Вести

Prisustvo patrijarha Pavla na prijemu koji je povodom 29. novembra (1999) uprilicio predsednik SRJ Slobodan Milosevic izazvalo je u gradjanskoj i crkvenoj javnosti burne reakcije i nedoumice.

NEZAVISNA SVETLOST,Broj 220 * 11. – 18. 12. 1999

+++

Oglasili su se mnogi vernici, svestenici, javne licnosti, kritikujuci postupak Njegove Svetosti. Redakcija Nove Svetlosti integralno objavljuje pisma episkopa rasko-prizrenskog Artemija i dr Vladana Batica predsednika Demohriscanske stranke Srbije.

OKRENULI STE LEDJA NARODU
„Na ljutu ranu ljutu travu“

VASA Svetosti,

Na javne postupke javnih licnosti treba javno i reagovati. To je moje uverenje. Bilo i ostalo. Tako sam cinio i ranije, tako sam prinudjen da cinim i sada, dopustajuci drugima da i na moje otvoreno pismo Vama javno reaguju.

Bilo je i ranije povoda koji su me nagonili da Vam povremeno uputim pismo u kome sam, gonjen svojom savescu, izrazavao svoje otvoreno neslaganje sa pojedinim Vasim stavovima ili postupcima. Zbog toga sam ne retko bivao napadan i kritikovan narocito od pojedine brace Arhijereja kao onaj „koji ne postuje svoga patrijarha“. Postujem i to njihovo pravo da sude o mojim postupcima, premda nikada nije bilo reci o postovanju ili nepostovanju, nego o suceljavanju razlicitih misljenja i stavova. Ne bese li toga i medju svetim apostolima!

Sporni susretBilo mi je toga dosta. Stoga nisam ocekivao da ce mi se nametnuti jos jedna takva potreba. I to danas, kada mi na Kosovu i Metohiji dozivljavamo i prozivljavamo najstrasniju golgotu srpskoga naroda i nasih svetinja u citavoj nasoj istoriji. A eto, ta se potreba ipak nametnula. Bolje reci, Vi me, Vasa Svetosti, i ovoga puta prisiljavate da Vam po savesti napisem i ovo otvoreno pismo.

Preklinjem Vas zivim Bogom, ne dovodite nas vise u situaciju da ne mozemo pred svoj narod i svoju pastvu da izadjemo. Posle svega sto je g. Milosevic uradio srpskom narodu u poslednjih 10 godina (i ne samo srpskom), posle tragedije koju je stvorio na Kosovu i Metohiji i za albanski i za srpski narod u poslednje dve godine posle odlucnog stava i zahteva Srpske pravoslavne crkve da Milosevic podnese ostavku i ode sa vlasti radi spasenja naroda i drzave, posle vise puta izrazenog stava Crkve o potrebi vaspostavljanja monarhije u Srbiji i povratka domu Karadjordjevica njegovih legitimnih prava kojih su liseni odlukom bezbozne komunisticke vlasti, posle svega toga, i mnogo drugoga – Vas odazov na poziv i odlazak Milosevicu „na noge“ da mu cestitate praznik – rodjendan drzave koja je umrla pre deset godina, a koji se od ove godine pretvorio u „praznik kojim je ukinuta monarhija“ srpskom narodu, zapanjila je i povela u nedoumicu mnogu bracu arhijereje, casno svestenstvo i monastvo, i ogromnu vecinu pravoslavnog srpskog naroda.

Danas, kada se ceo narod trudi i zapinje iz petnih sila da se oslobodi ovog gubitnickog i nenarodnog rezima, da Srbiju izvuce iz provalije u koju je gurnuta rukama „mudroga Vodje“, Vi, pastir naroda, duhovni otac i ucitelj, okrecete ledja svome narodu i svojim odlaskom na „proslavu 29. novembra“ ucvrscujete rasklimatani presto upropastitelja srpskog naroda produzujuci mu predsmrtnu agoniju na ko zna koje jos vreme.

Kako shvatiti taj postupak, Vasa Svetosti, kako ga narodu objasniti? Kako odgovoriti mnogima koji okrivljuju Srpsku pravoslavnu crkvu da je preko osam godina podrzavala zlocinacki rezim g. Milosevica i da je zatrazila njegovu ostavku tek kada je postala nezadovoljna njegovim uspehom u vodjenim ratovima?

Ovaj Vas postupak konacno izbacuje na videlo dana do sada uspesno skrivanu i negiranu cinjenicu o podeli i neslaganju u vrhovima Srpske pravoslavne crkve, bar kad je odnos prema rezimu g. Milosevica u pitanju. To vise niti se moze, niti treba kriti. Istina je vaznija od svega. Sud naroda je nepogresiv, jer je „glas naroda glas Bozji“. Ocigledno je da ovo ucesce u „proslavi“ nije stav Crkve. To je privatno delo Vas, Vasa Svetosti, i onih koji su sa Vama tamo bili, iako nepozvani.
Svaki od nas ce za svoja dela odgovarati pred sudom svoga naroda, pred sudom istorije i pred sudom Bozjim. Stoga, neka i dalje svak cini ono sto smatra da mu je duznost ciniti. „Ko cini nepravdu neka jos cini nepravdu, i necisti neka se jos prlja; a ko je pravedan neka jos cini pravdu, i ko je svet neka se jos osvecuje“ (Otkr. 22.11).

Na kraju ovoga pisma obecavam da ubuduce, ma sta Vi cinili, Vasa Svetosti, necu Vam vise pisati niti Vase postupke komentarisati, nadajuci se da ce narod sam umeti da proceni i oceni svacija dela i da prema njima zauzme nepogresiv stav.
Vase Svetosti u Hristu brat i sasluzitelj
Episkop rasko-prizrenski i kosovsko-metohijski

ARTEMIJE

+++

OPET STE ZLUPOTREBLJENI
VASA Svetosti,

Vec nekoliko dana razdire me moralna dilema: da li je jeres pisati svom Patrijarhu? Da li obican smrtnik ima pravo da ukaze, da moli vrhovnog poglavara svoje Crkve?

Kao rab Bozji, ne kao politicar, kao neko ko je krsten, deklamovao na Svetog Savu, slavio celog zivota krsnu slavu, uvek nosio krst, nikad petokraku, neko ko postuje svoju pravoslavnu crkvu i svog patrijarha, smogoh hrabrosti da to ucinim.
Povod mom pisanju je Vase pojavljivanje na prijemu koji je povodom 29. novembra uprilicio Slobodan Milosevic. Ta slika, koja je preko programa drzavne televizije nebrojeno puta obisla zemlju i na kojoj jedan antihrist raskrecenih nogu, s cinicnim pogledom i podrugljivim osmehom, kao nevaljalom skolskom drugu jedva pruza, odnosno prihvata ruku svog patrijarha, a njegova zena prilikom rukovanja gleda u drugom pravcu, verujte, Sveti oce, porazila je citavu pravoslavnu Srbiju.

Bozje jagnje obrelo se pred ocima celog sveta u vucjoj pecini. Svetac koji hoda nasao se medju demonima.
To sto se radi o coveku koji nije krsten, koji ne slavi slavu, koji se nije prekrstio u srpskoj svetinji Hilandaru, koji nikada gradjanima Srbije nije cestitao ni Uskrs, ni Bozic, ni Sveta Savu, koji nikada nije poljubio ruku Vama kao svom patrijarhu i nije najvaznije. To sto se radi o coveku koji je okaljao srpsku istoriju, tradiciju, ponos, cast, dostojanstvo, veru, takodje nije najvaznije.

Jugoslavija koju on vodi, kako bi rekao Nikolaj Velimirovic, znaci prkos Hristu, prkos Svetom Savi, prkos srpstvu, prkos srpskoj nacionalnoj proslosti, prkos narodnoj mudrosti i narodnom postenju, prkos svakoj narodnoj svetinji, prkos i samo prkos. Zato imamo drzavu bez Hristovog blagoslova, imamo slobodu bez radosti, rat bez borbe, propast bez slave, stradanje bez primera.

Svestan sam da ste uvek spremni na prastanje, cak i takvom coveku. Zato Vas svi i postuju, jer ste se uzdigli iznad ovozemaljskih poriva i strasti. To mogu da razumem. Ali, pre samo par meseci, Srpski arhijerejski sabor, Sveti Sinod i Vasa Svetost zatrazili ste da taj covek, kao glavni generator zla koje nas je snaslo, odstupi.

Od tada se nista nije promenilo. Samo je jos gore. Milioni ljudi pate. Zbog coveka na cijem ste prijemu bili. Zbog onoga za koga nista nije sveto, ni njegova zemlja, ni njegov narod, ni njegova crkva, ni Patrijarh, ni Isus Hrist. Nista. Dok su stotine hiljada nase brace van svojih domova, bez krova nad glavom, bez hrane i ogreva, on u tudjim, otetim kucama pravi besne prijeme i sprema se da primi medalju od skoro kile zlata.

Vasa Svetosti, ako u svojoj dobroti niste znali zasto je organizovan taj prijem: radi se o proslavi 29. novembra 1945. godine, dana kada je ukinuta monarhija i proglasena republika. Dakle, slavi se istorijska nepravda, otimacina, nasilje, teror, slavi se zlocin. Slavi se dan kada je ukazom Milosevicevih ideoloskih predaka ukinuta srpska drzavnost, kada je nasiljem srpski narod skrenut sa puta Svetog Save i Stevana Nemanje i nateran na put Broza i Kardelja, dan kada smo odbacili Hrista i zato bili odbaceni od Hrista.

Sveti oce, gospodine Pavle, ljudi bez casti ne biraju sredstva da Vas zloupotrebe. Ucinili su to nebrojeno puta do sada. I prosle godine kada je na proslavi proboja Solunskog fronta svirana himna „Hej Sloveni“, Vi stajali, a Solunci se prevrtali u grobu, i ove godine kada ste bili zajedno sa njegovom Svetoscu patrijarhom ruskim Eleksejem u diktatorovoj kuci i sada i uvek.

Preklinjem Vas da to vise ne cinite, da ne dozvolite bezboznicima i idolopoklonicima da skrnave sve sto je sveto. Da nas guraju van sveta, istorije i Boga. Jer, nije od Boga vlast koja u Boga ne veruje. Rab Boziji i sluga ponizni

Vladan BATIC

izvor: NEZAVISNA SVETLOST,Broj 220 * 11. – 18. 12. 1999. (Dokumenta: Patrijarhu ima ko da piše)

+++

PISMA CITALACA
PATRIJARH JE POGRESIO

CITAJUCI poslednji broj vaseg cenjenog lista moram da priznam, sledio sam se. Posebno kada sam video i sliku Njegove Svetosti patrijarha Pavla („Patrijarhu ima ko da pise“)kako se rukuje sa drugom Milosevicem na prijemu povodom 29.novembra. Ja sam bio ocigledno u velikoj zabludi kada sam verovao da je Patrijarh Pavle mozda jedina, ako ne i jedina svetla tacka na srpskom nebu. Usudio bih se da kazem, i moralno bez ikakvih mrlja.

Ne tako davno sam zbog toga i u vasem nedeljniku napisao jedan dopis (koji ste vi i stampali) gde sam predlozio da, zbog mog ocigledno sada pogresnog verovanja, Patrijarha Pavla treba postaviti na celo Srbije. Sad cu da priznam, da sam posle objavljenog dopisa dobio na moje veliko zaprepascenje, neocekivano veliki broj pisama sa suprotnim misljenjem, od onoga koje sam ja predlozio. Bilo je cak i neotesanosti koje nisu za novine. Da bi i dalje potvrdjivao svoje misljenje, podrzao sam naknadno i profesora Ivana Micovica u dnevnom listu „Danas“ koji se suprostavio drugu Dejanu Medakovicu, predsedniku SANU, da crkva ne treba da se mesa u politiku.

Prosto ne mogu sebi samom da priznam da u Srbiji vise nema nikoga koji bi na javnoj sceni odrazavao neki moralni i intelektualni integritet srpskog naroda. Patrijarh Pavle voli da citira Sveto Pismo. Pa da ga ovog puta i ja spomenem. Istorijska je cinjenica da je Pavle, prethodni Savle, bio jedan od najkrvolocnijih istrebitelja hriscana. Sveti Petar je okarakterisao potonjeg Svetog Pavla tako sto ga je nazvao „patronum mendacii“- pokroviteljem bescasca. Ocigledno, svecem se moze postati i posle bescasca. Vazno je, pokajati se. Da bi Patrijarh Pavle ponovo postao svetac, bar u mojim ocima, ali ne samo u mojim, bitno je da se Patrijarh Pavle pokaje i prizna da je pogresio.

Ovog puta nije u pitanju samo njegova cast, vec i cast celokupnog srpskog pravoslavnog svestenstva. Medjutim, ono sto je najvaznije jeste cinjenica da bi se tim njegovim getsom ponovo uspostavio neki red i kriterijum „casnosti“ u srpskom narodu. Jer, ako ostane ovako kako je sada, i ako se Patrijarh Srpske pravoslavne crkve ponasa onako kako se sada poneo, onda sta ocekivati od obicnog vernika? Obican covek vise nema nikakav uzor i kriterijum casnosti. Zato Vas preklinjem Vasa Svetosti, da dobro razmislite o posledicama Vaseg postupka. Vise nisu ni Milosevic, ni JUL, ni SRS odgovorni za moralno posrnuce srpskog naroda. Vasa Svetosti, ovog puta sva odgovornost je na Vama.

Vladimir Glisin
Sunndzvale, California

NEZAVISNA SVETLOST,Broj 221 * 18. – 25. 12. 1999.