Вести

Sudar „Kurira“ i RTV B92, a Olja Bećković kolateralna šteta. Ovih dana vodi se propagandni rat između malog „Kurira“ i velike, provereno „demokratske“ kuće RTV B92.

Zvonimir Trajković, politički analitičar

+++

Čak i oni slabo informisani shvataju da je drogiranje ili dilovanje droge maloletnog sina Olje Bećković samo povod, gde ni dete ni Olja nisu meta. Meta Kurira je „bezgrešna“ medijska kuća RTV B92 koja predvodi reklamno-propagandnu mafiju, ali kojoj ni najmanje ne smeta da već čitavu deceniju deli packe svima.

Pre nego što dam kratak kroki čuvene RTV B92 odmah moram da podvučem da je to stožer naše „demokratije“ koja je prilično dugo stvarana da bi se sad o toj „cenjenoj medijskoj kući“ uopšte i smelo pisati – kako to neoprezno ovih dana radi „Kurir“. U građenju „naših“, a podrazumeva se „demokratskih medija“ gde RTV B92 ima počasno mesto, uloženo je mnogo para što stranih što naših da bi taj autoritet kuće neko sad dovodio u pitanje. I ne samo pare, u tu medijsku kuću uložili su svoj ugled, velikani poput George Soros lično, institucije kao što su „Freedom House“, „Fund for an Open Society“… Ma sve sami naši provereni „prijatelji“ i stručnjaci za uterivanje „demokratije“ po svetu.

Veran Matić (RTV B92), Lila Radonjić, i Zoran Ostojić (sa Studia „B“ i „Mreža“), Zoran Sekulić (Fonet), Velimi Ćurguz Kazimir, Miša Brkić a i ostali „velikani našeg novinarstva“ imali su tu čast da ih lično i George Soros uputi u sve tajne „uspešnog novinarstva“. Stoga smo mi danas „privilegovani“ da od te plejade instruisanih novinara dobijamo tako filtrirane vesti da se često pitamo da li se to uopšte dogodilo, i da li smo svojim ušima dobro čuli šta to Bajden i razni Bajdenčići… govore – jer „prevodi“ i nemaju mnogo veze sa njegovim izlaganjima. Pa ko nezna engleski, čuće samo umerene i za nas ohrabrujuće izjave svetskih zvaničnika. Za potpuno iskrivljeno (da ne kažem lažno izveštavanje) sa raznim međunarodnih skupova i susreta naših demokratskih predstavnika zadužene su agencije poput Bete, foneta i jadnog reformisanog Tanjuga, a i naši specijalni izveštači. Kad to „izveštavanje“ uporedite sa svetskim medijskim kućama jedino vam ostaje pitanje da li su ovi „naši“ uopšte pratili iste skupove? Sve treba da bude u funkciji održavanja zapadnih marioneta na vlasti i prikaza uspešnog vođenja zemlje.

U gostima kod Džordža bilo je još podosta naših značajnih propagandista demokratije, poput Sonje Liht, Nataše Kandić, Jovana Ćirilova, Zagorke Golubović, Milene Dragićević … (bar na ovim fotografijama), ali izgleda nisu bili dovoljno pismeni za odgovoran posao „demokratskog novinarstva“. S toga su prebačeni na poslove sakupljača i stvaranja neistina o Srbima, kratica, huškača, i dežurnih učesnika tv emisija u kojima narodu treba pokazati da je krvoločan, genocidan, fašistički, a i glup, te da nosi breme krivice što uopšte postoji. Ovi dežurni čuvari „demokratskih vrednosti“, moraju ovaj guravi srpski narod naučiti da se menja, da mu tradicionalne vrednosti samo štete, u evropskim i evro-atlantskim integracijama.
Ima tu još čitava kamara nevladinih organizacija prevođene Sonjom Biserko, Biljanom Kovačević Vučo…, dežurnih i sveznajućih analitičara, koji izborne rezultate znaju i dok se izbori još završili nisu. Sijaset glumaca, reditelja, i režisera naših života. Javnih „ličnosti“, kvazi profesora poput Vojina Dimitrijevića koji će nam i telefonom izdiktirati da se mora odmah uvesti, čak i kakvo, vanredno stanje, a da još nije saopšteno da je Đinđić ubijen… Među tim društvenim šljamom, koji su bili, ili su još na dolarskim jaslama Sorosa i naših zapadnih „prijatelja“, nema inženjera, lekara, uvaženih profesora ili pravih stručnjaka i radnika. Oni su pre svega imali ljudsko i nacionalno dostojanstvo, znanja potrebna širom Sveta, koja su lako mogli i da unovče. Ako ne u ovoj „demokratskoj državi“ onda bilo gde u svetu. Za stolom sa Džordžom sedeo je domaći čaršijski šljam, koji nema šta Svetu da ponudi, osim da proda veru za večeru.

Bojim se da se neko od te „uvažene gospode“ ne naljuti, jer teško je u jednom tekstu pobrojati sve one koji budno čuvaju „našu demokratiju i njena velika dostignuća“. Njihove fotografije još nisu za objavljivanje jer je ovo prvenstveno tekst o medijima, pa će nekom drugom prilikom i oni doći do izražaja. Ne bi bili in ako su izostavljeni.

Kako se organizuju mediji

RTS treba pretvoriti u javni servis sa obaveznim dodatkom „Evropske Srbije“ jer je ona geografski u Aziji pa je treba na vreme približiti Evropi. Tom evropskom radio televizijom Srbije upravlja Skupština i Vlada pa je ona pod „demokratskom kontrolom“ i tu iskakanja ne može biti. Ali RTS čak i kao evropska ne može sama i treba joj jaka domaća bočna podrška kako bi se taj tupi srpski narod najzad uterao u jaram. Ono što javni servis ne može da slaže, izvrne i izmanipuliše, neka i ne spominje – to će drugi da odrade. Najpogodniji za tu ulogu je B92, a i Matić je Veran.

Zbog svojih „posebnih sposobnosti“ Veran Matić je i bez znanja obaveznog engleskog, dobio najznačajniju ulogu. Formirati moćnu medijsku kuću sa čijih će se TV ekrana i radio talasa oblikovati javno mnjenje. Džordžu je bar ta tehnika dobro poznata. Praviti lažne afere, izvrtati činjenice, unapred presuđivati i optuživati, prozivati nepostojeće fašiste i antidemokratske političari… Kao prvu vest uvek treba plasirati neka ubistva, ratne zločine koje su Srbi počinili, presuđivati optuženima bez suđenja, i sve dok se zbunjenom narodu i utroba ne okrene. A ko u sve to ne veruje neka ide da sam proveri. Svakog dan pričati o Srbima kao počiniocima genocida, masakrima koja su počinili kako bi se narodu nametnuo osećaj krivice. U kontakt emisijama goste treba birati isključivo po kriterijumu zavidne pljuvačke forme po Srbima i Srpstvu. Radi prividnog balansa povremeno pozvati i nekog usamljenog „patriotu“ na koga će svi nasrnuti, od voditelja do učesnika emisije, kako bi ovaj glupi narod najzad shvatio da patriotizam i nacionalno dostojanstvo više nisu u modi. Jednostavno, u potpunosti primeniti Soros školu siledžijskog novinarstva, gde su istina i činjenice nevažne – važno je a i tačno samo ono što se sa ekrana emituje.

Za gradnju takve medijske kuće laži, trebalo je mnogo para. Stoga su zapadne mecene odrešile kese, i kako zapadni izvori navode, za „demokratizaciju medija“ u Srbiji je potrošeno blizu 40 miliona dolara. Veran Matić je dobio posebnu čast, a i dolare, da baš takvu RTV kuću napravi. Koliko je ko i kome dao još se zvanično nezna, mada se nazire. Naravno, priskočile su tu i gore pomenute institucije za uterivanje „demokratije“ a i sam Džordž, ali pod imenima raznih firmi. Tako je javna Soroseva kompanija „Medija divelopment lon fand“ (MDLF) suvlasnik RTV B92 sa navodno kapitalom od samo 171.081,25 evra, a i mnoštvo nekih drugih pojedinaca i kompanija – bar prema onome što je zvanično zavedeno u našoj Agencije za privredne registre. Veran Matić je po zvanično upisanom kapitalu daleko ispod mnogih, ali on je i direktor i glavni i odgovorni urednik RTV B92. Mora da se radi o posebnim sposobnostima koje čovek ima, mada se neprimećuju – ili je na delu ona narodna: „para vrti gde burgija neće“?

Kod ovakvih vlasničkih virtualiteta uvek postoje dva ugovora. Jedan kao stariji registrovan u nekom inostranom sudu ozbiljne države, gde je tačna i precizna struktura vlasništva, i drugi fiktivan za domaću upotrebu, zaveden u Agencije za privredne registre, gde je struktura vlasništva specijalno usaglašena sa našim propisima. Takva „ugovorna gimnastika“ je potrebna da bi se održala apsolutna poslušnost domaćih u suštini fiktivnih vlasnika, koji čim počnu da menjaju zacrtani koncept rizikuju da ostanu i bez „vlasništva“ i para. A drugi deo ove „ugovorne gimnastike“ je potreban zbog RRA (Republička radiodifuzna agencija) i zakona da baš sve TV kuće sa nacionalnim frekvencijama ne mogu da budu u stranom vlasništvu.

Tako je sve oko vlasništva pokriveno, a na našim „medijskim veličinama“ je sad samo da dogovoreno sprovode. Ovi fini i edukativni skupovi se i snimaju (snimci iz 1996 i 97), da neko slučajno naprasno ne oboli od izliva savesti, pa odustane od pljuvanja po svojoj naciji. Fotografije su tu da podsete, a i po koji potpisani „Ugovor o razumevanju“ ili bar potvrdica – jer zapad dolare ne daje bez garancija da će posao biti urađen. Večerali ste, pare ste dobili i sada hajde na posao – reče Džordž

Centralni stubovi

Zapadne mecene su jednom dale pare, sada se u „demokratiji“ koju smo vam doneli RTV B92 treba sama izdržavati, a svoju propagandnu mlaznicu usmeravati prema potrebama instaliranih političara i našim zapadnim zahtevima. Da bi se to realizovalo RTV B92 je postavljena na dva centralna stuba. Jedan je prinudno sponzorstvo i reklamiranje, a drugi stub je propaganda koja se treba sprovesti. O propagandi sam već nešto gore rekao i da vas i dalje ne bih nabrajanjem mrcvario mislim da vam je i ovo izneto dovoljno – bar za razmišljanje šta ste sve kao „top“ informacije dosad progutali. Stoga bih još nešto dodao o ovom prvom sponzorsko-reklamnom stubu.

Da bi se RTV B92 dobro instalirala bio je zadužen Mlađan Dinkić tada guverner, pa je Narodna banka RTV B92 „sponzorski“ ustupila zgradu i to ne malu, već poveću od 3.500 m2 sa smešnom cenom kirije po kvadratu. Tek da ne bude džabe. Onda je Demokratska stranka i G17- „zamolila“ javna preduzeća da kao sponzori pomognu ovu „demokratsku“ televiziju. Privatnike nisu molili već kao svaka odgovorna vlast naredili da se reklamiraju, ako misle da prodaju robu. Onima koji su se nećkali, Dinkić je poslao finansijsku inspekciju da pogledaju malo poslovanje i zašto neće…

Onda iznenada tresnu ova kriza, ko grom iz vedra neba, pa je Džordž potpuno utanjio sa svojim prilozima. Ali našu Vladu ništa ne može iznenaditi. Ona je odmah odobrila kredit ovoj „renomiranoj medijskoj kući“ da propaganda kako smo iz krize već izašli slučajno ne zataji. Skočila je i Komercijalna banka sa svojim kreditom, koji će kasnije verovatno biti otpisan, ali o tome ćemo kad dođe vreme otplate kredita jer kakav bi to kredit bio ako nema dobar grejs period. Sve u svemu „naša“ RTV B92 je spašena, i na opšte zadovoljstvo građana nastaviće rad punom parom. Zamislite da nam sad ukinu „Insajder“, „Utisak nedelje“ ili vesti o našem munjevitom približavanju EU i ukidanju viza… Ko se još seća da je Tadić to ukidanje viza obećao još u svojoj prvoj izbornoj kampanji, pre pet godina, kada je uz podsmehe obilazio redove za vize pred ambasadama. Trijumfalno izjavljujući da to Nikolić Srbiji nameće izolaciju jer ga EU neće, a da čim on bude izabran za predsednika, vize se ukidaju. Možda je taj temin „čim“ za Tadića je i deset godina – nije definisano.

Kad sve sagledam taj Matić je baš Veran. Napravio je tu televiziju po našim srpsko-mafijaškim aršinima, a tako i dalje radi. Očistio je „BK“ televiziju preko noći, i otvorio dodatni prostor za svoje vesti u 16 sati, a i neke emisije je preselo kod sebe. Da ne propadnu. Ono što dobro funkcioniše ne treba menjati. Kad je bilo para preko bare uzeo ih je i započeo posao, sad kad je tamo loše, ovde se sponzori i kreditori utrkuju ko će veću sumu da odvoji. Neki zlobnici kažu pod moranje. Neznam, ali ovo je Srbija, sve je u okviru nekih mafija pa je red da i jedna medijska kuća radi po opšteprihvaćenim principima. što ne bi bila i RTV B92.

„Kurir“ baš hrabro zapeo medijski boj

Pročitah juče gde direktor i glavni i odgovorni urednik RTV B92 Veran Matić negira da im je NIS poklonio 300.000 evra.
– Nikakvih 300.000 evra nismo dobili. Jedino je moguće da je naš marketing sklopio s njima ugovor, poput onih koji se krajem svake godine sklapaju s raznim firmama – kaže Matić.

U marketingu B92 kažu da s kompanijom NIS sarađuju godinama i potvrđuju da je prošlog decembra „pregovaran ugovor za tekuću godinu“.

– Donacija od NIS nije bilo, jedino imamo sponzorski ugovor za „Nacionalnu geografiju“ i Bi-Bi-Sijeve programe. Od januara do marta NIS je pratio emisiju „Stanje nacije“ i Sportski pregled, a ranije „Stanje na putevima“. Ne možemo da obelodanimo kolika je vrednost ugovora, jer to predstavlja poslovnu tajnu – kažu u marketingu B92.

Ove iz Kurira baš ne razumem. Pa to je velika medijska kuća i nije za očekivanje da direktor Matić vodi računa o takvoj sići od 300.000 evra. O tome brinu ovi iz marketinga, a on se interesuje samo za desetine miliona evra. Ovo malo odudara od vlasničke liste upisane kod Agencije za privredne registre u kojoj je neka firma „Salink ltd.“, sa sedištem na Kipru upisana sa kapitalom od 503.099,75 evra, opaki Džordž Soros je na 69 mestu sa 171.081,25 evra kapitala, pa je čak i neki engleski državljanin Staniša Ognjanović uknjižen sa kapitalom od 13.292,18 evra. Kako je onda svemoćni direktor i glavni urednik Veran Matić, upisan sa kapitalom od samo 23.370,46 evra. Nešto tu nije logično, nema nigde ni bar jedan milion evra? A možda i jeste logično – ovo je Srbija.

Ne razumem još jednu stvar. Zašto NIS sponzoriše emisiju „Stanje nacije“, da li ih to interesuje kako nacija reaguje na stalna povećanja cene benzina, ili tu Rusi nešto istražuju? Taj sponzorski ugovor NIS-a stvarno treba detaljno razmotriti.

Zvonimir Trajković politički analitičar
www.trajkovic.rs