Вести

Taman su se srpske vlasti ponadale da je narod zaboravio pred izbore obećanu borbu za Kosovo, kada ih je sustiglo neprijatno podsećanje. Bugari uhapsili Čekua.

+++

Ministarstvo pravde birokratski uredno presavija tabak i traži ekstradiciju, procedura je takva, obavlja se bez razmišljanja kao i sve ostalo, a vlastodršce obliva hladan znoj. Šta ako ga Bugari zaista izruče?

I eto noćne more, sve sa karakondžulama, akrepima i aspidama. Zar nije Boris onomad DŽozefu obećao stabilnost u regionu, nesalomivu kao zavaren šaht. Sa Čekuom u ćeliji pored Legijine i podivljalim Šiptarima na jugu srpske zemlje od toga nema ništa, pa će DŽozef da se naljuti.

A taman se Boris potrudio da ispuni data obećanja i na fini način zavrne ruke Republici Srpskoj. Neće da ucenjuje braću preko Drine, ali neće ni da ih pomogne, kao ni one u Crnoj Gori što im je bilo mrsko kada je Milo priznao Kosovo.
Srbija je tako postala sila koja drži na odstojanju tokom prošle decenije nasilno iscepane komade srpske zemlje. Nudi se u zamenu smešna uteha o ponovnom objedinjavanju u Jevropskoj uniji. Tu je i zaklinjanje u mirnu i diplomatsku borbu za teritorijalni suverenitet, opravdanje da se ne preduzme ništa, makar članice NATO sutra postale autonomne oblasti Ruske Federacije.

Za mišljenje Međunarodnog suda ionako niko ne mari. Pa, zar nam nije britanski ambasador u Beogradu Stiven Vudsvort pre nekoliko dana rekao da je Srbija zatražila samo savetodavno i neobavezujuće mišljenje i podsetio da je od tada Kosovo priznalo 12 država.

Kada je već tako i kada država ne brine o sebi, što bi onda bili čudni oni Srbi koji će za šaku novca da uzmu učešća u predstojećim lokalnim izborima na Kosovu po Ahtisarijevoj mustri. Kazne, ili makar osveta izostaće, pa koga onda iznenađuje što okrivljeni za kupovinu ispita u kragujevačkoj „aferi indeks“ za debelu lovu postaje sudija „Ustavnog suda Kosova“. Pa, zar takva izdajnička figura nije formirana u vreme u kom su Dačićevi takođe bili na vlasti. Zar nisu oni rodili takve moralne nakarade i naučili ih da je srebroljublje najvažnije.

I biće tako dok je ove vlasti, možda i neke druge. Kada Borisova koalicija ode, doći će neka druga. Možda će biti bolja, a možda i ne. Bitno je samo da se smenjuju i da se ne učaure, jer onda niko ne može da ih otera po deset godina. Ako su smene vlasti češće, veći su i izgledi da će se pojaviti neko normalan, kao što se već dogodilo u Republici Srpskoj. A i u Srbiji to mora da se desi, istorija je neumoljiva.

Dok čekamo preporod, hajde da se upitamo šta za to vreme rade Šiptari? Redžep Ćosja, jedan od šiptarskih ideologa, pre izvesnog vremena pozvao je u tiranskim medijima na ujedinjenje Kosova i Albanije. Vrlo razložno, objasnio je da je sada tako kako je, ali da on ne zna kakav će biti odnos snaga u svetu za nekoliko decenija. Zato zna, kako je rekao, da se Srbi neće odreći „srednjovekovne ideologije“ i da Albanci moraju ujedinjenim snagama da dočekaju trenutak kada se svet preokrene, a Škije navale.

Svaka ti se reč pozlatila Redžepe. Okupi čeljad i čekaj. Doći ćemo.

PIŠE: Igor Kozarski; 25.06.2009; VESTI