Вести

PUČ I PUČISTI U SRPSKOJ PRAVOSLAVNOJ CRKVI II ili Kako postati Arhiepiskop umesto Patrijarha.

Željko Kotoranin

+++
Brat Željko je zamoljen od prisustnih gostiju na slavi da kaže kakvo je njegovo mišljenje o aktuelnim dešavanjima u SPC i to naročito na dve teme: majski Sabor arhijereja SPC i izbor novih članova Svetog Arhijerejskog Sinoda, a potom i Rehabilitacioni centar „Crna Reka“. Iako teškog zdravstvenog stanja, ali izuzetno bistrog uma, on se najpre zahvalio na toj časti i ukazanom poverenju svima pristutnima, a potom i izrekao ovo što ovde sledi u vidu posebnog teksta.

Braćo i sestre, čuo sam da je vladika Hrizostom zabranio da se u njegovim manastirima i crkvama govori, besedi, drže tribine, predavanja itd. Pošto moramo crkveni poredak poštovati, ja onda ovo smatram razgovorom, a ne nekim mojim predavanjem. Dakle, želim da razgovaram sa vama, jer ako bih držao predavanje prestupio bih pravila crkvenog poretka, a na koji način onda imam pravo da od drugoga tražim da on poštuje crkveni poredak.

/…/Od ovoga (majskog zasedanja SA) Sabora ja nisam, neka mi Bog oprosti, očekivao ništa naročito i nisam ga ni pratio. Čak sam sa jednim danom zakašnjenja saznao da je završen. Međutim, ono što me povuklo da proučim ovaj Sabor, njegov rad i odluke, to je jedan intervju na televiziji vladike Niškog Irineja. On je rekao da je Sabor u duhu Crkve, poštujući ustavne odredbe i kanone, doneo odluke vezane za rad Sabora. Meni je ovo, kad sam čuo, bilo vrlo interesantno. Prosto nisam mogao da poverujem.

Ako se setimo, nije tako davno bilo, prošle godine u ovo vreme izvršen je puč u Crkvi i ja sam o tome ponešto govorio. Ne bih i sad o tome. Ako se setimo, prošle jeseni bilo je aktuelno pitanje kako postati Patrijarh umesto Patrijarha. Sada sam se vrlo iznenadio da je Sabor poštujući duh Crkve, Ustav, odlučio nešto po pitanjima vlasti. Uzeo sam saopštenje za javnost, jedan saborski elaborat u kome se malo baroknim, uglancanim rečima, da se ne vidi šta je zapravo bilo, iznose najosnovnija dešavanja. Što se tiče Sinoda, doznao sam da su izabrana četiri nova člana, i to poimenice navedeni. Znam da u Ustavu stoji da su članovi Sinoda: Patrijarh, kao predsedavajući i četiri episkopa koji se menjaju svake godine po dvojica. Postoje i dva episkopa – zamenika, koji treba da stupe u dužnost ukoliko neki od ta četiri člana Sinoda bude sprečen da obavlja svoju sinodsku dužnost. Iz ovoga proizilazi da je Patrijarh jedini nepromenljivi član Sinoda. Ovo je vrlo važno, a ne treba mnogo biti učen da bi se ovo shvatilo.

Kad sam doznao da su izabrali četiri nova člana, pitao sam se ko od njih predsedava Sinodu, budući da je Patrijarh u stanju sprečenosti trajnijeg karaktera, kako je to proglašeno. Znamo, proglašen je 62. član Ustava SPC. Po tom članu jedan od četiri episkopa i to najstariji po proizvodstvu mitropolit ili ukoliko njega nema, episkop, obavlja u Sinodu dužnost Patrijarha. Baš me je zanimalo da vidim ko će to da zameni Patrijarha u njegovoj dužnosti predsedavajućeg. I odjednom me sačeka novo iznenađenje da Sinodu i dalje predsedava mitropolit crnogorsko-primorski G. G. Amfilohije. Bio sam prosto začuđen, jer je ovo nespojivo sa onim što je rekao vladika Niški Irinej. Pre svega, zbog toga što, ako su već proglasili 62. član Ustava, Crkva je ušla u vanredno stanje pri kome se ne može donositi crkveno-zakonski propis, načelna odluka ili uredba. Odluka kojom se menjaju članovi Sinoda ima karakter uredbe, i ona se ne može doneti. Prema tome, samo biranje novih članova Sinoda je neustavno. Ali, hajde da to podvedemo pod neku hitnost (mada ne vidim kakvu), pa hajde da to nekako i preskočimo, ali ako su birana četvorica, onda prethodna četvorica treba da odstupe. A odstupila su samo trojica. Očigledno je da trenutno u Sinodu postoji višak (članova). E sada, ko je taj višak?

Imamo Patrijarha koji je u stanju sprečenosti, ali to ne znači da on ne može i da se vrati. Imamo mitropolita Crnogorsko-Primorskog koji je na dužnosti predsedavajućeg Sinodom i imamo četiri novoizabrana člana Sinoda. Pa, izgleda mi da je novonepromenljivi, uz Patrijarha, zapravo mitropolit Crnogorsko-Primorski. Njega je bilo nemoguće promeniti. Znate, ako četvorica dolaze, znači da četvorica odlaze. Ali on osta! E sada se pitam: naš Sinod ima dva nepromenljiva člana; jedan je Patrijarh, a jedan mitropolit Crnogorsko-Primorski. Ukoliko bi se Patrijarh vratio svojim dužnostima, ukoliko mu se popravi zdravstveno stanje, ko bi bio više, a ko manje nepromenljiv? Da li Patrijarh, da li onaj koji sebe naziva arhiepiskopom?

Tragao sam za odgovorom na ovo pitanje i došao do pozivanja, ranijeg istina, mitropolitovog na to da je on zamenik Patrijarha, da mu je, navodno – taj akt verovatno postoji, ja ga nisam video i nisam ga pročitao – Patrijarh potpisao kada je odlazio na VMA, ili možda i ranije, da ga zamenjuje. Prvo moram reći, ne kao da tužim Patrijarha Pavla, on nema veze s tim, dostojan je poštovanja kao naš Patrijarh, pastir i otac, ako takav akt zaista postoji, on je neustavan. I to iz tri glavna razloga.

Prvi razlog je što se „zamenik Patrijarha“ kao institucija u Ustavu ne pominje, kao ni u kanonima. Ne pominje se ni u sveštenoj istoriji Crkve. Nema „zamenika Patrijarha“. Patrijarh nije predsednik Skupštine, pa da ima zamenika ili potpredsednika, ili „potpatrijarha“, kako to ovde biva.

Drugi razlog je taj što, ako Sabor bira Patrijarha, bilo bi normalno i logično da taj isti Sabor bira i zamenika Patrijarha, kada bi zamenik postojao, odnosno Patrijarh ne bi imao pravo da sam sebi imenuje zamenika. U Ustavu stoji, istina, da najstariji episkop u Sinodu ili u Saboru stupa umesto Patrijarha u dužnost predsedavajućeg po blagoslovu Patrijarha, ali to je saglasnost. Time Patrijarh ne određuje ko će da ga zamenjuje, nego pokazuje da mu vlast nije oteta, već da se blagoobrazno poštuje Ustav.

Treći razlog zbog kog je ovo neustavno je taj što gospodin Amfilohije, mitropolit Crnogorsko-Primorski, trenutno krši prava najstarijeg episkopa od ove novoizabrane četvorice u Sinodu, koji ima ustavno pravo, ali to nije samo pravo već i služba, da zameni Patrijarha kada je on sprečen da predsedava Sinodu. Dakle, ne može se pozivati na taj akt da je on „zamenik“ Patrijarha.

I dolazimo do sledeć stvari: da je Patrijarh ovim i ovakvim Sinodom, gde postoji jedan nepromenljivi mitropolit, odnosno arhiepiskop, kako sebe zove, zapravo ne zamenjen, već istisnut sa svoga patrijaraškog trona. O ovome sam dugo razmišljao da li da se nazove „Puč, II deo“, ali mi je ličilo na latino-američke sapunice koje imaju mnogo epizoda, a ne bih voleo da ovo bude druga od 150 epizoda. Zbog toga mi se čini prikladnijim da ovaj manevar nazovem „Kako postati Arhiepiskop umesto Patrijarha?“

Zaista, ovde malo karikiram, iako mi to nije običaj, ali toliko me boli u duši što Sabor dozvoljava da se događaju ovakve stvari. Postoje episkopi, svi znamo koji su, i koliko ih je, koji ovo ne bi dozvolili i zato ne znam zašto i kako ovo prolazi. Zar ne može nekolicina njih ovo stanje da ospori? Ovo je lažno (stanje), zato što kod nas postoji jedna pojava koju bih nazvao sinodocentrizam. Naime, kod nas u Crkvi istovremeno postoji episkopocentrizam, ali postoji i sinodocentrizam. Obe ove pojave zajedno uništavaju Sabor. Udaljavaju ga od naroda, udaljavaju ga, rekao bih, od Crkve. Izoluju ga od Crkve. Šta je to sinodocentrizam? To je nastojanje Sinoda, i to najčešće uspešno, da se umeša u stvari pojednih episkopa – ovde ću otvoreno reći: u stvari episkopa Artemija Raško-Prizrenskog, u stvari koje su isključivo u njegovoj nadležnosti, uzurpirajući i preko mere proširujući vlast Sabora.

Evo najsvežijeg primera. Gospodin Bajden (potpredsednik SAD) je izrazio želju da poseti manastir Visoki Dečani. Kanonski nadležni episkop za Visoke Dečane mu je uskratio blagoslov da dođe u ovaj manastir. I tu bi trebalo da je tačka. Međutim, tada se događa to da Sabor, a zapravo konkretno Sinod kroz Sabor, direktno daje dozvolu i blagoslov Bajdenu da poseti manastir Visoke Dečane.

Pitam se, ako bi npr. Episkop Žički jednoga dana doneo odluku kojom meni uskrećuje blagoslov da posetim ovaj manastir, da li bi tada Sinod, kroz Sabor ili bez Sabora, uz isto obrazloženje poništio odluku vladike Hrizostoma Žičkog? Možda bi, možda ne bi, ali mnogo važnije je to da Sinod ustvari nema pravo da se meša u upravu manastira koju obavlja vladika. Ako se vladika upravljanjem manastira ogrešio o neko hrišćansko načelo onda se taj vladika poziva na odgovornost, a ne da se njegova odluka direktno poništava. Naime, po 34. apostolskom kanonu, a potom i po 9. kanonu Antiohijskog Sabora razgraničava se vlast Sabora od vlasti episkopa u njegovoj eparhiji. Tamo se kaže da episkop samostalno preduzima radnje vezane za poslove od važnosti samo za njegovu eparhiju. A, 4. kanon Četvrtog Vaseljenskog Sabora u pogledu manastira govori da je vladika jedini gospodar nad manastirima u njegovoj eparhiji i da svi moraju njega da slušaju. A ovde ispada da moraju da slušaju ne vladiku Artemija, koji je nadležan, nego opet mitropolita Crnogorsko-Primorskog, gospodina Amfilohija. A on je uveo taj sinodocentrizam kao jednu meru koja se neće odnositi na npr. Ignjatija, episkopa Braničevskog, koji u manastirima oltare (ikonostase) premešta po svom nahođenju. Neće Ignjatijevim monahinjama reći: -Vratite oltar (ikonostas) gde je bio! Ne, sinodocetrizam se primenjuje protiv onih vladika koji ne slede mitropolita Crnogorsko-Primorskog, episkopa Bačkog, bivšeg episkopa ne znam ni je koje eparhije, imao ih je više (eparhija). Na njih neće pasti malj tog sinodocentrizama.

Slučaj „Bajden“ je veliko poniženje u javnosti vladike Artemija. Posle čega je trebalo da dođe nešto što će poniženog vladiku da dotuče. Onda je pronađena afera „Crna Reka“. Neka me niko ne ubeđuje – ja jesam bolestan, ali nisam lud (iz naroda se čuje: „Zdraviji si ti, brate, od milion njih!“) – da ova dva slučaj nisu usko povezana. Šta se događalo u manastiru Crna Reka jasna je stvar – u manastiru se nije događalo ništa. Događalo se u jednom Centru u kome su lečeni narkomani. Jedino što povezuje manastir sa tim Centrom jeste to da se ledina na kome je izgrađen Centar zapravo nalazi u posedu manastira Crna Reka i tu je tačka.

Ali, opet ću se vratiti na mitropolita Crnogorsko-Primorskog. On ispred Sinoda, uz snažnu podršku episkopa Bačkog, vrši pritisak da se Centar zatvori i da se o. Branislav Peranović stavi pod Crkveni sud (prisutni narod na ove reči negoduje), jer je dolazilo do primene fizičkih sankcija protivu narkomana u tome Centru. Pošto sam bio u Kotoru i znao sam prilike ne samo u Kotoru nego u celoj mitropoliji, reći ću vam odgovorno da je protivu štićenika i učenika Cetinjske bogoslovije primenjivana fizička sankcija, drugim rečima batine. Pazite, ne radi se o narkomanima. Par mojih drugova su bili narkomani i video sam na šta liči njihova volja – oni nemaju ljudsku volju, već su na momente, čak, podobni životinjama. Toliko droga ovlada njima. U Cetinjskoj bogosloviji toga nema – tamo su deca, koju su roditelji odgajali u duhu Pravoslavlja i u najboljoj nameri slali na Cetinje, ne da budu tučena! Sada se ja pitam: da li treba Cetinjsku bogosloviju zatvoriti zbog toga što su deca bila tučena? Ako treba zatvoriti Centar u Crnoj Reci, onda zatvorimo i Cetinjsku bogosloviju. I to tim pre. Ako treba o. Branislava Peranovića pod crkveni sud, onda treba i mitropolita Crnogorsko-Primorskog pod crkveni sud, jer decu su tukli sa njegovim znanjem i odobravanjem. Moji drugovi sa Cetinja su otišli, jer im savest nije dozvoljavala da gledaju i slušaju kako im se deca žale da su tučena od toga i toga i toga. Otišli su ne samo iz službe na Cetinju, već su otišli i iz grada Cetinja. I svaka im čast.

Ali, znate, o. Branislav nije prava meta Sinoda, već Artemije. Njemu se nalaže da osudi o. Branislava i da raspusti taj Centar. S kojim pravom mu se to nalaže? Kojim pravom Sinod nalaže vladici da uradi bilo šta u svojoj eparhiji od onoga što po kanonima samostalno radi?

Dakle, nalazimo se između čekića i nakovnja. Nakovanj je episkopocentrizam, a čekić je sinodocentrizam. Lupaju odozgo, a pridržavaju odozdo. Tragao sam za odgovorom šta bi se tu moglo činiti. Pa eto, slušajući uvaženog prof. Miodraga Petrovića, moram da kažem, uporno je u upotrebi „novo služenje“ i „staro služenje Liturgije“. To je pogrešno. Treba reći „zakonito“ i „nezakonito“, da ne ulazimo u njihove zamke. Postoji samo jedno zakonito služenje i njega se treba držati. Niukakve druge razgovore ne ulaziti.

Žao mi je što nema ni jednog vladike ovde, čak ni nadležnog, ali će do ovog ili nekog drugog vladike ovo doći. Zamoli bih vladike, a pre svih one koji pravoslavno misle i delaju, da ne stoje po strani dok vladiku Artemija ubijaju, rekao bih duhovno ga ubijaju. Danas ubijaju njega, pa kad ga ubiju, na red će doći sledeći. Neka mu danas pruže podršku. Govorili su za vreme rata: Kosovo se brani u Kninu. Intelektualci su se tome podsmevali. A kad je pao Knin, palo je i Kosovo. Pravoslavlje se branu u svakom domu, ali se ono danas najviše brani u eparhiji Raško-Prizrenskoj.

Vodite računa, mitropolit Crnogorsko-Primorski je sinodocentrizmom uspeo da manastir Visoki Dečani pretvori u nikad viđenu u istoriji Crkve, kanonima potpuno protivnu, eparhiju. Manastir je postao eparhija. Ima i svog episkopa, navodno vikarnog, a voleo bih znati kako i kome je vikaran, kad je oberučke neposlušan vladici Artemiju. U tome manastiru lane je izbio raskol, neki monasi su postali batinaši i kostolomci. Vladika Artemije je smenio igumana i odlučio batinaše. A Sinod je bez ikakvog posupka poništio ove odluke i u zaključku zabranio nadležnom episkopu Artemiju da dira u upravu manastira i da sudi batinaše. Znate, Sinod je prekršio kanonsko načelo po kome nikakav episkop ne sme da primi u opštenje onoga koga je odlučio njegov episkop. Prekršioci se imenuju učiteljima nereda.

Dakle, taj manastir je de fakto izvučen iz vlasti vl. Artemija, kojeg će uništiti ukoliko mu vladike danas, a ne sutra, ne pruže jesnu podršku. Ko mu pruža podršku? Podršku mu pružaju samo roditelji narkomana, roditelji onih koje Sinod hoće da zaštiti, da bi tako ih štiteći upropastili, a da bi dobili Artemijevu glavu na tanjiru i otplesali svoj ples. I na kraju, nadam se da je sasvim jasno, eto i ja branim vladiku Artemija, ali ne zbog njega kao Artemija, već zbog crkvenog poretka, koji se mora poštovati. Otuda i ovaj naš razgovor, ne moje predavanje.

Pravoslavni vernici Eparhije žičke

izvor: BORBA ZA VERU, 21.06.2009

Format teksta i ilustracija -novinar.de