији – ређале су се неке потпуно мучне ситуације у којима сам се једва уздржавао од агресије и гњева…““Молитвама смо заменили тамну атмосферу горчине спутане слободе. Молили смо се и мимо јутарњег и вечерњег правила када су искушења и зло пројављивали своју наказност – на дан велике трагедије – учешћа наших медија у подстицању деце да се интересују за сатанистички концерт групе ac-dc, и омогућеност таквог концерта од стране власти – молили смо се Господу да овакав страшан злочин остане само на терету оних који су свесни својих умоболних одлука и њихових последица… А да Милошћу Својом Премудри Господ избави несретну децу из канџа сатанске пакости…“

“У затвору сам могао да видим мучно лице својих грехова и немоћи… болно и тужно доводећи ме у стање грознице и најнеизвеснијег вапаја за Милост и Божије Присуство!“

“Остали сте девет дана, под којом оптужбом?“

“У решењу ми пише: Одговоран је – што је дана 20. 5… на тргу Републике реметио јавни ред и мир и угрожавао спокојство грађана дрским и безобразним понашањем. На начин што је као активиста организације “Покрет 1389“ и поред решења о забрани одржавања јавног скупа, а након привођења организатора тог скупа Радојка Љубичића у просторије ПУ за град Београд, отпочео одржавање јавног скупа обративши се окупљеним грађанима цитатима из Старог Завета, чиме је учинио прекршај из члана 12, став 1, Закона о јавном реду и миру…“

“Да ли Вам је ово први пут да Вас полиција приводи?“

“Није, једном су ме привели јер нисам хтео да им покажем личну карту.“

“Реците нам шта сте у ствари хтели са читањем Псалтира у центру Београда?“

“Моја подршка свакодневним протестима у Београду –http://www.1389.org.rs/bajden-hapsenja.html – огледа се у томе што прочитам молитву на почетку скупа и понекад и неке изабране текстове нашег светог Владике Николаја…“
“Тако сам и тог дана, у договору са Радетом, упркос забрани одлучио да дођем и помолим се са народом, исказујући молитвом уједно и горчину – вапај због страдања нашег народа на Косову и Метохији, молећи Милостивог Господа да нас узме у заштиту од најезди гордељиваца и учини крај овом болном сагледавању дечијих стрепњи и неиздрживе патње!“

“О, Господе, учини крај пакости, ослободи нас од безумља и спаси дечицу Своју! Да би се и наше срце смело узрадовати Великом Радошћу Деце Твоје!… Овако, гледајући њих обремењене под теретом стрепње и обузете ужасом од хучања пакла и његових наказних робова срце нам се згрчило и само један звук има: то је крик бола и вапаја да Дођеш!“

“Да, Дођи Господе Милостиви, спаси преслатку дечицу Своју!“

“После овога што се догодило, да ли мислите да је Ваша мисија и Ваш поступак правилан?“

“Надам се да је Господ то прихватио и да ме разуме. Ја нисам човек који је интелигентан и вредан… Лењ сам и слаб… И моја нада тражи свет дечије слободе, разрешен робства примораности…“

“Никоме не бих смео да кажем да постоји и један једини мој поступак због којег би Господ могао да каже: од данас, променићу свет, јер ме је Жељко то молио… А ипак, осећам колико је важно поверење које човек има у Господа, у Милост и Саосећање, којим као Преблаги Родитељ грли наше душе да не утрну од ужаса у области празнине из које нас је саградио…“

“Бојим се због тога што је читав тај догађај са мојом молитвом на тргу снимљен и нажалост ствара код људи конфронтацију… чак ми се чини да постоје злуради подстицаји на мржњу између младих и полиције…“

“Да ли је ово опет повратак тоталитарне државе, када сви морају да мисле као претседник? Зашто толика строгост према некоме ко чита православне молитве? Некад су забрањивали да се певају српске песме “Ој, војводо Синђелићу“, “Тамо далеко“, а сада забрањују да се читају молитве. Није ли то испуњење пророштва “И после Тита – Тито“?“

“Стварно пред овим питањем остајем збуњен… зашто толика строгост… Оно што је сигурно: да је и то део Премудре промисли Божије! Слава Богу – ово је време ипак мало другачије. Земља којој је и химна молитва Богу може да се нада да ће се и удостојити слободе!“

“Намеравате ли и даље да се борите за духовну и физичку слободу Србије или су Вас “сломили“?“

“Намеравам.“

“Имате ли нешто конкретно у плану за будућност?“

“Ако Бог да ујутру 14. 6. 2009. после Литургије и молитве за пут крећемо до Косова и Метохије молитвено и ходочасно.“  http://www.1389.org.rs/vidovdanskimars2009.html

[Разговор вођен непосредно пред “Видовдански марш“, када су српски Продужитељи Лазаревог Завета кренули из српских градова пешице на Косово да прославе 620. Видовдан.]

Такво је Жељково мишљење. Ми, ипак, узимамо слободу да се и не сложимо у свему са њим. Наиме, иако се гоњење истине не спроводи на исти начин као раније, оно се спроводи на много препреденији и софистициранији начин. Живимо ли у друштву са слободом говора и мишљења или је то тоталитарна диктатура?
И да подвучемо:

Овде се не ради о гоњењу једне индивидуе на основу неких личних непријатељстава. Ради се о гоњењу хришћанских принципа на којима заснива свој рад Владика Артемије, а у корист принципа конформизма и равнодушности према вери на којима се заснива страна која га гони.

Српски Бермудски троугао

Први интернет сајт који је устао у заштиту Владике Артемија, BSN-forum, угашен је на тајанствен начин и без објашњења.

Други интернет сајт који је накнадано кренуо у одбрану Владике Артемија, Gazimestan.com, угашен је на тајанствен начин и без објашњења.

Savest.org – трећи сајт који је кренуо у одбрану Владике Артемија – још није угашен, али већ месец дана од бруталног атака од стране Бајденових пријатеља на Владику Артемија – није се огласио!
Надамо се да ћемо добити објашњење.

Ипак… није све баш тако црно:

Ту је устаничка “Шумадија“, у близини које смо разговарали са Игором [“Шумадија“ је име трга у северној Митровици, познатог по протестима и борби против окупације КиМ]. Ту је устаничка “Равна Гора“, која објављује овај текст [„Равна Гора“, организација српских четника је издавач Српских новина, у којима је текст првобитно објављен], и ту је правдољубиви српски народ у ликовима Жељка, Игора, и њима сличних, који ће опет доказати стару јеванђељску изреку:

“…У немоћи се сила Божија показује“

[По II Посланици Св. Апосотола Павла Коринћанима].

Александра Вукосављевић
Српске новине